Četrnaesto vanredno zasedanje, 22.07.2015.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četrnaesto vanredno zasedanje

01 Broj: 06-1864/15

2. dan rada

22.07.2015

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:05 do 15:05

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Gospodine Pavićeviću, ja vas molim, ako poštujemo Poslovnik, molim vas, vrlo dobro znate ja sam sad i naglasio da nisam mogao da reagujem na govor gospodina Rističevića jer je on imao repliku na izlaganje gospodina Živkovića, kao što je gospodin Živković imao repliku na izlaganje gospodina Rističevića jer su se tu prepoznali, tako da ja kao predsedavajući nisam mogao da ih usmerim na dnevni red jer replika znate kako i u kojim uslovima se daje i u koju svrhu služi.
Tako da, nemojte optužujete mene kao predsedavajućeg da u tim govorima nisam uticao na reči koje su izgovorene ili koje će biti izgovorene.
Tako da vas ja molim, možete samo da mi govorite i da mi skrenete pažnju da nisam možda u govoru, u prvom govoru gospodina Živkovića i gospodina Rističevića reagovao, ali kasno ste se onda javili za povredu Poslovnika. Mora kada je neposredno učinjena.
...
Nova stranka

Vladimir Pavićević

Samostalni poslanici
Ne, baš sada. Evo kako…
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Pa, ja nisam mogao da reagujem, jer je to replika, tako da, zahvaljujem se, gospodine Pavićeviću.
...
Nova stranka

Vladimir Pavićević

Samostalni poslanici
Ali, gospodin Živković je u svom govoru saopštio argument da ćemo da glasamo za kandidatkinju i govorio o tački dnevnog reda, za razliku od dva govora gospodina koji je govorio.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Gospodine Pavićeviću, morate biti iskreni. Znači, gospodin Živković je mnogo toga je rekao u pet minuta i mnogo toga nije imalo veze sa današnjim dnevnim redom i predlogom da gospođa Dolovac bude tužilac u Republičkom javnom tužilaštvu i izboru njenom za Republičkog javnog tužioca. Tako da vas molim, niste tada reagovali, niste ukazali na povredu Poslovnika. Ukazali ste sada posle replike gospodina Rističevića. Vrlo dobro znate da predsedavajući ne mogu da utiču na replike i na izgovoreno u replikama, šta vi međusobno jedni drugima možete da kažete. Tako da se zahvaljujem.
Da li želite da se Skupština izjasni u danu za glasanje?
(Vladimir Pavićević, s mesta: Neophodno je.)
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik gospođa Čomić, samo, pošto ste imali mogućnost za repliku, vi ne želite, nego želite da govorite o dnevnom redu? Da li je tako? (Da)
Gospođa Čomić, po dnevnom redu. Izvolite.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Demokratska stranka
Zahvaljujem.
Da ima kome da se replicira, ja bih tražila repliku, ali nema, pošto se replicirati može na nešto što ima smisla, a ovde to, nažalost, nije bio slučaj.
Izbor Zagorke Dolovac, iz mnogo dobrih razloga glasaću za izbor Zagorke Dolovac. Jedan od razloga je u činjenici da nam je dostavljen izveštaj komisije o načinu izbora i ako postoje neki prvi putevi kod nas, ovo je jedan od tih prvih puteva, u množini, kada se nešto zaista dešava prvi put.
Sadržaj većine govora se ovde svodio na opis jednog konteksta kojem ću ja dati komentar pre nego što obrazložim svoj glas za Zagorku Dolovac, jer nema teksta bez konteksta.
Ovde se govorilo o tome da se milošću vladara rešilo da se bude privrženo vladavini prava. To je ton poruke. To je potpuno prirodno za ovu fazu temeljenja vladavine prava.
Problem je što mi dok razmenjujemo to da je milost vlasti da svojom voljom bude privržena vladavini prava, kojom je predviđena procedura izbora Republičkog javnog tužioca, i kada ovo govorim, u taj kontekst ne ubrajam ministra, to je prva dobra vest koju ću ponoviti kada budem obrazlagala svoj glas za Zagorku Dolovac.
Dakle, kada još uvek ne razumemo da se vlast ne pita o procedurama i odredbama u vladavini prava, no primenjuje i da nema ni milost da primeni, ni milost da ne primeni. U zemljama sličnim našoj, ali sa manje bremenitom prošlošću i nasleđem je, takođe, bilo faza kada nismo razumeli šta znači biti vlast i vladar, a šta znači biti privržen vladavini prava. Nažalost, i u zemljama koje prođu stepenice pridruživanja i pristupe EU imate takvih slučajeva i razlika među nama koji zaostajemo u potpunoj izgradnji vladavini prava i njih je ukupnom, grubo govoreći, procentu kada svi imaju znanje o tome da se o vladavini prava niko ne pita, da se izbor Republičkog javnog tužioca, kao i bilo šta drugo primenjuje kako je zapisano. To je suština vladavine prava, primenjuješ zakone doslovno kako u njima piše. Zvuči jednostavno, a ostvariti je nemerljivo komplikovano.
Zašto je dobro da podržim izbor Zagorke Dolovac? Imala sam i nadu da će ona biti jedan od republičkih javnih tužilaca koja će imati jednoglasan izbor u Narodnoj skupštini. To je, takođe, kontekst. To je vrlo teško postići. Zbog toga postoje uslovi, posebni, u ustavima ili u zakonima, da se dvotrećinskom većinom biraju lica u koje mora da se ima poverenje da će biti privrženi isključivo vladavini prava, kao što su u nekim državama Ombudsman, odnosno Zaštitnik građana, ili posebna lica koja imaju svoj status garanta vladavine prava u našem društvu.
Mi još uvek smatramo pokazivanjem dobre političke volje da se držimo vladavine prava. To nije ni kritika, niti je pozitivna opaska. To je opis stanja konteksta i mi ćemo zbog toga imati jako mnogo problema.
Dobra vest je da se društva sama od toga mogu odreći, da ne prave cirkus sami sa sobom oko toga šta je primena vladavine prava i da razumemo da se EU, integracije kojima smo privrženi svi, nadam se, u ovoj sali, da se promena našeg sistema odvija izgradnjom vladavine prava tako što smo njoj svi privrženi, a ne milosti ili izostanku milosti vladara koji smatra da je iznad vladavine prava.
Da ne bude nikakve zabune, kad kažem vladar, ja ovde ne mislim ni na koga personalno. Da mislim, ja bih rekla ime i prezime. Nikakvih prepreka nemam za imenovanje. Ne mislim. Mislim na poziciju vladara u raznim sektorima društva, a ako to bude zanimljivo, možemo govoriti čitav spisak lica koja sebe smatraju zbog pozicije društvene i institucionalne moći na kojoj su, da mogu da krše nadležnosti koje su im poverene da bi radili i opštem interesu i vladavini prava.
Sve ovo što sam podelila s vama kao svoju sliku konteksta je i razlog zašto ću da glasam za Zagorku Dolovac, jer je svojim radom, a po izveštaju i komisije i u rečima ministra pokazala da razume kontekst u kome će, je bila ili, nadam se, biće na dužnosti Republičkog javnog tužioca i narednih šest godina. I to je jedan od prvih puteva. Retko se dešava da u zemljama koje se menjaju tako korenito kako se Srbija menja poslednjih 15 godina, da jedna takva funkcija da kandidatkinja zavredi predlog za ponovni izbor.
Znam i mogla bih da tvrdim, slušajući njene izveštaje i njen rad u godinama koje su prethodile današnjem izboru, da ona zna da to nije samo njena zasluga, nego čitavog tima ljudi koji su radili i u republičkom tužilaštvu, i u višim tužilaštvima i u pet velikih tužilaštava i u specijalnom. Dakle, postoji jedna velika grupa ljudi koja je posvećena vladavini prava i to sve zajedno treba da bude dobra vest za nas.
Troje kandidata koji su bili predmet bodovanja na listi su Zagorka Dolovac, Ivan Marković i Aleksandar Mladenović i Zagorka Dolovac je predložena i zbog najviše bodova koje je dobila zbog vrednovanja programa organizacije i unapređenja rada javnog tužilaštva i ono što ona želi da unapredi u radu je nama potpuno evidentno kao delimično učesnika u procesu, a delimično samo svedoka, dakle, borba protiv organizovanog kriminala, borba protiv terorizma, borba protiv korupcije, trgovine ljudima, sve ono što su nekakva savremena krivična dela od velikog rizika za bezbednost ljudi u 21. veku. Drugi deo je efikasnost tužilačkih istraga. To je isto onaj jedan od prvih puteva i odluka o tome da se u Srbiji uvede tužilačka istraga je bila kontroverzna, bila je sa mnogo razloga za i protiv, bila je sa mnogo ljudi koji su bili za, pa su sada protiv kada je počelo i još veći broj onih koji su bili protiv, pa su sada privrženi tužilačkoj istrazi.
Nađen je model koji je negde između onoga što su anglosaksonski i evropski modeli i trebaće još mnogo rada da se uloži i od strane Republičkog javnog tužioca da to zaista počne da funkcioniše, kao i nova rešenja koja smo imali, kao što je Sporazum na priznanje krivice ili nekakve vrste novih kazni koji tužilac ima pravo da predloži okrivljenim u posebnim slučajevima.
Naravno, međunarodna saradnja i saradnja sa institucijama EU u procesu evropskih integracija dobra je vest da odatle takođe stižu dobre ocene i radu mnogih u tužilaštvu i radu mnogih u pravosuđu, koje se ne vide u našoj javnosti, pošto smo mi skloni, sa mnogo prava, to ne sporim, da ocenjujemo da je stanje u pravosuđu loše, da to ništa ne valja. Međutim, kada pogledate objektivno izveštaje, ministar pravde to zna, imate i sudova i područja gde su se stvari pokrenule, gde zaista imate onakvo pravosuđe kakvo želimo da vidimo da imamo na celoj teritoriji Republike Srbije, ali nemamo još. To je priroda stvari.
Njeni predlozi o tome da se ulaže u ljudske i tehničke kapacitete tužilaštva, da saradnja sa fondovima EU i sa međunarodnim organizacijama, koje to pomažu i omogućuju, takođe je jedan od razloga za glas „za“. Uvođenje sistema disciplinskih mera, kazni, sistema određivanja, volela bih da smo čuli i o sistemu nagrada. To nije uobičajeno, ali nije ni zabranjeno zakonima. Mislim da je dobro da se u tužilaštvu, kao i u MUP, da se u saradnji sa Ministarstvom pravde prosto uvede jedan proces da imamo posebne nagrade. To nije ni novac, ni medalja, ni ništa, nego da počnemo, zbog toga što neki ljudi imaju rezultate na poslu koji su često takvi da ne mogu dovoljno da se plate, da se njihovo ime čuje, kao i razlozi zašto su najbolji u nekom svom sektoru ili u nečemu što im je direktna nadležnost.
Ono što je sa prvim delom plana Republičkog tužioca dato, vezano za oduzimanje imovine, takođe je jedan kontraverzni institut koji je uveden, kritikovan, osporavan, sa manje ili više uspeha primenjivan, ali neophodan, pokazalo se u zemljama sa kojima smo pokušali da prilagodimo taj model da on daje rezultate. Ako utvrdite da neko ko ima sumnju za pripadnost organizovanom kriminalu, poseduje imovinu, nekretnine, pokretne stvari za koje nema poreski dokaz, tada je ovaj institut na delu i on nema veze sa eventualnom utvrđenom krivicom na kraju.
Ono što je moje posebno interesovanje je njeno zalaganje za borbu protiv diskriminacije sa mesta Republičkog javnog tužioca i zaštitu protiv nasilja svake vrste, a naravno i protiv nasilja u porodici. Volela bih da za sledećih šest godina, nakon drugog mandata Zagorke Dolovac, imamo zajedno zadovoljstvo da u njenom izveštaju pratimo rezultat, zajednički rezultat i onih u Republičkom javnom tužilaštvu i svih nas koji smo učestvovali, bez obzira da li kao Komisija, koja je neposredno radila izbor, kao Vlada, koja je prihvatila predlog Komisije i kao mi, narodni poslanici, koji sa ozbiljnošću i pažnjom prate izbor na ovakva mesta.
Bićemo još u prilici da biramo ljude na izuzetnim pozicijama za naše društvene promene, za ono što treba kao društvo da promenimo u stavu prema onome do čega nam je svima stalo, a to je da budemo jednaki pred zakonom, da se jednako pred zakonom tretiramo i da imamo osećanje pravne sigurnosti.
Zbog toga je dobra vest da je Zagorka Dolovac po svim objektivnim parametrima zaslužila da bude predložena za drugi mandat. Sa zadovoljstvu ću joj i ovaj put dati svoj glas. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem gospođo Čomić.
Reč ima dr Aleksandar Martinović.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Martinović

Srpska napredna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, koleginica iz bivšeg režima je pokušala, doduše nevešto, da aluzijom na vladara u stvari ukaže da se radi o dobroj volji Aleksandra Vučića, mislim da je to jasno svim narodnim poslanicima.
Ono što ja mogu da kažem, kao ovlašćeni predstavnik SNS, to je da Srbija nije monarhija nego Republika i nema vladara nego ima predsednika Republike, odnosno kada je u pitanju Vlada ima predsednika Vlade. Ono što je za moju uvaženu koleginicu iz bivšeg režima normalno danas, u 2015. godini, da, normalno je danas, ali nije bilo normalno npr. 2009. godine, nije bilo normalno 2000. godine. Zašto tada niste primenili isti princip koji danas primenjuje SNS? Zašto tada niste rekli – osnovni princip vladavine prava je, između ostalog, da se omogući čoveku da ostane na funkciji ako je svoj posao radio savesno, pošteno, u skladu sa Ustavom i zakonom.
Godine 2000. nikoga niste pitali da li je radio u skladu sa zakonom ili ne, nego ste ljude počistili metlom. To ste uradili i 2009. godine. Sada vas pitam, vi ste i dan danas na vlasti u Vojvodini, kažite mi jednog javnog funkcionera na teritoriji AP Vojvodine koji nije ili član DS ili, što bi rekao drug Lenjin, hiljadama niti vezan za DS? Dajte mi jednog jedinog.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Vreme.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Martinović

Srpska napredna stranka
Završavam.
Ustanovili smo nešto što u Srbiji od 2000. godine nije postojalo, a to je – omogućili smo ljudima koji su izabrani u vreme kada SNS nije bila na vlasti da ostanu na svojim funkcijama. Evo, Zagorku Dolovac biramo po drugi put, ali vi to niste radili i vi ste poslednji, ne mislim vi lično, nego DS je poslednja koja nama treba da drži lekcije o vladavini prava.