Hoću i zahvaljujem se što ste me opomenuli.
Biću veoma kratak u svom izlaganju iz razloga što su dosadašnji govornici uglavnom istakli najvažnije argumente, zašto treba usvojiti današnje predloge zakona, ali bih želeo zbog važnosti teme da podvučem najznačajnije teze, kada je reč o predlozima zakona.
U svakom slučaju, podržavam predloge zakona, Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Turske o uzajamnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o uzajamnoj pravnoj pomoći u građevinskim i trgovačkim stvarima, kao i Predlog ugovora između Republike Srbije i Republike Turske o izručenju.
Ovi predloženi ugovori, kako je rečeno, značajno ojačavaju bilateralne odnose dve države i dodatno unapređuju bezbedonosnu zaštitu, kao i pravnu sigurnost građana ove dve zemlje.
Zaključivanjem ovih ugovora, Ugovora o potvrđivanju, o uzajamnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora u građevinskim i trgovačkim stvarima, stvaraju se uslovi za čvršću, obavezniju i efikasniju pravnu saradnju u cilju suzbijanja kriminala, jer se odnose na ona lica koja se krivično gone u jednoj državi ili su u njoj već osuđena zbog nekog konkretnog krivičnog dela, a sprečava se mogućnost da bekstvom u drugu državu, na taj način izbegnu vođenje krivičnog postupka.
Dalje, zaključivanjem bilateralnog ugovora o uzajamnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, stvara se osnov za efikasniju, raznovrsniju i obimniju saradnju ove dve države u oblasti organizovanog kriminala, kao jednog najopasnijeg vidova kriminala, što je, složićete se svakako u duhu velikih opasnosti koje vrebaju od strane organizovanog kriminala, međunarodnog terorizma, veoma značajno u bezbednosnom smislu, kako za Srbiju, tako i za Tursku. Pogotovo, imajući u vidu najnovije nemile događaje u Turskoj, bombaške napade, terorističke napade koji govore u prilog tezi koliko je velika opasnost od strane organizovanog kriminala i terorizma. Kada je reč o trećem zakonu, Ugovoru o uzajamnoj pravnoj pomoći u građanskim i trgovačkim stvarima, unapređujemo i ojačavamo saradnju između nadležnih organa dve države u nameri da pospešimo veći nivo i veći stepen zaštite pravnih i fizičkih lica u toj saradnji.
Borba protiv kriminala, naročito organizovanog kriminala je jedan od prioriteta svake moderne države u svetu i iz tog razloga, ali i iz svih razloga koje sam naveo, pozivam i predlažem da usvojimo današnje predloge zakona. Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

Uvažena predsednice Skupštine, potpredsednici, ministre, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim i najlepše opštine u Srbiji, opštine Svrljig, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš. Juče smo govorili o sporazumima Srbije i Amerike, vezano za saobraćaj, vazdušni saobraćaj i ostale vidove saobraćaja, a danas govorimo o sporazumima i saradnji između naše Republike Srbije i Republike Turske. To mnogo znači za našu Vladu, za našu zemlju i za naš narod.
Ja ću sada govoriti o Ugovoru između Republike Srbije i Republike Turske o uzajamnoj pravnoj pomoći u građanskim i trgovačkim stvarima. Potvrđivanjem Ugovora između Republike Srbije i Republike Turske o uzajamnoj pravnoj pomoći u građanskim i trgovačkim stvarima, ima veliki značaj za nastavak dobre saradnje između dve države, u p ravnoj oblasti, kao i za produbljivanje dalje saradnje u oblasti pravosuđa.
Jasno, nezavisno i efikasno sudstvo predstavlja dobar osnov sveobuhvatne saradnje i u drugim oblastima i samo takvo sudstvo možete pružiti pravnu sigurnost i omogućiti investitorima za ulaganje, za nova zapošljavanja naših radnika, za pokretanje još dosta pratećih delatnosti, otkup sirovina, sveopšti razvoj regiona u koji se ulaže.
Srbija i Turska imaju još dosta značajnih međusobnih sporazuma, kao što je Sporazum o slobodnoj trgovini, o ukidanju viza, Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja koji zajedno sa ovim ugovorima koji su na dnevnom redu našeg zasedanja, ugovorima o uzajamno-pravnoj pomoći u oblasti građanskih, trgovačkih, krivičnih stvari, izručenju, otvaraju realan put kao unapređenju odnosa dve države, zaokruženju jedne celine i regulisanju svih značajnih pitanja.
Srbija i Turska tradicionalno neguju prijateljske odnose, ali je i neophodno stalno ih unapređivati, obezbediti pravnu sigurnost investitora, a samim tim i veću trgovinsku razmenu.
Znamo da su mnogi privrednici iz Turske zainteresovani za ulaganje u Srbiju i to prvenstveno u izgradnji infrastrukture i u poljoprivredu. U obe zemlje oko 20% stanovništva se bavi poljoprivredom i u obostranom interesu je pojačavanja saradnje u ovoj oblasti.
Poslednjih deset godina robna razmena je u porastu, ali je još uvek uvoz iz Turske znatno veći od našeg izvoza u ovu zemlju, ali ipak imamo i naše velike izvoznike kao što su „Petrohemija“ Pančevo, „Tigar“ gume Pirot, Fijat automobili Kragujevac, Fabrika bakarnih cevi Majdanpek i drugi.
Predmet ovog ugovora o uzajamno-pravnoj pomoći i u građanskim i trgovačkim stvarima je ista pravna i sudska zaštita ličnih imovinskih prava i interesa državljana jedne ugovorene strane na teritoriji druge ugovorne strane, odnosno ista pravna i sudska zaštita kao i sopstvenim državljanima.
Državljani obeju država imaju slobodan pristup sudovima i drugim nadležnim organima radi zaštite svojih prava i interesa u građanskim i trgovačkim stvarima pod potpuno istim uslovima kao i njeni sopstveni državljani.
Pravna lica koja imaju sedište na teritorijama jedne od država ugovornica u skladu sa pravom te države ugovornice uživaju prava utvrđena ovim ugovorom.
Radi ostvarivanja uzajamne pravne pomoći postupaju nadležna ministarstva pravde i to putem zamolnice za pružanje pravne pomoći. Pravna pomoć se sastoji u uručenju poziva i drugih sudskih pismena i izvođenju dokaza kao što su uzimanje izjava, izdavanje različitih isprava ili provera njihove verodostojnosti saslušanjem svedoka, sastavljanje spisaka, pitanja koja mu treba postaviti.
Postupanje po zamolnici vrši se po propisima zamoljene strane koja inače snosi i sve troškove, nastale na njenoj teritoriji. Izuzetno, zamoljena strana ima pravo na naknadu troškova što se ugovorom izričito precizira.
Ugovorom se tačno reguliše i overa ličnih isprava koje važe na teritoriji druge strane bez overe i prevoda i bez naknade troškova. Sve isprave izdate od strane nadležnih organa jedne ugovorene strane, imaju istu dokaznu snagu na teritoriji druge ugovorne strane kad god je regulisano i izuzimanje od plaćanja parničnih troškova i troškova postupka, besplatna pravna pomoć, priznanje i izvršenje sudskih odluka, postupka izvršenja prava koje se primenjuje nadležnom organu za odlučivanje.
Potvrđivanjem ovog bilateralnog ugovora između Republike Srbije i Republike Turske o uzajamno pravnoj pomoći u građevinskim i trgovačkim stvarima stvaraju se uslovi za unapređenje saradnje između dve države i to ne samo u pravnoj i sudskoj oblasti, već omogućavaju i raznovrsniju saradnju u svim oblastima i doprinose većoj zaštiti fizičkih i pravnih lica u toj saradnji.
Znači, ovaj sporazum i ovi ugovori o kojima sada govorimo mnogo će značiti za građane naše Republike Srbije, za naše lokalne samouprave, jer velika šansa jeste saradnja sa Republikom Turskom i ima veliki broj investitora koji iz Turske ulažu kod nas u Srbiji.
Zbog toga, donošenjem ovih zakona i ovih sporazuma biće sigurnije ulaganje za sve koji dolaze kod nas. Ja sa ovog mesta kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke sa liste SNS glasaću za ovaj set predloga sporazuma i sa Republikom Turskom i za prethodne koje su bile vezane za saobraćaj i vazdušni saobraćaj sa Amerikom.
Želim da pozovem sve kolege poslanike da glasaju za ovaj set zakona zbog toga što na ovaj način imamo veliku šansu da pomognemo našu poljoprivrednu proizvodnju, da dovedemo investitore iz Turske i ostalih zemalja i konačno da našoj poljoprivredi obezbedimo svetliju i bolju budućnost, a na taj način obezbedimo bolju budućnost i za sve građane Republike Srbije i za one koji žive na selu i za one koji žive od sela i za one koji žive u opštinama odakle ja dolazim, to je opština Svrljig gde ima prepoznatljivu poljoprivrednu proizvodnju vezano za stočarstvo, za kvalitetan sir, Svrljiški belmuž.
Pozvaćemo normalno posle ovakvog potpisivanja, odnosno usvajanja, imaćemo mogućnost da pozovemo naše prijatelje iz Turske, da dođu kod nas u Srbiju da investiraju, da dođu kod nas u Srbiju kao turisti.
Evo još jednom pozivam sve ljude i sve poslanike, pod broj jedan poslanike, a i građane Srbije da imamo poverenja u našu Vladu, u našeg Premijera jer ćemo ovakvim stvarima pomoći za sigurnu budućnost naše dece i dece naše dece.
Ujedno, pozdravljam sve i ovim bih izjavio saučešće žrtvama terorističkog napada u Turskoj i želim svima puno zdravlja i sreće. Još jednom, poziv svima da glasamo ovaj predlog zakona. Ja ću uvek glasati za sve zakone, kao što sam rekao, koji predlaže Vlada na čelu sa našim premijerom.

Zahvaljujem gospodine Miletiću.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog jedinstvenog pretresa pitam da li žele reč predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa, ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz čl. 96. poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović, ovlašćeni predstavnik SPS.

Zahvaljujem se predsedavajući.
U ime poslaničke grupe SPS zaista jedno veliko zadovoljstvo što danas bukvalno svi narodni poslanici, odnosno sve poslaničke grupe imaju i te kako dobar razlog da podrže ovaj set zakona.
Danas u načelnoj raspravi i fokusirani isključivo na ono što predstavlja određene rizike u tekstualnom delu ovih ugovora, a motivisano onim što je rekla uvažena narodna poslanica Gordana Čomić, želim samo da dopunim još nešto na šta sam uveren da i vi ministre imate i te kako razloga da obratite pažnju, a pošto poznajem način vašeg rada da ništa ne prepuštate slučaju, želeo bih samo da ukažem na jedan problem koji može da se pojavi primenom člana 6. ugovora koji zaključujemo sa Republikom Turskom, odnosno potvrđujemo taj ugovor o izručenju.
Naime, dobro rešenje je da svaka strana ugovornica ima pravo da odbije da izruči svoje državljane. Rešenje je krajnje korektno. Međutim, već u stavu 2. postoji jedan problem koji može da u praksi zaista izazove i određene rizike po pravosudni sistem, a naročito sudske postupke u našoj zemlji. Zašto? Zato što je definisano da se svojstvo državljanina ocenjuje u trenutku donošenja odluke o izručenju, nije sporno. Ali, ako traženo lice bude primljeno u državljanstvo zamoljene strane u vremenu između donošenja odluke o izručenju i datuma predviđenog za predaju, zamoljena strana ne mora takvo lice izručiti.
Šta to znači u praksi? To u praksi znači da državljanin Srbije koji je pobegao zbog mogućnosti da se prema njemu primeni pravnosnažna sudska odluka i izvrši krivična sankcija bude predmet ekstradicije, bude doneta odluka da se on isporuči i onda on u vremenu od donošenja te odluke do datuma koji je predviđen za izručenje podnosi zahtev u Turskoj da postane turski državljanin.
U toj situaciji, hipotetički, pravno formalno je moguće da turska Vlada i Ministarstvo pravde Turske kaže da prihvatamo vaš zahtev i vi ste od danas državljani Turske. Samim tim on je već u situaciji da bude isključen iz mogućnosti ekstradicije, odnosno isporučivanja Republici Srbiji.
Zašto ovo ukazujemo? Zbog toga što ćete sigurno imati priliku da i ovome posvetite pažnju i još jedan dodatan oprez kako bi se ove stvari, odnosno ovakve mogućnosti i okolnosti u celosti eliminisali.
Još jednom, zaista svim narodnim poslanicima zahvalnost za podršku ovim sporazumima, sve naše dobronamerne sugestije su imale jedan krajnji iskren pristup u smislu poboljšanja zakona samom činjenicom da ćemo mi ove zakone podržati. Hvala.