Dame i gospodo narodni poslanici, meni je drago što je granica odblokirana, tako da verujem da će više biti PDV-a. Mislim da su se moje kolege, neki poslanici, poplašili, oni koji su navikli da idu po Brionima i po Visu, pa su se malo uplašili da ta blokada ne potraje.
Što se tiče ova tri zakona i ratifikacije, naravno da ću ja to podržati. Što se tiče PDV-a, ja se radujem što će biti ujednačene neke poreske stope, ali, s obzirom da je ministar finansija ovde prisutan, ja bih želeo da mu navedem jedan primer iz prakse, koji dotiče nas, poljoprivrednike, prave poljoprivrednike, pa i vinogradare, dakle, radi se o izjednačavanju stopa na gotovi proizvod, o herbicidima, pesticidima, fungicidima. Prilikom uvoza tih sredstava plaća se PDV po stopi od 10%, ali ako uvezemo sirovinu da ga sami proizvedemo, onda je PDV na tu sirovinu 20%. Dakle, samim tim se na taj način favorizuje, a verujem da to ministar nije znao, to je nasleđe koje smo nasledili, na takav način se favorizuje strana proizvodnja a ne domaća i poruka – bolje uvesti nego proizvesti je veoma loša.
Verujem da će u nekim budućim izmenama i dopunama zakona Ministarstvo finansija povesti računa i da neće raditi ono što je radila stranka bivšeg režima, odnosno prethodna vlast, kojoj nije bilo bitno što je, recimo, PDV na uvoznu robu bio dve trećine od ukupne sume PDV-a, a jedna trećina je bio domaći PDV, s obzirom da su oni favorizovali uvoz, da se novac pozajmljivao ne da bi se dizala naša proizvodnja već da bi išao u potrošnju. Na takav način je rasla proizvodnja onim zemljama, zato što smo za pozajmljeni novac kupovali pozajmljenu robu.
Kada smo došli u kuću golih zidova, u državu bez države, u zemlju bez nade, iz prostora iz koga je bežao ko je stigao, zatečeno stanje je bilo takvo da je država totalno bila bačena u prašinu, a to naši gledaoci treba da znaju, teško je napraviti neku građevinu. Dakle, moramo prvo da umesimo glinu, pa se onda od gline peče cigla, crep, od toga se zidaju temelji, zidovi, diže krov i taj postupak je daleko duži, jer je država jedan za mene složen i dugo pravljen proizvod i nju nije lako napraviti, s obzirom da je ona koju smo zatekli bila potpuno devastirana, ekonomski pre svega, socijalno neodrživa, moralno unakažena, gde je glavna vrednost bila da imamo državu koja je bila ometena u razvoju, političare sa posebnim potrebama.
Danas kada se pripadnik stranke bivšeg režima, odnosno šef njihove poslaničke grupe tu raskukao nad siromašnima, ja sam u potpunosti mogao da podržim njegov govor da treba da stane država u zaštitu svojih ljudi, ali i ljudi treba da stanu u zaštitu države. Dakle, ta ljubav mora da bude uzajamna. Ja bih se složio sa tim govorom o siromašnima, o nezaposlenima, o slabo plaćenima, ali je trebalo i da kaže zašto se to desilo i da jednostavno kaže da je do smanjenja plata i penzija moralo da dođe zato što novac nije uložen u proizvodnju nego u potrošnju, da u vreme kad se najviše zaduživalo, da se izgubilo 400 hiljada radnih mesta odmah.
Zato njih, sebe i sve nas pitam – da li bi penzije morale da se smanjuju, ili plate u javnom sektoru, da nije izgubljeno 400 hiljada radnih mesta? Jer, ljudi su sa prihodovne strane otišli u rashodovnu stranu, postali su socijalni slučajevi. Da imamo sada 400 hiljada tih doprinosa za PIO, da imamo za zdravstveno osiguranje, mi bi svakako u budžetu imali daleko više novca i mogli ne da smanjujemo penzije, već smo mogli da ih povećamo i da iz proizvodnje, iz realnih izvora, ljudi dođu do novca.
Svakako da bi stopa PDV-a, ovakva kakva jeste ili nešto manja, mogla, zahvaljujući toj potrošnji, da nosi ovu državu, jer naš cilj je da napravimo jeftinu, posvećenu državu, koja će se finansirati od svojih prihoda, u kojoj glavni proizvod neće biti dug. Zato je moja obaveza da podržim sve ove zakone.
One koji su se ovde pozivali na ono – naše vreme tek dolazi, ja moram da ih upozorim i biću veoma kratak, da bi druge kolege mogle da govore, dakle, njih moram da upozorim da će se to desiti na „sveti nikad“. Hvala.