Zahvaljujem gospodine ministre.
Reč ima narodni poslanik…Imate pravo na repliku gospodine Arsiću, pomenuti ste imenom i prezimenom. Imate prava na repliku. Izvolite.

Mene čude ovakve srdžbe i optuživanje da nema vladavine prava. Čude me, takođe, i neke procene koliko će koja nekretnina da košta, gde se nalaze ti stanovi, i to od čoveka koji je morao da zna gde se nalaze stanovi, a možda je bio čak i konzument.
Sada kada spominjemo Dedinje, pa spominjemo Vračar, nisu ni svi stanovi iste vrednosti ni na Vračaru. Ne može običan stan koji ima samo lift, obično stepenište sa običnim pločicama isto da košta kao i stan koji ima mermerne ploče, koji ima privatno obezbeđenje, koji ima garažu sa liftom i nisu to svi stanovi od 150, 160, 170 kvadrata, recimo, pored Karađorđevog parka i ovi koji mogu da budu prodati od države. Čini mi se da je vrednost tih državnih stanova i ovih drugih velika, u velikoj razlici, i to na štetu državnih stanova. Sada, ako se neko poistovećuje da takav privatan stan košta koliko i državni, mislim da je u velikoj zabludi.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Marinković. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pa prostom računicom, kada uporedite ono što je gospodin Babić rekao vezano za neku procenu od 700 objekata, ne može se nikako doći do cifre. Prosečna vrednost kvadratnog metara bi bila negde oko 800 evra, ako se ima u vidu da je neka prosečna kvadratura, to je sigurno u većini slučajeva manje sedamdesetak kvadrata po poslovnom prostoru, po stanu. Morate računati sa tim da tu ima i garaža.
Ja ne vidim nijedan jedini razlog da se ne prihvati rešenje da poreska uprava vrši procenu vrednosti ovih nekretnina. Dakle, ona vrši procenu vrednosti za sve nekretnine i kada je, naravno, u pitanju plaćanje poreza na imovinu, kada je u pitanju plaćanje poreza i prenos apsolutnih prava. Ne vidim nijedan jedini razlog da poreska uprava, u skladu sa trendom koji se dešava na tržištu, dakle prodajne cene u prethodnih nekoliko meseci, definiše i odredi cenu na najbolji mogući način.
Dakle, uz svu želju da shvatim zašto bi se prihvatio ovaj amandman, ne mogu to da uradim, jer mislim da je poreska uprava upravo ona institucija koja može da definiše onu cenu koja je tržišna, samim tim najpoštenija i očekujem od kolege Pavićevića da prihvati ove argumente i da u tom nekom smislu i glasa za ovo zakonsko rešenje, pošto ono jeste tržišno. Ja mislim, bar, da nije to deklarativno uz one njegove uzanse koje on poštuje, kada je u pitanju forsiranje i podrazumevanje razvoja tržišne ekonomije, tržišne privrede i svih onih modela koje on podržava kroz svoju politiku. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Replika.)
Gospodine Marinkoviću, pod pretpostavkom da ja nisam čuo da ste pomenuli gospodina Pavićevića, da li ste pomenuli gospodina Pavićevića?
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman nije prihvatljiv baš zbog argumentacije koju smo malopre čuli od predlagača amandmana.
Kada čujem tu argumentaciju da se ovim zakonom daje pravo jednoj maloj, uskoj grupi ljudi na štetu i na teret širokoj grupi ostalih građana Republike Srbije, ja opet ne mogu da se ne vratim na ono što smo doživeli pre nekoliko godina i nemogućnost gde je data mogućnost, ne maloj, uskoj grupi ljudi, nego samo jednom čoveku da kupi šećerane po jedan evro i svima nama ostalima koji nismo na to imali pravo. I kako je to onda bilo regularno i legalno? I baš zbog te argumentacije, baš zbog tih nekih duplih aršina i standarda, ovo za SNS nije prihvatljivo.
Jedan kolega je pomenuo i DIPOS. Nisam ga baš najbolje razumeo, ali mislim da će o DIPOS-u možda bolje da govori kolega koji je u ovoj sali, a koji je bio u Upravnom odboru DIPOS-a, dve i po godine. Ako neće on, verovatno da će govoriti neko drugi. Možemo govoriti i o tome šta je rađeno i kako je rađeno u okviru DIPOS i za te godine, ali i za te dve godine, ali i za one godine pre i posle toga. Za SNS generalno ovaj amandman nije prihvatljiv.

Zahvaljujem.
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)
Gospodine Živkoviću, ako ste se vi prepoznali u Upravnom odboru DIPOS-a, ja vas tu nisam prepoznao. Nemam takvu informaciju da ste bili član Upravnog odbora, tako da možda bi repliku imao samo neko ko je bio neko u Upravnom odboru DIPOS-a. Zahvaljujem.
Na član 6. amandman je podnela narodni poslanik Branka Karavidić.
Izvolite, gospođo Karavidić.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Svi moji amandmani prate jednu nit i idu ka tome da se, kao najbitnija stvar u izmeni ovog zakona, upravo usvoji postupak javnog nadmetanja. Tako da i ovaj amandman na član 6. koji određuje cenu prati postupak javnog nadmetanja.
Ja sam izmenila tekst člana 6. i on bi sada trebao da predvidi da se cena prodaje utvrđuje u postupku javnog nadmetanja, pri čemu ona ne može biti niža od početne cene. Kao početna cena u postupku nadmetanja uzima se tržišna vrednost nepokretnosti utvrđena ili od strane poreske uprave ili od strane sudskog veštaka.
U slučaju kada postoje obe procene, kao početna cena uzima se ona koja je viša. Smatramo da ovakvo rešenje pored postupka javnog nadmetanja garantuje bolje ostvarenu cenu u prodaju i veći iznos sredstava koji Republika Srbija može da ostvari prodajom.
Cilj je da i sama početna cena bude veća, a naravno, kao krajnji ishod toga bi trebao da bude i viši nivo sredstava u budžetu Republike Srbije. Zahvaljujem.

Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović i Ivan Jovanović.
Reč ima narodni poslanik Ivan Jovanović.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, u mom predlogu i predlogu gospodina Stefanovića je rešenje koje je trenutno na snazi, aktuelno je po pitanju investicionog održavanja.
Po sadašnjim zakonskim propisima, onaj ko izvrši investiciono održavanje to mora da učini u dogovoru sa kupodavcem, da se uradi premer i predračun, da u skladu sa tim premerom i predračunom izradi investiciju i onda se ona priznaje u ugovoru o zakupu, čime se cena zakupa umanjuje za tu vrednost koja je prikazana validnim računima.
Ne vidim ni jedan razlog zašto mi uvodimo nove institute i uvodimo nove procedure kojima će se procenjivati neka nova vrednost investicionog ulaganja, čak do 25%, kada imamo postojeće rešenje koje na jedan bolji način tretira to investiciono ulaganje.
Dolazimo u sumnju da se to radi za nekog i zbog nekoga, a to je potpuno nepotrebno. Ako imate proceduru koja je do sada postojala, koja je to tretirala na jedan način, zašto se uvodi nov način koji je lošiji, koji uvodi jednu novu arbitrernost, potpuno nepotrebno? Ako imate prvu procenu veštaka koja je urađena, na osnovu te procene veštaka urađena je investicija u skladu sa premerom i predračunom, zašto sada ponovo uvodimo Gradski zavod za procenu u ovaj zakon i da on sada ponovo vrši procenu?
Mislim da je to nešto što baca dodatnu sumnju na ovaj predloženi zakon i nije u skladu sa procedurom jedne tržišne privrede, jer ako je jedan ugovor u tržišnoj privredi bio validan pre godinu dana, pre dve, zašto danas nije validan i zašto moraju da se menjaju uslovi pod kojima se procenjuje neko investiciono ulaganje? Hvala.