Gospodine Rističeviću, molio bih vas samo da ovu vašu diskusiju povežete sa ovim zakonima koji su na dnevnom redu.

Gospodine Bečiću, i te kako sam u temi. Upravo sam se vratio, dakle, ovo je bio uvod.
Pri tome, mi treba svoj unutrašnji i spoljni saobraćaj, svu vrstu saobraćaja, da koristimo u svoje svrhe. Zato je mogućnost za saobraćajne nezgode daleko veća kada se zapuštenim baržama, kada se zapuštenim brodovima bavimo uvozom strane robe sumnjivog kvaliteta, dakle, ovog puta sam govorio o mesu, a bavimo se prevozom svojih sirovina koje se koriste za dizanje tuđe ekonomije, a onda ta druga ekonomija uloži novac ne samo u istraživanje saobraćajnih nesreća, već i utroši novac za nabavljanje modernijih sredstava prevoza, bilo da su to avioni, bilo da su vazduhoplovi, bilo da su to barže, odnosno brodovi za utovar robe.
Prilikom transporta veliki rizik je i do luka. Dakle, najveća opasnost za saobraćajnu nesreću je prilikom isplovljavanja i uplovljavanja brodova ili barži u luke i pristaništa, a najmanji rizik je prilikom plovidbe. Dakle, naše luke i pristaništa su u poprilično zapuštenom stanju. Neke su prodate da bi se najverovatnije izgrađivali šoping molovi, pri tome se slabije servisirala infrastruktura po pitanju luka i pristaništa.
Navešću jedan primer, to su Sremski Karlovci gde postoji pristanište za naftu, gde postoji pristanište za istovar mineralnog đubriva i za izvoz pšenice i kukuruza, koji ne može da funkcioniše jer od 2000. do 2012. godine nije regulisan na pravi način, pristan brodova, pristan barži, koji treba da se bave prevozom robe, odnosno uvozom sirovina i izvozom gotovih proizvoda. Pri tome, ta oba pristaništa nemaju odgovarajuće dozvole i mislim da ministarstvo u narednom periodu, bez obzira na prolaz brze pruge u blizini, mora da nađe načina da se to reguliše jer je rizik od takvih pristaništa i neuređenih luka veoma veliki po vodni saobraćaj.
Pri tome, reći ću da sam nedavno i sam bio tamo i da su, recimo, Mađari hteli da kupuju naše blokove i ciglu, ali da se, recimo, nekoliko stotina metara u blizini pruge koja vodi do tih pristaništa ne održava, koja vodi iz ciglane u Sremskim Karlovcima do takvih pristaništa. Mađari su od takve trgovine odustali, ali su imali velike razloge da prilikom povratka svojih brodova iz Konstance koriste to pristanište, da koriste taj deo pruge industrijskog koloseka koji niko ne uređuje, da bi u povratku kupovali naš građevinski materijal, a time doprineli da fabrike našeg građevinskog materijala rade.
Gospodine predsedavajući, uz vašu dozvolu sam, eto, rekao zbog čega je sve bitno da ne razgovaramo samo o saobraćajnim nezgodama. Njihov procenat zavisi i od toga kolika će se količina saobraćaja odvijati u našoj zemlji, kolika će biti proizvodnja u ovoj zemlji, koliki će biti prevoz putnika do svojih radnih mesta i koliki će biti prevoz robe koju proizvodimo u ovoj našoj zemlji, koliki će biti uvoz sirovina, koliki će biti izvoz sirovina, a koliki će biti uvoz gotove robe i izvoz gotove robe. Mi smo u nasleđenoj zapuštenoj i napuštenoj zemlji zatekli takvo stanje da je sve obrnuto, da je izvoz gotovih proizvoda manji od uvoza sirovina, a da je uvoz gotovih roba veći od uvoza sirovina. To je živi dokaz da naša privreda ne funkcioniše, ona koju smo zatekli 2012. godine.
Na izlaganje prethodnog kolege nemam komentar. Moram vam reći samo to da što se tiče vojnih nesreća, da je početkom 2015. godine u Španiji, mislim da je bila grčka letelica iz NATO pakta, F16, srušila se i da je pri tome poginulo deset ljudi a 13 je teže povređeno i nije se vodila tolika kampanja koliko se vodila povodom jedne vazdušne nesreće koja se, na nesreću, desila u našoj zemlji. Takođe, moram da kažem da od 2006. do 2012. godine je bilo šest nezgoda sa smrtni posledicama vojnih letelica na teritoriji ove zemlje, ali niko iz stranke bivšeg režima nije našao za shodno da o tome razgovara.
Da zaključim, spram tih diskusija, da ona Nušićeva poslovica – da znanje ima granice, a neznanje nema, na govoru mog prethodnog kolege poslanika očigledno je da je ta poslovica Nušićeva tačna. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Rističeviću.
Reč ima dr Vladimir Pavićević. Izvolite gospodine Pavićeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući i današnjom sednicom gospodine Bečiću, poštovana gospođo Mihajlović i poštovane gošće i poštovani gosti iz ministarstva, gospodin Zoran Živković je već u svom govoru, gospođo Mihajlović, najavio da ćemo mi, poslanici Nove stranke, glasati za ovaj predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD.
Ali, neophodno je i meni, poštovana gospodo i poštovano gospođo Mihajlović, jednu posebnu napomenu da vam saopštim ovim povodom. Dakle, i vi ste i predsednik Vlade najavljivali ovaj predlog zakona i maltene isticali jednu
informaciju koja je, po mom sudu takođe, problematična, gospođo Mihajlović. Ovaj predlog zakona ste najavljivali kao predlog zakona kojim će konačno, posle ne znam koliko godina, maltene decenija, naši građani naše Republike imati priliku da direktno lete za SAD vazduhoplovima. Ja onda moram ovde da dodam jednu stvar, radi preciznosti, radi istine. Gospodin Vučić će biti prvi nakon gospodina Živkovića koji će svojim delanjem zaista obezbediti da naši građani direktnim letovima putuju u SAD. To, gospođo Mihajlović, znači da nije gospodin Vučić prvi, nego prvi nakon gospodina Živkovića.
Ja onda ovde zaključujem sledeće. Dobro je da predsednik Vlade, makar u nekim delovima svoje politike, gospođo Mihajlović, sledi ono što je politika gospodina Zorana Živkovića. Ali, kada glasamo ovde, poštovana gospodo, i gospoda poslanici iz SNS treba to da znaju i da taj argument koriste ovde kada bude u danu za glasanje, kada budu glasali za to, da gospodin Vučić ovim povodom sledi izuzetan primer gospodina Zorana Živkovića, koji je svojim delanjem doprineo da 2003. godine postoji direktni let između Beograda, poštovana gospodo, i Njujorka.
To mora ovde da se zna i, naravno, šteta je što i gospodin Vučić i gospođa Mihajlović i drugi ministri u mnogo više oblasti, u mnogo više primera ne slede primer narodnog poslanika i nekada predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Zorana Živkovića. To je jedna stvar, gospođo Mihajlović.
Druga stvar, moram da vam kažem još jedno, ovde imamo na dnevnom redu potpuno novi Predlog zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju. Moram da vam kažem, gospodin Živković je tu u pravu kada vam kaže da nije primereno da potpuno novi predlog zakona, dakle, ne radi se ovde o izmenama, o dopunama, o reviziji nečega što već postoji, gospođo Mihajlović, nego se radi o novom tekstu, te nije primereno da novi tekst dođe u Skupštinu 18. jula, da maltene iznenadi ovde, siguran sam, i veliki broj narodnih poslanika SNS-a, evo i gospodina Đukanovića i gospodina Girića, pa i ostalu gospodu poslanike SNS-a, ja mislim, i da samo tri dana nakon toga, gospođo Mihajlović, imamo već načelnu raspravu o potpuno novom predlogu zakona. Ja mislim da je u redu da vi u ime Vlade, kada dolazite u takvim okolnostima u Skupštinu, u prvoj rečenici kažete – nije bilo primereno, ali možda postoji neki razlog, koji je možda i državni razlog, zbog čega je neophodno da danas raspravljamo o tome. Bilo je neophodno to da kažete, a ne, gospođo Mihajlović, ja mislim, da ulazite u raspravu sa gospodinom Živkovićem oko nečega oko čega je on u pravu i to, ja mislim, očigledno.
Treća stvar, gospođo Mihajlović, u februaru sam ja vama ovde poklonio jednu knjigu, ne znam da li se vi sećate. Gospođo Mihajlović, naslov te knjige je „Divlje društvo, kako smo stigli dovde“. Molim vas, gospođo Mihajlović, da mi kažete da li ste za ovih pet meseci uspeli da pročitate tu knjigu i šta mislite o sadržini knjige? Naravno, na ovo pitanje me je podstakao onaj deo naše rasprave koji je izuzet iz naslova prvog predloga zakona, a to je drumski saobraćaj. Jer, mi imamo jednu aktuelnu temu, gospođo Mihajlović, gde se zatrpava jedna rano hrišćanska bazilika na jednom delu puta, gde Srpsko arheološko društvo protestvuje protiv toga, gospođo Mihajlović, gde se vi oglušujete o nešto što je ogromna kulturna vrednost u našoj Republici. Ja vas molim zbog toga da mi odgovorite i na to pitanje da li je neophodno to da se radi, da li ima vremena da se promeni pristup i oko toga? Hvala vam.

Zahvaljujem se, gospodine Pavićeviću.
Vidim da se još niste vratili u formu, pošto vam se ljuti gospodin Marković, pomenuli ste samo gospodina Girića i gospodina Đukanovića, a njega niste pomenuli, tako da bih molio sledeći put da to ispravite.
Reč ima potpredsednik Vlade, prof. dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Poštovani i uvaženi poslaniče, kada govorimo o bazilici, posao je završen, ona je konzervirana. Dakle, postoji velika razlika između konzervirati i zatrpati. Dakle, nije zatrpana, nego je konzervirana i taj posao je završen posle tri godine pokušaja da se nastavi izgradnja autoputa i po svim standardima koji su potrebni, po svim izveštajima relevantnih institucija, pošto funkcionišu institucije, bazilika je konzervirana i posao na izgradnji autoputa se nastavlja.
Kada pominjete Sporazum sa SAD, u pravu ste u jednoj stvari, a to je da je Vučić prvi, ali ne posle Živkovića, nego posle Tita koji je uspeo da pregovara, ispregovara Sporazum o vazdušnom saobraćaju između Srbije i SAD posle 1973. i
1977. godine, kada je taj sporazum potpisivan, a 2003. i 2004. godina, da ponovo ponovim, pošto se očito ne zna razlika šta je komercijalni ugovor između dve kompanije, a šta je sporazum između dve države. Velika je razlika i ne može se porediti komercijalni ugovor koji postoji, odnosno koji je postojao između JAT Ervejza i Uzbekistan Ervejza 2003. godine, kada smo samo iznajmili određenih 95 sedišta da bi se letelo ka SAD. Ovaj sporazum je jedan važan, pre svega politički, kao i privredni i ekonomski sporazum između dve države. Dakle, Vučić posle Tita, a ne posle narodnog poslanika kojeg ste pomenuli.
Dalje, pominjali ste knjigu koju ste poklonili. Hvala, pročitala sam i slažem se sa vama, a to je upravo razlog zbog čega ova Vlada vredno radi godinu dana kako ne bi imali divlje društvo i sve ono što nam je ostavljeno 2000. godine pa do 2012. godine. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo Mihajlović.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević, replika. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Bečiću, poštovana i uvažena gospođo Mihajlović i poštovane i uvažene gošće i gosti iz Ministarstva, tri stvari sada želim da kažem u odgovoru ministarki Mihajlović.
Najpre, u izveštaju Srpskog arheološkog društva, a to je glas struke, gospođo Mihajlović, stoji da je rana hrišćanska bazilika, koja svedoči o počecima hrišćanske civilizacije na Balkanu, zatrpana. Ja vas molim, gospođo Mihajlović, da se još jednom usmerite ka tom pitanju. Jer, čini mi se, gospođo Mihajlović, dolazim do druge stvari, da ipak niste pažljivo čitali knjigu koju sam vam poklonio. Budući da sam ja pročitao tu knjigu, tvrdim vam, da ste pročitali tu knjigu, gospođo Mihajlović, ne bi se moglo desiti da na ovakav način tretirate i danas u našoj raspravi i u svom delanju u politici tu ogromnu vrednost i kulturno dobro, koje se nalazi na toj trasi koja je inače povezivala istočni i zapadni deo Rimskog carstva, gospođo Mihajlović.
Treća stvar, vi kažete – Vučić prvi posle Tita. Ja vam kažem, gospođo Mihajlović, kada vi kažete – biće direktni letovi građanima naše Republike, to onda znači – Vučić prvi posle Živkovića, jer 2003. godine, gospođo Mihajlović, ista je poruka bila – direktni letovi. To što je postojao komercijalni ugovor ne znači da let nije bio direktan, gospođo Mihajlović. Molim vas samo da precizno saopštavate. Plus, gospođo Mihajlović, ovim sporazumom ne stvari se uslov da odmah krenu direktni letovi, nego ćemo ponovo morati da pristupimo nekom komercijalnom ugovoru, ponovo nekom komercijalnom aranžmanu, na osnovu kojeg će biti direktni letovi između Srbije i SAD. Hvala vam, poštovana gospodo.

Zahvaljujem, gospodine Pavićeviću.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković, pominjanje imena i prezimena, replika. Izvolite.

Dva nivoa replike. Prvo, ja se nadam da sam igrom slučaja pomenut u kontekstu – Tito, Vučić i ja, jer je to za mene lična uvreda. Ja se nadam da to nije bila namera.
Drugi deo, i gospodin Pavićević je rekao, naravno da ćemo glasati za ovaj sporazum i naravno da cenimo njegov značaj, ali takvom sporazumu nije potrebna loša propaganda, loš pi-ar koji se zasniva na neistinama i koje vi sada ponavljate.
Da li je 2003. godine bio ovakav sporazum? Nije. Da li se tada letelo za Njujork iz Beograda? Jeste. To znači da ovaj sporazum nije neophodan uslov da se leti odavde za Njujork. Letelo se na JFK, a moglo je da se leti i dalje, u komercijalnom aranžmanu naravno. Letovi između dve države nemaju nikakve veze sa politikom, to je čista komercijala. I sada će morati i američki prevoznici i srpski prevoznici da sklapaju neke komercijalne ugovore i to je dobro. Ja se nadam da ćemo što pre to da doživimo.
Malo ljudi ima novca, naravno, da leti, ali onaj kome je to potrebno poslom ili ovako, ili za ljude koji tamo žive da posećuju svoje prijatelje i da dolaze ovde, sve je to u redu, ali nema potrebe sa tim nesretnim – istorijski prvi put, pa prvi put ovo, pa prvi put ono. Masa stvari se, naravno, dešava, čak i u ovim danima, koje liče na nešto dobro i obećavaju da će nešto biti dobro, ali to ne znači da je istorija počela od pre tri godine, kao što nije počela ni 5. oktobra, kao što nije počela ni na Osmoj sednici, kao što nije počela ni na Kosovskom boju. Imamo mi puno toga pre.