Zahvaljujem potpredsedniče.
Potpuno nepotrebno, ali potpuno nepotrebno.

Dajem pauzu pet minuta.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Hajde da sada svi napadamo Vladu, šta je ovo, kažem član Poslovnika i odmah opomena. Siđite vi u salu i borite se za SNS, a ja ću tu gde ste vi.)
(Posle pauze.)

Gospođo Čomić, jeste li se prijavili?

Mislim da sam potrošila od dva minuta jedno vreme, a nastaviću u pokušaju da ne izgubim svo vreme na raspolaganju za obrazlaganje amandmana.
Dakle, radi se o objavljivanju izveštaja i taj izveštaj na dostavljeni predlog Radne grupe, saglasnost daje glavni istražitelj. A ja razumem smisao koji podrazumeva da Radna grupa koju formira rešenjem glavni istražitelj, da pravi izveštaj, a da pre nego što se taj izveštaj objavi, da glavni istražitelj daje saglasnost. Imamo problem sa procedurom i ovlašćenjima, po kom osnovu on daje saglasnost, ako nije učestvovao u izradi izveštaja. Ja ne sumnjam da je to jedan kontrolni mehanizam, dakle nisam protiv ideje uopšte, da glavni istražitelj, s obzirom da ima velika ovlašćenja i nosi odgovornost, da daje prethodno saglasnost za objavljivanje izveštaja, ali osim ako se neće potpuno urediti u kojim slučajevima može glavni istražitelj da ne da saglasnost, u odnosu na predloženi tekst zakona, mi smo smatrali da je bolje da se taj stav 2. briše, jer ako će se to uređivati podzakonskim aktima, onda je i nepotrebno da stoji u zakonu. Hvala.

Gospodine Rističeviću, želite povredu Poslovnika, ali mislim da je izgubila smisao povreda Poslovnika, pošto nisam ja povredio. Hajde, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103. posebno stav 3. – predsednik Narodne skupštine daje reč narodnom poslaniku koji ukazuje na povredu iz stava 1. ovog člana, odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika, s tim što predsednici poslaničkih grupa imaju prednost.
Kolega Martinović i ja smo posle izlaganja, gospodinu Bečiću, koji je tada bio predsedavajući, reklamirali povredu Poslovnika i ja se slažem da je prednost imao gospodin Martinović, zato što je u funkciji zamenika šefa poslaničke grupe i ja sam posle njega trebao da dobijem reč za povredu Poslovnika, a to pravo mi nismo ostvarili. Iz tog neostvarivanja našeg prava, proistekla je posledica iz člana 108. i 109. Poslovnika, tako da su kolega Martinović i kolega Babić dobili opomene, samo zato što su insistirali na pravu iz člana 103. stav 3.
Gospodine predsedavajući, ja neću tražiti da se o ovome glasa. Smatram da ćete vi smiriti situaciju. Ja dopuštam da opozicija ima odgovarajuće prednosti, ali ne možemo dozvoliti da neki poslanici, svaki čas skaču i mašu Poslovnikom i ovde prave promaju i na takav način doprinose energetsku efikasnost, a da sa druge strane mi ta prava ista nemamo.
Mogu da tolerišem da oni imaju malo više prava da mašu Poslovnikom od nas, ali da se o tome vodi neka mera, zbog budućeg rada i verujem da ćete vi smiriti situaciju i odustajem od namere da se o ovoj povredi glasa, ali kada malo bolje razmislim, s obzirom da je to uradio kolega Bečić, e sada tražim da se o njoj glasa. Hvala.

Reč ima po amandmanu Zoran Živković.

Hvala lepo.
Znači, da se malo vratimo sa tih unutar stranačkih sukoba na suštinu, a to je da se u članu 27. stav 2, sadA glasi – pre objavljivanja izveštaja na dostavljeni predlog radne grupe saglasnost daje glavni istražitelj.
To je sada ponovo teško uhvatiti, da li je to glavni istražitelj ili je on direktor centra, ali generalno na tragu objašnjenja koje je dala koleginica Čomić, potpuno je besmisleno da neko kome nije nužda, učestvovao u istrazi na bilo koji način.
Kad se završi istraga i kad radna grupa ili vojno-civilna komisija ili centar, već se ne zna ko, napravi izveštaj, da onda opet se ne zna ko, da li glavni istražitelj ili direktor centra može da suspenduje njihov posao i da kaže – meni se to ne sviđa i to ne može da ide u javnost.
Ako gledamo zakon, evo da vam dam primer koji je apsolutno po zakonu – ako predsednik Vlade Aleksandar Vučić predloži našeg kolegu Nebojšu Petrovića koji je i sada glavni istražitelj, da istražuje pad helikoptera i on utvrdi da je za to kriv ministar odbrane Gašić, načelnik Generalštaba, ne znam kako se zove, predsednik države, predsednik Vlade, onda na kraju dođe ta komisija, napravi takav zaključak, a onda Nebojša Petrović kaže – ne može tako.
(Aleksandar Martinović, s mesta: A gde si ti bio kad je bio Đinđić ubijen?)
Ja vas molim…
(Aleksandar Martinović, s mesta: Gde si ti bio?)
Molim vas da sprečite kolegu da mi dobacuje ili da sam sprečavam to? Molim vas da vodite sednicu.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Gde si ti bio?)
To ću da vam objasnim posle.

Gospodo narodni poslanici, molim vas…
(Aleksandar Martinović, s mesta: Tebi je ubijen predsednik Vlade, šta si ti istražio?)
Molim vas gospodine Martinoviću, molim vas nemojte dobacivati.

Prvo da vam kažem, ja nisam član SNS, ne možete na mene da se derete, nisam ni potpredsednik Skupštine u ime Srpske napredne stranke i ne možete meni da se derete, ja govorim o amandmanu, a vi ako imate nešto da pitate mogu da vam objasnim, kako god hoćete, na bilo koji način.
(Vladimir Đukanović, s mesta: Poslovnik.)
(Zoran Živković, s mesta: Imaš slabo srce.)
(Aleksandar Martinović, s mesta: Ja imam slabo srce? Dođi da probaš.)