Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Goran Ćirić. Izvolite.

Ne bih se javljao za ovu repliku, ali dobio sam direktno pitanje - šta biste vi uradili, i ne bih analizirao dublje optužbe koje lagano idu svih ovih godina i najlakše je optužiti, zaista, ljude iz DS. Ali, evo, probaću da vam dam direktan odgovor šta bih ja u toj situaciji.
(Aleksandar Martinović, s mesta: A vi jadni naivni.)
I sami vidite da je teško…

Molim vas, nemojte dobacivati poslaniku Ćiriću.

Ali ću vas podsetiti ponovo da ste gospodinu Babiću dali dva minuta i 30 sekundi za repliku.

Hoćete li da reklamirate povredu Poslovnika? Nemam ništa protiv.

Ono što je bila moja pozicija u toj situaciji, a to je da bih svakako podigao i čitavu misiju spašavanja, naravno, ali uz poštovanje i pravo profesionalcima da kažu šta misle o meteorološkim uslovima, šta misle o tome na koji će aerodrom sleteti, na koji način će voditi tu misiju.
Naravno, da je to nešto što je neophodno ispoštovati, dakle, sve procedure i zbog toga i insistiramo na poštovanju procedura i poštovanju institucija i ukupno pravljenje atmosfere u svakoj instituciji da imate prava i da profesionalci imaju prava da kažu i ne. Nisu se stekli meteorološki uslovi, navodim kao primer, nisu stekli tehnološki, tehnički uslovi, obezbedili i to je posao i svakog ministra i svih ljudi koji vode institucije u državi. Na takav način se insistira na jačanju institucija.
Došli smo do ove rasprave upravo na ovoj temi i na ovom zakonu, uz pokušaj da se vratimo na ovaj zakon, a to je upravo insistiranje na jačanju institucija i integriteta ljudi koji će voditi te institucije i koji neće imati strah zbog svake svoje autonomne odluke, nego ćemo poštovati njihova prava da predlože i predsedniku Vlade i ministrima i direktorima javnih preduzeća mišljenje o tome šta je profesionalni pristup i šta je najbezbedniji pristup za svakog građanina Srbije i onih koji su predmet ili spasilačkih misija ili vođenja bilo kog sistema.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Zoran Babić.

U stilu moje uvažene kolegnice, koja zna otprilike šta je svima nama u glavi, mogu da pitam – a, ko je doneo odluku da se 30. decembra 2003. godine u helikopter ukrca snimatelj i kostimirani Deda Mraz? Ko je doneo odluku da se Deda Mraz vozi helikopterom? Na stranu to što je helikopter posle toga pao u centru Kragujevca. Koja je odluka, koja je institucija to dozvolila? Da li je to bila najpreče? I, stavljati Deda Mraza i život deteta u isti koš, u isti rang, ne znam samo da li mi pričamo ovde istim jezikom.
Ugrožen život, dok bi neko tražio meteo-uslove od Alpa do Karpata, tehničke karakteristike helikoptera koji su stari po 30 godina, dok bi vi to sve izvećali, pa, pola Srbije bi nestalo. Ili je to ona pozicija, uvek elegantna i lepa u našem društvu, šta god da uradite, neko će vas kritikovati.
S druge strane, gospodine Ćiriću, da bi nivo žrtava prošle godine u poplavama bio kada bi sve to bila onako kako ste malopre rekli? Zar mislite kada je bilo neophodno spašavati ljude iz smetova Feketića, da su bili idealni uslovi za poletanje, i za poletanje i za sletanje, pa su poleteli i sleteli su heroji i spasili ljudske živote? Da li mislite da je u poplavama bilo sve idealno, pa su poletali, sletali i spašavali? To su spasilačke misije, to su misije visokog rizika.
Šta mislite, da je potreban atest da od Beograda do Novog Pazara neće se desiti neki vanredni meteorološki uslovi? Ne, sve je idealno i za to da garantuje ministar.

Vreme.

Ali, dobio sam odgovor na jedno pitanje, nisam dobio izvinjenje zato što ste lažno optužili predsednika Vlade da utiče na sudske odluke. Da li je to neka autoprojekcija iz prethodnog vremena ili ne, insistiram na izvinjenju, jer ste rekli da je Aleksandar Vučić uticao na sudske odluke i na sudske presude, što je apsolutna laž, gospodine Ćiriću i insistiram na izvinjenju.