Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Uvažena ministarko, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, mi smo predložili da se član 18. briše, a sada ću vam obrazložiti, u ovih par minuta koliko mi je ostalo od vremena poslaničke grupe i ovih dva minuta po amandmanu, zašto mi mislimo da treba da se briše ovaj član 18.
Po našem mišljenju on dezavuiše ceo zakon ako ostane u ovom obliku kako ga je predložilo ministarstvo, tj. gospođa Mihajlović. On govori o pravu zakupa na građevinsko zemljište i kaže – lica iz člana 1. stav 2. ovog zakona mogu do sticanja i upisa prava svojine na građevinsko zemljište, u skladu sa ovim zakonom, sa vlasnikom građevinskog zemljišta zaključiti ugovor o zakupu građevinskog zemljišta pojedinačne katastarske parcele.
Dalje kaže – visina zakupnine određuje se tako što se iznos tržišne vrednosti nepokretnosti podeli na 99 godina i tako dobijeni iznos predstavlja iznos godišnje zakupnine. Dalje kaže – ugovor o zakupu, zaključen u skladu sa odredbama ovog zakona, predstavlja odgovarajuće pravo na zemljište u smislu odredbe člana 135. Zakona o planiranju i izgradnji. Ovde ću da stanem da vam u par rečenica objasnim šta se kaže u ovom članu.
U ovom članu se kaže da sve one firme koje su u ovih pet hiljada i nešto hektara, koliko je govorila gospođa ministarka, i koje će ući u konverziju zemljišta, imaju mogućnosti izbora da onu procenjenu vrednost, umanjenu, neumanjenu, po članu 8. i bivšim članovima, odluče da li će da plate u celosti i dobiju umanjenje 30% da bi mogli da se uknjiže, a ta uknjižba im je potrebna da bi mogli da apliciraju za dobijanje građevinske dozvole na tom zemljištu, ili će da idu u 60 rata, ili je pak ministarstvo dalo alternativu da idu na 99 godina kreditiranja beskamatno od strane države.
Ta procenjena vrednost koja će biti umanjena 30% ako se plati u gotovom postoji mogućnost da budu plaćena za 99 godina u 99 jednakih godišnjih rata, procenjene vrednosti zemljišta. Da bi bio jasniji, da bi me građani razumeli to vam je kao kada živite u stanu koji košta 100 hiljada i imate mogućnost da ga otkupite, platite u gotovom i platite ga 70 hiljada i postane vaše vlasništvo. Može da bude vaše vlasništvo tako što ćete da ga otplaćujete u 60 mesečnih rata, ili pak možete da uđete da plaćate 99 godina taj stan po 85 evra mesečno.
I, šta ćete vi da odaberete? Devedeset i devet godina plaćati nešto što pričamo da treba da donese benefit Republici Srbiji od 1.460.000.000 evra. Pa, mi nismo ljudi kornjače sa Galapagosa, ko će da dočeka to?
A u zakonu, u članu 17. piše – uplatom prve rate stiče pravo legitimaciju da može da dobije građevinsku dozvolu. Pa, što bi to neko platio u gotovom? Naročito oni koji se bave biznisom i koji mnogo više i bolje znaju da barataju novcem od nas. Što bi to neko radio? Što bi neko, umesto recimo, 70 miliona evra u gotovom za neko zemljište izabrao, što ne bi izabrao, recimo da daje ne znam milion evra godišnje sledećih 99 godina, pa ako neko dočeka taj će da kaže da li je isplatio ili nije isplatio. Kad on legitimaciju dobije, danom prve uplate, prve rate.
Ono što je još interesantnije, nastavak člana 18. kaže – ugovorom o zakupu zaključen u skladu sa odredbama ovog zakona predstavlja odgovarajuće pravo na zemljište u smislu odredbi člana 135. Zakona o planiranju i izgradnji. Pa, kaže dalje – po upisu prava svojine na objektu koji je izgrađen na građevinskom zemljištu koje se koristi po osnovu ugovora o zakupu zaključen u skladu sa ovim zakonom na zahtev zakupca može se izvršiti konverzija u skladu sa odredbama člana 8. ovog zakona. Strašno.
Evo, da vam prevedem. Znači, ja sam uzeo zemljište u zakup, dobio sam građevinsku dozvolu, izgradio sam objekat, prodao stanove jer ovde se ne radi o fabrikama, govorimo o atraktivnim lokacijama u gradu, niko neće da pravi fabriku u centru grada, niko neće da pravi fabriku na mesto „Benetona“ u Nišu, nego to je najjatraktivnija lokacija gde će da se prave stanovi i poslovni objekti, to je sasvim normalno. Prodao sam stanove, a onda dođem u Ministarstvo i tražim da mi po osnovu člana 8. umanje vrednost za površinu koju sam izgradio.
I, mi ćemo to da izglasamo i mi to branimo kao nešto što je razvojna šansa. Pa, čija razvojna šansa? Čija razvojna šansa? Mi punimo budžet. Čime punimo budžet? Kojim parama? Kreditom? Jer ovde ne postoji alternativa da on mora da kupi. Ne postoji alternativa da ja ako neću da uđem u konverziju zemljišta koje koristim da to ide na licitaciju pa neko drugi može da ga kupi. Ovde je moja volja da odaberem hoću li da platim u gotovom i da dam milione evra ili ću da dajem na kašičicu, pa dokle stignem, pa sad, posle mene moji neka se raspravljaju sa tadašnjom državom hoće li da plaćaju ili neće da plaćaju. Govorim o 99 godina. Pa, ni kornjače sa Galapagosa to ne mogu da dožive, a kamoli mi.
Ako vi mislite da je to u redu da mi takav zakon glasamo, onda ne znam šta mi radimo ovde. Kome mi pomažemo? Kome pomažemo? Šta podstičemo? Čijim parama to radimo? Zato vas molim poštovane kolege da uvažite naš amandman, da skinemo član 18. i da ovaj zakon ima smisla. Znači, onaj koji ima to zemljište može da ga otkupi u gotovom, neka dobije benefit 30% ili da ga plati u 60 rata, da neko vidi fajdu od tog novca, na 99 godina niko fajdu neće videti. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Bradiću.
Reč ima potpredsednik Vlade dr Zorana Mihajlović.

Sada je prihod nula, sada nema uopšte para, sada se ne gradi, sada se tu niko ne zapošljava, sada ništa od toga ne funkcioniše, dakle nula.
Samo sekund, zakup pre svega nije kreditiranje kao što ste rekli, daje se mogućnost zakupa na 99 godina, ali se svake godine naravno vrši revalorizovanje iznosa koji se plaća i daleko od toga da je kreditiranje da je bezkamatno kako ste, čini mi se, rekli. Niste takođe u zakup postali vlasnik. Dakle, indeksira se kao što ste rekli.
Dalje, pitate za koga to radimo? Pa, radimo za građane Srbije i radimo za sve one koji treba da se zaposle. Daću vam još jedan podatak, dala sam bila podatak oko toga ukoliko se gradi na jednom hektaru koliko ćete to i šta će to značiti za građevinsku industriju. Ukoliko se gradi na 500 hektara, to će sasvim sigurno generisati prihod građevinske industrije od milijardu evra. Prema tome, zato se sve ovo radi. Zato uopšte ovakav predlog zakona i postoji ili je možda mnogo bolje ostaviti sve, pa ne raditi ništa i imati, građevinsko zemljište izgrađeno ili delom, neizgrađeno ili uopšte neizgrađeno i da tako ostane još ne znam koliko godina.
Dakle, naše mišljenje nije tako. Naše mišljenje je da treba da učinimo sve da se ono privede nameni, da se ostvaruju prihodi, ne samo prihodi koje smo pomenuli pre toga oko kojih se vi i Vlada spori, odnosno mi kao predstavnik Vlade, nego i sve ono nakon toga što u stvari treba da donese do određenog rezultata i rezultat je da građevinska industrija radi, da se ljudi zapošljavaju da se ovde gradi. To je razlog zašto ovaj zakon postoji.

Zahvaljujem.
Nemate mogućnost za repliku. Gospodine Rističeviću, po amandmanu? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam razumeo obrazlaganje ovog amandmana. Naime, zakup na 99 godina nije novina.
Kod mene u opštini Inđija stranka bivšeg režima najatraktivnije lokacije izdala je u zakup na 99 godina, kao neizgrađeno građevinsko zemljište i to u samom centru grada. Da čudo bude još veće nije se radilo na izgrađenom građevinskom zemljištu nego s obzirom da je bilo izgrađeno i da je to bila imovina Republike Srbije u takvim situacijama im je bila potrebna saglasnost Republičke direkcije za imovinu i Vlade Republike Srbije da ta nekretnina promeni vlasnika, odnosno promeni namenu zato što se radilo o otuđenju imovine. Da bi to izbegli oni su objekte rušili i izgrađeno građevinsko zemljište pretvarali u neizgrađeno i na takav način ga izdavali u zakup na 99 godina. Na kriminalan način su od izgrađenog građevinskog zemljišta od imovine koja je pripadala državi Srbiji, da bi stekli pravo da ga lokalna samouprava izda na 99 godina, od izgrađenog građevinskog zemljišta su pravili neizgrađeno.
Da čudo bude još veće, pri tome su tvrdili da je to neizgrađeno građevinsko zemljište….

Gospodine Rističeviću, ovo je ipak za istražne organe, ne govorite o amandmanu. Molim vas, privedite kraju.

Govori se o zakupu na 99 godina. Smatram da njihove zamerke nisu na mestu s obzirom da stranka bivšeg režima se sasvim drugačije ponašala i govorim o primerima u opštini Inđija u praksi kako su to radili. Dakle… Sačekajte malo, gde žurite gospodine predsedavajući.

Zahvaljujem gospodine Rističeviću.
(Marijan Rističević, s mesta: Zašto ste me isključili?)
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine Bečiću.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko i poštovani gosti, ideja ovog zakona i time završavam današnju raspravu, nije da se pravo korišćenja pretvori u pravo svojine uz naknadu kao što sam naslov zakona kaže. Ideja je da se pravo korišćenja pretvori u dugoročni zakup na 99 godina. Devedeset i devet godina, tržišna cena zemljišta podeljena sa 99 godina dobijamo godišnju cenu zakupnine. Zašto je to tako? Zato što ne postoje ne sankcije za onog ko ne podnese konverziju uz naknadu. Zato što ne postoji ni rok koji neko može i mora da ispoštuje.
Ono što je važno jeste da se ovim načinom zaobilazi zapravo zakon i da on služi isključivo tajkunima da izigraju predlog zakona i zakon i Srbiju i državu i građane i njen interes i da zaključuju zakup na 99 godina, umesto da u budžet Republike Srbije uplate određenu sumu novca, tržišnu vrednost zemljišta.
Mi smatramo da ovo nije u interesu Republike Srbije i iz tog razloga smo predložili amandman koji glasi: „Briše se“. On koji zaključi ugovor o zakupu nikada neće imati interes da od zakupa odustane i da zemljište uz naknadu uzme u svojinu. To je jedan od osnovnih razloga zbog čega smo predložili brisanje ovog amandmana. Kome to ide u prilog? Ne ide u prilog državi Srbiji i građanima, ide vlasnicima velikih preduzeća i firmi koje su stekli u pljačkaškoj privatizaciji. Ide Luci Beograd, da se potpuno razumemo i da budemo potpuno iskreni. Za razliku od nekih poslanika, imam hrabrosti i to da kažem i ponosim se time – Milan Beko je taj kome ovo ide u korist. Luka Beograd je zemljište koje je u Beogradu najatraktivnije i koji će na ovaj način jedina imati korist u ovom slučaju.
U članu 18. gde se reguliše zapravo samim Predlogom zakona cena godišnje zakupnine, zašto će se svaki tajkun opredeliti za ovaj model? Iz dva razloga – zato što je on jeftiniji od konverzije uz naknadu i drugo, zato što se na taj način izbegava plaćanje poreza na imovinu. Podsetiću, 2013. godine je vladajuća većina izmenila Zakon o porezu na imovinu i oslobodila je tajkune i tog nameta, baš u trenutku kada povećava građanima. Dok je svima bolje od onih koji su danas na vlasti, i od onih koji su njihovi partneri, oni koji su na kraju i pisali ovaj predlog zakona na nekim drugim mestima van Vlade, građani žive mnogo lošije.
Demokratska stranka će se svim snagama i silama boriti, lično u svoje ime i u ime poslaničkog kluba će uložiti ustavnu žalbu i nadam se da će Ustav Republike Srbije biti ispoštovan do kraja.

Zahvaljujem.
Reč po amandmanu ima Aleksandar Jovičić.
Izvinjavam se, pre toga reč ima ministarka dr Zorana Mihajlović.