Četrnaesto vanredno zasedanje, 21.07.2015.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četrnaesto vanredno zasedanje

01 Broj: 06-1864/15

21.07.2015

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 13:05 do 18:30

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala, hvala.
Nadam se da smo završili. Jesmo.
Hoćemo da glasamo?
(Vladimir Pavićević, s mesta: Da.)
Da. Hvala.
Poštovani poslanici, saglasno članu 27. i članu 87, stavovi 2. i 3. Poslovnika, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18 časova, zbog potrebe da donesemo akte iz dnevnog reda ove sednice.
Narodni poslanik Zoran Babić, predložio je da se u skladu sa odredbama Poslovnika obavi zajednički načelni jedinstveni pretres o Predlogu zakona o istraživanju o nesreći u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju, Predlogu zakona o izmenama Zakona o obligacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Američkih Država i zajednički jedinstveni pretres o Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Turske o izručenju, Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Turske o uzajamnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima i Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Turske o uzajamnoj pravnoj pomoći u građanskim i trgovačkim stvarima.
Da li narodni poslanik Zoran Babić želi reč povodom ovoga? (Ne)
Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 148, protiv – niko, uzdržanih nema, nije glasalo 33 od ukupno prisutno 181 narodnog poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog i prelazimo na rad po dnevnom redu.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvala da današnjoj sednici prisustvuju prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednik Vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture; Miodrag Poledica, državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Zoran Ilić, Nena Tomović i Leposava Sojić, vršioci dužnosti pomoćnika ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Mirjana Čizmarov, direktor Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 170. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o istraživanju o nesreći u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju, Predlogu zakona o izmenama Zakona o obligacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Američkih Država.
Da li predstavnik predlagača, prof. dr Zorana Mihajlović želi reč? Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Zorana Mihajlović

| Ministarka rudarstva i energetike
Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, drage poslanice i poslanici, ispred vas su danas tri važna zakona, jedno je Sporazum o vazdušnom saobraćaju sa SAD.
Usvajanjem ovakvog jednog Sporazuma u parlamentu mi zaista stičemo pravo da obezbedimo direktne letove na relaciji Srbije i SAD. Poslednji takav let je bio maja 1992. godine, bio je još jedan pokušaj 2003. godine, ali taj sistem nije na najbolji način uspostavljen.
Tako da, Sporazum o vazdušnom saobraćaju sa SAD je dobar sporazum i nadam se da ćemo u raspravi to i potvrditi, ne samo privredno i ekonomski, nego pre svega i politički.
Drugi zakon ispred vas jeste zakon o izmenama Zakona o obligacionim i svojinsko-pravnim odnosima u vazdušnom saobraćaju, kojim smo pokušali da još bolje utvrdimo terminologiju iz postojećeg zakona koji ima oko 180 članova. Ovde se menja 11 članova u ovoj izmeni, da se naravno uskladimo dodatno sa direktivama EU, a sve u cilju da u stvari prava putnika uvek budu na prvom mestu i da to bude prioritet i u ovom zakonu. Direktorat će biti telo, jeste telo koje je nadležno za sprovođenje ovog zakona.
Treći, veoma važan zakon po prvi put u Srbiji jeste Predlog zakona o istraživanju nesreće u železničkom, vazdušnom i vodnom saobraćaju. Pitanje istraživanja nesreća u ova tri vida saobraćaja možemo pronaći u nekoliko zakona. Ovo je prvi put da je to sada objedinjeno u jednom zakonu i nadam se da u jednoj kvalitetnoj raspravi koju ćemo imati poslanici će ovaj zakon, odnosno predlog zakona prihvatiti. Između ostalog, prihvatanjem ovakvog zakona, predloga zakona koji možemo zajedno ovde unaprediti, završava se i prva faza sporazuma o jedinstvenom vazdušnom području. Na taj način Srbija je jedina zemlja u regionu koja će tu svoju prvu fazu ispuniti, jer je to sporazum koji se pravi, odnosno uspostavlja između EU i zemalja regiona.
Ono što je značajno za ovaj zakon, što bih ja posebno naglasila, jeste cilj zašto to radimo jednim zakonom i šta se to sve uspostavlja ovim zakonom. Pre svega, ovaj zakon, predlog zakona treba da nam omogući da utvrdimo jasne uzroke kada dođe do nesreća, bilo da su to nesreće u vazdušnom, železničkom ili vodnom saobraćaju, da na osnovu toga utvrdimo i određene preporuke šta je to sve potrebno uraditi kako do takvih nesreća više ne bi došlo, odnosno kako bi smo povećali bezbednost pre svega putnika, a sa druge strane kako bi smo svakako uticali i na smanjenje određenih troškova.
Za vašu informaciju, poslednje tri i po godine bilo je ukupno 2.180 raznih događaja, nezgoda ili udesa, stradalo je 150 ljudi kada govorimo o ova tri vida saobraćaja, a najveći naravno, najveći udarac za sve nas jeste gubitak ljudskog života, ali jednako, odnosno ne jednako nego dodatno uz to jesu i određeni troškovi koji se javljaju, a to je gubitak za Srbiju za ove tri i po godine u iznosu od 271 milion evra.
Ovaj zakon treba da, ovim zakonom i usvajanjem ovog zakona uspostaviće se centar za istraživanje nesreća i udesa, upravo centar koji će objediniti istraživanje za sva tri vida saobraćaja. Dakle, kao što sam rekla i za vazdušni i vodni saobraćaj i za železnički. U nekim zemljama EU postoje posebni centri za svaki od ovih vidova, znači za istraživanje nesreća. Mi smo se vodili idejom da možemo da budemo dovoljno ekonomični i efikasni da možemo da damo rezultat i ako imamo jedan centar, tako da je predlogom zakona predviđeno formiranje jednog centra za istraživanje nesreća i udesa.
Nadam se da ćemo danas i naravno kroz amandmane ako je moguće još i unaprediti ovaj zakon. Pretpostavljam da ćemo i u načelu i po amandmanima razgovarati o detaljima zakona, ali se isto tako nadam da će poslanici u ova naredna dva dana imati prilike da se ne samo detaljnije još upoznaju sa zakonom, dobiju odgovore od svih nas i nakon toga, naravno, ove zakone nadam se da će poslanici i usvojiti. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne)
Da li se neko javlja od ovlašćenih, od šefova poslaničkih grupa da li se neko javlja ili da pređem na listu?
Reč ima Mirko Čikiriz.
...
Srpski pokret obnove

Mirko Čikiriz

Srpski pokret obnove - Demohrišćanska stranka Srbije
Hvala predsedavajuća.
Gospođo ministre, SPO će glasati za zakon o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju i za Sporazum o izmenama Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju i za potvrđivanje Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD, naravno sa DHSS, sa kojima činimo zajednički poslanički klub.
Ono što sam ja želeo da istaknem, pored toga što se sa Sporazumom sa SAD promoviše pravo putnika kao pravo broj jedan i razvija se dalja tržišna utakmica i nadmetanje avioprevoznika, onda nadmetanje u davanju što kvalitetnijih usluga sa što nižim cenama, bez diskriminacije, bez dominantnog, odnosno monopolskog položaja, razvijanje novih konkurentnih cena i usluga i najviši stepen bezbednosti prevoza putnika, to su sve nekako glavni temeljni principi SPO, što se tiče mnogih oblasti, jer smatramo da bez svih ovih činilaca, bez jake tržišne konkurencije i bez monopolskog položaja ne možemo doći do ovih željenih efekata.
Ono što ste vi nagovestili u jednoj rečenici, to je da ovaj Sporazum ima dobar i politički prizvuk. Srpski pokret obnove je apsolutno svestan činjenice, bez obzira što smo u velikoj meri kao politička stranka i zalažemo se za tešnje odnose sa Ruskom Federacijom i što apsolutno respektujemo tu istorijsku i svaku vezanost Srbije i Ruske Federacije, takođe, apsolutno razumemo odnos snaga u svetu i zbog toga, kada su u pitanju SAD, svesni smo svih onih rana, pre svega zbog NATO bombardovanja 1999. godine, koje su još uvek sveže u našem narodu. S druge strane, apsolutno smo svesni činjenice da moramo okrenuti jednu novu stranicu, da je Republika Srbija okrenula jednu novu stranicu u razvoju odnosa između naše zemlje i SAD i što je u svakom slučaju rezultiralo i dobrim odnosima ove Vlade sa Vladom SAD i veoma uspešnom posetom premijera Vučića SAD.
Meni je jedna izjava koju je premijer dao nakon te posete apsolutno optimistična i ključna. Mi nemamo više SAD kao protivnika u svetu. Imamo jedan blag povetarac sa njihove strane, što se obzirom na naše skorašnje događanje i skorašnja iskustva sigurno nešto što je dobro i SPO u potpunosti podržava takvu i spoljnu politiku i sve sporazume koji se zaključuju na nivou vlada dve države.
Što se tiče izmena Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju, opet dolazimo do nečeg sličnog. Putnik je taj koji se stavlja na prvo mesto u vazdušnom saobraćaju. Do sada su ta prava putnika bila predviđena na taj način da putnici imaju minimum prava na naknadu štete i pomoć u slučaju uskraćivanja ukrcavanja i otkazivanja letova, kašnjenja letova, ali ne i prava na naknadu štete u slučaju kašnjenja leta.
Sada, i da je u pitanju privatno putovanje i da je u pitanju turističko putovanje, putnik u svakom slučaju trpi štetu. Posebna šteta koju putnici trpe u vazdušnom saobraćaju, to je u slučaju otkazivanja letova, a neizvršavanja određenih poslova i velike štete koju pretrpe putnici kao fizička lica ili njihova preduzeća, kompanije koje oni zastupaju i odlaganje ili gubitak bitnog posla.
Zbog toga smatramo da je izmena ovih odredbi veoma bitna. Mislim da je dobro što se povećavaju prava lica sa invaliditetom i sa smanjenom pokretljivošću u vazdušnom saobraćaju, jer je to posebno osetljiva kategorija lica koju i ovaj zakon nije zaboravio, bez obzira što su to i direktive EU i usklađivanje sa propisima EU, mislim da bez te vrste usaglašavanja, da država treba da odgovori zahtevima tih lica u najpozitivnijem smislu.
Ono što je takođe dobro, da se u registar upisuju uzimanje u zakup vazduhoplova, jer ne zaboravimo da su vazduhoplovi vrlo opasna pokretna sredstva, koja završavaju brojne poslove, ali koja u slučaju nastanka nekih štetnih događaja mogu proizvesti veliku štetu po imovinu i po ljudske živote. Zbog toga je neophodno u registar, gde se upisuju sva svojinska prava, pored prava svojine, da budu upisana i prava zakupa.
Dolazimo do Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju. Verujem da svi oni koji se nisu na taj način bavili saobraćajem, smatraju da ovaj zakon nije nešto posebno bitan i formiranje tog centra, koji je formiran samo za oblast vazduhoplovnog saobraćaja. Budući da sam deset godina radio u osiguranju i sam pratio nastanak saobraćajnih nezgoda u svim vidovima saobraćaja i štete koje su više nego velike u takvim slučajevima, apsolutno sam svestan šta znači postojanje jednog ovakvog centra. Zbog čega? Recimo, u zemljama EU gubitak jednog ljudskog života, pored nemerljivog gubitka, jer najveći gubitak je gubitak ljudskog života, košta osiguravajuće kompanije i državu, zdravstvo, sve službe koje imaju svoje materijalne troškove, oko milion evra.
Znači, pored gubitka ljudskog života, na kome ste vi, ministre, potencirali kao najvećem gubitku, ogromni gubici mogu nastati u slučaju prevoza robe velike vrednosti, a obično i železnički i rečni ili pomorski saobraćaj i vazduhoplovni saobraćaj, često se bave prevozom veoma velike vrednosti robe. Zatim, to su prevozna sredstva koja nisu jeftina. Ne postoji jeftin vazduhoplovi, niti jeftin brod, niti jeftina lokomotiva sa vučnim sredstvima, koja eto tek tako učestvuju u saobraćaju.
Zbog toga je dobro što je formirano jedno ovakvo telo. U potpunosti sam razumeo da ono treba da ima pre svega i preventivnu funkciju, jer ulaganje u prevenciju, vi ste ovde dali ekonomsku analizu koliko to sve košta, što se tiče zaposlenja šest stručnjaka koji će biti zaposleni u 2016. godini, ali analize svetske pokazuju da svako ulaganje u ovu vrstu preventive višestruko je isplativo. Jedan dinar ulaganja u prevenciju često vam može doneti i deset dinara, što se tiče onoga što ste sprečili da nastane kao saobraćajna nezgoda.
Zbog toga i zbog činjenice da će ovo telo davati naredbe, preporuke, obaveštavati sve domaće organizacije, od ministarstva i sve druge relevantne, pa i međunarodne organizacije koje se bave ovom problematikom, ova oblast je zaista veoma, veoma bitna oblast.
Drugo, ono što ne opterećuje istražitelje i stručnjake koji utvrđuju uzroke nastanka ovih nezgoda, to je da oni nisu opterećeni ni rezultatom istrage koji sprovode državni organi, u smislu utvrđivanja krivice i kaznenih odredbi, to je jedna druga vrsta istrage i internih istraga koje sprovode odgovarajuće organizacije, kompanije ili neke druge organizacije.
Zbog te vrste neopterećenosti, zbog činjenice da mogu i samom ministarstvu dati preporuke kako da se na bolje promeni određeni zakon, kako da se promene podzakonske akte, šta je to što konkretno može biti prepreka, recimo, ako se tiče oko plovidbe Dunavom, bez obzira što postoje mapirane te tzv. crne tačke ili opasne tačke itd, sve je to promenljivo. Danas ne postoje neke crne tačke, ali sutra se mogu pojaviti itd. Znači, tu treba izmeniti dosta propisa, odnosno sve je to živa materija koja se menja iz dana u dan, iz godine u godinu.
Zbog toga smatramo da taj minimum ulaganja koji će država iz budžeta imati u postojanje jednog ovakvog centra, apsolutno će imati svoje opravdanje kroz rad jednog centra. Siguran sam da bi samo preventivno sprečavanje nastanka jedne vrste od ove tri nezgode apsolutno opravdalo ulaganje svih sredstava ne samo na godišnjem, nego na višegodišnjem nivou, što se tiče zarada zaposlenih.
Ono što je takođe dobro, da se formiraju radne grupe i da stručno osoblje iz centra ima mogućnost da angažuje i druge stručnjake iz različitih oblasti, koji će se baviti i istragama ovih nezgoda i prevencijom oko sprečavanja budućih nezgoda.
Treća stvar, znači ta vrsta bezbednosnih preporuka koja daje centra su veoma bitne, od njih će imati koristi i ministarstvo i pravna lica koja se bave ovom vrstom prevoza i fizička lica i zbog tih razloga koji su po našem mišljenju ključni razlozi SPO i DHSS će u Danu za glasanje podržati sve ove zakone. Hvala.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije | Predsedava
Izvolite.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Demokratska stranka
Zahvaljujem.
Tri zakona Predloga zakona koja su u raspravi, Predlog zakona o istraživanja nesreća u vazduhu i vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju, Predlog zakona o izmenama Zakona o obligacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD su takvi da je najlakše dati svoj glas Sporazumu o vazdušnom saobraćaju između Vlade Srbije i Vlade SAD, uz podsećanje da je sličan sporazum bio na snazi tokom 2003. i 2004. godine i da je dobro da se već prethodni dogovori između Stejt Departmenta i Vlade okončaju i zaokruže da bi se omogućili kako redovni civilni letovi, saradnja sa aviokompanijama, tako nadamo se i dobrih satnica za putnike koji putuju poslovno ili turistički, privatno, kako hoćete, i za preduzetnike koji će naći interese u tome da smo postali potpisnici ovakvog sporazuma.
Kod izmenama Zakona o obligacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa takođe je relativno lako glasati za. Osnovni zakon je donet 2011. godine, predstavljaju potpunu novinu u pravnom sistemu Srbije i bio je predstavljen i trebalo je u primeni da znači garanciju putnicima na sva neposlovna, nepravedna, mimo pravila i zakona ponašanja od strane, pre svega, avioprevoznika. I primena ovog zakona pokazala je da u nekim slučajevima putnici koji su oštećeni time što bez ikakve prethodne najave, avion na nekom od letova za koje je kupljena karta neobjašnjivo kasni, do gubitka konekcije ako putnik sa kartom koji ima transfer na aerodromima do oštećenja imovine nedoličnog ponašanja osoblja avioprevoznika ili zabrane pristupa za pojedina lica. Dakle, to je sve ovaj zakon predvideo da u primeni omogući ljudima da im budu zaštićena prava.
Izmene i dopune su relativno male. Jedno jedino pitanje ja imam, koje je bilo postavljeno na Odboru za evropske integracije, uz nekoliko amandmana koje sam podnela zajedno sa kolegama narodnim poslanicima i na ovaj zakon o obligacionim i svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju, kao i na zakon o istraživanju nesreća, a to je da se, na primer, u stavu 8. člana 1. izmena i dopuna Zakona zamenjuju reči „uređuje ugovor o organizaciji putovanja“ zamenjena izrazom ili rečima „uređuju prava i obaveze iz paket aranžmana“. Mi smo sigurni da to treba da ostane u zakonu, ali nije to nešto što je opredeljujuće da li se sa zakon glasa.
Važno je da ovaj zakon bude u primeni, jer ove izmene i dopune koje su predložene pojednostavljuju ili pojašnjuju ili na osnovu iskustava za poslednje tri i po godine, koliko je zakon na snazi, šta se dešava sa pravom putnika kome je neposlovnim pristupom aviokompanije načinjena šteta? Šta se dešava sa vraćanjem troškova? Šta se dešava sa hotelskim smeštajem, izdavanjem nove aviokarte, davanjem druge rute, ako je bez svoje krivice, odnosno odgovornošću aviokompanije putnik, putnica, porodica, grupa, kako god, ostala bez mogućnosti stizanja na krajnju destinaciju u vreme čemu mu je, joj je pričinjena šteta, kao i obaveze avioprevoznika kada se pozove na ove članove zakona da se obezbede i obroci i osveženje u vremenu čekanja, da se obezbedi hotelski smeštaj, ako je neophodno, jedno ili više noćenja, ako je neophodno da se ostane duže nego što je putnik planirao i da se obezbedi prevoz od aerodroma do mesta smeštaja?
Dobro je da gledamo primenu ovih odredbi, da ih menjamo u odnosu na ono šta smo videli u realnosti da ide teško sa primenom i najvažnije od svega, dobro je da svi oni koji koriste aviosaobraćaj, državljani RS da imaju u ovom zakonu garanciju da će sva šteta koja im je naneta neposlovnim postupanjem avioprevoznika biti nadoknađena po unapred poznatoj proceduru.
Zaista se nadam da će ovaj zakon rutinski biti u proceduri, kao što je to slučaj sa zemljama gde postoji već duže i gde su se jedan broj avioprevoznika opametili i ne dozvoljava sebi maltretiranje putnika.
Nažalost, ovaj zakon ne može da utiče da se menjaju mere bezbednosti. To su nam doneli strah od terorizma, od napada na aerodromima, da ljudi kojima terorizam nije ni u primisli prolaze vrlo često besmislene, maltretirajuće, spore procedure bezbednosnih kontrola, ali svi znamo da se od toga ne može pobeći.
Kada me je jednom pitao o tome šta mislim o terorizmu, osim što nema definicije, ja sam rekla da bih ja svake uhapšene i za utvrđeno krivično delo optužene teroriste naterala da svaki dan ceo dan prolaze sigurnosne kontrole na aerodromima beskonačno zbog toga što se to zaista pretvorilo u svojevrsno maltretiranje na raznim aerodromima po sličnim protokolima. Kažem, nije u vezi sa ovim zakonom, ali znam slučajeve da ako i greškom aerodromskih službi, pogrešnom procenom dođe do zadržavanja putnika da po ovom zakonu takođe ima pravo na nadoknadu štete.
I zakon koji je nov u našem pravnom sistemu o istraživanju nesreće u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju je prvo zakon za koji bih volela da nijedan od njegovih članova bude nikad primenjen jer to znači da se nesreća velikog obima, bez obzira da li je u pitanju vazdušni, železnički ili vodni saobraćaj, nije ni dogodila što je dobra vest za bilo koju državu, ali znamo da se nesreće događaju bez obzira na to šta im bude uzrok. Iskustvo i istorija i avionskih nesreća i vazdušnih, odnosno u vazdušnom saobraćaju, železničkom, i u vodnom večito kažu da je najčešći uzrok čovek, onaj koji ima pristup samom upravljanju, onaj koji prenosi informacije za upravljanje letelicom, plovilom ili vozom ili onaj ko sa nemarom obavlja dužnost upravljanja ili prenosa informacije o toku puta koji se obavlja u vazdušnom, železničkom ili vodnom saobraćaju.
Predlog ovog zakona nije o tome kako ćemo sprečiti da ljudi greše i da odvedu u smrt veliki broj ljudi ili da naprave štetu po vlasnika letelice, voza, broda ili da naprave štetu po životnu okolinu, što se isto dešava kao ozbiljna nesreća, kao akcident u raznim slučajevima. Dakle, zadatak ovog zakona je prvo da imamo pripremljene sve bezbednosne procene i sve mere za ova tri slučaja saobraćaja i u tom delu je zakon u većini svojih članova potpuno jasan. Zahteva se naravno formiranjem posebne organizacije i izbor direktora na predlog predsednika Vlade, to je malo neobična mera, nije prvi put, to se pojavilo već ranije da predsednik Vlade se stavlja da predlaže, nemam ništa protiv, ne znam zašto je to logično, ali dobro.
Dakle, formiranje posebne organizacije kojom će rukovoditi direktor za kojeg se unapred zna da mora da ima radno iskustvo u istraživanju nesreća i da mora da ima naravno kvalifikacije da bi bio predložen.
Imamo nekoliko amandmana, koji mogu biti tretirani da su bitni ili nebitni, o godinama iskustva koje ima takvo lice koga će predsednik Vlade predložiti i o delovima teksta u kojima stoji npr. da ministar propisuje sadržaj izveštaja. Mislimo da ne propisuje sadržaj izveštaja o nesreći, nego formu sadržaja, no, o tome u raspravi u pojedinostima.
Šta je moje ključno pitanje bilo i na Odboru za evropske integracije i ovde potpredsednici Vlade i ministarki, mi uvodimo ovim zakonom jedno novo telo, uslovno govoreći telo, znam šta je posebna organizacija, dakle to su ljudi na koje će važiti Zakon o državnim službenicima i postupak imenovanja direktora na pet godina, i u pojedinim članovima se naznači da će biti doneti podzakonski akti koji ključno treba da budu protokoli o saradnji.
Pošto mislim da svaki zakon o kome mi razgovaramo valja razmatrati tako da je primenjen, hipotetički da kažemo – evo, sad je primenjen, da vidimo šta se dešava. Ne volim što je ovde primer, recimo, železnička nesreća, ozbiljna, ali drugačije ne umem da čitam zakone, nego kroz to kakav će uticaj odredba u zakonu tako kako piše izvršiti na pojedinog građanina ili građanku Srbije, na grupu ljudi ili na deo sistema za koji smo svi zajedno odgovorni, u ovom slučaju je to i policija i tužilaštvo i osiguravajuća društva i Zakon o bezbednosti i rad Vlade, i Zakon o Vladi i, konačno, mi.
Dakle, dogodila se, gde god hoćete na lokaciji, neću da imenujem lokaciju, iks ipsilon, da ne baksuziram, jer ne želim da ovaj zakon bude primenjen nikada, u 23.53 časova železnička nesreća na teritoriji Srbije, međunarodna je linija, znači koridor preko Dunava, i to tako da je sedam od 12 vagona iskočilo iz šina i da je došlo do rasipanja opasnog tereta i da je pri tome došlo do eksplozije koja je ugrozila prve kuće u naselju. Dakle, to imamo u 23,53 časa nekog dana, koji, nadam se, nikad neće svanuti.
Ono što mene zanima je - šta radi direktor, ko koga obaveštava, čemu on ima pristup, kad? Znam kako dolazi do obaveštavanja za ovakav akcident i ko je sve uključen, za sada, i znam i manjkavosti zbog nedostatka međusobne saradnje između različitih službi, dela organa ili organizacija koje imaju vrlo sličan posao delovanja. Ovo će biti novo telo.
Dakle, odgovor da će to biti uređeno podzakonskim aktima nije dovoljan, s obzirom da mi, narodni poslanici, nemamo pristup podzakonskim aktima, da imamo iskustva sa raznim vladama da veliki broj zakona nikada ne bude primenjen zato što se ne donese podzakonski akt i imamo problem sa onim što se dešava na terenu zato što se ne primenjuju ili ne postoje podzakonski akti.
Dakle, u zakonu piše – Centar za istraživanje nesreća ne bavi se utvrđivanjem krivične odgovornosti, ne bavi se prekršajem, ne bavi se ličnom odgovornošću, oni su zaduženi da kažu šta se desilo, zašto se desilo i kako se desilo. Da bi oni to mogli da kažu, oni moraju da budu na terenu. Da bi mogli da budu na terenu, neko to mora da im javi. Oni nisu integrisani deo ni Centra za vanredne situacije trenutno, nisu integrisani deo nijednog dela MUP, oni su posebna organizacija.
Kada i postoji protokol kojim će Centru to neko da javi, Centar mora da ima protokl na koji način će da sarađuje sa drugima kojima je posao da utvrde krivičnu odgovornost, da prikupe dokaze, jer je zakonom Centar ovde zadužen da prikuplja i čuva dokaze. To mora da se radi u saradnji. Da ne bude spora, nisam protiv definisanja Centra za istraživanje nesreća, naprotiv, mislim da ih čeka veliki posao i da se ne dogodi nijedna nesreća u merama bezbednosti, ali ako želim da glasam za zakon, želim da čujem od predlagača zakona da su predvideli kako će ovo novo telo da legne, pod znacima navoda, u sistem u kome već postoje kao nova posebna organizacija.
Niz novih nadležnosti koje se daju direktoru Centra za istraživanje, njegovim saradnicima, jesu nadležnosti koje će se ukrštati sa drugim organima, koji takođe izlaze na mesto nesreće. Najjasniji deo je onaj u kojem Centar za istraživanje nesreća obaveštava međunarodnu organizaciju. Taj deo je najjasniji, ali to se dešava već kada on ima čime da ga obavesti.
Jedan član u zakonu kaže da Centar u roku od sedam dana donosi odluku o tome da će sastaviti izveštaj. Pričam o trenutku kada se akcident dogodio, bilo ljudskih žrtava ili ne, dakle, ako nisu uključeni od prvog trenutka kada se akcident dogodio, bez obzira da li je u pitanju železnički, vodni ili vazdušni saobraćaj, kada će biti uključeni? Ako će biti uključeni u nekom drugom trenutku, na osnovu kog podzakonskog akta? Zbog toga u članovima zakona koji opisuju nadležnosti u postupanju Centra, to može da se tumači. Moje je iskustvo da kada god može da se tumači, tumači se na štetu, a ne na korist. Ne znam zašto to tako ide, ali to tako, ko god je vlastan da nešto istumači, istumačiće to pogrešno, na štetu korisnika, odnosno na štetu onoga zbog koga se zakon donosi.
Podrazumevajući da je objašnjeno zašto ovde nema drumskog saobraćaja i da je, naravno, legitimno da u nekim zemljama imate Centar za različite vrste saobraćaja, ono što je meni još važno je što se u zakonu spominju baze podataka, a da nije jasno ko će biti zadužen da se te baze podataka formiraju, kako će biti formirane baze podataka, kojom vrstom podzakonskih akata će biti određena nadležnost za rukovanje u bazi podataka itd?
Ako je u pitanju javna baza podataka, da li je to obaveza Centra za istraživanje ili nije? Bazu za vazdušni vodi Direktorat civilnog vazduhoplovstva, šta će biti sa bazom podataka za železnički i za vodeni saobraćaj?
Ponavljam, u članu koji definiše kada Centar obaveštava Ministarstvo, kaže – mora u roku od sedam dana od dana donošenja odluke da obavesti Ministarstvo i nadležne međunarodne organizacije. Nedostaje i taj kanal protokola i komunikacije između Ministarstva u celini, znam šta to znači, ali i posebne organizacije. Nažalost, svedočila sam mnogim nepotrebnim problemima, zato što se ne zna ko kome telefonira i zašto i šta posle biva.
Ono što je više po slutnji jasno nego što piše u zakonu je način finansiranja Centra, način finansiranja preventive. Pretpostavljam da će takav Centar morati da ima angažovane stručnjake iz raznih oblasti, a za to da bi oni bili plaćeni, to mora biti predviđeno u budžetu, ali pretpostavljam da nećemo to smesti s uma u budžetu za 2016. godinu.
Naravno, kako je rekao jedan od najgorih diktatora tokom 20. veka kada je govorio o tome kako se rešavaju problemi, rekao je rečenicu – kadrovi rešavaju sve. Ne volim da citiram diktatore. Dobacuju razna imena, kao kanda je takmičenje za diktatora u toku, odnosno prezimena. Radi se o davno pokojnom Džugašviliju, dakle, kadrovi rešavaju sve. Znam da Srbija raspolaže kadrovima koji znaju ovaj posao. Ne vidim da će oni po prirodi stvari biti angažovani u Centru, a volela bih da vidim i da znamo da su i mere bezbednosti u sva tri vida saobraćaja, u vazdušnom, železničkom, vodnom, u sigurnim rukama.
Nemam razloga da sumnjam da je drugačije. Ali, imam razloga da vas pitam za pojašnjenja kada su u pitanju podzakonski akti, kada su u pitanju protokoli unutar ministarstva, i posebne organizacije, koja će biti formirana, i direktora koji će biti izabran od predsednika Vlade, ali i protokoli i podzakonski akti, sa svim drugima koji u okviru svojih nadležnosti učestvuju ili u prevenciji nesreća ovakve vrste, ili učestvuju u saniranju kada se, dakle, nikad ne svanuo taj dan, dogodi nekakva nesreća koju sam dala kao primer, železnička, na međunarodnoj pruzi, sa akcidentom, sa eksplozijom, sa ljudskim žrtvama. Dakle, šta se onda dešava? Kako centar za istraživanje nesreća radi i na osnovu kojih akata? Hvala vam.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije | Predsedava
Reč ima potpredsednik Vlade, dr Zorana Mihajlović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Zorana Mihajlović

| Ministarka rudarstva i energetike
Zahvaljujem na sugestijama, a naročito na pitanjima koja ste postavili. Krenuću od ovog poslednjeg zakona, Predloga zakona o istraživanju nesreća, vezano upravo za centar koji treba da se formira. Sve do momenta dok ne počne da funkcioniše, odnosno da se primenjuje ovaj zakon, naravno da svi drugi zakoni iz oblasti saobraćaja, dakle sad ne govorim uopšte o zakonima Ministarstva unutrašnjih poslova itd. koji se ni u kom smislu ne menjaju, sada govorim samo o zakonima iz oblasti saobraćaja, bilo iz oblasti železnice, bilo iz oblasti unutrašnje plovidbe, oni se menjaju i oni će jednog trenutka prestati da postoje u tom svom delu koje se tiče istraživanja nesreća, kada centar za istraživanje nesreća počne da funkcioniše. A on će početi da funkcioniše kad se završe upravo podzakonska akta o kojima vi govorite.
Moj stav je tu sličan kao i vaš za prethodne zakone, a to je da podzakonska akta, ukoliko je moguće, uvek treba da budu već spremna kada dolazi zakon u parlament. Zakon o planiranju i izgradnji mi smo uspeli već za tri meseca da završimo podzakonska akta, a onda ćemo, bez obzira što se pominju dve godine, mi smo se konsultovali i ovde će vezano za ovaj zakon podzakonska akta biti maksimalno, krajnji rok je godinu dana, zato što su akta vrlo ozbiljna. Mi smo do sada završili tri, u pripremi su samo tri podzakonska akta a ima ih deset i nisam sigurna da možemo da stignemo to da završimo u narednih još tri meseca. Ali, dakle, tek tog trenutka možemo da kažemo o zakonu koji se zaista primenjuje i gde centar za istraživanje nesreća može da radi svoj posao na pravi način.
Međutim, kada dođe do neke nesreće, kako ste već davali primer, hipotetički, tog trenutka operateri, bilo u železnici, bilo u vazdušnom, bilo u vodnom saobraćaju, obaveštavaju, pored MUP-a kojeg inače obaveštavaju, tog trenutka i glavnog istražitelja i zajedno se pojavljuju i deluju na terenu, odnosno obezbeđuju prostor itd. To će biti do sitnih detalja određeno, ali samo vezano za centar za istraživanje nesreća.
Ono što je važno i ono što se često meša, centar za istraživanje nesreća nije tu da utvrđuje krivca, nije tu da radi posao MUP-a, centar za istraživanje nesreća se bavi uzrokom, šta i zbog čega se desila određena nesreća, a na osnovu toga određenim preporukama i naredbama šta treba uraditi u narednom periodu. Onaj drugi deo posla u stvari radi MUP, tužilaštvo i već kako to pravila nalažu.
Sa vama se slažem takođe u jednom, vezano za samo funkcionisanje centra i kadrove u tom centru, i ljude koji će raditi u centru za istraživanje nesreća, da to moraju da budu ljudi od integriteta, sa velikim iskustvom, koji su u stanju da tri vrlo važne oblasti, dakle, unutar centra će postojati za svaku od oblasti, i za vodni i za železnički i za vazdušni saobraćaj ljudi koji će se baviti istraživanjem u sve tri oblasti, ali, čovek koji to treba da koordinira, mora da bude čovek od integriteta i iskustva. Iskreno se nadam da ćemo takvog imenovati.
Još jedna važna stvar vezano za ministarstvo, koju ste pomenuli – izveštavanje ministarstva. Ministarstvo je tu da kontroliše sprovođenje zakona, pre svega. Drugo, centar za istraživanje nesreća može u jedan, dva ili sedam dana da da izveštaj o uzrocima. Dakle, mi nismo ti koji će izlaziti na teren i mi nismo ti, kad kažem mi, mislim na ministarstvo, koji će se baviti, kao što bih rekla da je možda bilo do sada, nego upravo stručnjaci koji treba da izađu i koji treba da nam daju pravu informaciju.
Ako sam nešto ovde preskočila, pitaćete me ponovo pa ćemo objašnjavati.
Vezano za Sporazum sa SAD, samo da javnost zna i da vi znate, 2001. godine Srbija je izgubila tzv. kategoriju jedan. Bez kategorije jedan nije moguće ni razmišljati o direktnim letovima između Srbije i SAD, odnosno kategorija jedan znači da smo mi zemlja koja je bezbedna, koja je tehnički opremljena, da možemo da obavljamo takvu vrstu letova.
Sporazum je pregovaran gotovo 10 godina. Dakle, dugo se pregovaralo. Situacija koja je bila 2003. godine je sledeća. „JAT ervajz“ je tada imao određene dogovore sa uzbekistanskim „Ervejzom“ i tako smo u stvari leteli nešto manje od godinu dana za Ameriku, dakle, ne odavde.
Vezano takođe za Zakon o obligacijama, odnosno o svojinskim odnosima u vazdušnom saobraćaju, pominjali smo paket, ugovore, aranžman itd. Upravo pokušavamo da se uskladimo sa direktivama, da se u širem smislu bavimo pravima putnika. Ja mislim da ovo samo može da bude na dobrobit putnika. Sami ste govorili, od početka puta pa do kraja puta mi smo sada tu i nadležni smo, kroz direktorat, da tražimo od avio-kompanija da izmiri svoje obaveze, odnosno da izvrši naknadu štete.
Izvinjavam se ako sam nešto preskočila. Hvala.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Senić.
...
Socijaldemokratska stranka

Aleksandar Senić

Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Prvo da kažem da će naša poslanička grupa Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije, glasati za sve zakone koji su na dnevnom redu. Ali, mi smo primetili dosta nepreciznosti, naročito u Predlogu zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju i podneli smo skoro 30 amandmana, za koje se nadam da ćete ih razmotriti i usvojiti, jer je svakako u interesu da donesemo što bolje zakonsko rešenje.
Prvo bih pričao o onome što nije sporno. Dakle, mi ćemo glasati za potvrđivanje Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Američkih Država. Ono što bih ja voleo da ministarka kaže, ukoliko raspolaže tim informacijama, jeste kada možemo očekivati uspostavljanje avio-saobraćaja sa Amerikom i sa konkretno kojim gradovima?
Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama Zakona o obligacionim i osnovama svojinsko pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju, tu smo podneli tri amandmana. Jedan koji smatramo da je najvažniji je da se u članu 5. u stavu 3. doda da prilikom rezervacije avio-prevozilac ili organizator putovanja, dakle, da se dodaju reči: „ili organizator putovanja informiše putnika o postupcima podnošenja reklamacija iz st. 1. i 2. ovog člana“. To smo upravo uradili da bi izmene ovog zakona bile u skladu sa postojećim članom 3. stav 1. tačka 30) Zakona, gde se kaže da je rezervacija isprava kojom se potvrđuje da putnik ima putnu kartu ili drugi dokaz da je rezervacija prihvaćena i potvrđena od strane avio-prevozioca ili organizatora putovanja. Dakle, da bi zakon bio usklađen sam sa sobom, mi smo podneli taj amandman, a svakako u interesu građana, tj. potencijalnih putnika.
Sada da se vratim na sve manjkavosti koje smo uočili u Predlogu zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju. Na prvo čitanje mi izgleda kao da su tri tima ili da su tri grupe pisale ovaj zakon i da je on sklopljen bez njihovog međusobnog usaglašavanja. Dakle, neki pojmovi koji se odnose na vazdušni saobraćaj i na vodni saobraćaj nisu u skladu sa železničkim saobraćajem.
Dalje, zakonom se osniva centar za istraživanje nesreća u saobraćaju i omogućava mu se funkcionalna i organizaciona nezavisnost, a mi smatramo da je neophodno obezbediti finansijsku nezavisnost. To isto smo predvideli amandmanima, a objasnićemo i zašto.
Ono što nam veoma smeta je to što nije predviđen konkurs za postavljanje glavnog istražitelja. Da se ne bi desilo da tamo neki vlasnici pečenjara i slični kadrovi koje smo mogli da vidimo prethodnih godina upravljaju ovako bitnim oblastima, mi smo predvideli našim amandmanima da, kao što ministarka kaže, tu budu postavljeni ljudi od integriteta i iskustva, a to svakako omogućava raspisivanje konkursa za glavnog istražitelja, ali i za pomoćnike glavnog istražitelja.
Takođe, insistiramo na tome da se štite podaci o ličnosti, kao i da se poštuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Istraga u ovakvim nesrećama svakako pobuđuje veliku pažnju javnosti i smatramo da je neophodno da se direktno odredi zakonom da je neophodno poštovanje slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja.
Da se sada vratim na pojmove koji su definisani u članu 3. Dakle, u članu 3. je definisan pojam brod i definisan pojam vazduhoplov, ali nije definisan pojam - voz. Pošto se zakon odnosi na vazdušni, železnički i vodni saobraćaj, smatramo da je neophodno definisati i šta je to voz i šta je to vučeno vozilo i šta je vučno vozilo i šta je manevarski sastav.
Na Odboru sam dobio informaciju da to nije ubačeno u Predlog zakona zbog toga što je već definisano nekim drugim zakonom. Onda nema potrebe da se definiše ovim zakonom ni vazduhoplov, jer je takođe i taj pojam definisan nekim drugim zakonima. Nedoslednost u definiciji nezgode, tj. nesreće se ogleda u tački 5, gde se kaže da je vrlo ozbiljno pomorska nesreća, pomorska nesreća koja za posledicu ima potpuni gubitak broda, smrt ili ozbiljno zagađenje morske sredine nastalo u vezi sa radom broda. Da ne bismo tumačili čija smrt, jer to mogu da budu i ljudi, a mogu da budu i životinje, u zakonu ne piše na čiju na smrt se odnosi, mi smo predvideli da se odnosi na smrt jednog lica, ali takođe smo ubacili i uskladili sa tačkom 14, gde piše - smrt najmanje jednog lica ili teške povrede pet ili više lica ili nanošenje velike štete železničkim vozilima prilikom definicije ozbiljne nesreće u železničkom saobraćaju. Dakle, ozbiljna nesreća u železničkom saobraćaju je dobro definisana i to je upravo dokaz onoga da su zakon pisale tri grupe i da se nisu međusobno usklađivale kada su napravile zajednički Predlog zakona.
Dakle, ozbiljna nesreća u železničkom saobraćaju je dobro definisana i predviđa da za posledicu ima smrt najmanje jednog lica ili teške povrede pet ili više lica, dok za pomorsku nesreću piše samo – smrt, bez ikakvog navođenja na šta se to odnosi ili na čiju smrt se to odnosi.
U članu 5. smo predvideli da je centar samostalan u radu i funkcionalno, organizaciono i finansijski nezavisan. Dakle, smatramo da ovaj centar, jednostavno, mora biti i finansijski nezavisan, da se ne bi dešavalo da njegov rad zavisi od političkog uticaja bilo kog pojedinca. To se, dakle, izmenom tog člana 5, a takođe i u članu 8, gde se kaže da se sredstva za rad centra obezbeđuju iz budžeta Republike Srbije, mi kažemo da se sredstva obezbeđuju u budžetu, što znači da mora da postoji posebna aproprijacija, a ne da se sredstva obezbede preko nekog ministarstva ili neke druge agencije.
U članu 6. je definisano da centrom rukovodi glavni istražitelj koji ima položaj direktora posebne organizacije. Glavnog istražitelja postavlja Vlada na pet godina, na predlog predsednika Vlade. Dakle, ponavljam, predvideli smo da to bude posle sprovedenog konkursa, a takođe i da pomoćnike glavnog istražitelja postavlja Vlada na pet godina, na predlog predsednika Vlade, ali obavezno posle sprovedenog konkursa.
Što se tiče usklađivanja pojmova, pošto smo već rekli da je glavni istražitelj zastupnik i predstavnik ovog centra, smatramo da u članu 9. i u naslovu iznad člana 9. ne treba da piše: „direktor“, nego: „glavni istražitelj“ jer on ima tu funkciju.
Da ne bi bilo zloupotrebe službenih legitimacija, a svedoci smo da se u javnosti stalno potencira na nekim pasošima koji su izdati na ovaj ili onaj način, predvideli smo da su lica koja imaju službene legitimacije dužna da te službene legitimacije vrate ili da ih ponište posle prestanka obavljanja funkcije.
Ono što može da bude takođe korisno za javnost je sastav mešovite civilno-vojne komisije. Ovde je definisano kada se formira mešovita civilno-vojna komisija i kada ona istražuje udes ili ozbiljnu nezgodu. Ono što smo mi predvideli je da kada se desi udes vojnog vazduhoplova koji je prevozio civile, tj. kada takav udes ima i civilne žrtve, da je tada takođe neophodno da mešovita civilno-vojna komisija istraži takav udes.
Nismo zadovoljni ni definicijom u članu 22, gde je predviđeno kako se centar za istraživanje nesreća u saobraćaju odnosi sa drugim istražnim organima. Dakle, u stavu 2. je definisano da centar može da nadležnim pravosudnim organima, na njihov zahtev, pruži tehničku pomoć i dostavi informaciju o udesu ili ozbiljnoj nezgodi, kao i izveštaj o udesu ili ozbiljnoj nezgodi. Mi smatramo da je dužan, a ne da može, jer to što može znači i da ne mora. Mi smatramo da je dužan i da je u cilju rada pravosudnih organa centar, jednostavno, dužan da nadležnim pravosudnim organima, na njihov zahtev, pruži tehničku pomoć i dostavi informaciju o udesu ili ozbiljnoj nezgodi, kao i izveštaj o udesu ili ozbiljnoj nezgodi.
Dolazimo do poglavlja koje se tiče izveštaja o istrazi. Mi smatramo da je rok od 12 meseci od datuma kada se dogodio udes ili ozbiljna nezgoda predugačak za objavljivanje izveštaja. Smatramo da je šest meseci dovoljno, s tim što smo predvideli i pojam privremenog izveštaja, da u slučaju da je nesreća bila toliko komplikovana i da je istraga bila toliko zahtevna, da je onda centar dužan da da privremeni izveštaj u roku od šest meseci, a da da konačan izveštaj u roku od 12 meseci, naravno uz obrazloženje zašto nije bio u mogućnosti da da adekvatan izveštaj u predviđenom roku od šest meseci.
Što se transparentnosti rada centra tiče, na više mesta smo predvideli amandmanima da se saopštenja, izveštaji itd, o radu centra, obavezno objavljuju na internet prezentaciji ili internet strani Centra za istraživanje nesreća u saobraćaju, da bismo, naravno, povećali transparentnost rada tog centra u najvećoj mogućoj meri.
Kada je istražni postupak u oblasti železničkog saobraćaja u pitanju, mi kažemo da glavni istražitelj ima diskreciono pravo da odlučuje da li će otvoriti istragu ostalih nesreća i nezgoda, a ne Centar, jer ipak, smatramo da to mora da uradi ovlašćeno lice, a Centar kao Centar ne može sam to da uradi. Glavni istražitelj, dakle, treba da donese odluku o tome.
Ostaje nejasno kada je u pitanju prosleđivanje informacija koje je potrebno poslati Ministarstvu i Evropskoj železničkoj agenciji u kom roku je Centar dužan da to učini. Mi smo naravno definisali rok, jer u zakonu nije definisan rok, mi smo definisali rok od 15 dana.
Takođe, postoji konfuzija kada je bezbednosna istraga u pitanju, jer u članu 36. gde se ona definiše, njen smisao je da se ona vrši pre nezgode i da ona ima preventivan karakter. Međutim, u članu 38. gde su nabrojane obaveze istraživanja kaže se da posle vrlo ozbiljne pomorske nesreće i pomorske nesreće, mora se sprovesti bezbednosna istraga ako. Mi smo jednostavno predvideli da se ta reč „bezbednosna“ briše, jer bezbednosna istraga ima za funkciju prevenciju, i neophodno je te istrage sprovesti pre nesreće, a da se posle nesreće jednostavno sprovodi samo istraga.
Amandmanima smo, s obzirom na to da je predmet ovog zakona veoma delikatan, skratili smo rokove za donošenje podzakonskih akata na šest meseci. Mi znamo da je ministarka vredna, pa, evo postavljamo zadatak, a videćemo da li ste u mogućnosti da ga ostvarite. Zaista mislimo da je ovo što je navedeno u Predlogu zakona, rok od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona za donošenje podzakonskih akata, jednostavno predug rok i mislimo da je šest meseci sasvim dovoljno za donošenje podzakonskih akata.
Dakle, da ponovim, poslanička grupa SDS Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije, će podržati sva tri predloga zakona, ali vas još jednom molim da dobro izanalizirate naše predloge, jer smatram da je neophodno da donesemo kvalitetno zakonsko rešenje. Zahvaljujem.