Zahvaljujem.
Reč ima ministar Udovičić. Izvolite.

Samo da odgovorim. Bio sam prisutan na Vladi i glasao jesam. Taj zakon je došao na mišljenje u Ministarstvo omladine i sporta kao i svi drugi zakoni. Ono što ovaj zakon ne predviđa, jeste da će bilo šta uticati na oblast gde ja jesam ministar. Kao što je rekao moj kolega ministar Tasovac, nama jeste želja da prihodujemo što više, a onda da ta sredstva upotrebimo u one slučajeve gde smatramo da je najpotrebnije.
Znamo koliko sport doprinosi, znamo koliko oblast omladine jeste zahtevna, velika i da je u suštini oblast svih ministara, ali trudimo se u onim stvarima koje možemo nadležnostima koje imamo da sprovedemo politiku Vlade i da doprinesemo poboljšanju napretka Republike Srbije.

Zahvaljujem.
Samo njima ste postavili pitanje?
(Aleksandar Senić, s mesta: Da.)
Ako poslanik direktno postavi pitanje određenom ministru, on odgovara, ali vi ste promašili, nije nadležan ministar ni iz kulture, ni iz sporta. Želi da vam odgovori na vaša pitanja ministar Dušan Vujović.
(Aleksandar Senić, s mesta: Nema potrebe.)
Ne želite?
(Aleksandar Senić, s mesta: Ne.)
Ne želi poslanik da mu se odgovori na pitanje.

Dakle, ne možete da mi kažete da nije u nadležnosti ministra da glasa ili da ne glasa za zakon. Ja sam vrlo jasno pitao zašto su glasali za zakon, a kao članovi Vlade glasaju za svaki predlog zakona.
Imao sam poseban razlog da ponovim to pitanje zato što taj zakon predstavlja pljačku imovine koja je u svojini Republike Srbije. Moj i dalje predlog je, pošto ste još uvek kao Vlada u mogućnosti da povučete taj Predlog zakona, upravo zbog razloga koji je naveo gospodin ministar Udovičić.
Dakle, on je rekao da hoćemo da prihodujemo što više. Gospodine ministre, da biste vi imali dovoljno sredstava za razvoj sporta, imali smo sjajna dva meseca i da bi sledeći meseci bili još bolji, i da bismo imali više sredstava za kulturu, neophodno je da omogućimo transparentan proces kupovine, javno nadmetanje, da tržište odredi cenu određene nepokretnosti, a ne da se po nekoj procenjenoj ceni prodaju nepokretnosti u svojini Republike Srbije.
Dakle, nisam zadovoljan odgovorima. Moja pitanja su bila - zašto je zakonom predviđeno da samo Gradski zavod za veštačenje iz Beograda može da veštači vrednost prethodnih investicija? Koji su vam motivi i zašto ste glasali za takav Predlog zakona? Kojim kriterijumima ste se vodili? Da li se iza ovoga krije prodaja skupih nekretnina na Vračaru, na Dedinju po bagatelnim cenama?
Dakle, pitanja upućena direktno ministru Tasovcu i ministru Udovičiću, kojima upućujem i sledeća pitanja. Zašto ste glasali za Predlog zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, kada on predviđa otpuštanje devet hiljada ljudi, kada nisu uzete u obzir institucije od nacionalnog značaja čiji su osnivači opštine? Ukoliko se ovaj zakon primeni, biće ugašeni npr. Resavska pećina u Despotovcu, Prevodilački centar u Svilajncu. Takođe, zakon podrazumeva statistički podatak, tako da po tom podatku Svilajnac npr. ima 23.000 stanovnika, a u stvari ima 31.000.

Hvala, poslaniče. Tri minuta.
Dužna sam, po Poslovniku, član 204. stav 6. u kome piše – predsednik Narodne skupštine upozoriće narodnog poslanika, ako pitanje nije postavljeno u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, odnosno ako nije upućena nadležnom organu, a nadležni organ po daljim stavovima je resorni ministar.
Znači, ne zalazim u vaše motive zašto, pošto znam da niste slučajno postavili ministrima koji ne mogu da vam odgovore, te ne mogu da dozvolim da dalje postavljate pitanja, sa namerom da ne dobijete odgovor. Kako piše da se postavlja pitanje nadležnom ministru ili Vladi i želim da građani Srbije dobiju odgovor, daću da odgovori nadležni ministar Dušan Vujović i da ispravim ovo što ste sa nekom određenom namerom želeli da uradite.
Izvolite, ministre Vujoviću, odgovorite poslaniku, da bi građani Srbije dobili adekvatan odgovor.

Hvala lepo.
Ja sam bio zadužen da branim ove zakone. Opšta rasprava je bila u ponedeljak, rasprava o amandmanima je bila u sredu, očekuje se glasanje, nadam se, u petak ili u subotu.
Zakon je imao jako mnogo amandmana, primedbi, pitanja itd. Mi smo u raspravi odgovorili na sve, a sada ću, pošto se ponavljaju ista pitanja, još jedanput, zbog naših građana, ponoviti odgovore.
Znači, prva tvrdnja, po tzv. referentnoj ceni primera gde je Poreska uprava u jednom slučaju odredila početnu cenu od devet hiljada evra za prostor od deset kvadratnih metara, u Gospodar Jovanovoj ulici, cena od deset kvadratnih metara, što je u skladu sa cenom koja u ovom trenutku preovladava na tržištu.
Svako ima pravo. Mi ćemo se truditi, kao što sam rekao, da Poreska uprava uvek to procenjuje. To je očigledno vrlo specijalno i aktipičan primer da se u Beogradu, u centru grada, pa makar bilo na najvažnijem mestu, kvadratni metar u licitaciji podigne na pet hiljada evra. Bilo bi jako dobro da sve možemo da prodamo po toj ceni. Slažem se sa vama.
Međutim, kao što sam odgovorio nekoliko puta u raspravi povodom ovog zakona, licitacija, kao metod, u situaciji kada predmetna nepokretnost nije slobodna od ljudi i stvari, a to su stanovi, garaže, poslovni prostori i slični objekti koji se n nalaze pod dugoročnim ugovorom o korišćenju, to je mnogo sličnije pravno-ekonomski i na bilo koji drugi način situaciji privatizacije stanova koji su bili u društvenom vlasništvu ili u vlasništvu države. Da vas podsetim, to su stanovi, stotine hiljada stanova koji su privatizovani tokom 90-ih godina, koji su bili u društvenom vlasništvu ili stanova koji su bili u državnom vlasništvu, kao što su stanovi iz Vojnog fonda. To je bila procedura u kojoj se nisu sprovodile aukcije, određivale su cene. Isti su principi, a vi procenite koliko je to realno, bili primenjivani u dva zakona koja je donela ova Skupština 1999. i 2000. godine, gde je vršena privatizacija sličnog fonda stanova.
Mi predlažemo ovaj zakon zato što država želi da izađe iz vlasništva stanova i pojedinačnih objekata koji ne služe funkciji države. To su stanovi koji su nasleđeni. Od ovoga su izuzeti stanovi koje koriste diplomatsko-konzularna predstavništva i koji će dalje nastaviti da se servisiraju i izdaju diplomatsko-konzularnim predstavništvima. Iz ovoga su izuzeti podzakupci i sve druge forme. Samo originalni nosioci dugoročnih ugovora i ugovora o zakupu će biti u poziciji da ponude otkup ovih stanova. Cena koja je predložena u zakonu, ja sam u načelnoj raspravi ponudio mogućnost da se to uradi na drugi način, nismo dobili nijedan validan predlog, pošto su svi predlozi predlagali neprihvatljive tehnički i pravno neprihvatljiva rešenja.
Jedino što mogu da garantujem, to je da će Poreska uprava u svom radu koristiti sve, uključujući i impute veštaka, gde možete i vi lično da uzmete učešće, i svi drugi veštaci u Republici Srbiji, svako ko bude sporio bilo koji od tih procesa moći će da koristi, između ostalog, nalaze veštaka. Kao što znate, sud koristi mišljenja veštaka, ali ih uzima kao jedan od mogućih informacija u procesu procenjivanja vrednosti. Zašto bi pojedinačni veštak bio objektivniji izvor tržišne vrednosti nečega što ne može objektivno da se vrednuje na tržištu, zato što nije slobodno za prodaju, od institucije koja ima bazu podataka o svim nekretninama u Republici Srbiji, pošto se na osnovu toga plaćaju porezi za nekretnine? Moj cilj, moj interes, kao ministra finansija, jeste da se postigne najviša cena, u skladu sa onim što u datom trenutku daje tržište.
Drugo, što se tiče prihoda, moram da kažem da korišćenje termina „pljačka“ je potpuno neprimereno ovoj Skupštini i ničem niste potkrepili to. Pljačka znači da neko nešto uzima. Ovde niko ništa ne uzima. Prihod od ovih prodaja, privatizacija, će biti opšti prihod budžeta koji će biti podložan istim onim ograničenjima trošenja kojima svaki dinar koji se nalazi u budžetu podleže.
Prema tome, vi ćete moći, kao parlament, a mi kao Ministarstvo finansija, kao trezor, kao Vlada, da kontrolišemo i odgovaramo za namensko trošenje svih sredstava. Ova sredstva su opšti prihod budžeta. Prema tome, moći će da se koriste za sve. Mi smo opredelili da ćemo ih trošiti samo za strateške kapitalne rashode. Pošto je ovo jednokratan prihod, ne bi bilo korektno da se troši na bilo šta što nije jednokratan rashod.
Da dopunim ovde, znači, gospodin Tasovac jako dobro zna i radimo zajedno da isfinansiramo otvaranje Narodnog muzeja i Muzeja savremene umetnosti. Jednokratna sredstva za to nam nedostaju. Ovo će biti idealna prilika da ona nedostajuća sredstva obezbedimo na ovaj način. Svi znaju jako dobro da na drugim mestima postoje isto tako nezatvorene konstrukcije finansiranja i moći ćemo da koristimo ova sredstava, ali ponavljam, pošto to nije predviđeno u budžetu, to će moći samo da se predvidi rebalansom budžeta. Ovaj parlament će imati kompletan uvid i u predlog i u trošenje i u izvršenje budžeta.
Znači, mislim da je neprihvatljivo da insinuirate da pravo države da odluči da ne želi da ima imovinu, a mi ćemo privatizovati ne samo ovo nego i kompletan stambeni fond koji se ne nalazi u funkciji onoga što država želi da radi, privatizovaćemo tamo gde su slobodni stanovi, tamo ćemo ih prodavati na aukciji, pa ćemo uporediti rezultate. Uostalom, rezultati ovog zakona će biti dostupni i parlamentu i javnosti i, prema tome, moći ćete da imate puni uvid.
Jako je važno da niko neće moći da otuđi nijedan jedini dinar ostvaren ovim privatizacijama i oni će biti opšti prihod budžeta koji podleže istoj finansijskoj kontroli kao i svi ostali prihodi budžeta. Hvala lepo.

Hvala.
Komentar, Aleksandar Senić.

Ja sam mislio da je nadležnost ministra da u Vladi glasa za određeni zakon, ali ako predsednica kaže da to nije njihova nadležnost, evo ja poštujem.
Gospodine ministre Vujoviću, ja bih vama sve verovao što ste sada rekli, samo da ste usvojili amandman da se objavi na internet strani Direkcije za imovinu spisak kupaca koji su kupili te nepokretnosti i ugovori po kojim cenama su kupljeni. Dakle, da ste to dozvolili, sve bih vam verovao. Ovako, o kojoj transparentnosti pričamo? O kom uvidu pričamo? Dakle, jednostavno niste me ubedili da ste iskreni u vašim namerama i to je ono što jedino mogu da vam kažem.
Pozivate se na nepokretnost u ulici Gospodara Jovana. Zbog javnosti, zbog ljudi koji nisu iz Beograda da znaju da je to centar Beograda. Poreska uprava, sami ste rekli, je nepokretnost od deset kvadratnih metara procenila na devet hiljada evra. Svako zna da je to 900 evra po kvadratu. Da li je to realna cena za centar Beograda? A mi smo tražili da se sve proda na javnom nadmetanju i da se na taj način obezbedi prihod i za sport, i za kulturu, i za muzej, i za ovaj prirodnjački centar u Svilajncu koji ćete da zatvorite ovakvim zakonom. Zahvaljujem.

Reč ima Borisav Kovačević.
Ne, nema komentara više po Poslovniku. Izvinjavam se, ali moram da poštujem Poslovnik, znači Dušan Kovačević završili smo sa poslanikom Senićem do idućeg meseca.

Hvala, predsednice Skupštine.
Moje pitanje bi bilo upućeno ministru poljoprivrede, gospođi Snežani Bošković Bogosavljević.
Naime, mislim negde 2013. godine ovde smo u Skupštini u jednoj raspravi bili, ticala se poljoprivrede, tadašnji ministar gospodin Knežević je izjavio, odnosno najavio pripremu strategije o poljoprivredi. Znam da nju nije lako sačiniti jer traži pristup ekspertski, analitički, širokog broja problema, pitanja koji se ne tiču samo poljoprivrede itd, i stoga pravljenje takve strategije zahteva dosta vremena. Ali, mislim da je proteklo dosta vremena, da mi to daje za pravo da postavim pitanje aktuelnom ministru, da li se nastavilo na pripremanju te strategije ili se od nje odustalo?
Pitanje koje ide uz to i da je ovde predsednik Vlade možda bi bilo i logičnije da njemu direktno postavim, ali svejedno. Da li je u percepciji Vlade poljoprivreda kao jedan od primarnih sektora razvoja? Od toga naravno zavisi i kakva će biti strategija. To je, molim ministarku da ovo pitanje prvo koje sam akcentirao, pruži odgovor.
Druga stvar koja se tiče istog pitanja, ako smo odustali od strategije u poljoprivredi, želeo bih da čujem razloge zbog čega? Ako se nije odustalo, imamo li, odnosno Vlada, ministarstvo, ima li plan do kada treba da ponudi strategiju na usvajanje? Toliko za ovo prvo javljanje. Hvala.