Trinaesto vanredno zasedanje, 13.07.2015.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Trinaesto vanredno zasedanje

01 Broj: 06-2/309-15

13.07.2015

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:15 do 18:20

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Zoran Babić

Srpska napredna stranka
Mislim da je prekršen Poslovnik i član 107. i član 108, jer se govori o ličnim stvarima, naročito kada se govori o nečijoj nervozi. Ako je nečija nervoza, mislim da je to sa druge strane zbog izgubljenih beneficija kroz vlast koju su vršili bahata, ali i zbog prijatelja koji više sada posećuju neke zgrade u Ustaničkoj ulici.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zaista ovo nije bila povreda Poslovnika. Iskoristili ste repliku i moram vašoj grupi da oduzmem dve minute, zbog činjenice što ovo nije bila povreda Poslovnika. Ovo je zloupotreba i tako ću uraditi i drugima.
Što se tiče iznošenja da li neko ima neku bolest, ne mogu da se složim sa tim da to bude…
(Zoran Babić, s mesta: I nervoza je bolest.)
… politički argument. Kod nas u našem društvu, koje je vrlo surovo, ljudi prosto su obeleženi ako imaju nekakvu bolest, pa im je teško da to javno i priznaju. Mi smo vrlo surovo društvo i zaista ne mogu da se složim sa ovakvim načinom diskusije. Mogla bih mnogo da govorim o psorijazi, ali ću se uzdržati zbog ove osobine našeg društva.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović, povreda Poslovnika. Izvolite.
...
Stranka slobode i pravde

Borko Stefanović

Samostalni poslanici
Član 109. predsednice. Plemenito je vaše nastojanje da se uzdržite od komentarisanja.
Međutim, ono što ste trebali učiniti je da gospodinu Babiću odmah bez odlaganja izreknete opomenu zato što po članu 109. koji se neposredno obraća drugom narodnom poslaniku upotrebljava psovke i uvredljive izraze.
On je govorio lično i u svojstvu narodnog poslanika na jedan krajnje neprimeren način što ste i vi primetili. Međutim, ono što se ne slažem je da umesto vaše uzdržanosti ste trebali reagovati i sada ovog trenutka izreći opomenu gospodinu Babiću. Ovo što je uradio gospodin Babić je vrhunac nepristojnosti i necivilizovanog ponašanja i nije mu prvi put. Nije gospodin Babić ni lekar i nije gospodin Babić čovek koji je kadar po bilo kom osnovu da vrši analizu i da daje dijagnoze narodnim poslanicima. Uporno to radi i još vam viče – nervoza je bolest, a zna vrlo dobro šta je uradio i zna vrlo dobro jedan latinski izraz koji je upotrebio.
Mislim da, predsednice, u ovom trenutku, vi, siguran sam, u sebi znate da sam u pravu. Morali ste reagovati. Morali ste šefa poslaničke grupe SNS kazniti i da gospodin Babić sebi na Administrativnom odboru izglasa opomenu zato što je preterao. Po svakom osnovu je preterao. Ovo je nečuveno, neviđeno ponašanje. Zašto se to toleriše, ja ne znam.
Ako vam se ne sviđa šta govorim, ako smatrate da sve što govorim nije tačno, slobodno me napadajte argumentima, govorite šta god hoćete. Ali, ovo što je sada potegnuto, to je ispod svakog nivoa. To je ispod svakog nivoa. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Dajem pauzu sebi deset minuta.
Molim vas sve da se usmerimo na raspravu o ovom zakonu.
Nastavićemo u 17.00 časova.
Reč će dobiti Boban Birmančević i pričaćemo isključivo o zakonu. Ko ne želi da priča o tome nije obavezan da prisustvuje uopšte sednici.
Mislim da smo prešli svaku, svaku granicu naše međusobne komunikacije.
(Posle pauze)
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Možemo da nastavimo sa radom. Mislim da se atmosfera malo smirila. Što se tiče spiska, moja je greška zbog ovih švrljotina ovde hemijskom…
(Balša Božović, s mesta: Replika!)
Ne, ne, član 112. - radimo. Dakle, pričamo o zakonu, tako sam odlučila, nema replike.
Znači, Zoran Bojanić je na spisku. Idemo tako kako spisak i postoji. Pogrešila sam, idemo redom kako je ko na spisku i prihvatam intervenciju poslanika.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Zoran Bojanić

Srpska napredna stranka
Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.
Gospođo ministarko, gospođo i gospodine iz Ministarstva, pre svega bih rekao par reči o onom drugom zakonu, o kome danas nismo mnogo štošta i govorili, a to je Predlog izmena i dopuna Zakona o otklanjanju elementarne nepogode, poplave u Republici Srbiji. Za divno čudo, očekivao sam danas da ćemo svi podržati ovaj predlog zakona, odnosno ova dva člana koja se menjaju, upravo iz razloga da rešimo sve one probleme koji nisu rešeni do datog roka, a u zakonu piše u roku od godinu dana od dana donošenja zakona. No, vidim da pojedini poslanici i tu nalaze način da reklamiraju sebe, da drže političke govore i da na tuđoj nesreći misle da su zaradili nekakve poene. U svakom slučaju, SNS će podržati ovaj predlog zakona i sigurno ćemo jedinstveno glasati za Predlog izmena i dopuna Zakona o otklanjanju posledica poplava u Republici Srbiji.
Što se tiče Predloga zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu, za divno čudo poslanici prethodnog režima celog dana se upinju sa velikim žarom da dokažu nešto što nije dokazivo i nešto što su imali vremena dugi niz godina da reše, da poboljšaju sve te zakonske predloge, da donesu, na kraju krajeva, i ovaj zakon, a ne da se donese prvo Zakon o privatizaciji gde niko od onih zemalja bivše Jugoslavije nije to uradio. Prvo su uradili privatizaciju, a nakon toga konvenciju. Znači, mi lečimo nešto što smo nasledili i bolesti koje smo nasledili.
Malo pre se pominjalo da ne trebamo da se vraćamo u prošlost. Pa, moramo da se vraćamo u prošlost. Neki pokušavaju da zaborav prekrije sve, kao u onoj pesmi „Zaborav, snegovi i šaš“. Ne možemo da zaboravimo. Nismo mi 2012. ili 2014. godine nasledili nešto idealno. Nije teklo med i mleko, pa je SNS za ovu godinu dana, kako smo nosioci vlasti, ili za tri godine kako učestvujemo u vlasti od 2012. godine, učinila nešto loše i donela neke loše zakone i loše činila za ovu zemlju. Ne, mi smo kao država, kao nacija obezvređeni u svakom pogledu bili do te 2012. godine. Nismo imali ništa. I ono što je funkcionisalo, te 2012. godine nije funkcionisalo. Deset godina je neko nalazio alibi za svoj nerad u Slobodanu Miloševiću, a nakon toga pokušava da nađe alibi u SNS.
Sve ono što je gospoda iz bivšeg režima danas pričala bilo je bez argumenata i bez ponuđenih rešenja. Ličilo mi je mnogo na neke političke paralele i političke govore. Pričalo se o članu 6, o članu 8, o članu 12, pričalo se o Ustavu, a svi dobro znamo da je upravo Ustavni sud i doneo odluku da je njihov predlog zakona bio neustavan. Ono što je vrlo ružno danas bilo, u izlaganjima pojedinih poslanika pominjali su se radnici lokalnih samouprava, kao da su oni nekakvi krivci zašto nekakvi zakoni, na kraju krajeva i o javnoj svojini i o svemu, nisu doneti. Nemojmo zaboraviti, 2012. godine mi smo nasledili sve te iste radnike. Znači, neko drugi je ipak kriv. Nemojmo svaljivati krivicu na onoga koji kriv nije.
Što se tiče samog zakona, neću mnogo dužiti, s obzirom da 90% onoga što sam ja zamislio da govorim rekla je koleginica Ivana Stoiljković, tako da nemam nameru ni razloga da ponavljam, a mislim da je i ministarka dosta dobro obrazložila zakon. Ono što je najbitnije, ovaj zakon omogućava, na kraju krajeva, i završetak postupka privatizacije građevinsko zemljište u Srbiji i konačno će biti pravo korišćenja ukinuto na građevinsko zemljište kao relikt nekih prošlih vremena, kao neko kvazi svojinsko pravo.
Predlogom zakona stiču se i uslovi za mnogo obimnije investiranje u građevinarstvu, jer svi žele da grade kada imaju sigurnost, da grade na zemljištu čiji su i vlasnici. Pretpostavke stručnjaka su da će ovaj zakon, odnosno njegovo usvajanje uticati pozitivno kako na stanogradnju, tako i na dolazak investitora u drugim privrednim granama i na taj način do otvaranja novih radnih mesta. Ovaj predlog zakona je samo nekakva kruna ili nekakav završetak postupka koji je započet davne 2006. godine. Da li neko nije hteo da ga završi donošenjem Ustava, a nakon toga i 2009. godine donošenjem onog zakona o planiranju i izgradnji, da li neko nije hteo da ga završi kako treba, nije imao volju ili nije želeo, videćemo.
U svakom slučaju, ovo je jedan dobar, kvalitetan zakon. Pored tri predloga koja su u javnoj raspravi postojala, mislim da se Vlada odlučila za najbolji predlog. Na kraju krajeva, svi znamo da su održane četiri javne rasprave u Subotici, u Valjevu, u Nišu i da je tu sve konkretne predloge i sva konkretna rešenja koja su ponuđena ministarstvo prihvatilo i da je implementiralo u zakon. U Danu za glasanje SNS će sigurno glasati za ovako dobar predlog zakona. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodna poslanica Mirjana Đoković. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Mirjana Đoković

Srpska napredna stranka
Hvala, predsedavajuća.
Uvažena ministarko sa saradnicima, kolege poslanici, ja ću danas govoriti o Zakonu o izmeni Zakona o otklanjanju posledica poplava u Republici Srbiji. Jasno nam je svima da postoji potreba da se produži važenje Zakona o otklanjanju posledica poplava u Srbiji do decembra 2015. godine, kako bi se pružila pomoć fizičkim i pravnim licima koja su pretrpela štetu od elementarnih nepogoda na području pogođenom poplavama do konačnog stupanja na snagu ovog zakona.
Što se tiče Kancelarije za pomoć i obnovu poplavljenih područja, na osnovu izveštaja i nalaza državnih organa, javnih preduzeća i jedinica lokalne samouprave, predlagala je državne programe obnove po oblastima koje je donosila Vlada. Do sada je utrošeno oko 50 miliona evra za pomoć u obnovi oštećenih i porušenih stambenih objekata. Primljena pomoć ne obuhvata sredstva za sanaciju vodotokova, iako su ona značajna i stvorila su uslove za normalno funkcionisanje i nivo zaštite koji je nešto iznad nivoa koji je postojao pre poplave. Ovo je stvarno stanje na terenu, iako je sam postupak popravke kasnio u odnosu na potencijalni rizik od jesenjih voda. Inače, imam podatak da su prihodi koji se ubiraju za regulaciju vodotokova na republičkom nivou gotovo dva puta veći od rashoda za ovu namenu.
Moj grad usled majskih prošlogodišnjih poplava pretrpeo je velike materijalne štete. Na području grada Čačka je pre donošenja zakona u skladu sa tada važećim propisima sprovedena organizacija i koordinacija komisija za procenu pričinjenih šteta. Od majskih poplava angažovano je preko 60 članova komisija koji su volonterski radili, uglavnom preko mesec dana, a to su bili zaposleni iz gradskih uprava, javnih i komunalnih preduzeća, Ministarstva poljoprivrede, Agronomskog i tehničkog fakulteta, Instituta za voćarstvo, kao i volonteri sa posebnim specifičnim znanjima. Formirane su komisije za procenu štete na objektima, komisije za procenu štete pričinjene u poljoprivredi, na infrastrukturnim objektima i komisije za procenu štete na stvarima u domaćinstvu.
Zahvaljujući obimu štete, sa jedne strane, i veličini grada, odnosno prisutnosti odgovarajućih institucija u gradu, sa druge strane, bilo je moguće formirati komisije sa odgovarajućim kvalitetom i brojem članova. U ovom slučaju je bila dovoljna svest i moralna odgovornost za uredno izvršenje ovih zadataka, ali je neophodan sistem u kome se zna ko je zadužen i odgovoran za popis šteta i kolika je naknada za njihov rad. Ovo zbog toga što su oni npr. izostali sa svojih redovnih poslova, a u Čačku je poplavom bilo pogođeno do 10% stanovništva, dok su ostali trpeli posledice zastoja u radu nekih od ključnih javnih službi, tj. nije bilo moguće angažovati npr. lica sa tržišta rada.
Poseban segment, o kome ni do danas nije postignut konsenzus državnih organa, je šteta u okviru privrednih subjekata, na koju se primenjuje važeća regulativa. Mislim na uputstvo o jedinstvenoj metodologiji za procenu šteta od elementarnih nepogoda iz 1987. godine i uredba koja važi od 2001. godine, kojom nije jasno definisano koji nadležni organ je u obavezi da na osnovu procene štete izvrši umanjenje PDV na oštećenoj pokretnoj imovini privrednih subjekata, tj. i dalje postoji bilansno opterećenje privrednih subjekata oštećenom pokretnom imovinom koja uključuje materijal, nedovršeni proizvod, robu i opremu.
Celokupni sistem uzbunjivanja, obaveštavanja i opremanja lica zaduženih za rad na terenu tzv. civilna zaštita je tek nakon poplava proceduralno i formalno formiran što je slučaj u 99% gradova i opština naše zemlje, tj. ceo trošak civilne zaštite, pada na lokalnu samoupravu što je gotovo sigurno, da finansijski slabije lokalne samouprave ne mogu to da isfinansiraju, a kompletno opremanje iz tekućih prihoda nije moguće u narednih par godina. Na primer, u Čačku to uključuje opremanje i obuku preko hiljadu lica.
Što se tiče dodele pomoći za stambene objekte, kvalitet rada je dokazan kroz 496 prvostepenih rešenja koja su izdata kroz upravni postupak u rekordnom roku što je i ukupan broj žalbi manji od 5%, što je nabolji dokaz transparentnosti i pravičnosti u dodeli pomoći kroz jedan kompleksan postupak. Ukupna tj. distribuirana pomoć je 80 miliona 730 hiljada dinara. Dodela pomoći za privredne subjekte kroz 50 upravnih postupaka dodeljena je pomoć za 40 privrednih subjekata gde je samo jedan privredni subjekt se žalio na rešenje. Veliku pohvalu zaslužuju zaposleni gradske uprave koji su radili predano na ovim poslovima.
Kroz dodelu pomoći za poljoprivrednike iz donacije je podeljeno preko 20 miliona dinara i to iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine 553 setvene jedinice kukuruza, 7.056 litara dizel goriva. Kroz donacija kao što su 208,3 tone koncertovanih hraniva za goveda, 44,5 tona semenske pšenice, 53,4 tone mineralnog đubriva i druga semenska roba kao i plastenici. Donatori iz Srbije, mislimo pri tome na zadruge, 102,5 tona stočne hrane. Značajna je i pomoć drugih neinstitucionalnih donatora gde je bilo neophodno da postoji registar onoga što se donira kako se ne bi pojavljivali profiteri u ovakvim situacijama.
Kada su štete u pitanju, na objektima u individualnim domaćinstvima u iznosu od 136.190.479, na objektima privrednih subjekata 24.710.347, na objektima javnih preduzeća 23.483.564. Ovu procenu štete izvršila je stručna komisija Grada Čačka koju čine licencirani građevinski inženjeri.
U majskim poplavama štetu je pretrpelo 506 domaćinstava u vrednosti od 69.731.700 dinara. Kada govorimo o poljoprivrednim kulturama ukupna poplavljena površina je iznosila 1.902 hektara, a procenjena poljoprivredna šteta 812.672.180 dinara, a ukupno je prijavljeno 1.171 domaćinstvo.
Koristim priliku da vas informišem kada su majske poplave bile, da na delu autoputa u Preljini, da su odnele pristupnu saobraćajnicu postojeće bujice. Bilo bi dobro da struka kaže svoje i da se projekat prilagodi novonastaloj situaciji jer je izvođač radova tu lokaciju zatrpao zemljom tako da postoji bojazan usled nekih novih sličnih situacija, novih bujica, budu odneti kasnije i automobili. Zbog samog nasipa stalno se plavi 30 domaćinstava koji nikada nisu bili pre toga u plavnom području.
Svaki privredni subjekt na bazi sopstvene, materijalne i krivične odgovornosti vrši procenu i o istoj dostavlja izveštaj jedinici lokalne samouprave. Potpisuju, dakle, izjavu i čime ta lokalna samouprava priznaje štetu. Ukupna procena štete je 587.483.305 dinara. Bitno je da znamo da ove podatke treba uzeti sa rezervom, jer dobar deo oštećenih zaliha i opreme je moguće prodati kao oštećenu robu što može da utiče na finalan iznos štete iskazane u završnom računu za tekuću godinu svakog pojedinačnog privrednog subjekta.
Ukupna šteta nastala kao rezultat poplava i koja je prijavljena republičkim organima je 1.769.478.930 dinara. Iskreno verujem da će novi zakon koji je sada u pripremi na jedan sveobuhvatan način regulisati ovu oblast. Kao što ste i vi sami rekli ministarko, akcenat treba staviti na preventivu, na smanjenje elementarnih nepogoda i katastrofa.
Bezrezervno podržavam sve aktivnosti iz državnih programa obnove i u danu za glasanje svakako ću podržati ove izmene zakona. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima Boban Birmančević. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Boban Birmančević

Srpska napredna stranka
Poštovana predsedavajuća, poštovana potpredsednice Vlade, poštovani gosti, poštovane kolege, poštovani građani, vrlo bitan zakon, zakon na koji čekamo već desetak godina i verovatno da je od 2006. godina kada su sa promenom Ustava stvoreni uslovi da se izvrši i da se donese ovakav zakon, verovatno bi i privreda države Srbije i uopšte privredni ambijent bio sasvim drugačiji da je to doneto na vreme, da su prethodne vlade imale smisla i da su znale kako treba i šta treba uraditi za svoje građane, odnosno za svoju privredu.
Kroz adekvatna zakonska rešenja da obezbedimo realne uslove, da privreda, odnosno privredni subjekti posluju bolje, upravo je omogućeno i biće omogućeno donošenjem ovog zakona. Predlog zakona da se izvrši pretvaranje prava korišćenja u vlasništvo u suštini donosi onu prednost koja je bila potrebna potencijalnim investitorima da krenu i bolje i agresivnije, odnosno sa više sredstava i sa većim brojem radnih mesta u Srbiji. Međutim, to do ovog zakona nije bilo moguće.
Realno, želim da građani znaju, da podelim sa njima, preduzeća koja su kupljena kroz proces privatizacije ili kroz proces stečaja ili na bilo koji drugi način jednostavno su kupljena sa takvim statusom da su imali zemljište samo na upotrebu, a ne u vlasništvu. Upravo ti ljudi koji su kupili ta preduzeća sada kada uz pomoć ovog zakona budu imali uslove da kupe to zemljište po tržišnoj ceni imaće način da ulažu i da investicije budu podignute na sasvim viši nivo nego do sada.
Ono što je u toku dana opozicija radila upravo je već viđeno, neosnovano i po svaku cenu osporavanje zakona koji je i suštinski rađen kako treba, ima jasan cilj i jasno se vidi u kom smeru se kreću odluke koje su ovim zakonom definisane. Svakako da onaj ko želi da radi znaće da radi na svome i imaće sigurnu budućnost. Ono što je osporavano, ne znam iz kojih razloga u delu procene koja će u ovom slučaju biti zakonom određena, jedinicama lokalne samouprave, ja ne vidim ništa sporno i zaista podržavam tu odluku da jedinice lokalne samouprave odlučuju, odnosno donose odluku o tržišnoj vrednosti nepokretnosti, odnosno zemljišta koje je predmet konverzije. Ako imamo u vidu da je upravo poreska služba donosilac odluke koliko vrede nepokretnosti na području bilo koje jedinice, ne vidim zašto ne bi bile dovoljno adekvatni i dovoljno sposobni da procene kolika je tržišna vrednost zemljišta na kome se određeni objekti nalaze.
Ono što je još bitno reći to je da je neozbiljno i neodgovorno i neosnovano da ministri iz hladovine ili senke kako ih već nazivaju osporavaju zakon za koji niko i ponavljam niko nije imao snage da ga predloži i da ga donese, a evo upravo ova vlada i ovo ministarstvo je dalo jedan sveobuhvatan adekvatan predlog zakona koji jasno definiše sve. Neka osporavanja o roku od 99 godina su takođe neosnovana imajući u vidu da svako ima pravo da uloži svoja sredstva na takav način da kupi zemljište i da bude vlasnik tog zemljišta ili da nastavi da ga koristi kao što je do sada ali uz određenu nadoknadu i taj rok može biti do 99 godina pri čemu u bilo kom periodu tih 99 godina kada vlasnik objekta na određenom zemljištu bude smatramo da su se njemu ispunili uslovi, da podnese zahtev i da kupi to zemljište.
To je jednostavno tržišna orjentacija i mi moramo da stvorimo uslove. Upravo ovo ministarstvo i ovi zakoni koji se u niz donose. Ovo je jedan od jako bitnih zakona koji se naslanja na Zakon o planiranju i izgradnji i otvara vrata svih onih koji zaista ozbiljno žele da rade. Svi oni koji pokušavaju u Srbiji u lokalnim samoupravama, u pokrajini, u Republici da urade nešto dobro za svoje građane upravo su sa investitorima dolazili u problem i pitanja – a šta je sa konverzijom.
Evo, konverzija će uz naravno raspravu u ovoj Skupštini i određene korekcije koje ćemo mi kao poslanici moći da uradimo, verovatno za dva-tri dana biti izglasana i samim tim više nećemo morati našem investitoru da objašnjavamo da možda će biti, videćemo sa ministarstvom, zvaćemo ministarstvo, imaćemo zakon koji je jasno uredio ovu oblast i otvorio vrata investitorima.
Ono što još želim da kažem, očekivao sam zaista jednu ozbiljniju raspravu i o zakonima o poplavama. Zaista je to zakon koji je zaslužio, odnosno ne zakon, nego dela i sve preduzeto od strane Vlade i od svih ministarstava vezano za poplave, zaista je bar za pohvalu ili bar za neko pozitivno mišljenje, ali da u celodnevnoj raspravi koju smo imali sa kolegama iz opozicije niko nije prepoznao. Toliko je toga urađeno za građane, ne samo za one na poplavljenim područjima nego i šire, upravo zahvaljujući Zakonu o poplavama i ovo što sada želimo ključno je samo promena roka do kraja godine.
Imajući u vidu da nismo uspeli da uradimo sve ono što je bilo potrebno, a urađeno je puno, koliko je urađeno najbolje mogu da posvedoče upravo stanovnici poplavljenih područja, stanovnici koji su bili u problemu i koji su jedinu svetlu tačku videli upravo u Vladi i Vlada im je adekvatno odgovorila i zato svi ovi ministri i svi članovi ove Vlade i poslanici sa punim pravom mogu da odu na ta područja i da se uvere i sami koliko je i šta je urađeno i mostovi, putna infrastruktura, vodotokovi, kuće, razni drugi infrastrukturni objekti samo su pokazatelji šta je sve urađeno u junu mesecu, odnosno pre samo dva meseca u maju su potpisani novi ugovori, obezbeđena su nova sredstva koja će naravno ponovo biti upotrebljena za sanaciju od poplava.
Dolazim iz grada Šapca gde smo imali jako, jako ozbiljne probleme. Vlada je odreagovala na pravi način, zaštitila grad i ono što znam i mogu da najavim, naravno i uz pomoć ovog ministarstva, to je upravo izgradnja nasipa na potezu Čevrntije u dužini od 5,3 kilometara, koja će već u avgustu, ja mislim da će biti javni tender i da ćemo vrlo brzo zaštiti Šabac od neki eventualnih budućih poplava.
Ono što je bitno za dešavanja vezano za ovaj zakon upravo je prevencija. Upravo na toj prevenciji radimo ovu godinu od kako smo izašli iz onih poplava, otklanjamo posledice i radimo preventivno kako bi upravo sprečili neke buduće vanredne situacije koje će možda biti, možda neće, ali se moramo spremiti maksimalno odgovorno.
U danu za glasanje svakako uz pohvale za Ministarstvo, pre svega za donošenje ovako važnog zakona koji jednostavno nije bilo lako ni doneti i imajući u vidu na onaj pokušaj iz 2009. godine, koji je završio kako je završio, pozivam sve iz opozicije, iz pozicije, naravno, da ako misle dobro svojim građanima, ako misle dobro svojoj državi, svojoj privredi, da upravo podrže ovaj zakon. Hvala.