Ne dao dragi Bog Aleksandru Vučiću da ga brani Gordana Čomić i da ga brani DS. Kako to izgleda u praksi, to smo videli od 2000. godine.
Na primer, znam jednog, kada već pominjemo vladara, koji vlada u Vojvodini od 2004. godine, najpre kao predsednik Izvršnog veća Vojvodine, a onda, od donošenja Statuta, kao predsednik pokrajinske Vlade, koji je umislio da treba doživotno da ostane politički gospodar života i smrti u Vojvodini.
Ne znam da li vam je, gospođo Čomić, pošto vi kažete da se zalažete za prava žena, za zabranu diskriminacije po osnovu pola itd, to duboko poštujem, ne znam da li vam je poznat slučaj gospođice Jelene Vivod, koja je konkurisala 2012. godine na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj. Dobila je, odnosno na konkursu je ispunila sve predviđene uslove, a ugovor o stipendiji sa njom nije potpisan znate zbog čega?
Kako joj je javljeno od šefa kabineta vladara Bojana Pajtića, zato što je odbila da dođe da se javno slika sa vladarom Bojanom Pajtićem prilikom potpisivanja ugovora. Dakle, gospođica Vivod je rekla – ako sam ispunila uslove, ako treba da dobijem tu stipendiju, zašto je neophodno da potpišemo ugovor pred televizijskim kamerama? To je bilo 2012. godine. Pa, kako tad niste malo pokazali rodnu senzibilnost, kako tad niste malo pokazali osećaj da jednostavno neko ne želi da bude doveden u bilo kakav politički kontekst? Sada smo mi ti koji navodno vladamo milošću nekog vladara, iako, ponavljam, Srbija nije monarhija, nego je republika. Doduše, Vojvodina polako postaje carevina, ali nadamo se da će i to još kratko trajati.