Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, poštovana gospođo Mihajlović i poštovane gošće iz Ministarstva, sada ću, u pokušaju da obrazložim zašto je neophodno da se prihvati ovaj amandman, samo da se nadovežem na ono što je malo pre rekao gospodin Blagoje Bradić.
Gospođo Mihajlović, smatram da treba ovde da posebnu pažnju usmerite i kao ovom našem amandmanu, jer i naš predlog je da u članu 6. stav 2. imamo ovaj dodatak. Dakle, da piše: „Glavnog istražitelja postavlja Vlada na period od pet godina, nakon okončanog javnog konkursa u skladu sa najvišim međunarodnim standardima.“
Saglasan sam da ste vi u pravu kada ste stavili ovaj uput u obrazloženju, da se amandman ne prihvata sada zato što je način izbora rukovodioca uređen Zakonom o državnim službenicima. A zašto onda u tom stavu, gospođo Mihajlović, samo nismo stavili - ovo će sve da se uradi na osnovu sadržine Zakona o državnim službenicima?
Smatram da je veoma važno da u uslovima u kojima smo naglasimo značaj tog konkursa i posebno, gospođo Mihajlović, i šta bi tu smetalo da se mi dogovorimo oko toga ovde i posebno ovo - u skladu sa najvišim međunarodnim standardima? To nije u suprotnosti sa bilo kojim zakonom, to je naglašavanje nečega što je važno i to bi značilo, gospođo Mihajlović, ne prihvatanje ovog pristupa koji zajednički danas celo jutro zagovaraju prof. Atlagić i gospodin Orlić.
Kada, na primer, kažu – ako se gospodin Pavićević poziva na novo izdanje rečnika, ne znači da je to novo bolje od onoga što je staro. Pa, gospođo Mihajlović, moramo da se pridržavamo postojećih pravila, šta god mislili o njima. To bi bilo kao da ja, misleći da neki zakon nije dobar, idem sada po Srbiji i govorim ljudima – nemojmo da poštujemo usvojene zakone. Pa, na šta bi to ličilo, poštovana gospodo i gospodine Orliću i gospodine Atlagiću? Moramo da poštujemo usvojena pravila.