Zahvaljujem.
Na član 23. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Zoran Živković, narodni poslanik Vladimir Pavićević i zajedno narodni poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić, Goran Ćirić, mr Aleksandra Jerkov, Balša Božović, Ivan Jovanović i Jovan Marković.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić.

Zahvaljujem.
Ovo je još jedan od amandmana gde smo u prethodnim slučajevima smo reči – radna grupa, tražili da se zamene rečima – istražna komisija, a ovde reč – centar da se zameni rečima – istražna komisija.
Razumem ja nameru predlagača u članu 23, ali bojim se da će biti ovde slučaj kod člana 23, kad se poredi sa članom 22. i članom 21, da imate shodnu primenu na radnu grupu. Jer, u članu 23. se ne govori o radnoj grupi, nego se govori o centru. Kaže se u prvom stavu: „Centar je ovlašćen da preduzme potrebne mere za obavljanje istraživanja, bez obzira da li je pokrenuta druga zvanična istraga. Nadležni organi i druga pravna i fizička lica moraju da omoguće centru da efikasno i nezavisno obavlja istražne poslove“. Znači, sada i centar obavlja istražne poslove. Tamo je formirana radna grupa, formirao je glavni istražitelj. Kažem – shodna primena zakona.
Nikad nije dobro. Nikad nije dobro, pogotovo ne u ovakvim slučajevima kada ćete imati da se prepliću nadležnosti. Da ne govorim o onom što smo razjasnili, da će biti urađeno posebnim protokolom, a to su ovlašćeni predstavnici nadležnih organa drugih država koje se obaveštavaju o udesu, jer moraju da se obaveste.
Sada, u ovom članu, imate da se udes istražuje. Tim više ima logike da se ono što rešenjem formira glavni istražitelj, to je njegovo pravo, ne zove radna grupa nego istražna komisija. Ali, dobro.
I ovde se govori o opštim nadležnostima centra, „dok istražuje udes ili ozbiljnu nezgodu vazduhoplova“, na šta sve ima prava. To se kaže ukupno u sedam tačaka. U tački 1 – na neograničen i neometan pristup mestu udesa ili ozbiljne nezgode, vazduhoplovu, njegovoj sadržini ili olupini. Tačka 2 – da bez odlaganja sačini listu dokaza i obezbedi kontrolisano uklanjanje olupine ili delova vazduhoplova, radi njihovog daljeg ispitivanja odnosno analize. Tačka 3 – da ima neposredan pristup i kontrolu nad uređajima za snimanje leta, njihovom sadržinom i drugim relevantnim snimcima. Tačka 4 – da zahteva obdukciju tela poginulih lica, da sarađuje na obdukciji i da ima neposredan pristup rezultatima obdukcije ili testova izvršenih na uzetim uzorcima. Tačka 5 – da zahteva lekarski pregled lica koja su učestvovala u operacijama vazduhoplova ili da zahteva da se sprovedu testovi na uzetim uzorcima i da ima neposredan uvid u rezultate pregleda, odnosno testova. Tačka 6 – da pozove i ispita svedoke i da od njih zahteva da dostave informacije ili dokaze u vezi sa istraživanjem. Tačka 7 – na slobodan pristup svim relevantnim dokumentima i podacima koje poseduju vlasnik, korisnik ili proizvođač vazduhoplova, imalac potvrde o tipu, nadležna organizacija za održavanje vazduhoplova, centar za obuku, pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi, operateri aerodroma i nadležne civilne vazduhoplovne vlasti.
Dakle, ovim se članom definiše šta su ovlašćenja centra. U slučaju zaista ozbiljnog udesa, nezgode, imaćemo da se ova ovlašćenja, koja su sva istražna, smatraju da su ovlašćenja radne grupe. To je još samo jedan od razloga da je možda ipak trebalo razmisliti i govoriti o istražnoj komisiji, jer ta radna grupa očigledno radi istražne radnje i ova ovlašćenja će biti prilično komplikovano harmonizovati sa svim onima koji takođe učestvuju u istrazi, koji takođe moraju da imaju neometan pristup.
Kod protokolima o saradnji se to može urediti, ali je naš amandman podnet sa željom da bude van svaki sumnje šta su nadležnosti glavnog istražitelja istražne komisije koju on reformira svojim rešenjem uz, kako smo čuli, protokole za ovlašćene predstavnike drugih država, koji takođe mogu da učestvuju u istrazi i da sve to bude u skladu sa Čikaškom konvencijom i članom 3. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospođo Čomić.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Uz poštovanje onoga što je koleginica Čomić rekla pre mene, još jedan pokušaj da uverimo predlagača da ovaj amandman zajedno sa drugim ima za cilj samo to da spreči jednu konfuziju koja je napravljena u ovom na brzinu sročenom zakonu sa mnogim manama. Uvodimo četvrtu kategoriju u istragu, imamo glavnog istražitelja, imamo vojno-civilnu komisiju, imamo radnu grupu i imamo centar i svi imaju nekakva prava, a nigde se ne definiše njihov međusobni odnos, hijerarhija.
Onda imamo to da ćemo, ako ovako ostane, a ja sam siguran da će ovaj zakon doći na izmene i dopune pre nego što stupi na snagu, a nije realno da stupi na snagu u narednih godinu dana i po tome što ne postoje podzakonski akti i po tome što ne postoje budžetska sredstva za finansiranje delatnosti, što nije ni blizu formiran centar, što nije doneta ni izmena Zakona o ministarstvima.
Znači, nikakva potreba nije bila da se ovaj zakon donosi preko kolena, na ovaj hiper brzi način, ali verovatno za to postoji neko opravdanje koje nije među politički racionalnim. No, to nije pitanje za mene, nego je to pitanje za aktuelnu vlast.
Prema tome, razmislite još jednom o nekoliko stvari. Prvo, treba da povučete zakon iz procedure i da ga do redovnog zasedanja dovedete u red, tako da može da se čita, da se razume, da bude ustavno i pravno saglasan sa onim što definiše ustavno-pravni sistem Srbije, ili da ga popravljamo ovim amandmanima, da ga krpimo, a to nije dobar put.

Zahvaljujem, gospodine Živkoviću.
Reč ima dr Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče gospodine Bečiću, gospođo Mihajlović i uvažene gošće iz Ministarstva, smatram da smo imali priliku, ako nije bilo možda vremena za neke narodne poslanike da pročitaju obrazloženje za prihvatanje ovog amandmana na član 23, da smo u nastupima gospođe Čomić i gospodina Živkovića imali dodatnih argumenata gospođe Mihajlović da se razmisli o prihvatanju ovog amandmana ili da se možda dodatno pojasni zašto vi smatrate da ovaj amandman ne treba da se prihvati.
Naravno, ključna argumentacija, po mom sudu, tiče se dve važne linije preko kojih posmatramo sada ovaj predlog zakona. Jedna linija tiče se člana 3. Ustava, jer smo videli i uverili se u to tokom današnje rasprave i povodom ovog amandmana da imamo problema sa koncepcijom vladavine zakona, odnosno vladavine prava, sada se uveravamo u to, evo i povodom rasprave o ovom amandmanu.
Ona druga važna linija, preko koje možemo da pratimo sadržinu ovog predloga zakona, odnosi se na tu jednu hitnost, brzinu, preko koje je Predlog zakona došao u Skupštinu i veoma brzo postao deo dnevnog reda jedne sednice Narodne skupštine, a sada primećujemo da ima mnogo razloga …
(Zoran Babić, s mesta: Istražna komisija!)

Gospodine Pavićeviću, ja vas molim.

Istražna komisija, gospodine Babiću. Tako je, istražna komisija.

Gospodine Babiću, gospodine Pavićeviću…
(Vladimir Pavićević, s mesta: Gospodine Babiću, vi niste čitali, izgleda, amandmane, obrazloženje amandmana. Vi sledite instrukcije gospodina Babića. On jeste šef vaše poslaničke grupe…)
Čije instrukcije slušam, gospodine Pavićeviću? Bilo kog poslanika koji ukaže da se ne poštuje Poslovnik i ne govori o tački dnevnog reda koja je na dnevnom redu. A vi, gospodine Pavićeviću, ako nemate argumente u prilog amandmana koji ste podneli, ja vam tu ne mogu ništa. Vidim da ste spremili kolegu, ali da vi o tome ništa ne znate da kažete, niti govorite. Govorite samo neku priču koja je uopštena, govorite o zakonima, o vladavini prava, a ne govorite o amandmanu.
Ja vas molim, gospodine Pavićeviću, ili ćete govoriti o amandmanima koji su na dnevnom redu, u ovom slučaju, amandman na član 23, ili jednostavno neću dozvoliti, ja sam to rekao, da se govori van dnevnog reda.
Reč ima potpredsednik Vlade dr Zorana Mihajlović.

Vezano za član 23, odnosno amandman, vrlo jasno piše da centar obavlja poslove istraživanja samostalno u članu 22. ili kada je to potrebno u saradnji sa drugim državnim organima i centar može da nadležnim pravosudnim organima, na njihov zahtev, pruži tehničku pomoć, dostavi informacije itd.
Prema tome, obavlja samostalno ili, kada je to potrebno, u saradnji sa drugim državnim organima. To je tema, rekla bih, i ovog amandmana. Dakle, centar utvrđuje uzroke. Centar je kapa praktično nad, i tako se i zove - centar za istraživanje udesa i niko ovde ne uvodi mnogo nekih instituta, kao što ste pominjali, komisije i radne grupe itd, nego vrlo jasno u zakonu piše ko šta radi, a centar je samostalan.
Ono što je jedan od prethodnika rekao, to je da će ovaj zakon da se popravlja, da neće biti podzakonskih akata, da nema novca i da će se menjati Zakon o ministarstvima, sve jedna i druga i treća stvar nisu tačne.