Verujem da ste spremni da čekate, ali mi nismo spremni da čekamo. Mi pokušavamo da napravimo prostor da se u Srbiji gradi.
Moram da kažem da, kada govorite o Zakonu o planiranju i izgradnji, u svim članovima stoji adekvatan datum, osim u jednom članu, što je očito odraz pravno-tehničke redakcije koja za taj član nije urađena na pravi način. Mi ćemo kao Ministarstvo insistirati da se to popravi.
Moram, takođe, da vam kažem da ova Vlada možda može da napravi tehničku grešku, ali sasvim sigurno ne može i nijednog trenutka i nikada nije napravila suštinsku grešku, koje su bile odlika, rekla bih, prethodnih vlada i zato, između ostalog, danas imamo ovaj zakon.
Kada govorite o Agenciji za borbu protiv korupcije, ona je u delu određivanja mogućeg umanjenja na plaćanje na konverziju rekla da možda Vlada ne bi trebalo da bude ta koja će odrediti procenat tog umanjenja, smatrajući, kao nezavisna agencija, da to Vlada ne treba da radi.
Agenciji je između ostalog dva puta slat zakon. Prema tome, nisu oni dobili tek tako, odjednom, da nisu stigli da pogledaju, a kod vas, kada smo imali raspravu u načelu, rekli ste da ste zakon dobili u 18,00 časova u petak, a sada ste rekli u 19,00 časova, tako da možda nešto sa brojevima nije u redu. Hvala.
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)

Ako ćete oko toga kada ste dobili, to je skupštinska stvar i ministar tu …
(Zoran Živković, s mesta: Ministarka je meni odgovorila, a to šta ću ja da kažem ...)
Ona mora da vam odgovori, ali nije izazvala repliku. To je ogromna razlika.
(Zoran Živković, s mesta: Da, ali ja imam pravo na repliku.)
Ne znam kako tumačite Poslovnik. Niste pomenuti, nije uvredljivo.
(Zoran Živković, s mesta: Ja mislim da imam pravo.)
Dobro. Ja mislim da to treba da iskoristimo sledeći neki put.
Reč ima narodni poslanik mr Jovan Marković.

Poštovana ministarko, poštovane kolege narodni poslanici, kada sam čitajući ovaj zakon video veliku suštinsku grešku, po meni suštinsku, žao mi je što ministarka koristi termin da je to tehnička greška, jer ovde se radi o tome da se ne slažu brojevi u deset godina. Znači, ovde se greška potkrada na takav način da je i u ovom Predlogu zakona u članu 1. rečeno da su lica koja su nosioci prava korišćenja na izgrađenom zemljištu, itd, itd, obuhvaćena ovim zakonom do 13. maja 2003. godine ili na osnovu sudske odluke, itd, itd. U članu 102. Zakona o planiranju i izgradnji kaže se da su ova privredna društva i pravna lica ograničena sa zakonom da se uklapaju u te neke rokove koji su vezani do maja 2013. godine.
Kada sam video razliku između jednog i drugog člana, prvo sam se ponadao da je greška u ovom Predlogu zakona i da ćemo kroz ovaj amandman uspeti da ovu grešku ispravimo. Međutim, kada je zaključak bio da je greška u stvari urađena u Zakonu o planiranju i izgradnji, onda vidite da imate veliki problem i da se ovde ne radi o tehničkoj grešci, kako to ministarka kaže, već da se radi o suštinskoj grešci.
Ako bismo valjano analizirali ovaj Predlog zakona videli biste da se ovde radi o deset godina od 2003. do 2013. godine. Ako dalje, analogno tome, razmišljamo, videćete da su sve sporne privatizacije, koje su se desile u ovoj državi, desile u tom periodu. Ako se ne usvoji ovaj amandman i predlog gospodina Živkovića da se zakon povuče iz procedure, imamo strahovito veliki problem kao država, ovde se otvaraju veliki procesi i ovaj zakon će vrlo brzo pasti u vodu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, koliko sam razumeo, mnogo buke oko jedne tehničke greške. Ko radi taj i greši. Naprosto greške se potkradu i mislim da ne treba prihvatiti ovaj amandman. Neki ljudi greše, a neki ljudi su naprosto greška. Hvala.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.

Poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovana potpredsednice Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, Pokret za PREOKRET je podneo pet amandmana na ovaj zakon.
Kada je u pitanju amandman na član 1. zakona, ja ću ga pročitati. Predloženo je da se iz ovog člana briše jedan stav koji se odnosi na sportske klubove, odnosno klubove koji se prema Zakonu o sportu bave organizovanje sportskih priredbi i kao takvi su registrovani. U obrazloženju se kaže – imajući u vidu položaj sportskih klubova, imovine koju koriste, bilo bi društveno opravdano da se ta oblast celovito uredi posebnim zakonom koji bi se odnosio na uređenje njihovog položaja, moguće privatizacije i drugo, jer u suprotnom stvorili bi se koruptivni rizici.
Koristiću svojih pet minuta.
Dakle, ovim amandmanom, poštovana potpredsednice, traži se da se sportski klubovi izuzmu iz ovog zakona kako se ne bi desilo da ne uređeno stanje u sportskim klubovima dovede do toga da se neko pojavi kao kupac ili zakupac kroz konverziju prava korišćenja i da imamo ozbiljne probleme, odnosno ovim je stvoren ozbiljan koruptivni rizik.
Obrazloženje zbog čega ovaj amandman nije prihvaćen nije toliko smešan, kao obrazloženje na amandman poslanika Nove stranke, ali jeste pravno smešan i krajnje pravno sporan.
Naime, ovde se kaže – da bi ovaj amandman, njegovo prihvatanje bilo u suprotnosti sa odredbama člana 102. stav 9. Zakona o planiranju i izgradnji, pa se navodi broj Službenog glasnika. Gospođo ministarko, podučite ljude koji rade kod vas, koji su pravnici. Kod nas u pravnom sistemu nema supermacije zakona. Dakle, postoji samo supermacija Ustava i nema važnijih i manje važnijih zakona. Ovim zakonom, kao što smo to činili stotine puta unazad, možete promeniti bilo koji član bilo kog zakona odredbom da prestaje da važi odredba člana tog i tog zakona tog i tog. Dakle, samo je Ustav u supermaciji u odnosu na zakone.
Nije vam dobro obrazloženje, a sada vas pitam suštinu – zbog čega smatrate da iz ovog zakona nije potrebno da se izuzmu sportski klubovi, čak je i premijer rekao da je u sportskim klubovima toliko kriminala da ne može da se uhvati u koštac sa tim problemom? Ja mu zaista verujem. Istina, ne znam zbog čega se prihvatio da bude premijer kada ne može da se obračuna sa stanjem u sportskim klubovima, odnosno sa mafijom u sportskim klubovima kojima vi dajete mogućnost da se uknjiže kao vlasnici imovine koju koriste.
Gospođo Mihajlović, recite mi zbog čega niste sačekali poseban zakon kojim bi se ovo pitanje uredilo posebno, i privatizacija, i konverzija prava korišćenja u svojinu ili dugoročni zakon?
Sa druge strane, sasvim je jasno iz ovog člana zakona, iz neprihvatanja ovog amandmana da se ovde radi o interesima bogatih, kako ih vi zovete, tajkuna i da ovaj zakon jesu pisali, kao što su prethodni zakon pisale banke, koji se odnosio na hipoteke, bogati tajkuni. Vi znate dobro njihova imena, dobro su vam poznata i oni uživaju uljuljkani u vaše tri godine vlasti, jer njihov kapital se uvećava. Jedan od najvećih tajkuna u zemlji ovih dana je objavio da je njegov profit porastao za 10%. To je valjda jedina kompanija čiji je profit porastao u poslednje tri godine.
Tačno je, vi niste prihvatili moje amandmane, ali ste prihvatili sugestije Američke privredne komore. Ne mislim ja da je ona loša i sama po sebi sporna, ali mislim da na prvom mestu treba da budu interesi građana Srbije, a ne Američke privredne komore koja štiti interese američkih privrednika u Srbiji i ona jeste učestvovala u pisanju ovog zakona, i to nije loše, ali ste vi morali da zaštitite interes države. Kao što smatram da ni bilo koji kokus ne može biti iznad interesa građana Srbije, a interes građana Srbije jeste da milijardu i 400 evra, prošli put ste me ispravili, bude u budžetu Republike Srbije, a ne u džepovima nekih tajkuna koji će iskoristiti mogućnosti ovog zakona.
Zbog toga vraćam se konkretno na ovaj amandman. Prihvatite ovaj amandman, imate pravnu mogućnost, uvrstite ovaj amandman u ovaj zakon, isključite sportske klubove iz mogućnosti da oni postanu vlasnici nekretnine koju koriste da se ne bi desilo da neko za, kako vi to volite da kažete, tepsiju ribe, postane vlasnik ozbiljnih nekretnina, odnosno zemljišta, građevinskog zemljišta.
Gospođo Mihajlović, a o drugim amandmanima pričaćemo naknadno gde tražim kroz amandmane da zakon bude u interesu građana, a ne tajkuna. Hvala.

Reč ima ministar. Dve minute.

Vrlo kratko.
Nisam razumela to za tepsiju ribe, ali ono što želim da kažem jeste da upravo ovaj zakon treba da omogući da te korupcije, koju vi pominjete ne bude, i naš zadatak između ostalog je po Ustavu jeste da se bavimo uređenjem građevinskog zemljišta i ovaj zakon rešava samo to pitanje, dakle, koje se odnosi na građevinsko zemljište.
Kada govorimo o sudskom klubovima, bez obzira kakvo je stanje bilo u tim sportskim klubovima, uređeno ili neuređeno, ali oni su uglavnom u vlasništvu lokalnih samouprava države. Na kraju krajeva, gradila ih je država ili vojska ili lokalne samouprave i u tom smislu one svakako moraju da budu, odnosno oni moraju da budu unutar ovog zakona. Takođe i raspolažu određenim zemljištem i mora se platiti konverzija na to.
Ali, ovaj zakon je napravljen u interesu građana Srbije i ovo Vlada ga je predložila i usvojila i predložila pred poslanike upravo zbog toga što na ovaj način rešavamo jedno veliko pitanje i omogućavamo da se u Srbiji gradi, jer, interes građana Srbije jeste da budu zaposleni, da imaju posao, da primaju plate. Ta ista ili bilo koja druga komora koja je davala svoje sugestije, pre svega Privredna komora Srbije na primer, koja je davala svoje sugestije, pa i Američka privredna komora, ne izlazi se u susret interesima Američke privredne komore ili bilo koje druge, nego interesima ljudi koji su zaposleni u 190, recimo, kompanija ili interesima investitora koji su ovde uložili 14 milijardi evra zaposlivši naše ljude i ostvarivši i povećavši privredni rast naše zemlje.
Dakle, naš interes je da građani rade, da bi ljudi mogli da rade ovde mora da se investira i mora da se gradi. Da bi moglo da se gradi, investira moramo da oslobodimo i uredimo svojinsko, pitanje svojine građevinskim zemljištem i to je razlog zašto je ovaj zakon donet.

Vreme. Hvala vam.
Reč ima Marijan Rističević. Izvolite.