Zahvaljujem.
Reč ima potpredsednik Vlade dr Zorana Mihajlović.

Hvala vam na komentarima.
Da krenem od produženja vremena važenja Zakona o otklanjanju posledica od poplava, pogotovu tema prevencije koju ste pomenuli, koja je veoma važna. Mi prethodnih godinu dana, pored otklanjanja posledica od poplava, zaista mnogo radimo upravo na prevenciji. Između ostalog, mi imamo sada dogovor i sa Svetskom bankom na realizaciji projekta unapređenja sistema za odbranu od poplava, kroz izgradnju novih objekata u Smederevskoj Palanci, Aleksincu, Negotinu, Nišu, Somboru, Bačkoj Palanci, Raškoj i Novom Pazaru.
Pored toga, upravo kada sam pominjala dogovor i saradnju kancelarije sa delegacijom EU u vrednosti od 72 miliona evra, najveći deo se upravo odnosi na prevenciju od budućih poplava. Pored opreme za RHMZ, tu je nabavka mobilne opreme za zaštitu od poplava, tu je izrada sistema za rano upozoravanje, tu je čišćenje kanala za odvodnjavanje u Obrenovcu i Surčinu i izrada potpuno novih infrastrukturnih objekata za zaštitu. Dakle, sve je prevencija i sve je zaštita od poplava, kako u Mačvi, tako i u Valjevu, Svilajncu i Paraćinu.
Što se tiče Zakona o konverziji, nekoliko stvari. Oko člana 6. koji ste pominjali, mi smo potpuno saglasni da ga treba bolje formulisati i to ćemo zajedno kroz amandmane sigurno i uraditi. Ono što je važno da se zna, uredba koja će biti i koja jeste jedan jedini podzakonski akt koji će biti urađen u narednih mesec dana tiče se samo isključivo neizgrađenog građevinskog zemljišta, odnosno stepena razvijenosti lokalnih samouprava. Uredbom neće i ne mogu biti obuhvaćene lokalne samouprave i gradovi prvog i drugog stepena, dakle one koje imaju BDP po stanovniku iznad republičkog proseka ili u iznosu od 80 do 100%. To znači, recimo, maločas pomenuta Luka Beograd sasvim sigurno neće imati nikakvo umanjenje tržišne vrednosti zbog toga što je u pitanju neizgrađeno zemljište. Znači, platiće se sve. Suština ovog zakona jeste da se izvrši konverzija, da se ide u pravo svojine ili zakupa, ali da se sve to radi po tržišnim vrednostima.
Poreska uprava, naravno da postoji mogućnost, veštaci ili poreska uprava, to ste pitali. Mi smo izabrali poresku upravu. Ima dosta amandmana i predloga da se prihvati i mogućnost veštaka. O tome ćemo razgovarati na samom odboru. Poreska uprava je prva institucija za koju smo smatrali da može da utvrdi tržišnu vrednost građevinskog izgrađenog i neizgrađenog zemljišta.
Takođe ste pitali šta je uslov, da li na građevinskom zemljištu izgrađeni objekti moraju da imaju građevinsku dozvolu? Naravno, u skladu sa zakonom, moraju da imaju građevinsku dozvolu da bismo uopšte mogli dalje da krenemo u postupak. U koliko su izgrađeni po posebnim uslovima, koje ste takođe pomenuli, oni već imaju upisano pravo svojine. Prema tome, to ide dalje svojim tokom.
Ako sam slučajno nešto propustila, ponovite, molim vas.

Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćeni predstavnik SNS narodna poslanica Katarina Rakić.

Hvala.
Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što počenem svoju diskusiju na današnji zakon onako kako sam želela to da uradim, ne mogu a da se ne osvrnem na nervoznu diskusiju mog kolege iz DS, koji je govorio da je zakon koji danas donosimo tajkunski zakon.
Želim da kažem da je tajkunski zakon koji je donet 2009. godine, zatim, ponovljen 2011. godine, Ustavni sud oborio. Međutim, poslednje što sam danas očekivala jeste da neko u ovoj sali govori u ime tajkuna i to na jedan jako nervozan način, pri tome pominjući čak i cifru od milijardu i 400 miliona evra, koju je očigledno neko ostao dužan tajkunima, pošto je obećao da će zemlja koja je stečena u privatizaciji biti džabe.
Državna zemlja ne može biti džabe. To je rekao i Ustavni sud. Očigledno je da je namera svih privatizacija u prošlom vremenu bila jednostavno doći jeftino do najplodnijeg zemljišta, doći jeftino do hektara i hektara najplodnijeg zemljišta u Srbiji. Sada ja mogu i da razumem nervoznu diskusiju mog prethodnog kolege iz Demokratske stranke kada je pominjao cifru od milijardu i 400 miliona evra. To je cifra koju je on izračunao na način da je ukupna cifra koja se treba platiti za konverziju u budžet Republike Srbije ta. Naravno, ta cifra ne ide tajkunima, ali očigledno su, posle toliko pominjanja, oni ostali dužni tajkunima i to moraju sada glasno i da kažu.
Međutim, ja ću se vratiti sada na diskusiju onako kako sam želela i na samom početku da obrazložim zakon koji je danas pred nama.
Naime, Predlog zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu sa nadoknadom je jedan od logičnih sleda i ono što smo obećali građanima i privredi Srbije, kada smo u decembru mesecu doneli izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji. Tada smo u članu 102. predvideli koji su to slučajevi kada se zemljište može dodeliti, odnosno može konvertovati bez nadoknade i taksativno naveli koji su to slučajevi kada se konverzija može izvršiti uz nadoknadu i predvideli rok od šest meseci da donesemo jedan ovakav zakon.
Obzirom da je primena Zakona o planiranju i izgradnji počela 1. marta ove godine, smatramo da donošenjem ovog zakona danas, odnosno u toku ove nedelje, sasvim ispunjavamo rok koji smo obećali.
Što se tiče samog Predloga zakona moram da naglasim da je nadležno ministarstvo veoma vredno radilo na pripremi samog nacrta ovog zakona i da su uradili mnoge ekonomske analize i da su prikupili mnoge podatke, pre svega, od opština i gradova. Prikupili su podatke od 137 opština i gradova u Srbiji od ukupno 167 gradova i opština u Srbiji. To su podaci o samoj površini građevinskog zemljišta na kome su upisana lica kao nosioci korišćenja na građevinskom zemljištu, i to lica iz privatizacije i stečaja. Takođe, Ministarstvo je tražilo podatke od Republičkog geodetskog zavoda o ukupnoj površini građevinskog zemljišta u Srbiji, zatim od Agencije za privatizaciju o broju privatizovanih privrednih subjekata, kao i od poreske uprave, kako bi mogli da dođu do same cene zemljišta.
Ono do čega su došli u Ministarstvu prilikom vršenja ove analize su sledeći podaci – u Srbiji imamo ukupno nešto malo više od 660.000 hektara građevinskog zemljišta. Od toga, prema podacima koje su dostavile 137 gradova i opština širom Srbije, 5.310 hektara treba da bude stvar konverzije. Znači, kada od ukupne površine, od 660.000 hektara, oduzmemo ovaj deo dobijamo da u stvari predmet konverzije treba da bude nešto blizu 0,8% od ukupnog građevinskog zemljišta u Srbiji, i to pod uslovom da svi oni koji su zainteresovani za konverziju tako nešto i urade.
Sada ćemo doći i do one cifre koju je očigledno neko ostao dužan tajkunima, a to je cifra od 1.430.000.000 evra. To je cifra koja po Upravi prihoda treba da bude uplaćena u budžet Republike Srbije, 50% u budžet Republike Srbije, a 50% u budžet Fonda za restituciju, ukoliko bi se po tržišnoj vrednosti ovih 5.310 hektara, koje su predviđeni za konverziju, i konvertovali, odnosno konvertovali pravo svojine u pravo vlasništva na tom zemljištu.
Što se tiče ovih podataka koje sam iznela, kao što navodi i samo Ministarstvo u analizi koja se nalazi u prilogu zakona, oni nisu 100% precizni, jer ovi podaci nisu zakonski, odnosno nisu bili obavezni za praćenje, tako da su oni više služili kao analiza i prosto da se utvrdi okvir o koliko se zemljišta radi i šta bi uopšte konverzija, odnosno proces konverzije šta bi uopšte doneo u Srbiji.
Moram da kažem da ovo zakonsko rešenje koje je danas pred nama nije sistemsko rešenje. Ovo nije sistemski zakon. Ovo je zakon koji pokušava da reši probleme koji su se godina unazad nakupili.
Kada biste nekom ponudili da investira svu svoju imovinu ili kada bi došao neki strani investitori i ponudili mu da zida, da svu svoju životnu ušteđevinu uloži u neki objekat na tuđoj zemlji, a sutra može da se dogodi da mu tu zemlju neko i oduzme sa svom svojom imovinom, pa šta mislite da li bi tako nešto neko prihvatio, da li biste vi tako nešto prihvatili? To ide u prilog onome što je, takođe, malopre u diskusiji moj kolega pomenuo - zašto bi neko izvršio konverziju?
Nije govorio tako pre šest meseci kada je na dnevnom redu bio Zakon o planiranju i izgradnji, kada je nervozno govorio kada će konverzija, kada će konverzija, zašto konverzija nije sastavni deo Zakona o planiranju i izgradi? Zato me danas jako čudi kada pita – zašto bi neko vršio konverziju? Meni je zaista čudno da neko želi u Srbiji da živi u neizvesnosti da zemlja na kojoj gradi i zemlja na koju ulaže svu svoju imovinu možda sutra bude predmet restitucije, odnosno možda sutra država oduzme tu imovinu iz bilo kog razloga, tako da prosto ja ne bih postavila pitanje - da li jedan ovakav zakon treba da se donese?
Što se tiče samog Predloga zakona, smatram da je veoma detaljno i jasno objašnjena sama procedura, kao i rokovi koji se u njemu nalaze. Takođe, kao što sam naziv kaže, ova konverzija se vrši uz nadoknadu. Sama visina nadoknade iznosi tržišnu vrednost u trenutku kada se preda zahtev za konverziju.
Takođe, Predlog zakona predviđa da ukoliko se bude cena, odnosno naknada platila odjednom može se smanjiti za 30%, a Uredbom Vlade Republike Srbije svakako će se propisati koji su to načini za umanjenja, a da opet budu u skladu sa odlukom Ustavnog suda.
Što se tiče same konverzije, postupak koji je predviđen ovim zakonom je veoma jednostavan. Postupak pokreće lice koje je zainteresovano za konverziju podnošenjem zahteva kod organa jedinice lokalne samouprave, koje se bavi imovinsko-pravnim poslovima. Takođe zakon predviđa jednu veoma jednostavnu proceduru koja bi trebalo da traje maksimalno do tridesetak dana.
Pored prevođenja prava korisništva u pravo vlasništva, ovaj zakon takođe predviđa i pravo dugoročnog zakupa, kao što smo već čuli u prethodnoj diskusiji. Ugovor se može zaključiti sa vlasnikom zemljišta, i to na dugoročni zakup od 99 godina, na način što će godišnja naknada biti ukupna tržišna vrednost zemljišta podeljena sa 99. Takođe, ono što sam već navela jeste da se ovim zakonom predviđa da 50% od prihoda, koji su predviđeni da budu uplaćeni za cenu konverzije zemljišta, bude uplaćeno u budžetski Fond za restitutciju, a drugih 50% u budžet Republike Srbije, odnosno titulara na zemljištu, jedinice lokalne samouprave, odnosno grada.
Meni je žao što vidim da u ovom zakonu nema kaznenih odredbi za one koji će sprovoditi ovaj zakon. Znači, nema kaznenih odredbi za administraciju, ali mi je drago da vidim da će Ministarstvo vršiti kontrolu i edukaciju zaposlenih po lokalnim samoupravama koje će ovaj zakon i sprovoditi.
Takođe, bitno je da kažem da nisu predviđeni dodatni troškovi za realizaciju ovog zakona, zato što nije predviđen veliki obim posla, te će se sam posao raspodeliti u okviru onoga što već rade imovinsko-pravne službe.
Kao što smo već čuli zakon je dobio mnoga pozitivna mišljenja. Između ostalog, dobio je pozitivno mišljenje i od Evropske komisije, a takođe je za ovo zakonsko rešenje sprovedena široka javna rasprava po gradovima širom Srbije na
kojoj su prisustvovali mnogi privrednici, mnogo oni koji su zainteresovano i koji će biti korisnici ovog zakona, te da su njihove primedbe svakako uvršćene, odnosno postale integralni deo ovog zakona.
Lično smatram da je ovo jedno dobro zakonsko rešenje, jedan dobar predlog. Smatram da se u Srbiji problem u ovoj oblasti mora rešiti i da se konačno mora okončati svojinska transformacija na građevinskom zemljištu u Srbiji.
Što se tiče Predloga zakona o izmeni Zakona o otklanjanju posledica poplava u Republici Srbiji kao što u samom obrazloženju koje se nalazi u prilogu zakona kaže – razlog za produženje jeste nastavak pružanja pravne pomoći fizičkim i pravnim licima koji su pretrpeli štetu od elementarnih nepogoda na području koji su pogođeni poplavama, a sve do stupanja na snagu posebnog zakona koji će na jedan celovit način rešiti upravljanje rizicima od elementarnih nepogoda.
Ono što ja želim danas da istaknem jesu činjenice koje govore, naravno u prilog ovom produženju roka, a to je sledeće - za godinu dana isplaćena je materijalna pomoć da ukupno 20.288 domaćinstava širom Srbije, ukupne vrednosti od 4,83 milijarde dinara. Od Crvenog krsta uplaćeno je po 210 evra za 12.671 domaćinstvo. Zbrinuto je 435 porodica čije su kuće srušene, od toga je završena izgradnja 244 kuće, dok je 191 porodica dobila novac u slučajevima kada nije bila moguća izgradnja kuća.
U saradnji sa EU i sa Švajcarskom trenutno se radi na izgradnji 96 novih stambenih jedinica i to u Obrenovcu i Lazarevcu. Pomoć su do sada dobile 673 podstanarske porodice, ukupnog iznosa 48,6 miliona dinara.
Što se tiče privrede iz budžeta Republike Srbije izdvojeno je skoro pola milijarde dinara za bespovratnu pomoć. Pomoć je planirana da se isplati u iznosu od 240.000 do 600.000, tako da možemo da izračunamo da bi tu pomoć trebalo da dobije blizu 2.000 privrednih subjekata. Ono što je do sada isplaćeno jeste pola miliona dinara za 1.766 privrednih subjekata.
Što se tiče javnih objekata iz sredstava EU utrošeno je dva miliona evra za obnovu 21 škole, vrtića u Obrenovcu, Šapcu, Paraćinu, Trsteniku, Ljuboviji, Svilajncu. Iz donacije Norveške četiri miliona evra za obnovu 25 obdaništa, zdravstvenih i kulturnih i sličnih objekata i od strane raznih donatora obnovljeno je ili u toku je obnova 19 škola, obdaništa i zdravstvenih centara.
Što se tiče prevencije Vlada Republike Srbije u decembru mesecu 2014. godine usvojila je Nacionalni program za upravljanje rizicima od elementarnih nepogoda koji će biti realizovan u saradnji sa Svetskom bankom, a za realizaciju ovog programa do sada je obezbeđeno preko 70 miliona evra.
Sve ovo što sam sada pročitala veoma je bitno da se čuje. Ovo su zvanični podaci Kancelarije za obnovu. Veoma je bitno da se čuje, obzirom da se u Srbiji nikada do sada nije radilo na jedan ovako vredan i transparentan način. Svi ovi podaci koje sam sada pročitala nalaze se na sajtu Kancelarije za obnovu – obnova. rs. gov. za njih je sproveden proces javne nabavke, za šta se nikada u Srbiji nikada ranije nije desilo, a što se tiče svih onih koji su svoja sredstva želela da doniraju u korist poplava, njihova imena nalaze se na sajtu Vlade Republike Srbije takođe na jedan veoma transparentan način je i to urađeno.
Smatram da je veoma potrebno da se produži važenje jednog ovakvog zakona kako bi Kancelarija za obnovu mogla svoj posao da okonča do kraja. Hvala.

Poštovani narodni poslanici saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da će Skupština danas raditi i posle 18.00 časova.
Prelazimo na listu.
Prvi na listi je Milisav Petronijević. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu imaće našu punu podršku i u raspravi i u Danu za glasanje.
Stav o tome već je iznela naša koleginica Suzana Spasojević i ja samo da se pridružim tome. Upravo podržavajući taj pristup o kome je govorila uvažena koleginica ja želim samo da to sve prosto posmatram iz još jednog ugla.
Šta želim na početku da kažem? Zakon o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu je vrlo važan zakon iz više razloga. Bez obzira što on obuhvata, kako smo čuli negde manje od 1% ukupno građevinsko zemljište u Srbiji, ali je veoma važan i zbog problema koji rešava i zbog ciljeva zbog kojih se ovaj zakon donosi.
Naime, problem koji stoji pred ovim zakonom koji treba da reše ovi zakoni je upravo način kako da se pravo korišćenja pretvori u pravo svojine kod one jedne kategorije lica koja nisu do sada to mogli da urade u skladu sa članom 102. Zakona o planiranju i izgradnji. Naime, radi se o subjektima privatizacije, stečaja izvršenja, sportskim društvima, udruženjima građana, preduzećima u restrukturiranju. Dakle, to je ta kategorija koja nije mogla da pravo korišćenja konvertuje u pravo svojine. Šta želim još tu da naglasim? Želim da naglasim da je veoma važno i cilj koji se postiže donošenjem ovog zakona.
To je prvo okončanje svojinske transformacije građevinskog zemljišta. Znate, kada je ta priča počela o privatizaciji, transformaciji građevinskog zemljišta velike su nade bile i očekivanja jer je građevinsko zemljište jedno ogromno bogatstvo svake opštine, svakog grada i bogatstvo opštine gradova se upravo meri po tome i imali smo situaciju da je ta transformacija otpočeta 2009. godine, kako popularno nazivamo konverzija. Nažalost, bila je neuspešna ova, a morala je da se na neki način reši, da se završi taj posao.
Drugi cilj za koji smatramo da je veoma važan jeste upravo taj što zbog toga nije moglo da se gradi, nije mogla da se privodi urbanistička namera. Sve je stajalo. Upravo rešavanjem toga ovim zakonom ostvarujemo ta dva osnovna cilja, da ne pričamo o onim drugim pratećim prednostima šta znači kada se privodi nameni, kada se gradi, kada se upošljava građevinska industrija, građevinska operativa, zapošljavaju ljudi i tako stvara nova vrednost itd.
Mislim da je tu značajno još reći da je ovo na neki način dopuna Zakona o planiranju i izgradnji kao jednom sistemu u Srbiji koji govori i o planiranju i o građevinskom zemljištu i o izgradnji. Veoma važan sistem. Ono što je karakteristično bilo i za izmene Zakona o planiranju i izgradnji, a to je karakteristika i kod ovog Predlog zakona o konverziji jeste u stvari želja Vlade, namera Vlade da pojednostavi, da ubrza, da smanji procedure, da najlakši mogući način se dođe do stvaranja uslova za izgradnju. To je višestruko značajno jer kada omogućimo brzu proceduru, kada omogućimo jeftinu proceduru onda, sad nam je po strani, dajemo doprinos rešavanju još jednog ogromnog problema, a to je problem bespravne gradnje. Ako građani i dan danas misle da je jeftinije, brže i jednostavnije da bespravno urade, a posle legalizuju, nego da kroz redovnu proceduru urade, imaćemo veliki problem. Zato ističem, možda je to na prvi pogled ne toliko važno, za mene jeste, značajno pojednostavljivanje procedure, značajno je stvaranje uslova za što bržu, što jednostavniju proceduru, odnosno stvaranje uslova za što bržu gradnju. Isti mislim da može da se primeni i kada je u pitanju Zakon o konverziji jer stvarno na jednostavan način, brzom procedurom rešava taj postupak konverzije.
Ono što takođe želim da istaknem to je da kada je u pitanju ovaj zakon dva izuzetno važna načela, da upotrebim taj izraz. Jedno je načelo - tržišna vrednost građevinskog zemljišta. To je nešto na čemu mi kao SPS insistiramo od kako je počela priča o konverziji. Drugo načelo, uz mogućnost naknade po tržišnoj vrednosti građevinskog zemljišta umanjenja po raznim osnovama, jeste da ne može da se umanjuje tamo gde postoji postupak restitucije kada je u pitanju to građevinsko zemljište.
Mislim da je to vrlo važan pravac, važan cilj, važna politička poruka koju je ova Vlada poslala kada je u pitanju ovaj zakon. Zašto to kažem? I sa jedne i sa druge strane je značajna poruka iz sledećih razloga. Prvo, Zakon ovde, kada se prođe kroz njega, kada utvrđuje vrednost, kada utvrđuje kolika je visina naknade, kada utvrđuje način plaćanja, proceduru kako da se to uradi i dr, sve vreme provlači se ta ideja – osnovna tržišna vrednost građevinskog zemljišta.
Potpuno podržavam pristup, odnosno odgovor uvažene ministarke da se još detaljnije pozabavi članom 6, koji može da dovede, nije ideja, nije cilj, nije želja, ali može da dovede zbog nekih nejasnoća dotle da se dovede u pitanje da li uopšte onda ovaj zakon treba uprostiti, njegovu čitavu vrednost. Znam da naravno to nije bila namera Vlade i zato podržavam da se to još jednom detaljno razjasni.
Mišljenja sam da treba još jednom pogledati i sva ona moguća umanjenja, da nismo negde to preširoko obuhvatili, preveliko itd. Ne dovodim u pitanje potrebu za tim umanjenjem.
Ono što želim na kraju da kažem, odnosno da ponovim, to je pitanje vezano za tržišnu vrednost nepokretnosti. Želim ponovo da potvrdim, ono što je najveća vrednost jeste upravo tržišna vrednost ovog zakona, to je stalno insistiranje na tome i molim da Vlada ne odustane, ne stvori nijednu moguću pukotinu da se to dovede u pitanje.
Tržišna naknada za građevinsko zemljište je vrlo važna, vrlo bitna, a i ja kada odem u samoposlugu, kada kupim nešto, moram da platim, ne koliko ja hoću, nego koliko je tamo propisano.
Na kraju, i odnosi se na njih, želim vrlo jasno da poručim, da budem jasan do kraja, naš stav, naš pristup. Svi oni koji su kupovali preduzeća i fabrike ne da bi pokretali proizvodnju, zapošljavali ljude, modernizovali tehnologiju, nego da bi to sve zatvorili, a čekali pogodan trenutak da prodaju građevinsko zemljište, da se obogate, moraju da plate i treba da plate punu tržišnu vrednost. Hvala.

Reč ima ministar prof. dr Zorana Mihajlović.

Hvala vam što ćete dati podršku ovom nacrtu zakona. Slažem se da je veoma važan i da, kako vi kažete, obuhvata manje od 1% građevinskog zemljišta, ali to je uglavnom u gradovima i vredno građevinsko zemljište. Naš razlog zašto donosimo ovakav zakon jeste upravo da privedemo zemljište zaista urbanističkoj nameni i da se zaista gradi i da imamo određenih prihoda od toga.
Uopšte su procedure u Srbiji najveći problem bile. Zakonom o planiranju i izgradnji potpuno smo promenili sistem i uveli jednošalterski sistem i doveli do toga da Srbija bude zemlja, nadam se vrlo skoro i u samom izveštaju Svetske banke, u koju će investitori želeti da dođu, jer nećemo biti poslednji ili među poslednjima, nego ćemo biti zemlja koja daje građevinske dozvole u najkraćem roku.
Sa rešenim pitanjem konverzije sa novim zakonom koji je završio već svoju javnu raspravu o premeru i katastru, koji je takođe jednako važan, jer sve ovo nam ne može biti dobro ukoliko nemamo uređen katastar, i sa još jednim zakonom koji sada ulazi u javnu raspravu, a to je zakon o ozakonjavanju objekata, onda verujem da ćemo konačno imati red u onome što se zove građevinarstvo. Hvala vam još jednom.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Hvala lepo.
Jasno je da je trebalo doneti ovaj zakon, ali zakon je loš, tako da, da ne sumnjamo u nameru, bez obzira na metodologiju kako je zakon došao do parlamenta. Dobili smo ga, ako se ne varam, u petak, u 18,15 časova je ušao u ovo zdanje, a danas je rasprava. Malo je neobično da kada neko ima dobre namere i kada želi da nešto dobro uradi i kaže da je ponosan na to, da to radi praktično preko noći.
Ono što su veliki problemi u ovom zakonu, to već jeste bio razlog da se podnesu amandmani. Podneo sam ih zajedno sa ostalim poslanicima. Nemam puno vremena da o detaljima pričam sada, ali, recimo, ta čuvena tržišna vrednost kao tržišna cena, kao najvažnija stvar u ovom zakonu, vrlo je problematično kako se utvrđuje. Ko utvrđuje tržišnu cenu? Poreska uprava? Po kom osnovu? Gde je poreska uprava kvalifikovana da ocenjuje tržišnu cenu? Da li ova rešenja koja su dobijena za porez za nepokretnosti, koja je pisala poreska uprava, imaju bilo kakve veze sa tržišnom vrednošću? Logično je bilo da to rade sudski veštaci. To je neko rešenje koje više liči.
Kako ćete, recimo, da utvrdite tržišnu cenu zemljišta gde treba da se gradi navodno „Beograd na vodi“? Tamo ništa nije građeno 100 godina, nemate uporedne primere, nemate ni u blizini ništa što liči na tu lokaciju, niti takav plan. Kako će tu da se utvrdi tržišna cena? To je jedno od pitanja.
Postoji neusaglašenost termina, pitanje zauzetosti i izgrađenosti. Neke lokalne samouprave koriste jednu verziju, druge drugu, drugi institut. Pitanje je kako će se zakon sprovoditi kod jednih, a kako kod drugih? Neki analitičari, bez navodnika, su pravili neke analize oko umanjenja cene, pa su došli da postoji mogućnost da se cena umanji i preko 100%. To znači da još treba lokalne samouprave da nekom daju pare što je dobio zemljište.
Pitanje definicija redovne upotrebe, jedna je definicija u ovom zakonu, druga je u Zakonu o planiranju i izgradnji.
Pitanje zakupa od 99 godina je takođe jedno vrlo interesantno pitanje. Moje pitanje je zašto uopšte da postoji taj institut zakupa od 99 godina? To, naravno, nije zakup, to je očigledno svojina, a opet svojina sa neizvesnim završetkom - šta se stvarno dešava posle 99 godina. Zašto bi neko dobio mogućnost da neku lokaciju plaća na kredit, praktično, od 100 godina, a neko drugi to ne može?
To su sve dileme koje ovaj zakon u mojim očima predstavljaju kao loše rešenje i mislim da bi bilo dobro da se zakon povuče i da, ne sumnjajući u dobre namere, dobijemo bolji tekst. Siguran sam da ćete se složiti samnom gospođa Aleksandra Damjanović, koja je imala mnogo bolje tekstove zakona nego što je ovaj, i zahvalan sam na tim tekstovima u nekoj prošlosti, ali mislim da ovo nije baš najsvetliji trenutak.
Pitanje isto, pošto su u zajedničkoj raspravi, naravno, potpuno besmisleno, poplave, ali to je već ovde normalna stvar, ta besmislenost, to produženje roka bi bilo jako interesantno i za ispitivanje svih nepravilnosti koje postoje oko pomoći poplavljenima, od toga da ne znamo ko je kriv za smrt 55 ljudi, ili 57, ili 60, ne zna se tačan podatak, naravno, to nije nadležnost Ministarstva, to očekujem od prepoštenog čoveka koji je na čelu neke kancelarije koja se bavi tom pomoći, da nam taj izveštaj da.
Šta je sa Zakonom o legalizaciji? Vi ste sada rekli da se sprema zakon i to je interesantno. Da vam dam odmah jedan predlog kako da se to reši – intabulacijom. Sve ono što nije investiciona gradnja i sve ono što nije građeno u zabranjenim zonama treba legalizovati, a oni koji su radili po zakonu treba da dobiju nagradu time što će biti oslobođeni od poreza na te nepokretnosti u jednom periodu, znači ljudi koji su radili sa papirima, ali to nije tema ovog zakona. U svakom slučaju, možete vi bolje i ja očekujem da povučete zakon i da u radite bolji predlog.