Vreme.

Završavam. Poslednja rečenica. Molim vas, poslednja rečenica. Dakle, kako ćete svi da izbegnemo svi zajedno kao zemlja negativnu situaciju koja se desila u Hrvatskoj 2012. godine kada su stigle hipoteke na naplatu, pa je bilo čak 714 samoubistava zbog oduzimanja imovine.

Hvala.
Poštovani narodni poslanici saglasno članu 27. i članu 87. stav 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00, odnosno 19.00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda ove sednice.
Veroljube Arsić, vi želite repliku?

Kratko ću.
Neću da ulazim previše u te detalje koje je kolegakoji je govorio pre mene spominjao. Najveća zaštita dužnika od banke jeste da će njegova imovina, ukoliko je predmet hipoteke i mora da se proda biti prodata po onoj pravoj tržišnoj vrednosti.
Banka je dala novac i tražila obezbeđenje i tu po pravilu niko nema milosti, pa i vi da date svoj novac nekome i pozajmite i tražite kao uslov da upiše hipoteku u vašu korist, vi biste mu oprostili? Ne bi. Možda jedino ako imate baš toliko mnogo, ali ne biste. Ali ne biste ni mogli da prodate stan koji košta 100 hiljada evra za 10 hiljada evra, jer vam on toliko duguje. Nećete moći. To je poenta u ovom zakonu.
Kako se upisuje hipoteka? Zna se na osnovu založne izjave. Zna se kako se overava. Zna se ko upisuje, zna se cela procedura. To su dokumenta koja su izdata od nadležnih državnih organa. Nije predmet ugovora koji treba da se veštači. Zato je potpuno, maltene, regulisana ta materija. Sve što ide u korak više ka određenom administriranju stvara uslove da banke budu prevarene. Njih neće prevariti ovi građani koji su kupovali stanove da bi u njima živeli. Banke koje će da prevare oni koji se bave nekom delatnošću, hoće da dođu do ogromnog novca, da zatvore ta preduzeća, da otvore druga i da puj pike, dug ne važi. To reguliše taj zakon. Neće moći više tako. Ne znam u čemu je onda problem.

Hvala.
Izvolite Jovanoviću.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući povredili ste član 104. koji govori o pravu na repliku. Niti se gospodin Stefanović, niti bilo ko loše izrazio prema gospodinu Arsiću. Ovaj član 104. ne dozvoljava da dajte repliku na repliku.
Kada se javi poslanik iz bilo koje opozicione grupe nikada ne dozvoljavate na ovaj način da se reaguje i replicira. To je ono što mi ukazujemo sve vreme da je najveći problem da se na ovakav način odnosite i prema Poslovniku i prema Narodnoj skupštini, a zatim sledi nepoštovanje zakona koji se ovde donose, pa onda imamo jedan čitav haos u zemlji i u državnom sistemu. To je ono što je problem i što vi nikako ne možete da prihvatite.
Ja vam govorim da ne možete imati dvostruke aršine za poslanike vlasti i poslanike opozicije. Vlast može uvek da dobije repliku zato što vi uvažavate njihov autoritet, a opozicija ne može nikad da dobije repliku, čak i kad joj to pravo pripada po Poslovniku. Hvala.

Gospodine Jovanoviću, ja sam ovde čovek koji treba da razmišlja svojom glavom. Borko Stefanović je u više navrata postavio direktno pitanje, obraćajući se, nije imenično, ali se okrenuo tamo. Smatrao sam da on očekuje taj odgovor i to je jedini razlog zbog čega sam ja dao. Slažem se da nije ništa bilo uvredljivo, ali mislim da je bilo korektno da dam priliku da se da odgovor. Vaše je pravo, ja tako razmišljam i ne mislim uvek da baš razlog mora da bude. Slažem se da razlog prozivanja – da, ali ne mora uvek da bude.
Prema tome, hajde da prihvatim ja da sam pogrešio ako to vama čini satisfakciju. Meni uopšte nije problem da prihvatim da sam negde pogrešio i smatram da čovek svaki greši koji radi. To je moje obrazloženje zbog čega sam ja dao priliku, repliku gospodinu Arsiću na repliku gospodina Stefanovića.
Sada ću dati priliku i Stefanoviću za repliku i sa tim ćemo, nadam se, završiti.
Izvolite Stefanoviću.

Hvala gospodine predsedavajući.

Izvinjavam se gospodine Stefanoviću. Tražite li da se izjasnimo u Danu za glasanje? (Ne.)Šest sekundi sam vam oduzeo gospodine Stefanoviću. Izvolite.

Hvala.
Dakle, treba da stvarate ambijent i ako vi umesto da stvarate ambijent o kome stalno pričate, a ne stvarate ga, suštinski izvršavate, suštinski kroz odluke i izmene zakona naloge banaka i MMF, vi ste onda njihovi eksponenti a ne građani koji su vas birali, čime u Srbiju uvodite duboku krizu demokratije.
Takođe, vi govorite o realnosti života. Realnost života je upravo ta da je u nekim susednim zemljama to dovelo do tragedije, ne oni tajkuni koji su uzimali, pa neće da vrate, pa neće ni sada, zato što su i oni sada, ti tajkuni, prijatelji sa nekim iz vaše vlasti. Oni neće biti dodirnuti, neće ići banka njima da oduzima.
Uvodite odmah naplative hipoteke, odmah, ponavljam, građani, naplative hipoteke, a istovremeno smanjujete plate i penzije, ljudima oduzimate prihode i posao. Preko 10.000 ljudi ćete otpustiti ove godine. Znači, oduzimate im posao i prihod, a omogućavate da banka odmah naplati hipoteku. E, o tome ja pričam. Niste izuzeli ljude, kuću i okućnicu, ono u čemu čovek živi sa porodicom, što je kod Miloša Obrenovića postojalo, kod Aleksandra Vučića ne postoji. Ima sve da se otme. E, to je ono što će vaša vlast uraditi i te ne mile scene ćemo gledati.
Upozoravam unapred, da to izbegnemo, da napravite izuzetke, da ljude odvojite, kao što sam govorio za poskupljenje struje. Nećete. Samo pričate o prošlosti. Ljudi po Srbiji se pitaju kada će doći ta vaša budućnost. Ovako, ovo je budućnost samo banaka u Srbiji, samo banaka, ništa drugo. Hvala vam.