Hvala, uvaženi predsedavajući.
Znate, kad se neko bori da, eventualno, dođe do cenzusa, onda može neodgovorno da priča šta hoće i da se ponaša kao otvoreni prozor. Nadam se da znate šta radi otvoreni prozor.
Ali, to je ono kada neko ne želi da razlikuje šta znači kada imate međunarodni sporazum sa jednom od najvećih sila na svetu, i kada imate komercijalni ugovor sa državom koja ima svoju kompaniju koja je letela za Njujork. To je ogromna razlika. Šta da se radi, valjda će neko to naučiti. U svakom slučaju, ovo je dobro iz prostog razloga zato što SAD ovakvu vrstu sporazuma ne potpisuju baš sa svakim. Prvo morate steći neko određeno poverenje prema toj zemlji i dobro je da to poverenje između nas i trenutno najveće svetske sile na svetu je u uzlaznoj putanji. Nadam se da će se tako i nastaviti, a dokaz je upravo ovo Sporazum sa SAD o direktnim letovima iz Beograda, odnosno iz Republike Srbije ka Njujorku.
Što se tiče ostalih zakona, dobro je da se širi nadležnost ovog Centra, koji se formira za istraživanje saobraćajnih nesreća, ali dobro je da pored vazdušnog ide i na železnički i na brodski saobraćaj. S tim, što tu moram da priznam, čitajući sam zakon, imam prilično nekih nedoumica, nadam se, naravno, da će, eto, u raspravi da se one nekako razjasne, zato što, čini mi se, i to je ono što generalno ne volim, kada se zakoni pišu, da se nešto ostavlja, da se rešava podzakonskim aktima.
Zato što to se, neretko ovde u praksi pretvaralo u to da se nikada ne reši i onda se ostavi rupa u zakonu, i onda se to često zloupotrebljava. To je inače, bila odlika prethodne vlade, koja je to najviše volela da tako ostavi neku oblast nedorečenu, pa kaže – rešiće se nešto podzakonskim aktom. Namerno se to ostavi, zato što se onda u tom međuprostoru stvaraju raznorazne malverzacije. Verujem, naravno, da to sigurno nije želja ove Vlade.
Čini mi se da su same odredbe o tom Centru uopštene, i mogu se na razne načine protumačiti. Potrebno je malo preciziranje iz mnogo razloga, jer zaista, neko je ovde postavio dilemu oko preklapanja nadležnosti. Lepo je ovde napisano, i lepo ste vi obrazložili da se oni ne bave istragama krivičnim, niti prekršajnim, niti bilo čim.
Kad se kaže, bave se istragama vezanim za uzrok saobraćajne nesreće, da li plovidbene, da li avionske, znate, to isto može da zanima i neku drugu službu, a pitanje je da li je sada baš dobro da se u određenim situacijama to preklapa. Dobro je što ovde po pitanju recimo nekih nesreća vezanih za vojsku, da se stvaraju te neke mešovite komisije, ali se opet postavlja pitanje da li je to baš sa aspekta nacionalne bezbednosti dobro da na primer VBA daje nekoj drugoj tamo agenciji da radi određeni posao koji možda recimo predstavalja državnu tajnu. Možda je recimo došlo do nesreće, nešto smo prevozili u sklopu vojnog transporta, na primer putem železnice, što je možda državna tajna i ne mora baš da se zna. Dođe do nesreće i onda imamo tu neku vrstu preklapanja nadležnosti tih nekih mešovitih komisija, može to da stvori problem, možda bi trebalo o tome razmisliti.
Generalno, svakako da ovo podržavam zato što je dobro da se ovako nešto uredi. Samo bih voleo da u toj nekoj raspravi narednoj, pokušamo da samo malo preciziramo kakav će biti posao i ono što me posebno zanima vezano za taj centar to je odabir kadrova. Ovde se kaže da neko mora da ima devet godina iskustva u određenoj oblasti, da li je avio saobraćaj, da li je vazdušni, odnosno da li je brodski, da li je železnički, ali sada se postavlja pitanje kakvih devet godina rada, na čemu u toj oblasti saobraćaja. Ipak se neko bavi istragama i on mora da ima neka elementarna poznavanja vezana i za sam taj krivični aspekat, pa me iskreno interesuje kako se vrši odabir tih kadrova. Mislim da je to važno samo da građani čuju.
Što se tiče onih ostalih stvari, moram da pohvalim u mnogo čemu ove zakone. Prvo, zato što smo usklađujemo i idemo ka nekim tokovima koji su prosto civilizacijski, na kraju krajeva usaglašavamo se sa onim što EU od nas zahteva. Verujem da čitava Vlada radi ka tome na jedan veoma dobar način, ali moram ovde da naglasim, pošto je stalno neko napominjao i želim prosto to da kažem nešto vezano za ovu ne daj bože helikoptersku nesreću koju neko ovako zloupotrebljava. Zaista zloupotrebljava na jedan ružan način kako bi bacio ljagu na samo Vladu Republike Srbije, možda čak i na samog ministra odbrane.
Znate, imate koliko god hoćete sličnih nesreća, ne daj bože, u svetu, u Francuskoj, u SAD, gde god hoćete. Znate, tamo se to konstatuje da se dogodilo i pusti ste da nadležni državni organi rade svoj posao. Nekada sa aspekta nacionalne bezbednosti, na primer u SAD, ne možete čak ni da postavite to pitanje tako javno šta se tu dogodilo. Možda neko ima vojnu tajnu, možda nešto mora da se od javnosti stavi po strani iz određenih razloga. Ovde kod nas se vodi jedna neverovatna haranga, bukvalno hajka, a opet sa druge strane da se ne daj bože dogodilo nešto ružno tom detetu da je preminulo, odnosno koje je takođe stradalo, koje je bilo bolesno u Novom Pazaru, onda bi se vodila druga vrsta kampanje na Vladu, a što niste poslali helikopter da spasete to dete.
Ta vrsta licemerja koja ovde vlada je nešto što je jako ružno. Nadam se da uz pomoć ovakvog jednog zakona da će se i tako nešto na kraju krajeve regulisati, da ćemo tačno znati ko u određenim situacijama nastupa. Zamolio bih one koji žele na takav način da zarade određene političke poene da to ne rade, jer to je toliko bestidno, toliko licemerno.
Nadam se i evo i verujem, pošto vidim mnogi od vas navodno su strahovito zainteresovani za rezultate te istrage, čekamo nadležne državne organe, ne mešate se u posao onoga koji se inače bavi time, a to je tužilaštvo, to su neki organi koji su nezavisni od nas. Nemojte vršiti pritisak na nezavisne organe zato što to ne smete da radite. Poštujte neke osnovne demokratske postulate i poštujte tu neku podelu vlasi, morate tako naravno i da se ponašate. Hvala vam.
