Zahvaljujem. Nama je rečeno da imamo više vremena. Neće biti prvi put da nam ne govorite istinu, tako da…

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jovičić. Izvolite.

Hvala Uvažena predsedavajuća.
Pa, što se tiče ovog amandmana i podnosioca ovog amandmana, meni je žao što u ovom amandmanu nismo mogli da vidimo ni jedan konstruktivni predlog osim svakominutno pominjanje jednog čoveka koji se zove i Milan Beko i zbog toga, naravno, ne možemo ni da raspravljamo, a taman posla da prihvatimo ovaj amandman.
Ja sam postavio samo konkretno pitanje i tražim taj odgovor, a tiče se zbog istine prema građanima Republike Srbije jer nećemo dozvoliti da bilo ko na bilo koji način jednostavno prlja obraz i premijera Aleksandra Vučića i SNS.
Ako ste toliko bili disciplinovani i ako ste toliko bili hrabri i kažete da u vaše vreme tajkunima ste mogli da radite šta god hoćete, samo ne znam kako su onda nastali, ali pošto ste posle postali previše hrabri, kako je moguće da od 2008. godine do 2012. godine na primer taj isti čovek koga čitav dan pominjete je platio samo dva miliona evra porez, a samo u prvih šest meseci 2014. godine četiri puta više?
To je dokaz da se Vlada Republike Srbije ne plaši tajkuna koje ste vi stvorili, kojima ste vi omogućili da rade u ovoj zemlji šta god su hteli. Mi sa tajkunima nemamo veze niti želimo da ih imamo. Mi želimo zakone koji će doneti prosperitet našoj zemlji. Želimo zakone koji će doneti prihod našoj zemlji, odnosno budžetu Republike Srbije, a taj prihod ćemo posle da delimo i na lokalne samouprave i na socijalno ugrožene kategorije i na sve ostalo što je našoj zemlji potrebno.
Ja sam impresioniran i to mi je neverovatno da neko iz stranke koja je 14 godina bila na vlasti svaka druga reč je „tajkun, korupcija i kriminal“ i to me samo navodi na jednu misao, a to je da vam te tri komponente mnogo nedostaju.

Ministarka želi da replicira Aleksandri Jerkov jer je pitanja postavljala direktno.

Postavili ste pitanje zašto bi neko išao u zakup a ne bi ostvario pravo svojine? Zakup i svojina nisu iste stvari, nisu jednaka prava. Ukoliko imate pravo svojine to je najširi mogući oblik prava. Znači, postajete vlasnik građevinskog zemljišta, samim tim imate pravo i sa tim zemljištem da radite sve ono što je dozvoljeno zakonom a postali ste vlasnik ako ste zakupac, niti možete da ga date u zakup niti možete da radite a da imate neka druga prava.
Prema tome, mnogo je za svakoga je mnogo bolje i prihvatljivije da bude vlasnik nego da bude zakupac. Ukoliko ste zakupac niste vlasnik nego ste samo zakupac i plaćate svoju naknadu po tržišnoj vrednosti, revolarizovano svake godine i ništa vam nije poklonjeno i ne postajete vlasnik sve dok ste u zakupu.

Reč ima dr Vladimir Orlić.

Hvala gospođo predsednice.
Dakle, vi ćete stvarno vrlo kratko, jer da, zaista bi smo mogli da podvučemo i objasnimo detaljno da zakup apsolutno nije isto što i sticanje i upis prava svojine na zemljište i to se uostalom vidi i u ovom članu i da je predloženo upravo zato da bi se čak i tamo gde je potrebno određeno vreme gde se neće odmah realizovati ova konverzija ipak na neki način ostvari prihod u međuvremenu. Kako? Kroz mehanizam zakupa.
Dakle, sve je ovo osmišljeno tako da postoji korist kakve trenutno nema, ali ja bih ipak potrošio ovih tridesetak sekundi koliko sada opredeljujem na jednu drugu stvar za činjenicu da je ovo jedan divan pokazatelj nivoa ozbiljnosti, nivoa razumevanja i uopšte svesti o onome što se danas u ovoj sali radi od strane predlagača.
Tu je, čini mi se, još uvek u sali potpredsednik koji je najavio ovaj amandman. Reč je, ispraviće me ako grešim, o amandmanu na član 18. koji je predložio narodni poslanik Balša Božović i mi smo od strane predlagača ovde slušali o tome kako je zakup katastrofalno rešenje koje sve obesmišljava da ga treba potpuno izbaciti, član 18. da se briše, itd.
Onda pogledate a šta je uopšte taj amandman na član 18. narodnog poslanika i čitate – On je predložio da se u stavu 4. broj 99 menja brojem 18. Onda pogledate tekst šta to zapravo znači, vidite da on uopšte nije ni pomenuo stav 3. gde se govori o 99 godina zakupa, on je to ostavio, njemu je to u redu. Promenio je broj 99 samo u stavu 4. gde se procenjuje kolika je godišnja rata. Kako? Povećao je čovek. Nije više jedna devedesetdevetina nego je sada jedna osamnaestina i onda će za recimo tih 99 godina čovek da isplati koliko? Između pet i šest puta tržišnu vrednost. Ovo apsolutno veze s vezom nema. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću opet navesti paralelan primer između Inđije i ovog predloga. Dakle, u Inđiji je zemljište dato u zakup na 99 godina, jednokratno je naplaćeno po tadašnjim cenama i nema nikakve valorizacije da bi se to uvećalo. Za razliku od toga šta je radila stranka bivšeg režima u Inđiji, ovaj Predlog zakona garantuje da se to neće desiti.
Pod broj dva, gospodin Božović je ovde govorio, svaka druga reč je bio Milan Beko. Ja moram priznati da gospodina poznajem. Ja sam gospodina upoznao 1993. godine u sedištu Demokratske stranke, kada je vodio marketinšku kampanju. Ne, ja sam malo stariji. Ovde nema nijedan član stranke bivšeg režima iz 1990. godine. Dakle, ja odgovorno tvrdim da sam upoznao gospodina u sedištu Demokratske stranke 1993. godine i da im je vodio marketinšku kampanju u tim izborima.
Kada se već govori o hrabrosti, moram i to reći da hrabrost nije samo kada se ničega ne bojiš, već i kada se ničega ne stidiš, što je prethodni govornik, o kome sam govorio, i potvrdio. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Balša Božović, replika zato što je spominjana Demokratska stranka.