Hvala poštovani predsedavajući.
Naime, razlog zbog kog se ovaj amandman ne prihvata, kako se to navodi u obrazloženju, jeste da se on ne prihvati iz razloga navedenih za neprihvatanje amandmana narodnog poslanika Zorana Živkovića na isti član Predloga zakona.
Naime, ovde se radi što sam predložila da se u ovom članu 13. i njegovom stavu 4. tačke 2) i 3) brišu. Dakle, radi se o alternativno postavljenim sredstvima obezbeđenja. Tačka 2) koja glasi – hipoteka na objektu koji vredi najmanje 30% više od ukupnog iznosa nedospelih rata u korist Republike Srbije, AP ili jedinice lokalne samouprave i tačka 3) – bezdržavinska zaloga na pokretnim stvarima u skladu sa propisom kojim se uređuje založno pravno na pokretnim stvarima upisanim u registar.
Mislim da se ovde trebalo zauzeti neko drugo rešenje. Prihvatam da možda amandmani su i trebalo da budu naravno ne prihvaćeni kao što jesu, ali ovde koje se obrazloženje daje navodi se da moj amandman nije prihvaćen iz razloga koji su dati u obrazloženju za neprihvatanje amandmana kolege Zorana Živkovića, da bi bilo onemogućeno dostavljanje obezbeđenja plaćanja, kada se plaćanje vrši na rate što bi izazvalo štetne posledice za vlasnike građevinskog zemljišta u javnoj svojini.
Ja ovaj član 13. kao ni bilo koji član ne mogu da posmatram izolovano, već volim da ga posmatram u sadejstvu sa ostalim narednim članovima, prvenstveno u ovom slučaju sa članom 17. koji reguliše upis prava svojine u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima.
Šta je ono što je meni lično najspornije i što mislim da se na bolji način moglo urediti? Kao što sam već istakla u raspravi u načelu sticanje prava svojine kod nas je vezano za uknjižbu. U članu 17. vi zaprao propisujete da se za upis, dakle, za sticanje prava svojine dovoljna je potvrda nadležnog organa o uplati prve rate.
Smatram da to nije dovoljno, bar ne na ovaj način kako su po ovim tačkama definisana sredstva obezbeđenja alternativno postavljena koja sam pročitala i iz tog razloga. Dakle, lice koje nije platilo punu cenu ono se faktički kreditira, i nije ništa drugo do kreditiranje. Zamislite situaciju, ako je na ovaj način položio neko sredstva obezbeđenja ovako kako su ona postavljena u predloženom rešenju, šta će biti ukoliko on tu parcelu odmah proda i kasnije prestane da plaća utvrđenu naknadu, a sredstva obezbeđenja u vidu hipoteke ovako postavljene i bezdržavinske zaloge, koji ni na koji način i sigurnost njene naplate ne možete obezbediti, jer apsolutno nema šta će onda u takvoj situaciji biti?
Tim pre što ovo može opet da se dovede u vezu sa onim što je predviđeno i u ostalim članovima ovog Predloga zakona, prvenstveno mislim na insistiranju da će 50% pribavljenih sredstava konverzije ići u Fond za restituciju. Dozvoljavam da možda da ovakvu odredbu nije trebalo brisati kako sam ja predložila, ali mislim da je postojao neki drugačiji modalitet gde se na bolji način moglo obezbediti alternativno postavljena sredstva obezbeđenja.
Ne govorim bezneopozivoj bankarskoj garanciji, ona mi je potpuno jasna ovako kako je definisana i opredeljena, ali sporna mi je hipoteka i bezdržavinska zaluga, a iz razloga koji sam napomenula jer ukoliko pogledate sada dejstvo čl. 13. i 14. jasno je da to jednostavno neće funkcionisati, bar proizvešće zasigurno probleme u praksi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospođice Batić.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović.

Zahvaljujem gospodine Bečiću.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarsko, poštovani gosti i poštovani građani, amandman na član 13. stav 4. tačka 2. i 3. mi predlažemo da se obrišu iz prostog razloga što je kao i većina stvari u ovom zakonu neprecizno definisano i ostavlja mogućnost razno raznih zloupotreba. I ovo nije prvi slučaj te vrste, ali on upravo govori da predloženi tekst nije precizirao ko u kom postupku određuje, odnosno verifikuje vrednost objekta nad kojim se konstituiše hipoteka.
Sa tim u vezi smo danas imali prilike da čujemo da su se u ovom Predlogu zakona potkrale razno razne tehničke greške. Neke koštaju Srbiju 1,4 milijarde evra, a neke koštaju isključivo korupcije i zloupotrebe. Mislim da je to veoma loš način da se komunicira sa onima koji imaju u ovome interese, a to je naravno država Srbija i građani RS i smatram da je najbolje rešenje da se ovaj član izbriše ne bi li se barem malo popravilo ionako loše stanje kada je u pitanju ovaj Predlog zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Balša Božović.
Zahvaljujem.
Na član 15. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici…

Javio sam se. Zato što mi je upaljen mikrofon, dali ste mi reč.

Nisam vam dao reč. Niste bili u sistemu. Tek sada se javio mr Jovan Marković. Prešao sam na drugi amandman, tako da …
Na član 15. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Zoran Živković i zajedno narodni poslanici Jovan Marković, Gordana Čomić, mr Aleksandra Jerkov i Nataša Vučković.

Boli vas istina zbog „Luke Beograd“, meni je to jasno. To je već vaš problem koji ćete objašnjavati građanima, a ne moj.

Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj,  infrastrukturi i telekomunikacije prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Gospodine Božoviću, mikrofon je ostao od prethodnog amandmana uključen. Tako da niste isključili mikrofon.
Izvolite. Reč ima mr Jovan Marković.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, u članu 15. stav 2. govori se o žalbi na rešenje iz člana 14. ovog zakona i o tome da ministarstvo nadležno za poslove finansija rešava ove žalbe i smatrao sam da je dobro da se odredi rok. U ovom predlogu sam dao da to bude rok od 30 dana kako bi se u drugom stepenu rešile ove žalbe i želeo sam da ukažem na to da u Predlogu zakona jedan od velikih problema koji se pojavljuje jesu rokovi. Rokovi koji su određeni što se tiče postupanja organa na lokalnom nivou i što se tiče žalbi i što se tiče određivanja cena nekretnina itd. nisu definisani na kvalitetan i dobar način. Mislim da će i u nekim drugim članovima kasnije biti reči i govora o tome.
Ono što sam želeo sa ovim predlogom da se ispravi na neki način jeste nepravda koja se tiče odnosa pre svega ove Vlade i ove države prema građanima RS koji već dve, tri ili četiri godine u nekom drugom stepenu po svojim žalbama čekaju rešenja nadležnih ministarstava.
Ranije nisu bili određeni rokovi koji su bili kvalitetni i kako treba, ovi rokovi koje smo danas predložili mislim da jesu adekvatni. Ono što jeste veliki problem jeste administracija koja je u ovom slučaju, po mojoj proceni, vrlo nestručna i koja će sigurno svojim nepostupanjem ugroziti ovaj predlog koji je bio u interesu građana i u interesu ljudi.
Ostaje na nama da se vidi koliko će i ovaj član biti primenjen u praksi, jer mislim da je ovo rok koji je adekvatan potrebama ljudi, ali takođe, imajući u vidu kakva je bila ova rasprava i imajući u vidu kakav je predlog ovog zakona i kako ste reagovali na naše amandmane, očekujem da će u praksi ovaj predlog biti jako teško sprovodljiv.

Zahvaljujem.
Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, akademik Ninoslav Stojadinović, Goran Bogdanović, Snežana Malović, Slobodan Homen i dr Blagoje Bradić.
Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić.