Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče Zakona o izmenama i dopunama Zakona o otklanjanju posledica od poplava, naravno da ću ga ja podržati, s tim u vezi da se produži rok do kraja ove godine, da taj zakon može da deluje. S tim u vezi zato što su posebno posledice poplave u poljoprivredi bile merene stotinama miliona evra i stoga je moja patriotska obaveza kao predsednika Narodne seljačke stranke, kao nekog ko živi na selu, kao nekog ko je čak i bio žrtva, koji je imao čak i ljudske žrtve u toj poplavi, da ovaj zakon prihvatim i da ga podržim.
Što se tiče ovog drugog Zakona o konverziji, ja nisam razumeo baš do kraja mog kolegu. On nas je otprilike pitao šta će se desiti posle zakupa poljoprivrednog zemljišta od 99 godina, kako će se država ponašati? Svakako se neće ponašati na način na koji se ponašala prilikom zakupa poljoprivrednog zemljišta na Fruškoj Gori, koje je zakupljeno na pet godina kao poljoprivredno zemljište. Gle čuda, još pre zakupa je tamo nikao vinograd, po papirologiji kojom raspolažem, a zasad vinove loze je trajao od 30 do 40 godina. Ne razumem državu koja je, sve da je to bilo najispravnije, dala podsticaj subvencije nekome ko ima pravo zakupa na poljoprivrednom zemljištu na pet godina da zasadi višegodišnji zasad koji traje 40 godina. Ja ne verujem više da ćemo imati tako neozbiljnu državu, koja će na takav način izdati zemljište u zakup i dozvoliti da jedan višegodišnji zasad bude zasađen na zemljištu koje je zakupljeno samo na pet godina.
Dakle, samo kada to uzmemo zdravorazumno, vidimo koliki je moralni prekršaj bio i koliko je moralno posrnuće te Vlade bilo i Ministarstva poljoprivrede koje je dozvolilo takvu jednu, da tako kažem, obligaciju.
Idemo dalje. Kada je već o konverziji reč, molim ministarku da mi objasni na koji način je izvršena konverzija zemljišta oko zgrade Ušća. Da li je ta afera zatvorena za vjek vjekova, amin, ili postoji šansa da se ispita na koji način je izvršena konverzija zemljišta koje je bilo oko zgrade čija je vrednost negde oko 30 miliona evra, a površina je negde oko 5ha?
Da podsetim da je tu bilo malo više prekršaja i da je moj kolega poljoprivrednik u pokušaju u tom trenutku bio savezni ministar policije, član Savezne vlade, da je jedan lider druge opozicione partije bio savezni ministar za telekomunikacije i ne znam šta i njima se obraćalo pravobranilaštvo po pitanju prodaje zgrade, govoreći da je došlo do određenih nepravilnosti, da to zemljište ne sme da bude predmet prodaje prilikom prodaje zgrade Centralnog komiteta, odnosno zgrade na Ušću, koja je, gle čuda, prodato na konkursu u junu mesecu, koji je trajao 30 dana, ali konkursna komisija je imenovana tek 15. avgusta.
Postavlja se pitanje kako je konkursna komisija, koja je imenovana 15. avgusta odlukom Savezne vlade, sprovodila konkurs koji je Savezna vlada raspisala i koji je trajao od 30. juna do 30. jula? Kako je ta komisija retroaktivno uspela da isplati konkurs? I tu ima niz nepravilnosti. Naravno, da se ispita kako je to Savezno pravobranilaštvo upozorilo Saveznu vladu da postoje dve vrste ugovora. Jedan ugovor je bio ugovor koji je stigao u pravobranilaštvo, na njega je pravobranilaštvo dalo saglasnost, a sasvim drugi ugovor je potpisan bez saglasnosti Saveznog pravobranilaštva koje je upozoravalo Saveznu vladu, koja je u tom trenutku imala današnja dva lidera opozicionih stranaka u svom sastavu. Uprkos tome što su ih upozorili, u decembru mesecu je sklopljen ugovor sa firmom koja je osnovana tek 15. decembra. Dakle, nije postojala u junu mesecu, u vreme kada je sprovođen konkurs. Ako je to takva konverzija, ako težimo takvoj konverziji, onda ja svakako ne bih bio rad da podržim taj zakon.
Takođe smo čuli pripadnika stranke bivšeg režima koji je ovde obrazlagao i tako zdušno se zalagao za otklanjanje nepravilnosti itd, ali ja moram da ih upozorim da nije isto i jedina moja zamerka na ovaj zakon je što konverzija na selu treba biti potpuno besplatna. Nije isto držati baštu u selu Novi Karlovci ili u Smilovcima, ili u Lebanu, ili u Medveđi. Nije isto držati baštu, staklenik i plastenik u selu i držati baštu od dva kafića u Beogradu.
Jedna njegova kafa košta 150 dinara, a za tu cenu u ovom trenutku možete u Leskovcu, u drugim baštama kupiti 50 kilograma krastavaca, možete kupiti 20 kilograma paradajza, dakle, neko ima hleb sa sedam kora i svakako mu se moraju omogućiti odgovarajuće povlastice, s obzirom da ovde neko ko zdušno tako zalagao i nalazio manjkavosti u ovom zakonu ima dve bašte u svojim kafićima koje donose impozantan prihod po jedinici površine. Dakle, ako jedna kafa košta koliko 50 kilograma krastavaca, onda ako prodate na jednom kvadratnom metru danas 10 kafa, u toku godine 50 kilograma krastavaca ne može da rodi na jednom kvadratnom metru.
Zato mislim da konverzija zemljišta treba na selu da bude besplatna, s obzirom da nam preti opasnost da nestane taj mali čovek koji živi na selu, prosečne starosti 59 godina, sela nam se prazne, prazne teritorije. I, mislim da ubuduće Ministarstvo građevina, sve od konverzije do legalizacije i svih zakona koji se tiču izgradnje na selu, treba da propiše da se na selu prilikom izgradnje plaća samo minimum nekih doprinosa, dakle, da izgradnja bude bez ikakvih komunalnih opterećenja itd, da jednostavno ljudi prijave lokaciju i da rade.
Na takav način ćemo deo prerađivačke industrije, zbog izbegavanja visokih komunalija u gradovima, premestiti na selo. Tako ćemo naći posla za oca na njivi, sina i snaju u fabrici i na takav način možemo da povratimo deo stanovništva koji sada tumara po predgrađima Beograda bez posla i bez hleba. To je ono za čega se ja zalažem.
Mislim i da zakon o konverziji i da svi drugi zakoni u budućnosti koji se budu donosili budu maksimalno u korist sela i seoskog stanovništva, da na takav način neke investicije privučemo direktno na selo, posebno one koje se bave prerađivačkom industrijom, dakle, preradom onoga što seljaci naprave, jer ja kao čovek koji se zalaže za Srbiju njiva, šljiva, za Srbiju radnika i seljaka, devojaka i momaka, svakako ću se do kraja boriti za te njihove interese. Zahvaljujem.
