Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama se danas na raspravi nalaze tri zakona iz oblasti saobraćaja i značaj sva ova tri zakona su pre svega u činjenici da oni pokazuju strateško opredeljenje Vlade Republike Srbije i nadležnog ministarstva na putu u EU, odnosno strateško opredeljenje Vlade da usaglašava zakonsku regulativu sa regulativom i da harmonizuje sa regulativom EU.
Osim usaglašavanja sa regulativom EU i strateškog opredeljenja Vlade Republike Srbije, ova Vlada kao odgovorna Vlada, kao Vlada koja i te kako vodi računa o privredi i građanima Republike Srbije, u maju mesecu ove godine potpisala je Sporazum između Vlade Republike Srbije i Sjedinjenih Američkih Država o vazdušnom saobraćaju.
Ono što moram da naglasim, to je da od maja meseca 1992. godine nije postojao vazdušni let između Republike Srbije na relaciji Beograd-Sjedinjene Američke Države. Ovo svakako jeste i te kako značajan sporazum, pre svega sa tri
aspekta – sa pravnog aspekta, zato što predstavlja jedan pravni okvir za dalju saradnju, ali i sa ekonomskog i sa privrednog aspekta.
Takođe, moram da naglasim da ovaj sporazum u stvari pokazuje da je Republika Srbija bezbedna i sigurna država, a Vlada Republike Srbije i vi koji ste u ime Vlade potpisali ovaj sporazum, pouzdan i siguran partner u pregovorima, u razgovorima i siguran partner u donošenju i naravno implementaciji donetog sporazuma.
Moram takođe da istaknem da izmene i dopune Zakona o obligacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa, s obzirom da je u fokusu, odnosno da se u centru ovih izmena i dopuna zakona nalaze prava putnika koji koriste vazdušni saobraćaj.
Ono što želim da naglasim da je u stvari ovim izmenama i dopunama zakona izvršeno usaglašavanje odnosno kolizija člana 11. i 12. prethodnog zakona, a koja se odnosila na naknadu troškova kada je u pitanju kašnjenje leta. Ali, i ono što do sada nije istaknuto, to je da ovaj zakon predstavlja i korak napred kada je u pitanju tržišna konkurencija, jer ovim zakonom se predviđa da avio-prevoznici kada sklapaju ugovor o zakupu vazduhoplova dužem od šest meseci, ne moraju vazduhoplove da upisuju u registar vazduhoplova. To je i te kako značajno, zato što je dosadašnjim zakonom to bilo predloženo i to je predstavljalo mnoge prepreke kod avio-prevoznika, iz razloga što su morali da traže ispis vazduhoplova, ako je vazduhoplov upisan u strani registar, zatim su morali svoje ugovorne obaveze da potvrđuju pred nadležnim sudom u Republici Srbiji, a nakon toga da vrše upis u registar vazduhoplova u Republici Srbiji.
Naravno da ovim zakonom, sem postizanja tržišne konkurencije, i te kako se postiže zainteresovanost vazduhoplovnih kompanija da posluju u skladu sa zakonom, jer će svakako putnici birati one avio-kompanije koje kada se tiču naknade njihovih troškova, kada se tiču obezbeđenja minimuma njihovih prava koji se odnosi na kašnjenje leta i na otkazivanje leta, i na ukrcavanje leta bez opravdanog razloga, a i kada se odnosi na zaštitu osoba sa invaliditetom i zaštitu lica sa smanjenom pokretljivošću, svakako birati onog avio-prevoznika koji sva ta prava garantuje. Naravno da od broja putnika zavisi i položaj avio-prevoznika i sigurno da je ovo dodatna motivacija da avio-prevoznici posluju apsolutno u skladu sa zakonom.
Treći zakon koji je danas na dnevnom redu, a koji je u stvari sistemski zakon, koji je nov zakon i želim da izrazim sve pohvale vašem ministarstvu na izradi ovog zakona, to je zakon koji se odnosi na istraživanje nesreća u vazdušnom, u železničkom i vodnom saobraćaju. Moram da istaknem da ovaj zakon jeste rezultat usaglašavanja sa zakonima EU, jeste i rezultat usaglašavanja sa praksom Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva, ali i sa praksom Međunarodne pomorske organizacije.
Takođe želim da istaknem da je ovaj zakon proistekao iz projektne aktivnosti koju je sprovodilo, čini mi se, ministarstvo, unapređenja procesa istraživanja udesa u periodu od septembra 2013. do februara 2014. godine i gde je jedan od rezultata realizacije tog projekta u stvari proistekla potreba da se donese jedan jedinstveni zakon koji bi tretirao istraživanje nesreća u sva tri vida, i to u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju.
Ono što posebno želim da naglasim, to je isključivo i pre svega preventivni karakter centra za istraživanje nesreća. Zašto želim da istaknem taj preventivni karakter? Preventivnim karakterom u stvari centar za istraživanje nesreća, sem toga što je nezavistan organ, on treba da odgovori na tri vrlo važna pitanja.
Prvo pitanje da opiše opis nesreće, drugo pitanje da odgovori zašto se nesreća desila, odnosno da istraži uzrok, i treće pitanje na koje treba da odgovori jeste - šta je trebalo preduzeti da do nesreće ne bi došlo? To je u stvari analiza uzroka. To je plasiranje bezbednosnih preporuka, pre svega prema relevantnim institucijama, a te relevantne institucije su Vlada, Sektor saobraćaja i druga pravna lica koja u stvari na osnovu tih bezbednosnih preporuka mogu da donesu adekvatni pravni okvir kako bi se povećala bezbednost, a smanjile nesreće.
Na kraju, želim da kažem da se nadam da će tokom 2016. godine centar za istraživanje nesreća poslovati u punom svom kapacitetu, u skladu sa sistematizacijom radnih mesta, da će imati zaposlenih 16 radnika i da će adekvatno moći da odgovori na njegov osnovni posao, a njegov osnovni posao je u stvari nezavisna istraga u transportnim udesima i davanje preporuka relevantnim institucijama. Srpska napredna stranka, nema dileme, podržaće sva tri zakona.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Petrović. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče.
Poštovana ministarka, poštovane kolege iz Ministarstva za saobraćaj, želim da sa svoje strane dam takođe jednu vrlo pozitivnu ocenu svemu onome što je u poslednjih godinu dana urađeno na planu onoga što se danas našlo kao predlog na dnevnom redu Skupštine, a to je po prvi put Zakon o istraživanju nesreća i to u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju.
Kao profesionalac koji se već 25 godina bavi oblašću vazduhoplovstva, želim da kažem sledeće. Bilo je ovde reči danas od strane više narodnih poslanika o značaju donošenja ovog zakona, a ja bih hteo da možda dam ključni ili krovni razlog zbog čega mislim da je ne samo dobro, nego je bilo i neophodno doneti ovakav zakon. To je nešto što se može u jednoj rečenici definisati kao jedna odluka ove Vlade Republike Srbije da se Srbija i dalje bavi civilnim vazduhoplovstvom. Tu naglašavam ovo civilnim vazduhoplovstvom, pošto ste, uvaženi potpredsedniče, danas svojom velikodušnošću dali prostor jednom broju narodnih poslanika da potpuno izađu iz teme današnje rasprave i da se bave onim segmentom vazduhoplovstva koji se zove vojno vazduhoplovstvo.
U ovom trenutku, još uvek, dok naša Skupština ne bude usvojila novi Zakon o istraživanju nesreća, kada je u pitanju vazduhoplovstvo, moja interesna zona, u Zakonu o civilnom vazdušnom saobraćaju imamo devet članova zakona koji se bave istragama udesa i ozbiljnih nezgoda i, naravno, podrazumeva se, pošto je zakona o vazdušnom saobraćaju, o civilnom vazdušnom saobraćaju. I u tom zakonu, koji je, kažem, još uvek važeći, jasno je naznačeno da su udesi koji se dogode vojnim vazduhoplovima u isključivoj nadležnosti Ministarstva odbrane. Istrage o tim udesima su u isključivoj nadležnosti Ministarstva odbrane. To nije naš specijalitet, nije naša izmišljotina, to je nešto što smo takođe preuzeli, ne kao tekovinu, nego kao jednu normu koju smo morali da ugradimo i u ovaj važeći zakon, zbog toga što se on odnosi na istraživanje u civilnom vazduhoplovstvu.
Dakle, i ovaj novi zakon, koji je danas na dnevnom redu, takođe u sebi ne sadrži odredbu koja opredeljuje da ćemo se baviti istragama udesa i ozbiljnih nezgoda, jednom rečju nesreća u civilnom vazdušnom saobraćaju, a kada je u pitanju isključivo vojni vazduhoplov, već, kao što ste imali prilike, nadam se, da pročitate, postoje tri posebna slučaja u kojima se formiraju mešovite komisije od strane Ministarstva odbrane i od strane glavnog istražitelja kao direktora centra. Sva ta tri specijalna slučaja su direktno dogovorena ili usaglašena sa Ministarstvom odbrane, tako da ni ovo nije nešto što je predlagač sam, da tako kažem, izmislio, već usaglasio sa resornim ministarstvom za ovu oblast vazduhoplovstva.
Dakle, još jednom apelujem, uz svo poštovanje želje da se iskoristi govornica u Narodnoj skupštini za neku drugu temu, da ipak ovo dalje ne opterećuje ovu raspravu vezanu za Zakon o istraživanju nesreća u civilnom saobraćaju, u vazdušnom, vodnom, odnosno pomorskom i železničkom saobraćaju.
Takođe, ono što mislim da je jako bitno napomenuti, a ovde se na neki način postavilo kao pitanje, jeste opredeljenje da formiramo centar, da se po tom osnovu uspostavi treći stubu u sistemu bezbednosti civilnog vazduhoplovstva. To je nešto što je pre svega naš odnos prema ovoj prvoj iskazanoj želji, a to je da se dalje Srbija bavi civilnim vazduhoplovstvom. Znate, to nije pitanje odnosa prema EU, to nije pitanje odnosa samo prema međunarodnim institucijama, to je pre svega pitanje naše odluke da se dalje bavimo civilnim vazduhoplovstvom.
Dakle, da bismo to mogli dalje da radimo, potrebno je da formiramo taj treći stub bezbednosti unutar civilnog vazduhoplovstva. Do sada su kao dva istaknuta stuba postojale civilne vazduhoplovne vlasti u svakoj državi, to je u našem slučaju Direktorat civilnog vazduhoplovstva, i provajder u vazdušnom saobraćaju, a to je Kontrola letenja. Treći taj stub sada koji nastaje kod nas vez unazad godinu i po dana, a koji će biti potvrđen ovim novim zakonom, jeste centar za istraživanje nesreća.
Ono što je bila dilema i kod samog predlagača, jeste to kakav status da dobije taj centar? Da li on da bude agencija, kao što su to ove dve prethodno pomenute institucije, ili da bude posebna organizacija? Definitivno se stalno na stanovištu da to bude posebna organizacija, što apsolutno definiše status takve institucije u pravnom sistemu ili sistemu državne uprave, kako god hoćete, Republike Srbije. Kao što je Hidrometeorološki zavod, kao što je Sekretarijat za zakonodavstvo, i ovo je posebna organizacija. Za nju važe sva pravila, propisi, svi zakoni koji se odnose na državnu upravu, u ovom slučaju i na zaposlene unutar tog centra, odnosiće se Zakon o državnim službenicima.
Šta to znači? To znači da bi direktor tog centra mogao da bude imenovan neko ga mora predložiti Vladi. U slučaju kada su te institucije unutar nekog ministarstva, predlagač je ministar, kao što znate. Pošto je ovo institucija koja se ne nalazi direktno pod nijednim ministarstvom, već je zasebna i nezavisna, čime smo tu nezavisnost i ostvarili, mora se pojaviti kao predlagač predsednik Vlade. Vlada imenuje, a predsednik Vlade, kao neko ko objedinjuje sva ministarstva, rad svih ministarstava i posebnih organizacija, pojavljuje se kao predlagač onoga ko će biti direktor te institucije. Naravno, kao što to Zakon o državnim službenicima i kaže, posle objavljenog i izvršenog konkursa za to radno mesto. Tako da, svaka sumnja u taj segment apsolutno otpada, jer je jasno definisana pomenutim zakonom.
Ono što bih još želeo da kažem, mada se kroz ovaj zakon, naravno, može proći jako detaljno i po stavkama svim, jeste ta veza sa međunarodnim organizacijama, ta uslovljenost na neki način samim tekstom zakona, onim što piše u dva krucijalna, dva najznačajnija teksta na koje se oslanja ovaj zakon. Prvi je aneks 13 Čikaške konvencije, koji se još od potpisivanja Čikaške konvencije bavio bezbednošću unutar vazdušnog saobraćaja, a koji je od neke 1951. godine, kada su donete prve dopune tog aneksa 13, do prošle godine kada smo takođe potpisivali neke dopunske izmene aneksa 13, više od 15 do 16 puta menjan.
Na to se nadovezuje, sada regulativa EU. Evropski parlament, Savet Evrope je u oktobru 2010. godine, doneo regulativu ili uredbu, po našem, 996. Ona jasno definiše celokupnu proceduru i uslove pod kojima se formiraju centri i proceduru po kojoj moraju da rade, odnosno, uslove koje treba da zadovolje da bi mogli da budu i nezavisni i da budu, da kažem, funkcionalni, što je jako važno. Dakle, ta regulativa, odnosno uredba je nešto što je potrebno implementirati, odnosno ugraditi u naš pravni sistem. To nije preporuka, to nije direktiva, to je uredba. Ona se mora ugraditi u pravni sistem.
Na koji način? U ovom slučaju pomogla nam je takođe EU preko jednog tvining projekta koji se odnosio upravo na deo koji se odnosi na istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda, kako u vazduhoplovstvu tako u železnici i u vodnom saobraćaju. Rezultat tog projekta koji se od 2013. godine do početka ove godine, kada je bio zaključen i na neki način dao određene rezultate, pokazao, odnosno iznedrio kao rešenje, jeste da za ovaj obim i saobraćaja, ovaj obim da tako kažem, učesnika u vazdušnom saobraćaju po svim osnovama, ne samo što se tiče samog saobraćaja, izvršenja saobraćaja, nego svih institucija, svih organizacija koje učestvuju u tom procesu, tako da oni koji, evo sad, možda malo i da banaliziram, od onih koji projektuju do onih koji izvode, znači fabrikuju neke vazduhoplovne proizvode, do svih onih drugih koji se bave određenom regulativom i naravno onih koji lete, a kojih je u suštini najviše.
Dakle, u odnosu na sav taj kompletno, da kažem, jedno skeniranje naše zemlje, predloženo je da napravimo jedan integralni sistem bezbednosti, sistem koji će pratiti sva tri vida zajedno. Nije to bilo baš tako lako. Možda se malo vidi u samom tekstu, ali ni približno onoliko koliko su neke kolege ovde, da kažem, apostrofirale. Prosto zato što ta ponegde neusklađenost, kako su komentarisale kolege, vezano za tekst sam zakona, proizilazi iz razlika u definicijama koje se odnose na vazdušni saobraćaj, železnički saobraćaj i vodni saobraćaj, a koji se kao što se to u vazdušnom saobraćaju odnosi na pomenutu uredbu, takođe i u železničkom i u vodnom saobraćaju, odnosi na neke uredbe koje definišu to unutar EU, a vezane su za te vrste saobraćaja. Razlike postoje ali u terminologiji, a ne u neusklađenosti onoga što jeste suština čitavog zakona. To mislim da takođe kao primedba ne stoji.
Da je bilo jako bitno uraditi čitav ovaj posao, a započet je formiranjem Centra za udese i ozbiljne nezgode, pokazuje upravo i tekst sporazuma koji se odnosi na odnose države Srbije i SAD vezan za vazdušni saobraćaj.
Prošle godine, negde u martu mesecu, je ovde bila delegacija iz federalnih vazduhoplovnih vlasti Amerike i tada, kao jedan od njihovih, da kažem, „ček pointa“, jedan od tačaka koje su pregledali da li naša država zadovoljava uslove da dobije kategoriju jedan, je bio i taj da li postoji glavni istražitelj, u ovom slučaju tada i još uvek samo za vazdušni saobraćaj i da li se centar formira. To je bio i pozitivan odgovor na ta pitanja koja smo imali u razgovorima sa predstavnicima Američkih vazduhoplovnih vlasti, i rezultirao, evo, posle skoro godinu i nešto dana i potpisivanjem ugovora, odnosno dobijanjem kategorije jedan. Kategorija jedan je nešto jako bitno, ne samo kao kroz politički odnos sa Amerikom nego i kroz otvaranje novog tržišta što je jako bitno za opstanak našeg civilnog vazduhoplovstva. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovani potpredsedniče, zajedno sa potpredsednicima, ostalim, poštovana ministarko zajedno sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici,  poštovani građani Srbije, pred nama je tri zakona iz oblasti saobraćaja, ja ću svoju pažnju usmeriti na Predlog zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju.
Drago mi je gospođo ministarko Mihajlović, da vas ponovo vidim, ovde u ovom visokom domu, među nama. Moram da kažem, vrlo često. To govori o vašem odnosu prema predanom vašem radu, kako vas, tako i vašeg ministarstva i čitave Vlade u celini, prema poslovima koji stoje pred vama.
I, ovaj zakon ima svoje uporište u ekspozeu predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, kojeg je on podneo nama, narodnim poslanicima, ovde u ovom visokom domu, domu Narodne skupštine Republike Srbije, 27. aprila gospodnje 2014. godine.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici i da ne zaboravimo, ekspoze predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića je najtransparentniji, najprecizniji, najveći 52 stranice, najbolji i najsvrsishodniji od svih 72 prethodna ekspozea od vremena prvog predsednika Vlade Srbije Prote Matije Nenadovića, 1805. godine do danas. Gospodin predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić je u svom ekspozeu posvetio saobraćaju tri stranice ekspozea, od 24 do 27 strane.
Poštovani narodni poslanici, nije ni čudno što je predsednik Vlade posvetio saobraćaju u ekspozeu više nego neki prethodni predsednici vlada svim članovima ekspozea, u ukupnim ekspozeima, jer je svestan da je saobraćaj osnovni činilac ne samo razvoja srpskog društva nego činilac opstanka naše društvene zajednice.
Poštovana gospođo ministarka, poštovani narodni poslanici, saobraćaj je društveni krvotok i tamo gde ne dopiru saobraćajne arterije, ta područja demografski odumiru, zato je predsednik Vlade posvetio tri stranice u svom ekspozeu o saobraćaju. Saobraćaj nije samo osnovini činilac razvoja naše zemlje nego je integrativni činilac društva u celini. Ovo je novi zakon koji je pred nama i to je veoma dobro, jer će se konačno detaljno pravno regulisati oblast istraživanja nesreća kako u vazdušnom tako i u železničkom i vodnom saobraćaju. Istraživanje nesreća predstavalja veoma kompleksno pitanje u prvom redu sa pravno tehničkog, a onda i bezbednosnog aspekta. Upravo zato je trebalo biti regulisano posebnim zakonom, što ste vi gospođo ministarko i učinili i hvala vam na tom.
Ovim zakonom predviđeno je da stručne poslove u vezi sa istraživanjem udesa i ozbiljnih nesreća obavlja Centar za istraživanje nesreća kako smo danas čuli od većine narodnih poslanika. Ono što je važno i što bih ja podvukao, a to je da će Centar biti samostalan i nezavistan u svom radu, a ovim predlogom zakona predviđeno je da niko ne može da ograniči sadržinu i obim istraživanja nesreća, zatim da utiče na sadržinu i obim istraživanja ili na obim i sadržinu bezbednosnih preporuka koje daje Centar.
To je vrlo važno i da ne kažem i najvažnije. Svi udesi dame i gospodo narodni poslanici i ozbiljne nezgode u vazdušnom saobraćaju kako je predviđeno ovim predlogom zakona moraju da se istraže i analiziraju kako bi se utvrdile činjenice po kojima su se desile, ako je moguće otkrili uzroci i preduzete mere da se spreče novi udesi i ozbiljne nezgode.
Tako se to radi u svim evropskim zemljama. Isto tako predviđeno je da je centar dužan da istraži svaki udes ili ozbiljnu nezgodu vazduhoplova ukupne mase na poletanje veće od 2.250 kilograma, a istražuje svih udesa ili ozbiljnih nesreća drugih vazduhoplova ako je došlo do smrti.
Kako je predviđeno, istraživanje će sprovoditi centar za otklanjanje uzroka nesreća koji nema za cilj utvrđivanje krivične, privredno prestupne, prekršajne, disciplinske, građansko pravne ili neke druge odgovornosti.
Nadležni pravosudni organi vode istragu, ali mogu Centru da dostave spise i isprave potrebne za vođenje postupka istraživanja nesreće ako time ne ometaju istražni postupak i to je vrlo jasno.
Isto tako, pomeranje vazduhoplova koji je pretrpeo udes dozvoljeno je samo u slučaju spašavanja ljudi, prtljaga i robe, otklanjanja opasnosti od požara ili ako vazduhoplov ometa bezbedno odvijanje saobraćaja u celini.
Centar ima pravo na neograničeni i neometani pristup mestu udesa ili ozbiljne nezgode vazduhoplova u njegovoj sadržini i olupini da sačini listu dokaza i obezbedi kontrolisano otklanjanje olupine i delova vazduhoplova radi njegovog daljeg ispitivanja, što smatram da je vrlo bitno.
Poštovane dame i gospodo, svi učesnici u udesu imaće mogućnost da budu saslušani. Biće im omogućeno korišćenje rezultata istrage što je vrlo bitno. Sedište centra, kako znate, predviđeno je da bude u Beogradu, a na njegovom čelu biće glavni istražitelj koji ima položaj direktora posebne organizacije koga će postaviti Vlada Republike Srbije na period od pet godina uz predlog premijera Vlade.
Na kraju, poštovane dame i gospodo, pozivam vas, narodni poslanici, da u danu za glasanje date svoj glas za ovaj set zakona. Posebno pozivam vas, gospodo narodni poslanici, iz opozicionih klupa da i vi glasate za ove zakone i date svoj glas za njih jer ćete bar malo, pa makar i na ovakav način, manifestovati svoju naklonost modernizaciji Srbije za koju se tako zdušno i sa nesmanjenom žestinom zalaže i ne samo zalaže nego i sprovodi naš premijer Aleksandar Vučić i čitava Vlada Republike Srbije, predsednik republike Tomislav Nikolić, većina narodnih poslanika u ovom visokom domu, kao i najveći broj građana Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, svakako podržavam zakone o kojima raspravljamo danas i moram da priznam do pre nekih tridesetak minuta bio sam pod vrlo snažnim utiskom podrške koja se listom čula od kolega koji su se danas obraćali po pitanju ove načelne rasprave.
Opet moram da kažem, s druge strane, u poslednjih tridesetak minuta mi se taj utisak nešto i pokvario. Pogađajte? Zbog toga što, eto, izgleda nismo uspeli zajedno da se odupremo iskušenju da pomenemo i stvari kojima danas ipak nije bilo mesta, a tu mislim svakako na raspravu o helikopterskoj nesreći za koju se slažem, ne treba da se politizuje.
Podsetio bih samo u dve rečenice, ne više, neću uzimati više vašeg vremena, na dopis koji smo dobili od Vlade 4. maja, a koji se odnosi na tada iskazanu ideju da se formira anketni odbor u kom se vrlo precizno kaže i šta je sve preduzeto i na koji način su informacije stavljene na uvid i predlaže se, više nego korektno, da se ta tema nepolitizuje, u tom trenutku, kroz pitanja anketnog odbora, dok se ne završi postupak koji su započeli nadležni organi, a misli se na tužilaštvo.
Mislim da je ta informacija takva, da pošteno može samo da se prihvati i da je takav predlog dovoljno dobar da pošteno može samo da se prihvati. Ovo kažem, pre svega, zbog nekih sednica koje su pred nama.
Preporučio bih da ga poslušamo i slažem se sa kolegama koje su danas rekle da ne treba time da opterećujemo raspravu i slažem se da treba da vodimo računa o etičkom momentu u čitavoj priči, da to ne pokvari utisak sa današnje sednice.
Svakako, podržavam ove sporazume i drago mi je što, maltene svako, a smatraću onaj jedan glas koji je bio negativno orijentisan prema današnjim predlozima, prosto jednim trenutkom popuštanja pažnje, pošto nije bilo uz neku negativnu ocenu, nijednog jedinog razloga zašto ne bi trebalo podržati bilo šta o čemu danas pričamo.
Smatram to dobrim znakom i ja bih sa svoje strane podvukao jedan interesantan aspekt i o njemu smo pričali danas, ali eto želim da ga još jednom naglasim, pored toga što ovi zakoni imaju značajne doprinose u sferi saobraćaja i imaju svoju važnu ulogu u ovoj oblasti, oni imaju vrlo izraženu komponentu koja pripada sferi onoga što smatramo spoljnom politikom.
Prvi zakon koji se odnosi na istraživanje nesreće u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju, kao i drugim, obligacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju, direktno u sebi nose dobre predloge, formirane u cilju da se pospeši uvođenje evropskih standarda, da harmonizacija propisa u tom smislu i u obrazloženju nedvosmisleno objašnjavaju da postoji podrška našem zajedničkom procesu pristupanja.
Kada je reč o trećem predlogu, o sporazumu sa SAD, čuli smo danas nekoliko puta, on ima dimenziju koja prevazilazi čisto privredni i čisto ekonomski aspekt i ona je ipak više od toga, ona nedvosmisleno pospešuje naše odnose na međudržavnom nivou, između Srbije i SAD, i obaveza je Republike Srbije da se odgovorno odnosi, prilikom formiranja svojih odnosa, kako sa državama evropskog prostora, tako i sa SAD.
U tom smislu, pozdravljam činjenicu da smo se mi ovde saglasili i koristim dodatnih par sekundi da podršku izrazim i u ime resornog odbora, Odbora za prostorno planiranje, saobraćaja i infrastrukture i telekomunikacija, koji je na današnjoj sednici jednoglasno podržao ove predloge i izražavam očekivanja da ćemo u danu za glasanje zaista, bez razlike svi podržati ovo o čemu smo danas razgovarali, jer iako je bilo do sada više situacija, gde smo imali takve najave, nekako se ispostavilo da podrška ovim procesima i ovoj vrsti odgovornosti od strane nekih u ovoj sali, ispadne čisto podrška na rečima.
Verujem da ulazimo u epohu kada menjamo te navike i tu vrstu prakse i kada zaista svi zajedno delima stojimo iza onoga što i zastupamo. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

Zahvaljujem se.
Uvaženi predsedavajući, uvažena potpredsednice Vlade, uvažene kolege poslanici, uvaženi građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine Svrljig koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, to je grad Niš.
Normalno, ja ću kao narodni poslanik Ujedinjene seljačke stranke u potpunosti podržati set ovih zakona i danas ću govoriti o ovom Predlogu zakona o vazdušnom saobraćaju između naše zemlje i SAD.
Krajem maja ove godine, potpisan je Sporazum između Vlade Republike Srbije i američkog ambasadora na osnovu koga će zakon posle 25 godina moći naši avioni i avioni vazdušnog saobraćaja iz Amerike da zajedno radimo i da na taj način imamo mogućnost da što veći broj naših ljudi iz Srbije i iz Amerike dođu kod nas i da zajedno razmenimo i turistički deo i ovaj deo ekonomski.
Biću vrlo kratak, ovaj zakon i ovaj sporazum treba podržati zbog toga što ćemo na ovaj način imati stvarno veliku mogućnost da veći broj ljudi iz naše zemlje, iz Amerike budemo na liniji i da zajedno imamo mogućnost da dovedemo i veći broj investitora u Srbiju, recimo kod nas u Nišu je „Džonson elektrik“ skoro otvorena, to je američka firma. Američki investitori kod nas upošljavaju veliki broj ljudi. Više hiljada ljudi su zaposleni kod američkih investitora i na ovaj način mi ćemo još bolje uspostaviti našu saradnju.
S druge strane, potpisivanje ovog sporazuma i između našeg potpredsednika Vlade, gospođe ministarke i američkog ambasadora, to će biti znak da veći broj investitora iz svih delova sveta dođu kod nas u Srbiju i da investiraju.
Ovim sporazumom imaće se veća mogućnost da naši proizvodi koji su srpski dođu na američko tržište i setimo se onog ranijeg kada su imali veoma dobru saradnju sa Amerikom, kada smo izvozili našeg „Juga“, takozvanog „Juga Amerika“, gde je po nekim anketama najviše izvezeno tog proizvoda na američkom tržištu, a to je iz zemlje Evrope.
Ovo je velika šansa i mogućnost da još takvih proizvoda kao što je nekada bio „Jugo Amerika“ da se izveze u Ameriku i da na taj način možemo iz cele Srbije da izvozimo ponovo iz Kragujevca automobile, možemo izvoziti kvalitetnu robu iz naše Srbije, poljoprivredna proizvodnja, kao na primer iz Svrljiga možemo da izvezemo svrljiški sir, svrljiški belmuž, iz Merošine višnju, iz Knjaževca višnju i veliki broj drugih takvih poljoprivrednih proizvoda.
S druge strane, za nas isto velika je šansa, to je turizam i ovim potpisivanjem sporazuma imamo veliku šansu da dođu drugi ljudi iz Amerike, da dođu kod nas u Srbiju da budu turisti. Evo, velika mogućnost da 31. jula, 1. avgusta i 2. avgusta dođu kod nas u Svrljig na Belmužijadu i da na taj način budemo svi zajedno i da povećamo budžet i naših građana u Srbiji, a turisti iz Amerike mogu da imaju i nešto lepo da vide.
Još jednom bih podvukao da je ovo velika stvar za nas, da će ovo biti velika šansa za Aerodrom „Nikola Tesla“ i očekujem da će u narednom periodu i niški Aerodrom „Car Konstantin Veliki“ imati mogućnost da i tu dolaze ljudi iz Amerike i da tu kroz taj način da veliki broj naših ljudi koji žive u jugoistočnoj Srbiji obezbede nova radna mesta i da dođu nove investicije.
Još jednom, podržavam u potpunosti ovaj sporazum i sve ostale sporazume koje predlaže naša Vlada na čelu sa našim premijerom.

Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa i jedinstvenog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Saglasno članu 98. stav 4. Poslovnika, zaključujem načelni jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka 1, 2. i 3. dnevnog reda.
Sa ovim završavamo današnji rad i nastavljamo sednicu sutra u 10,00 časova.