Zahvaljujem kolega Babiću.
Koleginice Čomić, po kom osnovu?
(Gordana Čomić, s mesta: Na pominjanje imena.)
Pa šta ako je spomenuo direktno ime? Nije ni jednog trenutka rekao ništa što bi izazvalo pravo na repliku.
Gospodine Ćiriću, ja ne komuniciram kao prvo sada sa vama, nego sa koleginicom Čomić.
(Gordana Čomić, s mesta: Pomenuo je ime stranke, ja tražim pravo na repliku jer sam ovlašćena.)
Izvolite.

Zahvaljujem.
Žar reči je veći, što su argumenti slabiji, tako to obično biva i replika kojom je okarakterisano izlaganje narodnog poslanika Gorana Ćirića je upravo to.
Narodni poslanik Goran Ćirić je rekao da se nada da će institucija glavnog istražitelja biti nezavisna i da ni jedan predsednik Vlade neće moći da kaže – ne dam ministre. I to je sve što je rekao.
Ali kada se nema argumenata, kada je strah velik, ona se izmisli i što je još gore dozvoli se sebi da se etički poredi neuporedivo. Jednostavno je čak je i legitimno bilo koga iz Demokratske stranke optuživati za bilo šta. Neetično je i sa one ivice dobrog ukusa stavljati u isti ravan ravnoteže nesreća praviti zbog dva jednostavna pitanja koje je Demokratska stranka imala i imaće - na osnovu kojih i čijih informacija je ministar odbrane doneo odluku o pokretanju spasilačke misije „Helikopter“? Koga je obavestio da je potrebno?
I drugo pitanje koje nema ni u jednom od izveštaja koje su radile vojne komisije, a nije predmet istraga i Tužilaštva, nego je predmet odgovornosti - ko je menjao plan leta? I to je ono što pitamo, što smo pitali i što ćemo pitati, jer se odbija da se da odgovor.
Kad god neko pobrka želju da se naruži politički protivnik sa iskrenim stavom odbrane i vladavine prava, onda imamo žar reči, umesto argumenata. No, pred nama svima, odnosno mi smo svi pred onima koji su nas poslali ovde da u njihovo ime budemo njihov glas i zbog toga tražimo odgovore na ta dva pitanja, kao što mogu samo da citiram kolegu narodnog poslanika Gorana Ćirića – nadamo se da nijedan predsednik Vlade nikada više, nigde, neće sebi dozvoliti da kaže rečenicu „ne dam ministre“ pošto njemu ministri nisu poklonjeni i on to ne može da kaže. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić, pravo na repliku.

Naravno da nema potrebe za ovolikom ostrašćenosti, a mogao bih i više bih poštovao tu vrstu strasti i političke i svake druge da je bila usmerena prema sopstvenom kolegi koji je sebi dao za pravo da u prethodnom govoru govori o bivšoj ministarki telekomunikacija i infrastrukture, koja je pre nekih, možda manje od godinu dana i pravosnažno oslobođena svih optužbi, a bila je sve vreme optuživana ovde od vašeg kolege koga ste mogli da upozorite upravo na to poštujući pravosudne organe i institucije.
I sve vreme insistiramo upravo na tome i poštovaću taj vaš dosledni pristup upravo na takav način ukoliko biste bili jednaki i prema svojim kolegama iz klupa poslaničke većine i prema opoziciji.
Teško je to očekivati, jer je i potpredsednik Skupštine dao vama dva minuta i 40 sekundi, dakle 40 sekundi više za repliku, mi moramo da izborimo sopstvenu repliku na taj način da dokazujemo da smo čuli svoje ime i prezime i mislim da to zaista nije korektno. Ali, još jednom kažem, upravo to, insistirajući na važnosti i u ovom zakonu, važnosti nezavisnih institucija i ljudi koji će raditi u ovom organu, pozivamo na to i predsednika Vlade i predsednika države i sve izvršne organe da ne daju sebi za pravo da i posredno i neposredno utiču na te odluke, a posredni uticaji i ta vrsta izjava kakva je „ne dam svoje ministre“ pre nego što je bilo koja institucija ušla u proces i istraživanja pomenutog događaja, nažalost, ne bilo ga. Dakle, daj Bože da ga više nikad ne bude i da nemamo prilike da govorimo o tome više.

Gospodine Ćiriću vi niste morali da se borite za vaše pravo za repliku. Ja sam se obraćao koleginici Čomić, a ne vama. To sam još i pitao imenom i prezimenom po kom osnovu, a vi ste ustali, tražili ste reč, prva stvar.
Druga stvar, ako pogledate pažljivije stenografske beleške, videćete da sam kolegu Babića u dva minuta i 15 sekundi opomenuo da privodi svoju diskusiju kraju.
U istom tom trenutku sam opomenuo, znači, i u drugom minutu i 15 sekundi koleginicu Čomić, zato što je neko doneo Poslovnik gde se predviđa da pravo na repliku bude dva minuta, a pravimo malo tolerancije da bi narodni poslanici mogli da imaju pune efekte jedno replike, umesto da napravimo tri ili četiri replike zato što poslanik nije mogao da kaže sve u prvoj šta je hteo. Da je koleginica Čomić pričala do 45 sekunde po isticanju, isto bih isključio njen mikrofon kao kolegi Babiću. Ako želite da se Skupština izjasni o povredi Poslovnika, ja prihvatam.
Pravo na repliku narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Odgovorio bih stručnjacima za strah, jer, otprilike kada žele da vide strah u tuđim očima, opasno je jer žele da budu generatori tog straha.
Bojim se kao vernik Gospoda Boga i bojim se samo još jedne stvari, a to je da se ikada više vratimo u poziciju do 2012. godine, devastiranog društva, uništenih javnih finansija, stope korupcije i kriminala i svega onoga što je DS značila i radila ali radi i sada na teritoriji AP Vojvodine.
Hajde da se bez strasti vratimo na koren ovog slučaja. Voleo bih da vidim ovde jednu ruku podignutu, jedan glas podignut koji će reći – da sam na poziciji ministra, da sam na poziciji bilo koga, ne bih podigao helikopter i ne bih ga poslao u Novi pazar da se spasi jedno dete i jedan ljudski život.
Da li bi vi gospodine Ćiriću doneli takvu odluku? Da li vi ne bi podigli helikopter jer bi rekli – znate, da li će se menjati vremenski uslovi ili će se menjati trasa leta ili bilo šta će biti; ili bi u tom trenutku razmišljali o životu jednog deteta?
Kada je gospodin Vučić rekao – ne dam ministre; i kada ja kažem – ne damo ministre; ne damo da se čereče zbog humane, ljudske odluke da se iskoriste sredstva, da se iskoristi taj helikopter, da se proba da se spasi jedan ljudski život ili preuzimate odluku i ulogu kao u Mapet šouu? Ona dva lika koji sede stalno na balkonu koji će reći – a zašto niste poslali helikopter? Onda kada se pošalje helikopter kaže – zašto ste poslali helikopter? To je politikanstvo, to je loše. Tu onda nema dijaloga.

Vreme kolega Babiću.

Zbog toga ovaj slučaj je u procesu, na ovaj slučaj će tačku staviti nezavisni pravosudni organi, a od gospodina Ćirića očekujem za izjavu veoma eksplicitno rečenu da je Vučić uticao na sudske odluke, da u sledećoj replici, a siguran sam da će se javiti da uputi izvinjenje gospodinu Vučiću zato što nema nikakvog utemeljenja u istini ono što je malo čas i rekao.

Zahvaljujem kolega Babiću.
Pravo na repliku narodni poslanik Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Opšta mesta koja ovde već godinama služe kao dobar izgovor o svim grehovima DS neću da komentarišem i neću da repliciram, tri godine, ovo je četvrta kalendarska godina koju slušamo politiku dobrih izgovora.
Dobar izgovor je dobar u politici, ali ako je kratkotrajan. Već odavno ima vrlo negativne efekte po korisnike strategije – optuži demokrate za sve; i zbog toga nema tu posebne replike, ali ima u odnosu ma to što je rečeno o našim pitanjima.
Dakle, ako se pokuša to pitanje o tome kako je ministar došao do informacija na osnovu kojih je doneo odluku o spasilačkoj misiji, pa se to preokrene u to – zar ne bi ste pomogli? Onda ja vas još jednom pitam, kako je dobio informaciju da je potrebno pokrenuti spasilačku misiju? Ko ga je obavestio? Predsednik Vlade? Ministar zdravstva? Direktor doma zdravlja? Ko ga je obavestio? Privatnim kanalima? Ko mu je rekao da je situacija takva da treba da pokrene spasilačku misiju? To je podatak koji nedostaje u oba izveštaja, to je podatak od ključne važnosti za oba izveštaja i izostavljen je ko je informisao ministra odbrane. U to da on donese odluku ja ne ulazim.
Ja vidim čuđenje sa druge strane, što znači da neko ovde zna informaciju o tome na osnovu čega je ministar doneo informaciju, ko mu je saopštio da su se stekli uslovi da se pokrene spasilačka misija.
(Aleksandar Martinović, s mesta: A ko je vama saopštio da opljačkate Razvojnu banku Vojvodine?)
Narodni poslanik uzvraća pitanjem, dobacivanjem - ko je vama saopštio da opljačkate bilo šta. Osim što krši Poslovnik narodni poslanik, to pokazuje i slabost argumenta i pokazuje da je dobro što smo uporni u traženju odgovora na pitanje - ko i na osnovu kojih i čijih informacija je ministar doneo odluku o spasilačkoj misiji?
Kad bi se malo slušalo, onda bi se to čulo, kao i pitanje ko je menjao plan leta, jer to takođe nedostaje u odgovorima u izveštaju. Hvala vam.