Puno vam hvala. Ljubazno sam vas shvatila, 107. Smatrate da sam povredila član 107. zbog značenja reči „junoša“. Ja sam pročitala šta to znači u rečniku, jer sam odmah tražila značenje i to je to.
Znači – mlad čovek u punoj snazi. Meni nije uvredljivo da kažete da sam ja mlada u punoj snazi, iako nisam.

Niste čuli ovo što izlazi…

Puno vam hvala. Samo sedite, nećemo se raspravljati ovako.
Zaista vam hvala, vaše je pravo da glasamo o povredi člana 107. Vaše je pravo da tražite.
Tražite li, poslaniče Markoviću? (Ne.)
(Jovan Marković dobacuje s mesta.)
Psujete me, nije problem, ali ja ne reagujem na psovke.
Replika, da li je tako?

Ja vam se zahvaljujem gospođo predsednice, jer ljudi koji su navikli da se u obraćanju nama obraćaju sa „stoko“, „đubre“, „ološu“, kao što je to radio i gospodin Šutanovac i gospodin Živković, nisu navikli da sa druge strane neće dobiti „ne“, da neće dobiti uvredu, već nešto što je i afirmativno i dobro.
Junoša u mojoj Šumadiji, i meni je žao što je za mene prošlo vreme kada su me tako zvali, jer pripadam sada i u godinama sam koje se zovu – srednje godine, ali bih voleo da me zovu junoša, to znači – mlad čovek, mladić.
Gospodin Božović to jeste. Ja mu čestitam na njegovim godinama i na svemu tome što je stekao za sve te godine. Tako da, nemojte se buniti, smejaće vam se vaši Užičani, kada mislite da je junoša bilo šta negativno. Ne poznajete vaš jezik.
Sa druge strane, ovakvom primenom zakona i zakonima koje ste pravili i sprovodili, u Luci Beograd i Luka Beograd, kao pravno lice, je na ime naknade za korišćenje tog zemljišta koje ste im vi prodali… Znate li koliko je do sada plaćala državi? Znate li, gospodine Božoviću, koji ste onako najborbeniji da se naplate sve obaveze tajkuna, bilo kako da se oni zovu? Nula dinara, gospodine Božoviću. Nula dinara.
Kada ste privatizovali Luku Beograd? Koja je površina? Kada je privatizovana? Koje godine je privatizovana?

Hvala. Dve minute i četiri sekunde. Hvala.

Naravno, naravno, više od 10 godina, vašom vlašću nikada ni u pokušaju niste naplatili naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta. Toliko o vašoj želji da se napuni budžet Srbije.

Reč ima narodni poslanik Milija Miletić, po amandmanu?

Zahvaljujem se, predsednice.
Uvažena potpredsednice Vlade, uvaženi kolege poslanici, građani Srbije, ja bih isto govorio o amandmanu, s tim što normalno ne podržavam kolege preko puta, vezano je za brisanje ovog člana amandmana Zakona o zakupu zemljišta.
Ja dolazim iz jedne male opštine Svrljig, koja ima velikih potreba za ulaganjem. Ima zemljište koje može da se kupi, ali onaj koji može da se kupi zemljište, nema dovoljno para i zato bi možda hteo da uzme zemljište u zakup. Ukoliko brišemo ovaj član zakona, taj čovek ne može uzeti zemljište u zakup, ne može uložiti i ne može uposliti nove ljude. Na taj način, mi ćemo malim i siromašnim opštinama onemogućiti da mogu da se razvijaju, da upošljavaju ljude i da idu napred.
Zbog toga ja predlažem mojim kolegama i koleginicama poslanicama da se ovaj amandman ne prihvati i da glasamo za ovaj zakon svi, jer mislim da ćemo na ovaj način imati mogućnosti da obezbedimo investicije, nova radna mesta u celoj Srbiji, a ja potenciram, kao prvo, to su male, siromašne opštine, kao što je opština Svrljig, kao što je opština Bela Palanka, Merošina, Žitorađa, Gadžin Han i ostale opštine koje su pored Niša i u Nišavskom okrugu.
Glasaću za ovaj zakon. Normalno, neću glasati za ovaj amandman. Kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke, glasaću za sve zakone koje predlaže naša Vlada na čelu sa premijerom Vučićem.

Narodni poslanici Goran Ćirić, Vesna Martinović, Aida Ćorović zajedno su podneli amandman kojim predlažu da se posle člana 19. doda novi naziv člana i član 19a.
Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Ninoslav Stojadinović, Goran Bogdanović, Snežana Malović, Slobodan Homen i dr Blagoje Bradić.
Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Uvažena gospođo ministarko, uvažene kolege, poštovani građani, član 20. govori, to su prelazne i završne odredbe, i on kaže – rešavanje zahteva za konverziju podnetih do dana stupanja na snagu ovog zakona obustaviće se, a podnosioci uputiti na podnošenje zahteva u skladu sa odredbama ovog zakona.
Predložili smo da se dodaju reči „u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona“.
Gospođa ministarka i Vlada su nam odgovorili da se amandman ne prihvata, s obzirom da ovim predlogom zakona nije predviđen rok u kome se podnosi zahtev za konverziju uz naknadu, jer se radi o stečenom pravu.
Pravna posledica propuštanja rokova bi bila oduzimanje ili ograničavanje stečenog prava korišćenja, što nije u saglasnosti sa načelom pravne sigurnosti, s obzirom da je to pravo stečeno na osnovu zakona.
Sada pitam, vi rekoste da ćemo za godinu dana, dve, da imamo milijardu i 460. Mi predlažemo da vremenski ograničimo i obavežemo one koji imaju pravo korišćenja da uđu u proceduru bez izvesnosti kad će da se završi, a vi kažete ne. Ne može ni to, nego biće kad se steknu uslovi. Kako ćemo da punimo budžet?
Sada mi stvarno nije jasno koja je intencija Vlade? Šta je hteo zakonopisac ovim zakonom da uradi? Da li da omogući što pre zidanje po bilo kojoj ceni i angažovanje, besplatno, ili želi da to uradi tako što će neko ko će imati benefit, govorim o komercijalnom zidanju, to nije zidanje javnih objekata, to je komercijalno zidanje, stanovi i poslovni prostor, da plati nešto što dobija to građevinsko zemljište? Vi kada kupite kuću imate plac, ne dobijate ga. Zahvaljujem.