Hvala.
Reč ima narodni poslanik dr Janko Veselinović. Izvolite.

Hvala, predsednice. Nadovezaću se na ono što je ministar rekao.
Da, ministre, vi ste spomenuli broj medija i, hajde da kažem, ekonomsku snagu Republike Srbije i da li njoj toliki broj medija treba. Gospodine Tasovac, niste samo vi krivi za to. Kriv je sistem koji je omogućio da se pored toliko medija, o kojima sada govorite, emituje i radijski i televizijski program sa divljih lokacija, divljih radio i TV stanica. Oni koji su dužni da to spreče, da omoguće ljudima koji legalno rade i plaćaju sve takse da to rade normalno, oni to ne rade. Ujutru im zapečate opremu, oni uđu kroz prozor i otpečate tu opremu. Je li tako, gospodine Tasovac?
Šta ste uradili sa nadležnim organizacijama, odnosno institucijama koje je država napravila, da se to spreči, da se u legalne tokove uvede proces emitovanja radijskog i televizijskog programa? Omogućite onima koji legalno rade da mogu da žive od tog rada. Generalno, medijima su postavljeni takvi uslovi u kojima oni teško mogu ekonomski da opstanu. Vi verovatno razgovarate sa vlasnicima privatnih medija. Oni jednostavno teško mogu da sastave kraj s krajem. Velike su obaveze, a uz to i konkurencija crnog tržišta, crnog TV i radio tržišta. Učinite nešto na tom planu, a ovde napravite dobru analizu, kako bi za neko solidno vreme imali bolje stanje u ovoj oblasti, gospodine Tasovac.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, po amandmanu. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsednice, javljam se po amandmanu zato što se i dalje ne slažem sa obrazloženjem kolege predlagača, imajući u vidu istorijat medijskih sloboda koje su bile od pre neku godinu.
Dakle, nije sporno da su divljom predatorskom privatizacijom stvoreni privredni subjekti, odnosno, kako to naš narod kaže, tajkuni koji imaju ogromnu količinu kapitala. Sve ono što je bilo naše postalo je njihovo, tom divljom predatorskom privatizacijom stečena su ogromna sredstva koja su na određen način uložena u medija, pa ili su bili vlasnici ili suvlasnici. Mediji su do pre nekih godinu dana do dve bili agenti kapitala, tog kapitala koji je stvoren na takav način tom vrstom privatizacije.
U takvoj situaciji koju smo mi zatekli, gde su opozicione stranke, čini mi se, imale samo „Kopernikus“ i „Fokus“, dakle, do 2012. godine, nije bilo apsolutno nikakvih medijskih sloboda. Uglavnom se prenosila poruka kapitala koji je tu poruku generisao u cilju da zadrži političke snage koje su ga dovele do toga da uvećaju svoj kapital stečen 90-ih godina raznim švercom cigareta, nafte itd. U vreme kada su svi trpeli, neki su se bogatili i to finansijsko bogatstvo su pretvorili u znatno veće bogatstvo po pitanju privatizacije. Domogli su se ogromnih sredstava po pitanju nekretnina itd. Naravno da su neki od njih ušli i u medije i postali tajni ili javni vlasnici medija, a sve drugo su kroz oglašavanje pokušavali da kroz medije proturaju svoju poruku i na takav način kreiraju političku strukturu, političke snage koje će vladati ovom zemljom.
Dakle, na takav način su držali od 2000. do 2012. godine vlast, dok 2015. godine, koliko vidimo, su vlast na teritoriji AP Vojvodine, nisu opozicione snage. Sada se neko za nekoliko dana preokrene i kaže - ja više nisam ono što sam bio, ja se sada zalažem za apsolutne medijske slobode, koje nisu postojale dok je zajedno sa drugima pripadao stranci bivšeg režima. Neprihvatljivo je za mene da neko ko je učestvovao u apsolutnom gušenju medijskih sloboda, na načine koje sam već opisao, gde su opozicione stranke bile apsolutno izopštene, neprihvatljivo je da se takvo obrazloženje koje smo čuli od prethodnog govornika prenosi u ovoj Skupštini, s obzirom da od 2000. do 2012. godine, a bogami na teritoriji Vojvodine do 2015. godine ništa po tom pitanju nisu želeli da čine dok su bili vlast. Sada je odjednom nastupio neki preokret, pa sada imaju sasvim neko drugačije mišljenje. Bogami, u njihovo vreme nije bilo da nije bilo i stradanja novinara. Gospodin Pantić je čak i smrtno nastradao u Jagodini 2001. godine, koliko se sećam.
Toliko o medijskim slobodama za koje su se oni zalagali dok su držali vlast, a sada su se odjednom setili da mediji nisu slobodni, u vreme kada se mediji uveliko oslobađaju pritisaka političkih stranaka, a ovaj zakon se donosi upravo zato da lokalne, a i na državnom nivou političke stranke ne mogu da vrše pritisak na medije, na način na koji su to radile zajedno sa političkim tajkunima dok su oni bili na vlasti. Hvala.

Hvala.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Biljana Hasanović Korać.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Biljana Hasanović Korać. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, u dogovoru sa kolegama iz poslaničke grupe Boris Tadić – Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije podnela sam ovaj amandman. On se sastoji u tome da predlažem da se u članu 1. stav 9. menja tako da glasi: posle stava 10. dodaju se novi stavovi 11–14, koji glase: „Ukoliko javni poziv za prodaju kapitala izdavača iz stava 1. ovog člana ne bude objavljen do 1. jula 2016. godine, postupak prodaje kapitala se obustavlja, a kapital izdavača medija se privatizuje prenosom akcija zaposlenima bez naknade, u roku od 30 dana od dana kada je postupak obustavljen. Ukoliko je javni poziv objavljen u roku predviđenom stavom 11. ovog člana, a kapital izdavača ne bude prodat do 31. oktobra 2016. godine, postupak prodaje kapitala se obustavlja, a kapital izdavača medija se privatizuje prenosom akcija zaposlenima bez naknade, u roku od 30 dana od dana kada je postupak obustavljen. Zaposleni iz st. 11. i 12. ovog člana ostvaruju prava na prenos akcija bez naknade bez obzira da li su u prethodnim postupcima privatizacije ostvarili pravo na besplatne akcije. Vlada donosi akt kojim se bliže uređuje prenos akcija zaposlenima bez naknade“.

Smatram da je rok određen Predlogom zakona neprimereno kratak, ne garantuje kvalitetno sprovođenje privatizacije, te predlažem da se rok produži za jednu godinu, kako bi se omogućilo da se privatizacija medija sprovede i okonča na kvalitetan način. Osim toga, Predlogom zakona predviđeno je da ukoliko javni poziv ne bude objavljen u određenom roku, odnosno ukoliko kapital izdavača ne bude prodat do određenog roka, postupak prodaje kapitala se obustavlja, a kapital izdavača medija se privatizuje prenosom akcija zaposlenima bez naknade. Međutim, Predlogom zakona nije određen rok za prenos akcija zaposlenima, što može dovesti do pravne nesigurnosti i za medije i za zaposlene u medijima. Iz tih razloga sam i podnela i ovaj deo amandmana.

Pored toga, smatram da je potrebno posebno naglasiti da svi zaposleni u medijima koji se privatizuju imaju pravo na besplatne akcije, uključujući i one besplatne akcije koje su u ranijim postupcima privatizacije drugih preduzeća stekli. Naravno, amandman nije prihvaćen, uz obrazloženje da su rešenja u Predlogu zakona data upravo iz razloga da se omogući da se privatizacija medija sprovede i okonča na kvalitetan način.

Treba imati u vidu da je proces privatizacije medija započeo još 2003. godine, donošenjem Zakona o javnom informisanju i da je bilo dovoljno vremena da se proces okonča.

Kao što su i mnogi drugi procesi u našem društvu tekli sporije nego što smo očekivali, i ovaj proces je tekao sporije. Ova vladajuća većina je imala već tri godine za sobom da ubrza taj proces, međutim, on nije toliko ubrzan da može sad za kratko vreme da se završi na kvalitetan način. Zato smo predložili da se rok produži za godinu dana. U poslednje vreme sve češće imamo izmene i dopune zakona za produženje rokova za određene procese, tako da ovo ne bi bio ni izuzetak i smatram da ne bi narušilo postupke koji su u toku.

Dalje kaže u obrazloženju – besplatna podela akcija zaposlenima urediće se u skladu sa aktom koji donosi Vlada, kako je to predviđeno članom 1. Predloga zakona, a time će biti uređena i procedura koja se smatra ispoštovana prilikom podele besplatnih akcija, što će usloviti i rokove za okončanje besplatne podele akcija. Imajući u vidu da Vlada vrlo često zbog raznih razloga, ne kažem da nisu često i objektivni, kasni sa donošenjem podzakonskih akata, mi smo predložili, odnosno ja u ovom amandmanu, da se tačno predvide rokovi u kojima će se izvršiti ta podela besplatnih akcija. U dva stava imamo predviđen rok od 30 dana od dana kada je obustavljen postupak, odnosno ako ne dođe do prodaje. Zato smatramo da treba još jednom da razmislite i da prihvatite ovu dopunu, jer je pitanje kad će Vlada doneti ovaj podzakonski akt.

Dalje, u obrazloženju kaže – pravo na besplatnu podelu akcija uređeno je Zakonom o privatizaciji. Zaposleni u medijima ne mogu se dovoditi u povoljniji položaj u odnosu na zaposlene u drugim privrednim subjektima, kada je u pitanju besplatna podela akcija. Meni je poznato ono što je predviđeno Zakonom o privatizaciji, ali ovo na neki način predstavlja lex specialis u odnosu na Zakon o privatizaciji. Radi se privatizaciji medija i ne bi bio ni prvi ni poslednji slučaj da se lex specialis-om predvide neki drugi uslovi u odnosu na zakon koji reguliše celu tu materiju.

Podnela sam ovaj amandman i predlažem da još jednom razmislite o ovome jer smatramo da može da se desi da u nekom mediju bude samo jedan, dvoje ili troje zaposlenih koji će imati pravo na akcije, ili da ne bude niko ko nije do sada ostvario pravo na besplatne akcije. Šta će se onda desiti? Doći će do zatvaranja medija i to neće biti nikako dobra situacija, a s druge strane, ti zaposleni u medijima su doprineli da taj medij opstane i od kvaliteta njihovog rada zavisi i vrednost medija sada. Mislim da na taj način treba da budu i nagrađeni sada u postupku podele akcija, a ako su dobro radili i ako medij ima veću vrednost da i oni treba da dobiju akcije i da učestvuju u toj raspodeli.

Uostalom, i subjekti u raznim drugim privrednim društvima koja su privatizovana ranije, zaposleni su imali prevashodno učešće u podeli akcija, pa su onda bili u neravnopravnom položaju ostali građani. Ja ne smatram da se time ostali građani stavljaju u neravnopravni položaj, jer nisu dali svoj doprinos izgradnji tog subjekta, tog medija i da zato nemaju ista prava učešća u raspodeli besplatnih akcija, da je ovde zaista izuzetak, jer mediji su nešto što je javno, što je dostupno svima. Stvaranje ugleda i kvaliteta jednog medija nije mala stvar. Zato zaposleni treba da budu nagrađeni.

Vidim da je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenio da ovaj amandman nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, bez obrazloženja. Ja želim da znam - zašto? Da li zato što nije u skladu sa Zakonom o privatizaciji? Upravo sam objasnila da smatram da je ovo lex specialis i da može da napravi izuzetak u odnosu na Zakon privatizaciji. Volela bih da dobijem odgovor. Apelujem da još jednom razmislite o predlozima iz ovog amandmana. Zahvaljujem.

Reč ima ministar.

Moram da vam kažem, vi govorite ovde o besplatnoj podeli akcija, međutim, besplatna podela akcija nije cilj, ona dolazi tek posle dva kruga aukcija i čini mi se da smo upravo dobrim delom i iz argumenata koje ste vi izneli omogućili da se dele besplatno akcije zaposlenima u tim medijima. Ne zaboravite da u drugim privrednim subjektima deli samo 15% akcija, a ovde 100%. Ali, zbog drugih zakona nije moguće dovesti sve ostale u neravnopravan položaj tako da oni koji su uzeli već neke akcije mogu da uzmu još jedne. Takva je situacija.

Hvala.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aida Ćorović, mr Aleksandra Jerkov i Goran Ćirić.
Izvolite, Aleksandra Jerkov.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Gospođa Aida Ćorović i ja smo podnele amandman kojim predlažemo da se menja jedan od stavova koji se dodaje u članu 1, u pitanju je stav 11. Mi predlažemo da taj stav sada glasi: „Ukoliko javni poziv za prodaju kapitala izdavača iz stava 1. ovog člana ne bude objavljen do 1. jula 2015. godine ili ukoliko izdavač medija do 1. jula 2015. godine dostavi Agenciji za privatizaciju zahtev za prenos akcija bez naknade, kapital izdavača medija se privatizuje prenosom akcija zaposlenima bez naknade.“
Mi smo u svom obrazloženju navele da razlog zbog kog mi želimo da se ovaj stav ovako preformuliše je taj što smatramo da će, ovako kako je predloženo, oni mediji koji na vreme dostave svu potrebnu dokumentaciju biti zapravo u nepovoljnijem položaju u odnosu na one medije koji to nisu učinili zato što će oni morati da čekaju da prođu neuspeli postupci prodaje kapitala.
Vi nam odgovarate u svom obrazloženju zbog čega smatrate da ne treba prihvatiti amandman. Amandman se ne prihvata iz razloga što je interes izdavača medija da se medij proda na tržištu i da se za njega dobije odgovarajuća novčana naknada. Pritom, prenebregavate činjenicu da je razlog zbog kog mi produžavamo važenje ovog zakona i produžavamo rok za privatizaciju medija upravo taj što mediji nisu uradili to što je od njih očekivano, pa ste vi čak otišli i korak dalje kada ste govorili da su primenu zakona opstruisali mediji koji nisu dostavljali potrebnu dokumentaciju i lokalne samouprave, a pritom i te lokalne samouprave i te medije vode ljudi iz SNS.
Tako da, naš strah je da će, kao i sa svim drugim stvarima, opet da se desi isto, odnosno da će oni koji su svoju obavezu ispunili na vreme biti u nepovoljnijem položaju u odnosu na one koji svoje obaveze ne ispunjavaju jer, kao što vidimo, vi opet niste predvideli nikakve posledice za one koji to ne budu radili, pod izgovorom da će samo još ovaj put, ali, evo, baš će od sledećeg puta biti drugačije.
Nemojte da se ljutite, gospodine ministre, ali mi od vas nismo čuli, osim nekakve paušalne ocene, da ima možda i nekakve vaše odgovornosti. Nismo čuli ko će da snosi kakve posledice zbog toga što ove stvari nisu uređene. Opet izbegavate da utvrdite obavezu da se utvrdi bilo kakva odgovornost i sada mi vama treba da verujemo na reč da će ovaj put, eto, sve biti drugačije, a videli smo koliko je zakona bilo u kojima nije i, ono što je mnogo veći problem, niko nikada nije snosio odgovornost.
Dakle, mi smatramo da ovako kako je formulisano, oni koji su u skladu sa zakonom prethodnim ispunili svoju obavezu, biće u nepovoljnijem položaju od onih koji tu obavezu nisu ispunili. Mi vas molimo da razmislite o mišljenju Vlade koje ste dali i da prihvatite ovaj amandman. Ukoliko to ne bude slučaj, onda pozivamo narodne poslanike da u danu za glasanje podrže naš amandman.