Reč ima Ivana Stojiljković, a neka se pripremi Vladimir Orlić.

Zahvaljujem predsednice.
Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, pred nama su veoma bitna tri zakona iz oblasti saobraćaja, pre svega vazdušnog saobraćaja koji bi trebalo danas, u stvari na dan kada ih budemo izglasali, kada ih budemo prihvatili, da zaokruže pravni osnov i usaglašavanje sa propisima EU, nakon čega se definitivno može reći da ovaj vid saobraćaj čvrsto ulazi u EU.
Kao što smo već čuli od uvažene ministarske, prva faza prilagođavanja propisa je već pri kraju, završena je, što je već uslov za pregovore i otvaranje Poglavlja 14.
Dakle, ovih dana potvrdiće se Sporazum o vazdušnom saobraćaju između Republike Srbije i SAD koji je potpisan 29. maja ove godine i meni je jako drago što je vrlo malo prošlo od samog potpisivanja sporazuma do njegovog usvajanja, iako su mnogi sumnjali da će to zaista tako biti. To znači da ćemo već kroz neko vreme imati direktan let iz Srbije prema Americi i naravno i u suprotnom pravcu.
Pored toga, ovaj sporazum će donekle pospešiti i međusobnu bilateralnu saradnju naših zemalja, odnosno naše zemlje i Amerike i pokazati da je Srbija i sve naše kompanije da su pouzdan partner i da su dobri partneri u svetu.
Takođe, potrebno je napomenuti da je Srbija da bi se došlo do ovog sporazuma prošla vrlo ozbiljne kontrole i da danas će biti među, odnosno kroz koji dan biti među retkim zemljama koje će imati direktan let, a tačnije biće jedina u regionu. To će svakako privući i potencijalne putnike iz naših susednih zemalja, što će i ekonomski ojačati i našu aviokompaniju Er Srbija.
Drugi zakon koji je pred nama, odnosno izmene i dopune zakona, radi se obligacionim i osnovnim svojinsko-pravnim odnosima u vazdušnom saobraćaju i kao što smo čuli izmenjeno je 11 članova, takođe sa ciljem usaglašavanja sa zakonima EU da bi se bolje utvrdila terminologija, znači, da bi se jasnije definisala i ono što je najbitnije, a malopre smo kroz diskusiju čuli, da bi se poboljšali uslovi i zaštita prava putnika da bi i dalje putnik bio na prvom mestu.
I danas imamo raspravu oko novog zakona, Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju. Dakle, ovo je bila oblast istraživanja definisana kroz nekoliko različitih zakona. Sada se donosi, odnosno osetila se potreba da se donese jedno jedinstveno uređenje ove materije radi većeg stepena zaštite života, zdravlja, bezbednosti, kao i zaštite životne sredine.
Dakle, nakon nesreće istraga se kreće u različitim pravcima. Imamo sudske istrage, imamo bezbednosne istrage i ono što je razlika među njima jeste šta je cilj ovih istraga. Dakle, cilj sudske istrage je da ukaže ko je kriv i odgovoran za nesreću. Međutim, predmet ovog zakona je da se pronađu uzroci nesreće. Dakle, ova istraga odgovora na tri pitanja, šta se desilo, zašto se desilo i naravno da se daju preporuke šta se može učiniti da do takvih događaja više nikada ne dođe.
Takođe, razlog za donošenje i usaglašavanje sa propisima EU, kao što sam već ranije rekla, ispunjavaju se međunarodne obaveze, pripreme za pregovaračku grupu za otvaranje Poglavlja 14 i to se očekuje vrlo skoro zato što je završena prva faza prilagođavanja propisa.
Dakle, Centar će da utvrđuje uzroke udesa i ozbiljnih nezgoda, dakle, davaće preporuke radi poboljšanja bezbednosti, vodiće bazu podataka i davaće je na uvid i davaće stručnu pomoć relevantnim, odnosno pravosudnim organima.
Ako se uzme u obzir ono što smo čuli na početku ove načelne rasprave, da je u nekom prethodnom periodu bilo preko 2.000 nesreća u ova tri vida saobraćaja, da je stradalo oko 150 ljudi, da je materijalna šteta bila preko 270 miliona evra, dakle, primena ovog zakona definitivno će imati rezultat smanjenja broja nesreća, smanjenje broja žrtava, materijalne štete i sprečavanje zagađenja životne sredine, što je veoma značajno za našu zemlju.
Zbog svega ovoga, Srpska napredna stranka će čvrsto podržati ove predloge zakona i velika sreća u budućem radu. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Momir Stojanović.

Uvažena predsednice, poštovana potpredsednice Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, svakako, složićemo se, ako izuzmemo pokušaj politizacije svih predloga zakona koji dolaze u ovaj parlament, da su ova tri predloga zakona i jedan sporazum suštinski važni za našu zemlju, jer pre svega pokrivaju oblasti koje u pravnom smislu nisu bile regulisane.
Pažljivo sam proučio sva tri predloga zakona. Osvrnuću se samo na ovaj zakon koji, po meni, zavređuje pažnju, a to je Predlog zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju. Pokušaću da dam par primedbi koje mogu biti predmet za razmatranje eventualnih amandmanskih promena.
Tako, u predloženom tekstu, u poslednjem stavu člana 5. kaže se – nadležni pravosudni organi koji vode istragu mogu centru da dostave spise i isprave, odnosno njihove kopije potrebne za vođenje postupka, istraživanja u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju, ako se time ne ometa istražni postupak. Gospođo ministarko, mi u praksi možemo doći do situacije kada će istražni organi pravdati ustupanje podataka i saznanja ovom centru za istraživanje, navodno zbog istrage nismo u mogućnosti da vam dostavimo tražene podatke.
Ja bih preformulisao drugačije ovej stav i obavezao istražne organe, ovo tim pre što pripadnici centra za istraživanje nesreća su pod zakletvom, odnosno u obavezi su jednim članom, kako ste regulisali u predloženom zakonu, da čuvaju tajnost podataka koje su stekli tokom istrage. Bojim se da ćemo mi imati u javnosti polemiku, ako ovakvo zakonsko rešenje ostane, da će se uvek neki viši, pri tome ne zadirući u pravo pravosudnih organa, da će se nadležni tužioci pravdati da u interesu istrage nismo u stanju da vam dostavimo tražene podatke centru, a da će veliki pritisak na centar biti javnosti zašto se nije razobličilo, odnosno potpuno utvrdile činjenice oko neke nesreće.
Druga primedba koja takođe može biti amandmanski ispravljena odnosi se na član 10. U članu 10. u predloženom tekstu kaže se – Centar mora u roku od sedam dana od dana donošenja odluke o početku istrage da o tome obavesti Ministarstvo. Ja mislim, gospođo ministarko, da je suviše mnogo sedam dana, da vi kao resorni ministar saznate da je vaš centar pokrenuo istragu povodom nekog saobraćajnog, vodenog ili vazdušnog. Mislim da bi taj rok trebalo da bude – u roku od 24 sata. Šta ako u tom roku od sedam dana vas pitaju šta je sa istragom, ko je pokrenuo, da li je pokrenuta, a vi sedam dana ste dali centru da vas u roku od sedam dana obavesti da je preduzeo mere i radnje u pravcu istrage nesreće. Mislim da se to mora skratiti na mnogo kraći rok.
Sledeće, moja pohvala, potpuna pohvala, jeste na član 15. U 2. stavu vi kažete – niko ne može da ograniči sadržinu i obim istraživanja, da utiče na sadržinu ili obim izveštaja o istraživanju udesa i ozbiljnih nezgoda ili na sadržinu i obim bezbednosnih preporuka centra, čime dajete potpunu samostalnost centru i to je jako dobro rešenje.
Primedba moja poslednja u odnosu na Predlog ovog zakona odnosi se na član 27. Vi kažete u pretposlednjem pasusu – Centar objavljuje izveštaj o istrazi u najkraćem mogućem roku, ali ne dužem od 12 meseci. Pitam vas sad, gospođo ministarko, ko će da izdrži pritisak javnosti da se 12 meseci čeka na istinu o nekom udesu saobraćajnom, vodenom ili vazdušnom? Ako je vaše obrazloženje i ako ste se rukovodili time da su potrebne neke, obzirom na složenost, obim poslova, testiranje pojedinih uređaja, svega onoga što treba, recimo, kada je u pitanju neki udes vazduhoplova ili brodova, mislim da je tri meseca sasvim dovoljno da se sva ta testiranja, veštačenja obave i da javnost u roku od tri meseca, jer za 12 meseci javnost u ovoj zemlji će zaboraviti šta se desilo pre godinu dana. Ostaće nedorečeno da li smo mi bili dužni, a jesmo, da javnost zna šta se u konkretnom udesu desilo, ko je odgovora i koje su preporuke za unapređenje i sprečavanje mogućih eventualnih udesa.
Ako mi dozvolite, iskoristiću vaše prisustvo, gospođo ministarko, neće me pri tome, nadam se, predsedavajuća sprečiti, da vam postavim dva pitanja koja se tiču većine narodnih poslanika iz unutrašnjosti. Kao što znate, uredbom ili već nekim drugim aktom, odlučeno je da narodni poslanici plaćaju putarinu, odnosno drumarinu. Takva odluka, po mom dubokom mišljenju i mišljenju većine poslanika iz unutrašnjosti, stavlja u nejednak položaj poslanike iz unutrašnjosti Republike i poslanike iz grada Beograda, obzirom da su ovi prvi u obavezi da trpe dodatne materijalne troškove izdvajajući deo novčanih sredstava za putarinu, odnosno drumarinu. Da li će i šta će vaše Ministarstvo preduzeti da se takva odluka usaglasi ili makar da budu poslanici u jednakom položaju iz unutrašnjosti sa poslanicima iz Beograda?
Drugo, ako mi predsedavajuća dozvoli, takođe se tiče poslanika iz unutrašnjosti.

A sada jedno pitanje, ovako, izašlo iz teme.

Kratko ću. Ako mogu da koristim vreme od poslaničke grupe.

Da, ali ne baš za sve. Priđite kasnije ministru i pitajte je.

Takođe se tiče narodnih poslanika.

Verujem. Ja sam na strani narodnih poslanika, naravno, ali nemojte, i drugi će poslanici onda želeti da postavljaju pitanja mimo teme.
Odgovoriće ministar sigurno. Znam ja da će ona odgovoriti o kojoj god temi. Možda ste se i dogovorili da joj postavljate pitanja. Ako ona dozvoljava, u redu. Ali, mislim da pravimo presedan i da će onda biti postavljeno pitanje i drugim ministrima i da nećemo moći da reagujemo na isti način kao prema ministru Zorani Mihajlović.
Molim vas za razumevanje.
Ako imate nešto u vezi zakona, u redu, a ako ne, ona će vam odgovoriti na ovo pitanje, ali nije vezano za tačku dnevnog reda.
Izvolite.

Krenuću od pitanja koje nije tema današnjeg dnevnog reda. Svi plaćaju putarinu, pa i poslanici, a stvar je, naravno, Skupštine, odnosno vaših unutrašnjih organa, kako ćete refundirati te troškove. Odnosi se, dakle, i na članove Vlade i na Vladu. Svi plaćaju troškove i čak i kada idemo vozilima i kada imamo i tagove itd, plaćeni su, dakle, plaćamo ih.
Dakle, vraćam se ponovo na Skupštinu, na to da li će i kako, na koji način, unutrašnjim aktima, da li će refundirati i koje troškove će refundirati. Naravno, i pismeno možemo da damo takođe informaciju uvaženom poslaniku o plaćanju putarine. Dakle, u Srbiji svi koji nisu plaćali putarinu, a mnoge organizacije su bile, mi smo tu odluku prošle godine ili početkom ove godine ukinuli.
Što se tiče zakona i vaših komentara na zakon, htela bih da kažem da deo koji se odnosi naročito vezano za izveštaj koji ste pominjali i maksimum dvanaest meseci od izveštaja, tu smo pomešali jednu stvar, a to je - izveštaj iz ovog zakona istražitelja ne određuje ko je kriv, dakle, to nije zadatak centra za istraživanje nesreća, ko je kriv i ko je odgovoran. Iz tog razloga je potrebno vreme da bi se napravio izveštaj. Ja ne kažem da će to biti dvanaest meseci, to može da bude mnogo manje. Mi određujemo i dajemo preporuke, odnosno kroz centar, dakle, utvrđuje se zašto se nešto desilo, utvrđuje se uzrok i na osnovu toga se daju određene preporuke šta je potrebno uraditi u bilo kom od vidova saobraćaja, da do toga više ne bi došlo.
To je ozbiljna razlika, zato što se može desiti da se upravo ova druga istraga obavlja mnogo, mnogo duže, zbog čega onda nije moguće u potpunosti završiti ovaj izveštaj.
Sedam dana koje ste pomenuli, obaveštavanje Ministarstva, ja se slažem da ministar treba da bude informisan odmah, kao što je informisano, recimo, Ministarstvo unutrašnjih poslova, ali sam izveštaj za Ministarstvo može da dođe u roku od sedam dana. Ali, da treba da bude informisan i obavešten da se nešto desilo i da se pokreće istraga, tu se slažem sa vama i to možemo regulisati na drugi način, odnosno amandmanima.
Centar za istraživanje, isto ste pomenuli određene rokove. Mislim da treba svakako sada, ukoliko postoji potreba, kao što ćemo imati kod podzakonskih akata, da ćemo umesto dve godine na godinu dana smanjiti amandmanom, tako isto i kod ovih rokova možemo amandmanima urediti ove stvari, da budemo još efikasniji i još precizniji. Hvala lepo.