Naravno taj hermetički govor prethodnika je lako razumeti i ponovljena je jedna neistina vezana za podelu oružja 5. oktobra u Gradskoj skupštini, gde sam navodno ja delio to oružje kriminalcima.
Prvo, naravno, to nema nikakve veze, to je potpuna laž, ali hajde malo i logički da razmišljamo, zašto bi neko delio oružje kriminalcima? Pa, oni inače imaju oružje. Možda delite oružje vaspitačicama u vrtićima, ali kriminalci naravno da imaju oružje i nikakav deo DOS-a nema potrebe da im deli bilo šta.
Drugo, rekao je da je on to lično video pošto nije prijavio, to postoji, može ministar da ga posavetuje o odgovornosti, nekoga ko je svedok krivičnog dela šta mora da uradi, a onda je došla još jedna stvar vezana za nekih milion i nešto maraka, koliko sam shvatio iz „Ju-garant“ banke koji sam nosio u Dimitrovgrad nekom Rusu 1999. godine, ne znam kog dana za nabavku municije za tenkove. Ja bih stvarno voleo da vidim taj um koji može da smisli jedan takav galimatijus.
Zašto bi neko ko je bio gradonačelnik Niša u tom trenutku kupovao municiju za tenkove? Zašto bi neko ko je tada bio proglašen kao izdajnik od vladajućeg režima išao da u ime vojske tog režima kupuje bilo kakvu municiju? Zašto bi se inače sa Rusima išlo u Dimitrovgrad? Rusi su ovde prisutni kad hoćete, koliko hoćete, možete da im platite kad hoćete i gde hoćete, kao što se već i radilo, kao što im je dat DIS, recimo.
Prema tome, ja vas molim zbog, ne zbog mene naravno, ljudi znaju šta sam ja radio i tu nema nikakve sumnje, ali zbog digniteta ovog parlamenta da stvarno ponekad sprečite ljude kad pričaju stvari koje su nelogične po bilo kom osnovu.

Zahvaljujem se gospodine Živkoviću.
Ja sam već rekao da osećam krivicu, jer nisam, dopustio sam vama da govorite van dnevnog reda, onda sam morao i da dopustim gospodinu Rističeviću, a izvinite, ja se ne razumem u te kriminalne radnje tako da ne mogu da prepoznajem bilo koga i tumačim nešto oko toga i da onda sprečavam ugovorima da se o tome pominje.
Izvinjavam se gospodine Rističeviću, po kom osnovu se javljate?
(Marijan Rističević, s mesta: Replika.)
Replika, jeste da se obraćao gospodin Živković i tumačio vaš govor, ali izvolite ako sam dao gospodinu Živkoviću, imate i vi pravo na repliku. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, ja se slažem sa vama da imam ista prava na repliku koliko ima prethodni govornik. Dakle, niti sam mu pomenuo ime, govorio sam o kolegi poljoprivredniku.
Ukoliko se prepoznao u svim onim kriminalnim radnjama ja tome nisam kriv, ali tu ima nekoliko sugestija da naravno ja nisam prijavio slučaj podele oružja u Gradskoj skupštini, nisam prijavio ja ali je prijavio Bagzi na suđenju za ubistvo premijera Đinđića. Njegova izjava je ušla kao izjava kojom je osuđen, na sreću osušen, Zemunski i Surčinski klan. Čovek je na tom suđenju opisao doslovce kako je oružje došlo i odakle je došlo u ruke kriminalnih klanova, a deo tog naoružanja pronašao je i gospodin ministar Dačić kada je bio ministar unutrašnjih poslova i to za vreme vladavine stranke bivšeg režima, dakle ništa u tome nije sporno.
Što se tiče ovog učešća u nabavci municije, nije municija nabavljena. Novac je nesta, municija nije stigla. Dakle, novac je predat iz „Ju-garant“ banke, milion 250 hiljada maraka i sto hiljada US dolara.
Ja ću vam reći zašto je razlog bio nabavke municije, zato što su imali dovoljno tenkova, ali iz delnica nismo izvukli dovoljno municije, borbenih kompleta pa se pretpostavljao da će biti napad NATO pakta i određena firma se ponudila da tu municiju nabavi a posredovao je već kolega o kome sam govorio, moj kolega poljoprivrednik i taj novac je predat navodno u Dimitrovgradu, izveštaj odeljenja bezbednosti SSNO 14-116 od 21. avgusta 2002. godine.
Ja tražim da se ovo proveri da se skine ljaga sa eventualno našeg kolege, bilo koga da je učestvovao u tome, da se provere ovi navodi SSNO i da se provere takođe i navodi vezani za 5. oktobar i ništa drugo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se gospodine Rističeviću.
Ja nisam mogao da reagujem jer ste imali repliku na izlaganje gospodina Živkovića, a i već sam rekao ja u taj kriminal se ne razumem.
Izvolite, Vladimir Pavićević. Povreda Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Bečiću, poštovani ministre Selakoviću, smatram da su malo pre povređeni članovi 106. i 107. poslovnika Narodne skupštine.
Član 106. poštovani gospodine Bečiću se tiče govora poslanika koji ne govori o tački dnevnog reda, a član 107. još i više gospodine Bečiću se tiče dostojanstva Narodne skupštine.
Neophodno je da vam kažem da mi imamo na dnevnom redu raspravu o izboru…

Gospodine Pavićeviću, ja vas molim, ako poštujemo Poslovnik, molim vas, vrlo dobro znate ja sam sad i naglasio da nisam mogao da reagujem na govor gospodina Rističevića jer je on imao repliku na izlaganje gospodina Živkovića, kao što je gospodin Živković imao repliku na izlaganje gospodina Rističevića jer su se tu prepoznali, tako da ja kao predsedavajući nisam mogao da ih usmerim na dnevni red jer replika znate kako i u kojim uslovima se daje i u koju svrhu služi.
Tako da, nemojte optužujete mene kao predsedavajućeg da u tim govorima nisam uticao na reči koje su izgovorene ili koje će biti izgovorene.
Tako da vas ja molim, možete samo da mi govorite i da mi skrenete pažnju da nisam možda u govoru, u prvom govoru gospodina Živkovića i gospodina Rističevića reagovao, ali kasno ste se onda javili za povredu Poslovnika. Mora kada je neposredno učinjena.

Ne, baš sada. Evo kako…

Pa, ja nisam mogao da reagujem, jer je to replika, tako da, zahvaljujem se, gospodine Pavićeviću.

Ali, gospodin Živković je u svom govoru saopštio argument da ćemo da glasamo za kandidatkinju i govorio o tački dnevnog reda, za razliku od dva govora gospodina koji je govorio.

Gospodine Pavićeviću, morate biti iskreni. Znači, gospodin Živković je mnogo toga je rekao u pet minuta i mnogo toga nije imalo veze sa današnjim dnevnim redom i predlogom da gospođa Dolovac bude tužilac u Republičkom javnom tužilaštvu i izboru njenom za Republičkog javnog tužioca. Tako da vas molim, niste tada reagovali, niste ukazali na povredu Poslovnika. Ukazali ste sada posle replike gospodina Rističevića. Vrlo dobro znate da predsedavajući ne mogu da utiču na replike i na izgovoreno u replikama, šta vi međusobno jedni drugima možete da kažete. Tako da se zahvaljujem.
Da li želite da se Skupština izjasni u danu za glasanje?
(Vladimir Pavićević, s mesta: Neophodno je.)
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik gospođa Čomić, samo, pošto ste imali mogućnost za repliku, vi ne želite, nego želite da govorite o dnevnom redu? Da li je tako? (Da)
Gospođa Čomić, po dnevnom redu. Izvolite.