Zahvaljujem.
Volim kad u razmeni argumenata ja kažem – bolje je Aleksandru da ga ja napadam, nego da ga ovde mnogi brane, pa onda dobijemo dokaz zvučni u sali.
I juče sam vam rekla, naš nesporazum je banalan, ali dubok. Ništa u tom nesporazumu nije teško rešivo. Sve oko čega se mi ne razumemo negde piše, samo treba čitati. Kada se čita i kada se želi govoriti, onda treba razmisliti, zato što ste svojim mislima gospodar, a rečima ste sluga. To se ovde često dešava, da ja govorim o nečemu što treba da bude zajednički stav, ako smo za evropske integracije, a to je da se vlada vladavinom prava, a ne milošću vladara, a čuje se ono što ja ne izgovaram.
Nemam ja nikakav problem sa svojim stavovima, ali imaju mnogi koji ne čitaju dovoljno, a govore a da ne promisle dovoljno pre toga. Zahvaljujem na prilici da razjasnimo tako banalne nesporazume, s nadom da ćemo zajedno glasati za Zagorku Dolovac svi. To bi bilo dobro.

Zahvaljujem.
Gospodine Martinoviću, želite reč? (Da.)
Imate reč na osnovu pominjanja predsednika stranke, replika dva minuta. Izvolite.

Zahvaljujem se, gospodine Bečiću.
Evo, ja priznajem da nisam toliko načitan kao gospođa poslanica iz bivšeg režima i priznajem da nisam na tom intelektualnom nivou kao što je ona, ali ono što ne mogu da razumem, to je da se praksa koju primenjuje Vlada Republike Srbije i koju, na kraju krajeva, demonstriramo i mi narodni poslanici SNS-a, ne primenjuje kada je to u pitanju AP Vojvodina. Kako to da je na nivou Republike Srbije normalno kada na odgovorne državne funkcije birate ljudi koje su nisu članovi SNS-a, ali to nije normalno kada je u pitanju AP Vojvodina?
Ono gde se mi ne razumemo ili gde se vi pravite da ne razumete ono što mi želimo da kažemo, to je sledeće. Vi ste 5. oktobra 2000. godine linčovali ljude. Direktor RTS-a je linčovan od strane rulje, 50 ljudi ga je tuklo u isti mah. Pitajte generalnog sekretara Narodne skupštine, Janu Ljubičić, kako je prošao njen otac Aleksandar Ljubičić, novinar RTS-a, samo zato što po mišljenju tadašnjih vladara DOS-a nije ispunjavao kriterijume moralno političke podobnosti. Pitajte sudije, pitajte javne tužioce, pitajte državne službenike, pitajte ljude po opštinama, pitajte ljude tamo gde ste formirali krizne štabove, pitajte ljude gde ste upadali sa automatskim puškama, pitajte ove koji su uzimali pištolje i heklere iz policijske stanice u ulici 29. novembra itd, itd.
Ja znam šta vi sada želite da uradite. Prošlo je od 5. oktobra mnogo godina, došle su neke nove generacije i ko će se sećati šta je bilo u oktobru 2000. godine. Ali, mi ne damo da Srbija zaboravi šta se desilo 2000. godine. Mi pokazujemo na našem primeru kako treba vladati Srbijom. Ne tako što ćemo linčovati političke neistomišljenike, ne tako što ćemo nekoga ostaviti bez posla samo zato što nije član vladajuće stranke, nego zato što ćemo mu pružiti ruku i reći mu – hajde, ako imaš znanja, energije i volje, pridruži se timu koji vodi Aleksandar Vučić i SNS, da Srbiju izvučemo iz blata u koje ste je vi uvalili.

Gospodine Martinoviću, zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Vladimir Pavićević, po dnevnom redu. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Selakoviću, poštovani gospodine Bečiću, hvala vama na ovome profesore još jednom. Vidim da ova zapažanja mojim nastupima u Skupštini imaju trajni efekat i na vaše delanje i na opažanje kada se tiče…

Izvinjavam se, gospodine Pavićeviću, ali sam još pod utiskom vašeg odsustva i potpisivanja sporazuma kao predstavnika fakulteta i onda mi je sama otišla misao, profesore, tako da se izvinjavam još jednom.

Naravno, ovo je jedna afirmativna opaska i sa moje strane, da kažem, gospodine Bečiću. Hvala vam na podsećanju i na potpisivanje ovoga sporazuma, koji gospodin Babić ne tretira na isti način kao i vi, ali…

Molim vas, samo se vratite na dnevni red.

Ja ću se sada usmeriti na ovo što je naša tačka dnevnog reda sada. Ministar Selaković nam je saopštio u uvodnom obraćanju crtice iz biografije kandidatkinje za republičkog javnog tužioca. Ja mislim, dame i gospodo narodni poslanici i poštovani ministre Selakoviću, da je rasprava o izboru republičkog javnog tužioca uvek kada se vodi takva rasprava prilika da se podsetimo koliko je republički javni tužilac važno mesto u našem ustavnom sistemu.
Delanje republičkog javnog tužioca, poštovana gospodo, neophodno je da bude oplemenjeno, da bude uvek obavijeno onim idealima koji se tiču onoga što su nadležnosti javnog tužilaštva i nadležnosti republičkog javnog tužioca. Zato je, ja mislim, neophodno da se svi mi ovde podsetimo upravo tih velikih ideala, da podsetimo jedni druge ovde, jer mi biramo republičkog javnog tužioca, da podsetimo i građane da znaju koga biramo, ali, poštovani ministre Selakoviću, da podsetimo ili da još jednom napomenemo i kandidatkinji šta je to čime ona treba da se bavi kada bude izabrana i kakve ideale u njenom delanju mi očekujemo da budu apsolutno vidljivi. Ja smatram da je ovo prilika za usmeravanje ka tim idealima.
Najpre, u članu 156. Ustava, da podsetimo ovde i narodne poslanike, jer mi se učinilo makar u jednom delu naše današnje rasprave da postoji nerazumevanje i neznanje oko toga, kaže se da je javno tužilaštvo samostalni državni organ koji goni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela i preduzima mere za zaštitu ustavnosti i zakonitosti. Gospođa Dolovac to zna, ali nije na odmet, ja mislim, ovom prilikom i povodom ove rasprave još jednom i nju i sebe ovde da podsetimo na to.
U članu 157. našeg Ustava, poštovana gospodo, piše – Republičko javno tužilaštvo je najviše tužilaštvo u Republici Srbiji. Budući da sam primetio da neki narodni poslanici, žao mi je što to moram da kažem, a odnosi se na neke narodne poslanike SNS-a, ne znaju ko predlaže kandidata, pa onda govore o nekim drugim predlagačima, da kažem da republičkog javnog tužioca, poštovana gospodo, na predlog Vlade po pribavljenom mišljenju nadležnog odbora Narodne skupštine bira Narodna skupština.
Moram ovde, poštovani ministre Selakoviću i dame i gospodo narodni poslanici, da sve nas podsetim i na jedan član Zakona o javnom tužilaštvu, koji bolje od svih prethodnih reči, ja mislim, usmerava sve nas koji učestvujemo u raspravi danas na te ideale i na te vrline, osobine osobe koja će da bude republički javni tužilac.
U članu 10a Zakona o javnom tužilaštvu kaže se – javni tužilac je dužan da, poštovana gospodo, stručno, savesno, nepristrasno, pravično i bez nepotrebnog odlaganja vrši svoju funkciju. Poštovana gospodo, to je ovih pet reči, dakle, stručnost, savesnost, nepristrasnost, pravičnost i, poštovana gospodo, dame i gospodo narodni poslanici, efikasnost. To su veliki ideali, velike vrline, ali moram ovde da kažem, i osnovni kriterijumi na osnovu kojih treba da biramo republičkog javnog tužioca, ali na osnovu kojeg ćemo i da, poštovani ministre Selakoviću, merimo delanje one osobe koja će biti izabrana za republičkog javnog tužioca, jer Narodna skupština, kao što i bira, na predlog Vlade, istu tu osobu može i da razreši dužnosti, ukoliko se ne pridržava ovih velikih načela i ideala. Ja smatram da je bilo vredno, ministre Selakoviću, da se tih ideala, povodom ove rasprave, povodom ove tačke dnevnog reda danas podsetimo. Hvala.

Vreme. Zahvaljujem.
Da li još neko sa liste želi reč? (Ne.) Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč po tom osnovu ima predsednik poslaničke grupe DS Borislav Stefanović.
Izvolite, gospodine Stefanoviću.