Samo da kažemo da ovim zakonom pretvaranja prava korišćenja u pravo svojine ili pravo zakupa, plaća se naknada po tržišnoj vrednosti koju utvrđuje poreska administracija ili veštaci, kako ćemo verujem dozvolili smo amandmanima.
Postoji mala zabuna u brojanju. Nije 24 nego 650 sumnjivih privatizacija gde su raskinuti ugovori za vreme vladavine između ostalog DS.

Reč ima Aleksandar Jovičić. Izvolite.

Hvala uvažena predsedavajuća.
Mi ovaj amandman naravno ne možemo prihvatiti i ono što je važno u diskusiji podnosioca ovog amandmana je kada se pomene reč „korupcija“, mislim da stranka i čovek koji je podneo ovaj amandman tu reč ne sme da izgovara jer smatram da korupcija je drugo ime za stranku koja je ovaj amandman podnela.
Vi govorite o ravnopravnosti i tržišnim, kako ste rekli, tržišna utakmica. Ko je to u Srbiji u poslednjih 15 godina imao fer odnos prema privatizaciji, a da to nije neko ko je blizak stranci koja je ovaj amandman podnela. O čemu vi pričate?
Kada govorimo o ovom zakonu koji konačno želi da uvede određene stvari u sistem, sistem koji vi nikada niste znali da napravite…

Poslaniče, i za vas važi, meni se obraćajte. Hvala.

Vama se obraćam. Mogu da gledam bilo gde a vas mogu da pomenem.
U suštini, kada govorim o ovom zakonu, ovde su učestvovali svi na izradi ovog zakona i ne vladin sektor i Vladin sektor. Javne rasprave su se vodile i u Nišu i u Beogradu i u Užicu, Kruševcu, Američka privredna komora, Privredna komora Srbije, Privredna komora Beograda. Ja znam da vas suštinski boli kada neko želi da uspostavi sistem. Ovde smo danima slušali da nešto odlazi iz budžeta. Ne, to je nekada bilo.
Nekada ste vi vodili politiku u jednom smeru, a to je smer ispumpavanje novca iz budžeta, da li je tako predsedavajuća? Jeste. Danas imamo potpuno drugačiji pristup, a to je da određena sredstva idu u budžet i kada govorimo o konverziji i kada govorimo o novcu koji možemo u naredne tri godine da naplatimo, a to je milijardu i 400 miliona evra, od toga polovina ide u budžet Republike Srbije gde će se raspodeliti sa pokrajinskim budžetom i sa lokalnim samoupravama, a preostali deo u istom iznosu ide za Fond za restituciju, za Agenciju za restituciju.
O čemu vi ovde govorite? Vi ste 2009. godine doneli zakon koji je neustavan. Vi ste znali sve da radite što nije u skladu sa zakonom i vi sada koji ste sedeli sa tim tajkunima i stranka koja je njih stvorila u poslednjih 15 godina, pominjete da SNS ima bilo kakve veze sa njima.
Navedite mi tog jednog tajkuna koji je nastao od 2012. godine ili 2013. godine. Neće ga naći, a na stotine ih ima i danas u stranci koja je predložila ovaj amandman i koji su harali Srbijom i rušili našu ekonomiju i privredu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Hvala gospođo predsednice.
Na osnovu ovog obrazloženja koje smo čuli od predlagača amandmana, ipak donosim zaključak da nikakvog argumenta u pozadini ovog predloga nema. Zašto nema? Kako smo bili u prilici da čujemo malo pre, podsećam – problematično, ovde bi, kao, trebalo da bude to što nije dovoljno precizna formulacija, na šta ukazuje Agencija za borbu protiv korupcije i pri tom, citiram „u tome pronalazi ogroman rizik od korupcije“.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je neistina. Imam pred sobom dopis Agencije za borbu protiv korupcije za nadležni skupštinski odbor, adresiran na datum 13. 07, dakle, jedan vrlo relevantan i skorašnji podatak. Prvo, nigde formulacije o strašnom riziku od korupcije nema. Stoji: „Smatramo da predlog i dalje sadrži izvesne nedostatke.“ To je najteža kvalifikacija. A kada pogledate taksativno koji su to izvesni nedostaci za koje se sugeriše da bi se na njima možda moglo još dodatno raditi, nigde, apsolutno nigde se ne pominje član 1. niti bilo kakva nepreciznost, ništa od onoga što smo čuli.
Ako je to jedina argumentacija, mogu da zaključim i da ponovim još jednom – da argumentacije zapravo i nema. Svakako to nema nikakve veze sa onih milijardu i 400 miliona, o kojima možemo da pričamo danas, ali, molim vas, ako hoćemo ovo da uradimo kako treba, moraće mnogo ozbiljnije. Hvala.

Gospodine Balša, da li želite reč po amandmanu?
(Balša Božović, s mesta: Ne, replika.)
Na ministarku Mihajlović?
(Balša Božović, s mesta: Replika na ministarkino izlaganje.)
Ne može. Vi ste izazvali repliku, dala sam vam i ona je odgovorila. Ako želite konkretno o amandmanu, vrlo rado, to je vaše pravo i izvolite.
Na član 1. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Zoran Živković i zajedno narodni poslanici Jovan Marković, Borislav Stefanović, Gordana Čomić, Aleksandra Jerkov i Nataša Vučković.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Hvala lepo.
Amandman glasi da se u Predlogu zakona, u članu 1, stav 2. tačka 2) reči: „13. maj 2003. godine“ zamene rečima: „13. maj 2013. godine“. To je posledica jedne potrebe da se ovaj zakon uskladi sa Zakonom o planiranju i izgradnji.
Sada pozivam poslanike i građane i građanke Srbije da čuju obrazloženje zašto se odbija: „Ne prihvata se amandman s obzirom da se u članu 102. stav 9. Zakona o planiranju i izgradnji potkrala tehnička greška koja se odnosi na dan stupanja na snagu Zakona o planiranju i izgradnji, a opšte je poznata činjenica da je prvi zakon o planiranju i izgradnji stupio na snagu 13. maja 2003. godine.“
Ovo smo dobili od Vlade Srbije, ovaj stav. To znači da Vlada Srbije priznaje da imamo zakon, koristim i onih pet minuta, u kome postoji tehnička greška, znači, zakon sa greškom, feler zakon, gde se 10 godina tumači tehnička greška, 10 godina u kojih se desilo najveći broj od onih 24 ili 625 ili ne znam koliko sumnjivih, nelegalnih i ko zna kakvih privatizacija.
Mi dobijamo obrazloženje da amandman treba da se odbije zato što već postoji zakon sa greškom, pa ako se odbije moj amandman i ostalih kolega, da ćemo time da nastavimo s greškama. A šta je sa popravljanjem grešaka? Zašto niste promenili Zakon o planiranju i izgradnji? Zašto postoji zakon koji važi dve godine i zakon koji ima grešku?
Šta može da bude posledica greške? Posledica greške može da bude da u srpskom pravosuđu, koje nije reformisano ni pre pet godina, a ni dan danas, počnu razni sporovi, gde će razni subjekti privatizacije, novi vlasnici, njihovi dužnici, poverioci, da pokreću razne sporove koji se tiču greške – da li nešto važi od 2013. godine ili nešto važi od 2003. godine? Nadam se da nikom nije mrzak sam datum, 13. maj, bivši Dan bezbednosti. Možda to ima neke veze sa celom ovom pričom? Ali, da budem ozbiljan, mislim da je to neoprostiva greška i da ovaj zakon ne može da bude usvojen ako se on oslanja na Zakon o planiranju i izgradnji, odnosno ako je deo istog korpusa zakona, odnosno ako ima direktnu vezu u primeni, a da se ne popravi prvo zakon koji je sa greškom već dve godine.
Razumem ja da se greške dese, ali ne mogu da razumem da greška postoji dve godine i nešto meseci i da to nikome ne smeta, a posebno ne vlasti u ovoj državi, koja stalno priča da hoće da ispravi greške iz prošlosti.
Apsolutno mogu da vam budem svedok da je bilo ne grešaka, nego namernih grešaka u prošlosti. O tome sam ja govorio kada ni skupštinska većina, ni neki članovi Vlade, nisu reč prozborili o tome, a mnogi su i učestvovali u svim tim greškama. Tako da meni ne možete da prebacite to da je nešto bilo, pa da sam ja učestvovao. Ne, nisam.
Kada se neke kolege pozivaju na 15 godina šta se desilo, da vas podsetim, u tih 15 godina je SNS već tri godine prisutna, a to znači da vi optužujete i sami sebe. Da ne govorim o vašim koalicionim partnerima, koji su prisutni jako dugo. Ja nisam prisutan. A najveći deo vladajuće većine je prisutan u tih 15 godina, neki bar polovinu, a vi bar tri godine.
Ja sam već govorio u načelnoj raspravi o tome da je vrlo sumnjiva stvar, odnosno, sada se vidi da je to namera, zašto nam je podmetnut zakon u petak u 19 časova uveče, a morali smo da se izjašnjavamo o njemu već u ponedeljak u 10 ujutru? To su razlozi. Neke razloge je dala i Agencija za borbu protiv korupcije, koja je, pogledajte to, poslala svoj izveštaj 13. jula, u ponedeljak. I oni nisu stigli da uđu u vreme pre amandmana. Oni upozoravaju i Vladu i parlament da ima puno nelogičnosti, puno nedovoljno dobro rešenih delova zakona i da to mora da se popravi. Ali, i njihovo upozorenje je stiglo kasno, jer ni oni ljudi ne mogu da čekaju kada će neko iz Nemanjine da se seti da nam pošalje zakon, pa da čekaju u dežurstvu subotu i nedelju da bi dali svoje mišljenje.
Ovo nije prvi put da se mišljenje Agencije za borbu protiv korupcije omalovažava u ovom parlamentu, da se kaže – to nije bitno, posebno od Vlade, ali naravno, i od skupštinske većine. Šta su oni rekli? Da je vrlo neobičan, čudan, odnosno sklon mogućnosti korupciji, način umanjivanja procenta umanjenja, da to nije jasna stvar i o tome smo se složili, da je pitanje kontrole, odnosno komunikacije sa kontrolom državne pomoći isto otvoreno pitanje, da je plaćanje naknade komplikovano, odnosno pitanje gde postoje mnogi uslovi za korupciju, posebno sa onim umanjenjem od 30%.
Prema tome, mislim da bez obzira što je prošla načelna rasprava, da je najbolje, ja bih to prihvatio bez likovanja i bez bilo kojih loših namera, da Vlada povuče zakon, da prvo popravi tehničku grešku, navodnu, iz Zakona o planiranju i izgradnji, a da nam onda pošalje odmah popravljen ovaj zakon.
Mi smo spremni, ja lično i moj kolega Pavićević, siguran sam, i najveći deo opozicije, da čekamo celo leto te popravke i da ih usvojimo što pre, da ne kočimo reforme, da ne kočimo put u EU, ali to očigledno ne radimo mi, nego to radi Vlada Srbije.

Hvala.
Potrošili ste vreme i za diskusiju.
Reč ima gospođa ministar.