Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, dosta je ovde detaljno pričano o svim ovim zakonima, pa ću sigurno u nekim elementima i da se ponovim.
Ali, pre nego što krenem, mislim da zaslužuje odgovor ili komentar konstatacija jednog od poslanika koji je prokomentarisao ovu raspravu kako ministar, a i poslanici poslaničke većine smatraju da je obrazovanje sporedan momenat u našem društvu. Ja baš suprotno mislim. Gledajući stenografske beleške i slušajući diskusije poslanika vladajuće većine, zakona, čitajući o udžbenicima, kao većeg, i ova dva, kao „malih zakona“, uvodno izlaganje ministra i njegovi odgovori u stvari ukazuju u svemu tome da i ministar i vladajuća većina smatra da je obrazovanje jedan od najbitnijih stubova države, tako da, čisto treba reći kao jedan komentar na tu insinuaciju.
Dosta se ovde diskutuje o ovim ispitnim rokovima, pa i jedan prethodni kolega je, eto, taj broj rokova, svi taj broj rokova predstavljaju kao nešto što urušava obrazovanje. Drago mi je što je ministar rekao da je u toku izrada jednog novog zakona o obrazovanju koji treba da bude urađen kvalitetno i nadam se da ćemo i o tome da diskutujemo. Uopšte ne vidim problem u broju ispitnih rokova.
Podsetio bih, negde ovde ima i poslanika iz prethodnog saziva, da tada u tom zakonu predloženom o broju ispitnih rokova koji je bio u zakonu da su četiri, smatralo se jer je uvedena Bolonja, kao novi način studiranja, i kroz rad u malim grupama, kroz proveru znanja, kroz rad u malim grupama, kroz odgovarajuće testove, da će četiri ispitna roka da budu dovoljna. Međutim, pokazalo se da to nije dovoljno. Bilo smo svedoci da svakog septembra studenti pored drugih zahteva imaju taj broj ispitnih rokova, kao jedan od zahteva. Komentar je odmah – zašto Ministarstvo to nije administrativno odredilo?
Ovo je u stvari najpoštenije i najrealnije rešenje da se prepusti fakultetima i statutima fakulteta. Zašto? Pa, svi fakulteti su radili svoju akreditaciju i prema toj akreditaciji su radili nastavne planove i programe po kojima ti studenti studiraju. Svaki od tih fakulteta ako je to uradio mora da predvidi saglasno tome, oni nisu tražili saglasnost za nastavne programe od Ministarstva, dobijali su je od Nacionalnog prosvetnog saveta.
Prema tome, normalno je da i ti studenti u traženju većeg broja rokova dođu i trebaju da razgovaraju sa dekanima i prodekanima. Ovde od nas niko nije pomenuo broj rokova. Treba napraviti, nadam se da će u izradi novog zakona uraditi analizu da li je na adekvatan način bolonjski proces sproveden, da li su nastavnici koji učestvuju prihvatili, da budemo iskreni dosta nastavnika nije prihvatio bolonjski proces kao takav, ima otpore, da li su udžbenici po kojima ti studenti uče u skladu sa nastavnim procesom, u skladu sa tim što rade.
Znači, ima tu mnogo elemenata, a ono što sam ja pratio a mislim i većina poslanika, uglavnom su profili istih fakulteta bili u štrajku u septembru i oktobru tražeći uslov. Nisam video da tu ima medicinskih, stomatoloških, farmaceutskih, ja se izvinjavam pošto je to moj pa pominjem, ali sam, neću da pomenem one druge. Znači, morala se napraviti analiza koliko su u nastavnom procesu njihovi nastavni programi adekvatni i da je zbog toga pravo i gledanje u napred rešenje, ne da se prebaci lopta kao bežanje odgovornosti ministarstva na fakultete nego da se vidi zašto na pojedinim fakultetima postoje problemi i potreba većeg broja rokova, da li je nešto od onog što sam pomenuo.
S druge strane, isto broj rokova nije u pitanju. Ako vi držite kriterijum ispita, broj rokova neće da vam uruši procenat položenih, znači, onaj ko zna - treba da položi, ko ne zna – neće da položi. Znači, za mene, smatram da je držanje kriterijuma za polaganje ispita neophodni minimum da se položi najbitnija stvar, a ne da li će taj student osam, 10 puta da izlazi, pa, nek izlazi i osam i 10 puta ali ako nije naučio ne može da položi. Tako da mislim da taj broj rokova i nije od nekog značaja iz ovih razloga.
Isto jedan poslanik opozicije je pomenuo da ne veruje u dignitet dekana, prodekana, da je bilo nekih zloupotreba. Dobro, kroz pojedince ne treba da se generalizuje stvar. Od, ne znam broj, koliko imamo visokoškolskih ustanova i univerziteta, ako su se na dva-tri dogodile zloupotrebe, nemojmo da generalizujemo. Prvo, broj rokova ne donosi dekani, prodekani. Po zakonu mora statut izmene da ide kroz naučno nastavno veće. Znači, valjda moramo da uvažimo te nastavnike i profesore. I nastavnik rada tog naučno nastavnog veća koji će da se saglasi prema svojoj prirodi posla, već je pominjano, jedno su prirodne nauke, drugo su humanistične, društvene i treće su umetnici. Znači, postoji osnovna priroda koja razlika, gde prema tome logično dolazi do nekih promena.
Tako da, ja sam se očigledno malo više zadržao oko ovog jer sam smatrao da neki od ovih iz opozicije koji su komentarisali ovaj deo zakona, kao da nisu profesori negde, kao da nisu doktori, kao da čitamo neki drugi zakon, a to se pogotovo odnosi na čitanje i tumačenje zakona o udžbenicima.
Slušajući neke ovako komentare na taj zakon, od strane opozicionih poslanika, ja ih uvažavam, mogu da svrstam u dve grupe. Jednu grupu poslanika korektno su diskutovali i generalno kažu da je zakon poboljšanje, da je kvalitet napred, ali da postoje odgovarajući delovi koje svojim amandmanima oni hoće da promene. E, sad oni to uslovljavaju, ako mi usvojite amandmane onda ćemo da glasamo. I, ona druga grupa, kao da nismo čitali isti zakon, koja ne vidi ništa, koja ne vidi poboljšanje, kao da se vraćamo unazad, a to je radi javnosti apsolutno neistina. Ovaj zakon generalno, iako sam ja poslanik vladajuće većine, ja opet imam neko svoje osnovno zanimanje, ima mnogo, i u celini gledano, mi treba u celini da gledamo, da li je jedan zakon iskorak napred i poboljšanje, a ne da nalazimo sitnice.
Ovo je veliki iskorak. Kvalitativno novi iskorak. Dakle, rekao je kolega Orlić, da ne ponavljam o dostupnost, o razrešavanju problema, stručnih škola o elementima vođenja transparentnosti, otklanjanju i smanjivanju mogućnosti korupcije, dostupnosti finansijskog budžeta đaka. Eto, to je ono što je najbitnije, čemu vodi, da ne ulazim u detalje. U onom delu procedure odobravanja udžbenika i taj deo procedure je mnogo kvalitetno urađen sa procedurama koje će da daju za posledicu poboljšanje kvaliteta tih udžbenika.
Sada, postoje odgovarajuće primedbe, ja moram da pomenem, a to je i rekao jedan poslanik, Agencija za korupciju mnogo primedbi je usvojila, ali to nisu veliki problemi, to će ministar i Ministarstvo može kroz podzakonska akta, taj deo da se dotera i da se uredi i da se neke eventualno tehničke stvari, ali i one kada bi ušle u raspravu stručnu da se gledaju tim očima, ali i da se gledaju drugim očima. Tako da i to zahteva raspravu kao što je bila i na javnoj raspravi. Istu stvar jedan brani na jedan način, drugi na drugi, a opozicija omalovažava i negira bilo šta.
Jedno je činjenično, da bi završio na kraju, pošto su moje kolege iz poslaničkog kluba detaljno govorili o svim aspektima Zakon o udžbenicima, taksativno u svim segmentima u kojima je to poboljšanje, ja neću da se ponavljam u tome. Radi javnosti Zakon o udžbenicima koje je uradilo ministarstvo je jedan kvalitet na bolje, ali normalno kao i svako obrazovanje je evolucija i ja volim da ponovim, u obrazovanju pokazuju se u praksi pojedini delovi koje treba doterivati i zato ja volim da često budu izmene Zakona o obrazovanju, jer čim se uoči nedostatak da se doteruje, jer i tu je rekao, zaboravio sam ko od poslanika, obrazovanje ne potiče od ovog zakona, osnovno i srednje potiče od pre 150 godina. Praktično iskustvo generacija prema novim uslovima, sazrevanju, ekonomskoj snazi društva, prosvećenosti se doteruje.
Tako da će i Zakon o udžbenicima sigurno, ako se pokažu manjkavosti, nadam se kroz neke izmene biti doterivan. Kvalitet je nabolje, to je činjenica i ova dva zakona nije izlaženje i dodvoravanje studentima, to su objektivno stvari koje su trebale da se urade kao i sa ovim penzionisanjem gde ministar u uvodnom delu je lepo rekao da se u stvari sada daje mogućnost onima da u toj godini i tačno cifru od 0,34%, da nešto što su ranije bili prinuđeni, a možda ja ne želim da taj deo odradim do kraja školske godine. Tako da je i ovaj segment na pravi način i najbolji način rešavanje tog segmenta problema na koji se odnosi. Hvala vam.