Zahvaljujem se, gospodine Nikoliću.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Nema sumnje da je gospođa Dolovac najbolji kandidat od onih koji su konkurisali za tu funkciju i taj proces je završen na adekvatan način i tu nema nikakve sumnje. Zato će ovo biti jedna od retkih situacija kada će ceo parlament glasati za jedan predlog zakona ili za neku odluku ili za ovaj izbor. Naravno da je to dobro ako postoji jedna politička saglasnost bar oko nečega u ovoj Srbija. Gospođa Dolovac je šest godina na ovoj funkciji.
Iz onoga koliko sam ja mogao da pratim van politike i van parlamenta iz javnosti, ona je radila jedan posao koji je težak, koji je komplikovan, koji je odgovoran. Javnost verovatno ne zna to pravnici znaju da je ona praktično šef svim tužiocima u Srbiji, da može da ostvari uvid u bilo koji predmet tužilački, da može da premešta i izriče kazne, da pita, da preuzme predmete i to je jedna vrla odgovorna funkcija.
Siguran sam da gospođa Dolovac može da da više nego što je dala u prvih šest godina. Mislim da je to dobra šansa i za nju i za srpsko tužilaštvo i za tužilaštvo i sudove uopšte.
Da li možemo da budemo zadovoljni tom oblašću, apsolutno ne. U poslednje tri godine, apsolutno ne. Pre toga, apsolutno ne. Tu ima puno razloga o kojima možemo da pričamo danima. Mislim da se i oko toga slažemo.
Zato ne volim kada se dele neka vremena da je nešto prvi put u istoriji, da je nešto kamen temeljac, da je nešto ugaoni kamen od kada će se sve promeniti. Bez obzira, ponavljam još jednom, na kvalitet kandidata, za koga ćemo kolega Pavićević i ja da glasamo stanjem u tužilaštvima i u sudovima ne možemo biti zadovoljni.
Dvadesetčetiri privatizacije sumnjive. Verovatno ih ima 224. Da li je jedna rešena? Ne, nije. Ubistva iz devedeset, ubistva sa početka ovog milenijuma, nisu rešena.
Poraz je i za policiju i za tužilaštvo i za sudove, što mi imamo komisije sastavljene od ljudi koji nisu pravnici. Te komisije se u ime države i u ime Vlade Srbije bave istragama ubistava. To apsolutno ne može da bude dokaz dobrog stanja u nekoj oblasti.
Ono što su slučajevi iz sveta kriminala koji jako dugo opterećuju srpsku javnost i na koji nismo dobili odgovore, uz mnoga obećanja koja su data i od ove i od prethodne vlasti i od one pre nje, ova Vlada, prethodna Vlada Ivice Dačića, pre toga je Vlada koja je bila pre Vlade Ivice Dačića. Ništa, ili skoro ništa od toga nije rešeno.
Imamo jedan novi slučaj koji je jako važan za bezbednost ove zemlje, za vraćanje poverenja u institucije, koji je jako važan zbog načina kako je do njega došlo i koji je jako važan zbog posledica koje su se desile. Ja mislim da je za sigurno za novoizabranu tužiteljku, kako se kaže – tužioca, ja ne volim da koristim muške izraze za gospođe, prvo iskušenje, ali i mogućnost da dokaže moju tvrdnju da ona može više i bolje je, okončanje istrage o padu helikoptera 13. maja ove godine. Naravno, da to nije u njenoj direktnoj nadležnosti, ali naravno da ona ima po sistemu subordinacije mogućnost da utiče i na to.
Nadam se da oko toga nema nikakvog spora među nama ovde, kada smo svi zato da nadležno tužilaštvo, a to je koliko se sećam Više javno tužilaštvo u Beogradu, da svoj konačni sud o tome. Sto trideset jedan dan je danas od događaja koji se desio u nekoliko sati. O tome šta se desilo i kako se desilo postoje mnoge činjenice, mnogi izveštaji.
Ja sam danas na konferenciji za štampu dao još jedan izveštaj na uvid javnosti o tome šta se dešavalo te noći i sigurno je da svi ljudi u ovoj državi, a posebno porodice, prijatelji rođaci, oni ljudi koji su poginuli imaju pravo da što pre dobiju odgovor da ta pitanja, mislim da je to prvi zadatak za ovu tužiteljku.

Zahvaljujem gospodine Živkoviću.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite gospodine Rističeviću.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, odmah da kažem da ja neću glasati za ovaj predlog. Toliko sam oduševljen njime da gotovo želim da odustanem od diskusije, ali na to nemam pravo.
Posle diskusije mog kolege prethodnika meni je sve jasno. Od slučaja vinograd će se odustati, ali će sa navodnom slučaju helikopter insistirati.
Takođe, moram da vas upozorim da ovo nije predlog Vlade Republike Srbije, ovo je predlog Veća tužilaca, Državnog veća tužilaca čiji je sastav uz blage izmene, onaj isti sastav iz 2009. i 2010. godine, koji je izabrala stranka bivšeg režima.
Ili su kasnije tužioci, oni isti koji su imenovani prvi put izabrali to DVT i ja mislim otprilike, ako neko zna nešto drugo, neka kaže, ali ja mislim da otprilike taj predlog ide odatle.
Moram da vas upozorim da je potpredsednik stranke bivšeg režima pre godinu dana u Inđiji tvrdio ovako – dok imamo Zagorku Dolovac, ne mogu nam ništa.
Ja sam ovde čuo sasvim drugačiju priču i ja verujem da je njenu biografiju vredelo pročitati, ali takođe verujem da je trebalo i reći ono što se u narodu saznaje, takođe sam obavešten da je 10.5.2010. godine, gospođa koju treba da izaberemo, zajedno sa specijalnim tužiocem Radisavljevićem, to je valjda za organizovani kriminal i sa tadašnjim ministrom pravde, koji je bio partijski kadar, išao na svadbu kod državnog sekretara koji je takođe bio državni kadar, iako nisu u rodbinskim odnosima, jedino je moglo tamo da se peva – jeste li mi rod demokrati mali itd.
Ne znam šta je vezivalo, osim partije, pomenutu gospođu sa državnim sekretarom koji je pripadao stranci bivšeg režima, šta je vezivalo sa ministarkom pravde koja je takođe bila pripadnik stranke bivšeg režima, ako ne partija. To što mi nećemo da biramo kadrove iz svoje partije, ne znači da nećemo imati partijsko tužilaštvo.
Ako ostavimo kadrove druge partije, mi opet imamo uticaj partija na pravosuđe, doduše ne iz vlasti, nego iz opozicije, ali to nije vanpartijsko, nepartijsko, nepolitičko tužilaštvo, niti pravosuđe.
Ja verujem da se gospođa trudila, ali u dobrom delu njenog mandata do 2012. godine, država nije suzbijala kriminal, već je kriminal suzbijao državu.
Verujem da u vrhu tužilaštva, u Tužilaštvu za ratne zločine, ima dosta partijskih kadrova i bivša ministarka pravde vrlo lako je našla uhlebljenje u Tužilaštvo za ratne zločine i sve se to događalo pred očima gospođe Zagorke Dolovac.
To su razlozi zbog kojih ja neću glasati za predlog koji je ovde podnet, za gospođu Dolovac, ma koliko to mene koštalo, ma koliko ona svoje niže počinjene prema meni usmeravala.
Nema te cene koju ja neću platiti da osporim taj predlog, odnosno barem da ja ne glasam za njega, s obzirom da najviše primedbi naši građani imaju na rad tužilaštva u period od 2009. do 2012. godine.
Ne mogu reći da se situacija nije malo poboljšala promenom vlasti koja ne može bitno da utiče na rad tužilaštva, ali je napravila ambijent da se ta situacija popravi.
Ne mogu ni da kažem da ona možda neće u budućnosti biti bolji kadar nego što je bila do sada, ali ja sam dužan da kažem i da iznesem ono što je bilo i utiske koje sam skupio od građana i ne samo od građana.
Dakle, nesporna je ova svadba i opšte veselje odmah nakon izbora i postavljenja svih ovih ljudi koji su upravo predloženi od tada od ministra pravde, državnog sekretara itd. i znamo kako je išla ta selekcija.
Moja obaveza prema građanima, prema onima koji su 2012. godine išli bosi, goli, za nama po ulicama od mitinga do mitinga, da ne glasam za ovaj predlog, ja neću glasati i ponavljam, nema te cene koju neću platiti, jer znam da neće procesuirani biti slučajevi, kao onaj slučaj koji sam izneo od 5. oktobra 2000. godine, kada je na moje oči, a i po dokumentu izveštaja OB Treća armija od 9.11.2000. godine, u Gradskoj skupštini civilima podeljeno oružje, iz policijske stanice Majke Jevrosime, gde je nestalo 25o automatskih pušaka, 15 puškomitraljeza, više stotina revolvera i pištolja.
To oružje je podeljeno civilima, da bi se našlo kod kriminalnih klanova, od kojih su neki izjavili da su oružje dobili 6. od lidera DOS ispred Gradske skupštine i da je to oružje završilo u zemunskom i surčinskom klanu.
Posle ovog izbora ja ne verujem da će taj slučaj biti procesuiran i da će neko ispitivati mog kolegu poljoprivrednika vezano za taj slučaj, a on negira bilo koje svoje učešće u tome, ali bi valjalo proveriti ovaj dokumenat.
Takođe, ne verujem ni u drugi slučaj kad se već spominje helikopter i vojska. Za mene je dirljivo kad on to radi, s obzirom na njegovo učešće u vojsci i služenju vojsci, dakle, i drugi slučaj treba ispitati. Taj slučaj iz 1999. godine nabavka, međunarodna nabavka municije za Vojsku Srbije gde je po izveštaju SSNO 14-116 od 21. avgusta 2002. godine, pokušan uvoz municije za tenkove gde je milion 250 hiljada maraka tadašnjih i 100 hiljada dolara podignuto iz banke „Ju-garant“ i kolega poljoprivrednik je to u Dimitrovgradu predao izvesnom Rusu, ali nije više bilo ni oružja, odnosno nije došla ni municija, a nestao je i novac.
Taj uvoz je poznat, o tome je pisalo čak i „Vreme“, ali nije imenovalo pojedince koji su učestvovali u švercu municije za tenkove 1999. godine. Ja sad pitam ministra pravde, uz ovaj izbor tužilaštva, uz rodbinske veze i partijske veze koje ima na tužilaštvu, da li će ovaj slučaj biti procesuiran?
Nemam niša lično protiv gospođe, nema ništa ni protiv Dragana Draškovića koji je zaštićen i ima 2,5 milijarde evra jedne godine javnih nabavki bez finansijskog plana i plana javnih nabavki u Kliničko-bolničkom centru Vojvodine, nemam ništa ni protiv toga što je taj izvesni gospodin postavio, bez dovoljnih kvalifikacija Vesnu Pajčić Bolidovski za upravnika Urgentnog centra. Dakle, nemam ništa protiv tih kombinacija.
Naravno, kao građanin imam, nemam ništa protiv lično, u njima nisam učestvovao, ali sam dužan da kao predstavnik građana da iznesem ove primedbe koje su građani imali u ovom periodu na rad tužilaštva i to su razlozi zbog kojih, bez obzira što nemam lično ništa protiv gospođe, neću glasati za ovaj predlog, a čak mi je bilo došlo da odustanem od diskusije, ali onda građani ne bi znali razlog mog odustanka od ovog predloga.
Ja verujem da mi moramo da imamo republičkog tužioca, ali takođe verujem da smo mogli da imamo boljeg i da smo mogli da napravimo pravosuđe koje neće samo deliti pravdu, već utvrditi istinu šta se sve događalo prilikom deljenja pravde na suđenjima. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Rističeviću.
Gospodine Živkoviću, po kom osnovu? Vidim da ste vi reagovali i da ste se prijavili u momentu kada se pričalo o Rusu, novcu i ostalom, ja tu nisam na bilo koji način prepoznao da vi imate mogućnost za repliku, ali ako ste se vi prepoznali…
(Zoran Živković, s mesta: Jesam.)
Samo izvinjavam se poslanicima, osećam krivicu jer sam dopustio vama u vašem izlaganju da govorite van dnevnog reda i onda sam morao da dopustim i gospodinu Rističeviću inače bih ga sigurno prekinuo.
(Gordana Čomić, s mesta: Ja sam na redu.)
Gospođo, pomenuta je DS, vi imate pravo na repliku, ali pre toga gospodin Živković.
(Gordana Čomić, s mesta: Ja sam na redu.)
Vi ćete po dnevnom redu.
(Gordana Čomić, s mesta: Neću pošto nije niko, pa neću ni ja.)
Gospođo Čomić, izvinjavam se samo da ipak prvo razrešimo sa gospodinom Živkovićem.
Vi gospodine Živkoviću, tvrdite da ste se prepoznali i da imate osnov za repliku. Izvolite.

Naravno taj hermetički govor prethodnika je lako razumeti i ponovljena je jedna neistina vezana za podelu oružja 5. oktobra u Gradskoj skupštini, gde sam navodno ja delio to oružje kriminalcima.
Prvo, naravno, to nema nikakve veze, to je potpuna laž, ali hajde malo i logički da razmišljamo, zašto bi neko delio oružje kriminalcima? Pa, oni inače imaju oružje. Možda delite oružje vaspitačicama u vrtićima, ali kriminalci naravno da imaju oružje i nikakav deo DOS-a nema potrebe da im deli bilo šta.
Drugo, rekao je da je on to lično video pošto nije prijavio, to postoji, može ministar da ga posavetuje o odgovornosti, nekoga ko je svedok krivičnog dela šta mora da uradi, a onda je došla još jedna stvar vezana za nekih milion i nešto maraka, koliko sam shvatio iz „Ju-garant“ banke koji sam nosio u Dimitrovgrad nekom Rusu 1999. godine, ne znam kog dana za nabavku municije za tenkove. Ja bih stvarno voleo da vidim taj um koji može da smisli jedan takav galimatijus.
Zašto bi neko ko je bio gradonačelnik Niša u tom trenutku kupovao municiju za tenkove? Zašto bi neko ko je tada bio proglašen kao izdajnik od vladajućeg režima išao da u ime vojske tog režima kupuje bilo kakvu municiju? Zašto bi se inače sa Rusima išlo u Dimitrovgrad? Rusi su ovde prisutni kad hoćete, koliko hoćete, možete da im platite kad hoćete i gde hoćete, kao što se već i radilo, kao što im je dat DIS, recimo.
Prema tome, ja vas molim zbog, ne zbog mene naravno, ljudi znaju šta sam ja radio i tu nema nikakve sumnje, ali zbog digniteta ovog parlamenta da stvarno ponekad sprečite ljude kad pričaju stvari koje su nelogične po bilo kom osnovu.

Zahvaljujem se gospodine Živkoviću.
Ja sam već rekao da osećam krivicu, jer nisam, dopustio sam vama da govorite van dnevnog reda, onda sam morao i da dopustim gospodinu Rističeviću, a izvinite, ja se ne razumem u te kriminalne radnje tako da ne mogu da prepoznajem bilo koga i tumačim nešto oko toga i da onda sprečavam ugovorima da se o tome pominje.
Izvinjavam se gospodine Rističeviću, po kom osnovu se javljate?
(Marijan Rističević, s mesta: Replika.)
Replika, jeste da se obraćao gospodin Živković i tumačio vaš govor, ali izvolite ako sam dao gospodinu Živkoviću, imate i vi pravo na repliku. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, ja se slažem sa vama da imam ista prava na repliku koliko ima prethodni govornik. Dakle, niti sam mu pomenuo ime, govorio sam o kolegi poljoprivredniku.
Ukoliko se prepoznao u svim onim kriminalnim radnjama ja tome nisam kriv, ali tu ima nekoliko sugestija da naravno ja nisam prijavio slučaj podele oružja u Gradskoj skupštini, nisam prijavio ja ali je prijavio Bagzi na suđenju za ubistvo premijera Đinđića. Njegova izjava je ušla kao izjava kojom je osuđen, na sreću osušen, Zemunski i Surčinski klan. Čovek je na tom suđenju opisao doslovce kako je oružje došlo i odakle je došlo u ruke kriminalnih klanova, a deo tog naoružanja pronašao je i gospodin ministar Dačić kada je bio ministar unutrašnjih poslova i to za vreme vladavine stranke bivšeg režima, dakle ništa u tome nije sporno.
Što se tiče ovog učešća u nabavci municije, nije municija nabavljena. Novac je nesta, municija nije stigla. Dakle, novac je predat iz „Ju-garant“ banke, milion 250 hiljada maraka i sto hiljada US dolara.
Ja ću vam reći zašto je razlog bio nabavke municije, zato što su imali dovoljno tenkova, ali iz delnica nismo izvukli dovoljno municije, borbenih kompleta pa se pretpostavljao da će biti napad NATO pakta i određena firma se ponudila da tu municiju nabavi a posredovao je već kolega o kome sam govorio, moj kolega poljoprivrednik i taj novac je predat navodno u Dimitrovgradu, izveštaj odeljenja bezbednosti SSNO 14-116 od 21. avgusta 2002. godine.
Ja tražim da se ovo proveri da se skine ljaga sa eventualno našeg kolege, bilo koga da je učestvovao u tome, da se provere ovi navodi SSNO i da se provere takođe i navodi vezani za 5. oktobar i ništa drugo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se gospodine Rističeviću.
Ja nisam mogao da reagujem jer ste imali repliku na izlaganje gospodina Živkovića, a i već sam rekao ja u taj kriminal se ne razumem.
Izvolite, Vladimir Pavićević. Povreda Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Bečiću, poštovani ministre Selakoviću, smatram da su malo pre povređeni članovi 106. i 107. poslovnika Narodne skupštine.
Član 106. poštovani gospodine Bečiću se tiče govora poslanika koji ne govori o tački dnevnog reda, a član 107. još i više gospodine Bečiću se tiče dostojanstva Narodne skupštine.
Neophodno je da vam kažem da mi imamo na dnevnom redu raspravu o izboru…