Meni je žao što vi mene ne slušate.

Ja vas slušam i možda je bolje da vas ne slušam, jer onda ne bih morao da vas prekinem.

To će javnost oceniti, ali dozvolite mi da obrazložim.
Nije tačno da ne govorim o amandmanu i o onome što je gospodin Veselinović govorio i što je predložio.
Dakle, još jedanput kažem, radi istine i pravde, vezano za napada na ministra, a vezano za amandman, jer se radi o visokoškolskoj ustanovi, a gospodin ministar je predložio izmenu amandmana, ako ste pratili ovde, nije tačno da ništa nije učinio ovde. Sam Zakon o udžbenicima koji smo usvojili govori koliko je ministar učinio, a prethodni ipak ministri to nisu uradili.
Dalje, pitanje inspekcija, a rečeno je da nije ništa. Pitanje ekskurzija koje nisu prethodnici učinili… (Isključen mikrofon.)

Ne vredi, gospodine Atlagiću, vi u tri minuta još niste pomenuli ništa iz amandmana i ja moram da vas prekinem.
Znači, govorili su pre vas sedam, osam narodnih poslanika, svi su govorili o amandmanu. Vi uporno govorite, čak govorite da je ministar dao ispravku amandmana, a to nije tačno.
Znači, gospodine Atlagiću, ovaj put ja moram vas prekinem. Zahvaljujem se.
Reč ima narodna poslanica Irena Aleksić.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, poslanice, pa uvek je ovako kada je reč o broju ispitnih rokova. Tako je bilo i na odboru. Znači, svako želi da iskaže neko svoje mišljenje. Evo ja obećavam da ću ja barem biti kratka.
Smatram da ministarstvo jeste donelo pravu odluku baš iz ovog razloga, zato što mislim da se nikada ne bismo složili koji je to broj, kako treba.
Ja se izvinjavam samo ako bih mogla da dovršim. Tako da jeste ovo prava odluka i ono što bih zaista htela da napomenem. Ljudi koji odlučuju u tim visokoškolskim ustanovama, koji će to biti broj ispitnih rokova, kada će se održavati.
Pored toga što zaista najbolje poznaju specifičnosti svog fakulteta, naravno da su im interesi sopstvenih studenata na prvom mestu, što smatram da je sve u redu.
Tako da, sve su to razlozi zbog kojih zaista smatram da ova autonomija koja je data visokoškolskim ustanovama jeste jedan prava odluka i da se, rekla bih, nikako neće stvoriti nikakva atmosfera, ni haosa, ni nereda, već naprotiv da će oni na najbolji mogući način urediti stvari.
Još jednom, mislim da je blago rečeno nekorektno govoriti o osobama koje treba da odlučuju o tome na način na koji je govoreno. Ipak su to osobe koje se nalaze tu gde jesu zahvaljujući svom znanju i svojoj reputaciji i da to nikako ne smemo izgubiti iz vida. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima dr Janko Veselinović, replika. Izvolite.

Hvala.
U suštini ova rasprava o amandmanu je bila, moglo bi se reći, vrlo korektna. Ja sam branio stav da država treba da dispozitivnim normama odredi okvire broja ispitnih rokova na fakultetu. Neke moje kolege smatraju da to ne treba i kažu da je to etatizacija. Ja smatram da nije etatizacija određivana okvira za visoko obrazovanje.
Zašto? Zato što, ako bi išli na apsolutnu autonomiju univerziteta, onda bi Zakon o visokom obrazovanju imao samo jedan član. Osnivaju se univerziteti. Univerziteti uređuju pitanja unutrašnje organizacije svojim aktima tačka. To je apsolutna autonomija. Kako se finansiraju? Na koji način ispituju? Kakve okvire imaju? Da li dobijaju licencu? Da li imaju akreditaciju?
Dakle, to ne bi bilo pitanje države. To bi bilo pitanje studenata, dogovora studenata i rukovodstva fakulteta. To bi bila apsolutna autonomija za koju se, čini mi se, neki ovde zalažu.
Ja smatram da nema apsolutne autonomije bilo koje oblasti, društvene, koja je značajna za razvoj društva, pa tako ni univerziteta. U tom smislu ostajem čvrsto kod svog stava da država treba o ovoj oblasti da se pita bez obzira na odnos snaga, kao što je bio na Sutjesci deset na prema jedan, kada su u pitanju diskusije na ovu temu. Hvala.

Zahvaljujem se.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo, broj ispitnih rokova i definisanje ispitnih rokova je nužno pitanje sadržine Zakona o visokom obrazovanju poštovana gospodo. Zato smo mi predložili sledeće - broj ispitnih rokova na našim univerzitetima je pet u skladu sa kalendarom ispita i to: januarski, februarski, junski, julski i septembarski, tačka. Kalendar ispita objavljuje se početkom svake školske godine.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvažene gošće i gosti iz Vlade Republike Srbije, predloženim rešenjem, ovim amandmanom koji sadrži ovakav predlog rešenja ne zadire se u autonomiju univerziteta, dame i gospodo narodni poslanici, jer univerziteti i ako se prihvati ideja da definišemo pet ispitnih rokova i dalje imaju pravo na utvrđivanje studijskih programa poštovana gospodo što je deo autonomije univerziteta. I dalje imaju pravo na raspolaganje finansijskim sredstvima što je deo autonomije univerziteta. Univerziteti i dalje imaju pravo na izbor nastavnika i saradnika, dame i gospodo narodni poslanici, što je do autonomije univerziteta.
Vlada treba da obezbedi red i ovakvim predlogom koji danas u Narodnoj skupštini Republike Srbije brani ministar prosvete, gospodin Verbić, Vlada poručuje da ne može da obezbedi red oko jedne osnovne stvari. I šta onda radi Vlada budući da ne može da obezbedi red? Onda pokušava odgovornost da prenese na univerzitete pozivajući se na autonomiju. Autonomija će biti očuvana, poštovana gospodo, sa definisanih pet rokova. Hvala.

Vreme.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici mr Aleksandra Jerkov, Balša Božović i Jovana Jovanović.
Reč ima narodna poslanica Jovana Jovanović.