Zahvaljujem se gospodine Martinoviću.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić, replika.

Zahvaljujem.
Kad i ako budem htela da kažem kritiku ili pohvalu Aleksandru Vučiću, to ću kazati jasno i glasno. Nemate apsolutno nikakvu zabrinutost o tumačenju mojih reči kada kažem da u ovoj zemlji nedostaje vladavina prava i da se vlada milošću vladara. Da smo pažljivije svi slušali, rekla sam da se to ne odnosi ni na jedno ime, jer te vladare nalazimo na šalterima državne uprave, nalazimo ih u institucijama koje treba da služe građanima, nalazimo ih na raznim mestima gde su, tako što su plaćeni iz budžeta, dužni, imaju nadležnost da se vladaju prema onome što im piše, odnosno o vladavini prava, ali se to ne dešava. To je zajednički problem.
Kada i ako Aleksandar Vučić bude pokazao, kada je u pitanju Republički javni tužilac, gest i stav koji ja smatram neprimerenim, to ću reći. Kad i ako Aleksandar Vučić bude po mojoj proceni prešao granicu koja se zove vladavina prava, to ću mu reći i to sam mu rekla.
Bolje mu je kada ga ja kritikujem, nego kada ga razni ovde brane, ali proteći će još dosta vremena dok to svi razumemo. Hvala.

Zahvaljujem gospođo Čomić.
Gospodine Martinoviću, replika, imate pravo zbog pominjanja predsednika stranke, ali mislim da bi trebalo da privodimo ovo kraju. Izvolite.

Ne dao dragi Bog Aleksandru Vučiću da ga brani Gordana Čomić i da ga brani DS. Kako to izgleda u praksi, to smo videli od 2000. godine.
Na primer, znam jednog, kada već pominjemo vladara, koji vlada u Vojvodini od 2004. godine, najpre kao predsednik Izvršnog veća Vojvodine, a onda, od donošenja Statuta, kao predsednik pokrajinske Vlade, koji je umislio da treba doživotno da ostane politički gospodar života i smrti u Vojvodini.
Ne znam da li vam je, gospođo Čomić, pošto vi kažete da se zalažete za prava žena, za zabranu diskriminacije po osnovu pola itd, to duboko poštujem, ne znam da li vam je poznat slučaj gospođice Jelene Vivod, koja je konkurisala 2012. godine na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj. Dobila je, odnosno na konkursu je ispunila sve predviđene uslove, a ugovor o stipendiji sa njom nije potpisan znate zbog čega?
Kako joj je javljeno od šefa kabineta vladara Bojana Pajtića, zato što je odbila da dođe da se javno slika sa vladarom Bojanom Pajtićem prilikom potpisivanja ugovora. Dakle, gospođica Vivod je rekla – ako sam ispunila uslove, ako treba da dobijem tu stipendiju, zašto je neophodno da potpišemo ugovor pred televizijskim kamerama? To je bilo 2012. godine. Pa, kako tad niste malo pokazali rodnu senzibilnost, kako tad niste malo pokazali osećaj da jednostavno neko ne želi da bude doveden u bilo kakav politički kontekst? Sada smo mi ti koji navodno vladamo milošću nekog vladara, iako, ponavljam, Srbija nije monarhija, nego je republika. Doduše, Vojvodina polako postaje carevina, ali nadamo se da će i to još kratko trajati.

Zahvaljujem se, gospodine Martinoviću.
Gospođo Čomić, želite repliku? (Da.)
Pomenuta je Demokratska stranka i predsednik stranke gospodin Pajtić, ali vi niste ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, niti predsednik ili zamenik predsednika poslaničke grupe da bi imali po tom osnovu pravo. Ali, u jednom trenutku, ja stvarno nisam čuo, ali me je izvestio sekretar da je pomenuto vaše ime, tako da po tom osnovu imate. Izvolite.

Zahvaljujem.
Volim kad u razmeni argumenata ja kažem – bolje je Aleksandru da ga ja napadam, nego da ga ovde mnogi brane, pa onda dobijemo dokaz zvučni u sali.
I juče sam vam rekla, naš nesporazum je banalan, ali dubok. Ništa u tom nesporazumu nije teško rešivo. Sve oko čega se mi ne razumemo negde piše, samo treba čitati. Kada se čita i kada se želi govoriti, onda treba razmisliti, zato što ste svojim mislima gospodar, a rečima ste sluga. To se ovde često dešava, da ja govorim o nečemu što treba da bude zajednički stav, ako smo za evropske integracije, a to je da se vlada vladavinom prava, a ne milošću vladara, a čuje se ono što ja ne izgovaram.
Nemam ja nikakav problem sa svojim stavovima, ali imaju mnogi koji ne čitaju dovoljno, a govore a da ne promisle dovoljno pre toga. Zahvaljujem na prilici da razjasnimo tako banalne nesporazume, s nadom da ćemo zajedno glasati za Zagorku Dolovac svi. To bi bilo dobro.

Zahvaljujem.
Gospodine Martinoviću, želite reč? (Da.)
Imate reč na osnovu pominjanja predsednika stranke, replika dva minuta. Izvolite.

Zahvaljujem se, gospodine Bečiću.
Evo, ja priznajem da nisam toliko načitan kao gospođa poslanica iz bivšeg režima i priznajem da nisam na tom intelektualnom nivou kao što je ona, ali ono što ne mogu da razumem, to je da se praksa koju primenjuje Vlada Republike Srbije i koju, na kraju krajeva, demonstriramo i mi narodni poslanici SNS-a, ne primenjuje kada je to u pitanju AP Vojvodina. Kako to da je na nivou Republike Srbije normalno kada na odgovorne državne funkcije birate ljudi koje su nisu članovi SNS-a, ali to nije normalno kada je u pitanju AP Vojvodina?
Ono gde se mi ne razumemo ili gde se vi pravite da ne razumete ono što mi želimo da kažemo, to je sledeće. Vi ste 5. oktobra 2000. godine linčovali ljude. Direktor RTS-a je linčovan od strane rulje, 50 ljudi ga je tuklo u isti mah. Pitajte generalnog sekretara Narodne skupštine, Janu Ljubičić, kako je prošao njen otac Aleksandar Ljubičić, novinar RTS-a, samo zato što po mišljenju tadašnjih vladara DOS-a nije ispunjavao kriterijume moralno političke podobnosti. Pitajte sudije, pitajte javne tužioce, pitajte državne službenike, pitajte ljude po opštinama, pitajte ljude tamo gde ste formirali krizne štabove, pitajte ljude gde ste upadali sa automatskim puškama, pitajte ove koji su uzimali pištolje i heklere iz policijske stanice u ulici 29. novembra itd, itd.
Ja znam šta vi sada želite da uradite. Prošlo je od 5. oktobra mnogo godina, došle su neke nove generacije i ko će se sećati šta je bilo u oktobru 2000. godine. Ali, mi ne damo da Srbija zaboravi šta se desilo 2000. godine. Mi pokazujemo na našem primeru kako treba vladati Srbijom. Ne tako što ćemo linčovati političke neistomišljenike, ne tako što ćemo nekoga ostaviti bez posla samo zato što nije član vladajuće stranke, nego zato što ćemo mu pružiti ruku i reći mu – hajde, ako imaš znanja, energije i volje, pridruži se timu koji vodi Aleksandar Vučić i SNS, da Srbiju izvučemo iz blata u koje ste je vi uvalili.

Gospodine Martinoviću, zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Vladimir Pavićević, po dnevnom redu. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Selakoviću, poštovani gospodine Bečiću, hvala vama na ovome profesore još jednom. Vidim da ova zapažanja mojim nastupima u Skupštini imaju trajni efekat i na vaše delanje i na opažanje kada se tiče…