Izvinjavam se.
Da se vratim na amandman, ono što je veoma važno to je raspodela 50% sredstava ka Fondu za restituciju i smatram da tih 50% sredstava ne treba ni na koji način dirati. Porodice, naslednici su zaslužili da dobiju obeštećenje za ono što je njihovim precima oduzimano i zato taj deo ne treba dirati.
Zbog toga sam u svom amandmanu predložio da od ovih 50% kojih ide ka Vladi Srbije ili ka AP da se 10% izdvaja u budžete lokalnih samouprava. Smatram da je to najmanje što možemo da uradimo, jer će lokalne samouprave maksimalno raditi na primeni ovog zakona. Od njihove ažurnosti će zavisiti i brzina sprovođenja ovog zakona. Zbog toga bi bilo pravično da i lokalne samouprave dobiju jedan, da tako kažem, procenat bar ovih sredstava, a to je 10% i to nije puno, ali procena je da će se u narednim godinama moći nekih 600 miliona evra na ovoj strani prihoda države obuhvatiti tih sredstava. Kada se pogleda, to je nekih pet ili šest miliona evra koji će se sliti u budžete lokalnih samouprava. Još jednom da ponovim, to nije puno, ali bolje išta nego ništa.
Zbog toga vas molim da podržite ovaj predlog mog amandmana, koji je veoma bitan, jer sam već rekao da imam i zvaničan procenat da se više od 90% imovine koja se nalazi u lokalnim samoupravama vodi na državu Srbiju, odnosno na Direkciju za imovinu i zbog toga ovaj drugi deo člana ovog zakona, kojim se kaže da će se ta imovina koja se vodi na lokalnu samoupravu deliti u paritetu 50-50 sa Agencijom za restituciju, ništa ne znači, jer samo nekih šest do sedam posto trenutno u Srbiji ima takve imovine, koja se u katastru vodi na lokalne samouprave. Zbog toga smatram da je ovaj amandman koristan i da može puno toga dobrog doneti. Hvala na razumevanju.

Hvala.
Reč ima mr Jovan Marković, po amandmanu. Izvolite.

Replika.

Samo po amandmanu.

Replika na izlaganje gospodina … (Isključen mikrofon.)

Nemate pravo na repliku, možete samo po amandmanu da govorite. Gospodin Jovanović je opomenut i nije više spominjao vas i nije vas spomenu u negativnom kontekstu, tako da možete samo po amandmanu.
(Jovan Marković, s mesta: Ne po amandmanu, replika.)
Nemate pravo.
(Jovan Marković, s mesta: Kako nemam pravo kad me je spomenuo?)
Gospodine Markoviću, gospodin Jovanović vas je samo u jednoj reči spomenuo po primeru, a ne u negativnom kontekstu. Bio je opomenut zbog toga i vratio se na amandman, te smatram da po Poslovniku nemate pravo na repliku. Zahvaljujem.
Reč ima dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Zahvaljujem na vašem predlogu amandmana. Naravno, mi prihvatamo da 10% ide lokalnoj samoupravi. Naravno da mogu da se dese situacije, ukoliko lokalna samouprava bude vlasnik zemljišta, da bude 50% plus 10, pa da prođe jako dobro. Ali, naravno, u onim drugim situacijama sasvim sigurno 10% ide lokalnoj samoupravi.

Gospođo Mihajlović, ako sam razumeo, vi ste prihvatili ovaj amandman? (Da.)
Konstatujem da je predstavnik Vlade prihvatio amandman gospodina Jovanovića.
Zahvaljujem.
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Balša Božović.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko i poštovani gosti, u članu 17. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi, citiram: „Po pravosnažnosti rešenja iz člana 14. ovog zakona zemljište iz člana 6. stav 1. ovog zakona u kompleksima prelazi u javnu svojinu jedinica lokalne samouprave, Republike Srbije ili AP Vojvodine, bez naknade“.
Dakle, s obzirom da su korisnici zemljišta oslobođeni obaveze plaćanja naknade za zemljište unutar kompleksa koje je predviđeno za javne objekte javne namene, celishodno je ovo zemljište dodeliti jedinici lokalne samouprave, Republici Srbiji ili AP Vojvodini već u postupku konverzije. Ukoliko može ministarka da mi objasni zbog čega je ovakav jasan amandman sporan i zbog čega ne može da se usvoji, voleo bih da čujem obrazloženje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 17. amandman je podneo Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije.
Reč ima gospođa ministarka. Izvolite.