Ja vas molim, nastavite da replicirate narodnom poslaniku Zoranu Babiću, zbog čega ste dobili pravo na repliku.

Moje pitanje je bilo i pitanje gospodina Babića – šta je obaveza narodnog poslanika? Gospodine Bečiću, obaveza narodnog poslanika je da kada jedan ministar dođe, da malo propitamo tog ministra, da ga malo izložimo jednom kritičkom sudu jer on nastupa u ime izvršne vlasti. To je obaveza svih nas, bez obzira da li smo deo vladajuće koalicije ili smo opozicioni narodni poslanici. Zato tvrdim, ničega pežorativnog u mom izlaganju nije bilo, nego jedan poziv da svaki narodni poslanik ovde vrši svoju dužnost, a to je dužnost koja proističe iz zakletve koju smo ovde dali, poštovana gospodo, da kontrolišemo izvršnu vlast, a ne da joj povlađujemo, kao što danas jeste bio slučaj, izvinjavam se, moram to da kažem. Hvala.

Zahvaljujem se, gospodine Pavićeviću, ali upravo ovo što ste rekli govori o onome što ste rekli.

(Vladimir Pavićević, s mesta: O meni, o vama, o svim poslanicima.)

Vi osporavate narodnim poslanicima da oni iskoriste ovu temu, kao što je rekao gospodin Babić, da promovišu mesto odakle su došli, da zastupaju birače koji su ih izabrali u ovu Narodnu skupštinu i vi im sada to osporavate, a vi ste u vašem govoru od pet minuta pomenuli zakon u jednoj rečenici. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Ove prazne klupe pokazuju snagu bivšeg režima i snagu protivnika Vlade i politike Aleksandra Vučića i Vlade Aleksandra Vučića. Evo, i ta takva snaga u bivšem režimu sada se upolovači, zato što se sprema da ode. Ali, gospodin Pavićević i ja imamo jedno elementarno nerazumevanje, da tu i takvu opoziciju, stelt opoziciju, ove prazne klupe treba da nadomeste narodni poslanici SNS, koji su dobili na izborima podršku, da se presele na drugu stranu i da kritikuju Vladu Republike Srbije, o čemu govorite, gospodine Pavićeviću? O čemu govorite? O kakvoj obavezi? Gde piše ta obaveza? Gde piše tako nešto, da narodni poslanik po difoltu mora da kritikuje Vladu?

Elementarno nerazumevanje i elementaran pokušaj da nešto što definitivno je okrnjeno, definitivno da skoro ne postoji u našoj državi, bude potpomognuto sa druge strane, da su vam eseji promovisanje vrednosti Srbije, a da vam je pesma za vaše uši kritika Vladi Republike Srbije. Zbog čega? Da kritikujem gospodina Ljajića, koji je propratio svaki projekat u Vrnjačkoj banji, kraljici srpskog turizma, koji je ispratio, i ne samo prisustvom, ne samo prisustvom u ovoj sali, ne samo prisustvom i u Vrnjačkoj banji, ali i u drugim turističkim mestima, već i finansiranjem projekata? Dođite, gospodine Pavićeviću, dođite da vidite kako izgleda vrnjački centralni park.

Vreme. Zahvaljujem, gospodine Babiću.

Dođite da vidite šta znači kada se pod naprednjačkom vlašću kada se vodi jedna opština, jedan grad, jedno mesto i jedna država, a pokazaću vam slike šta je to značilo sa kolegama u klupama ispred vas. Izvinite, stelt kolegama u klupama ispred vas.

(Vladimir Pavićević, s mesta: Replika.)

Zahvaljujem gospodine Babiću.

Gospodine Pavićeviću, veoma vas uvažavam ali mislim da na ovakav način ne možemo više da nastavimo. Završen je krug replika. Vi ste izazvali repliku, gospodin Babić je odgovorio i sada se vraćamo na dnevni red.

Reč ima narodna poslanica Branka Janković. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, kolege poslanici, gospodine ministre sa saradnicima, poštovani građani, mi danas pred sobom imamo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu. Ja za isti mogu reći da sadrži vrlo precizne, savremene odredbe, da je usklađen sa našim novim zakonodavstvom i sa evropskim zakonodavstvom.

Izmenama i dopunama Zakona o turizmu uređene su praktično one oblasti i ovi delovi turističke propagande i usluga koji su do sada važećim zakonom bili nedorečeni ili su prevaziđeni ili su u praksi uočeni nekakvi problemi. Te oblasti su praktično sada unapređene.

Predloženim izmenama i dopunama poboljšaće se kvalitet pružanja usluga u turističkoj delatnosti, suzbiće se siva ekonomija, a korisnici usluga biće u većoj meri zaštićeni i to će doprineti i većem njihovom zadovoljenju.

Kako će se sve ovo postići, to smo danas čuli od svih mojih kolega poslanika koji su iznosili svoje literalne sastave. Ali, ja ću ponoviti ukratko: Propisivanjem uslova za kadrove turističkih organizacija, uspostavljanjem savremenijih oblika poslovanja i organizovanjem subjekata u turizmu, kao što su destinacijske menadžment organizacije, destinacijske menadžment kompanije i turistički klasteri, kao novi oblici udruživanja javnog i privatnog sektora. Nadalje, dorađene su odredbe koje se odnose na organizatore turističkih putovanja i propisane upućujuće norme kojima su navedeni razlozi za oduzimanje licence.

Značajne novine su propisane i u članu 23. Predloga zakona i odnose se na posrednike i njihovu obavezu da se registruju u registru turizma.

Članom 56. stav 6. Predloga zakona taksativno su propisani podaci koje turistička agencija mora da stavi na raspolaganje u svoju brošuru, kao i da dokumentacija turističke agencije mora biti na srpskom jeziku, a izuzetno i na stranom jeziku, kada je turistička agencija dužna da obezbedi overeni prevod. Na ovaj način u potpunosti je izvršeno usklađivanje ovog zakona sa odredbama Zakona o zaštiti potrošača.

Vrlo bitna novina jeste definisana u podnaslovu člana 53. – ovlašćenja inspektora jedinice lokalne samouprave, koji sada može pod određenim uslovima da privremeno zabrani pružanje ugostiteljskih usluga u objektima domaće radinosti i seoskom turističkom domaćinstvu, može da privremeno zabrani obavljanje turističke delatnosti u slučaju kada se inspektoru onemogući vršenje poslova nadzora, može da izda prekršajni nalog, može da podnese prijavu nadležnom organu za učinjeno krivično delo, privredni prestup ili pak da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Takođe, inspektor jedinice lokalne samouprave može doneti i rešenje o privremenoj zabrani obavljanja delatnosti.

Sve ovo do sada je bilo nemoguće. Nadležnost za ovakvo delovanje imala je isključivo Republička turistička inspekcija, a usled nedovoljnog broja turističkih inspektora, mnoge nepravilnosti i nezakonita postupanja ostajala su nesankcionisana.

Praksa je bila da su do sada inspekcije lokalne samouprave, po uočenim nepravilnostima samo obaveštavale nadležnu turističku inspekciju, ali, kažem, usled malog broja republičkih turističkih inspektora, ostajalo je i dosta propusta.

Prebacivanjem drugostepene nadležnosti na nivo opštinskih, odnosno gradskih veća, dobija se na efikasnosti i ujedno se rasterećuje nadležno ministarstvo, odnosno ministar, onih poslova koji svakako nisu prioritet u njegovom delokrugu rada.

Ovim izmenama i dopunama obezbeđuje se veća i efikasnija zaštita korisnika turističkih usluga.

Ono što je vrlo bitna novina predložena ovim izmenama i dopunama Zakona o turizmu, jeste uvođenje uslova za kadrove na rukovodećim mestima u turističkim organizacijama na svim nivoima, a pre svega na lokalnom nivou. Kako je uočena pojava nestručnih ili nedovoljno stručnih kadrova na rukovodećim mestima, propisani su uslovi u pogledu stručne spreme i radnog iskustva za direktora turističke organizacije.

U potpunosti se uređuje oblast – profesija u turizmu, turističkih vodiča, lokalnih turističkih vodiča i turističkih pratioca, a kao novina uvodi se predstavnik na turističkoj destinaciji.

Sve ovo zaista vodi ka kvalitetnijoj promociji i planiranju razvoja turizma, efikasnijoj realizaciji planiranih aktivnosti i projekata u oblasti turizma.

Naravno, ovim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu, dobijamo jedan moderan i sa zakonodavstvom EU usklađeni zakon.

Ovim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona, pomenuću, u delu kaznenih odredaba došlo je do velikog unapređenja uvođenjem platnog naloga, čijom primenom se očekuje efikasnija realizacija naplate propisanih kazni, a postojeća iskustva u primeni takvih odredaba u nekim drugim zakonima, na primer u Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima, govore da će se zaista postići značajniji pozitivni efekti na budžet Republike Srbije.

Poštovani ministre, ja sam ovom prilikom iznela neka svoja zapažanja u smislu ovih predloženih izmena i dopuna Zakona o turizmu i to sam učinila, naravno, kao narodni poslanik i učinila sam kao diplomirani pravnik i dugogodišnji sudija za prekršaje u Novom Sadu, obzirom da sam imala prilike da primenjujem odredbe Zakona o turizmu, radeći po zahtevima za pokretanje prekršajnog postupka republičkih turističkih inspektora.

Međutim, kao narodni poslanik, ja ću morati da zatražim pažnju prisutnih kolega i vašu pažnju, pa da u drugom delu svog govora iznesem i svoj literalni sastav, obzirom da veoma volim da pišem, a i pročitala sam dosta knjiga, a kao narodni poslanik, ja sam u stvari osoba koja predstavlja celokupno stanovništvo određene oblasti. Dakle, u ime građana Sremskih Karlovaca, izneću vam sledeće. Samo još jedna mala digresija – nadam se da moj literalni sastav neće biti onakav kakav je bio do sada u izlaganju mojih kolega.

U pogledu turističke ponude, Sremski Karlovci imaju šta pokazati. Stražilovo – najpoznatije izletište u okviru Nacionalnog parka Fruška Gora, udaljeno na svega 4 km od centra grada, zahvaljujući slavi i značaju Branka Radičevića, čuveno je đačko stecište i mesto jedinstvenog pesničkog hodočašća. Dunav – jer Sremski Karlovci leže na desnoj obali Dunava, koji pruža mnogobrojne mogućnosti za razvoj sportsko-rekreativnih sadržaja. Dvorska bašta – kompleks koji se nalazi u samom naselju, 500 metara od centra Sremskih Karlovaca. Nekada je predstavljao jednu od najstarijih botaničkih bašta u zemlji. Prostire se na dva nivoa, u jednom je sportsko-rekreativni centar, odnosno sadržaj, a u donjem delu šetalište. Koviljsko-petrovaradinski rit predstavlja specijalnih rezervat prirode pod zaštitom države očuvanih i raznovrsnih izvornih i hidrografskih oblika i prisustvo retkih i proređenih vrsta. Godine 1989. proglašen je za međunarodno značajno stanište ptice, a 2004. godine uvršten u spisak zaštićenih područja zavisnih od vode i značajnih za basen Dunava i nalazi se na listi Ramsarske konvencije. U Sremskim Karlovcima nalazi se Vladičanski dvor, Vladike sremskog i Srednja bogoslovska škola.

Sremski Karlovci, prema geografskim podacima nalaze se na 12 kilometara od Novog Sada, na krajnjem su severoistoku Srema, u podnožju Fruške Gore, na desnoj obali Dunava, dakle, idealno locirana opština sa raznovrsnim mogućnostima da privuče turiste, poslovne ljude i potencijalne investitore kapitala na putu Beograd-Subotica i međunarodnoj pruzi Istanbul-Varšava.

Iz ovog kratkog izlaganja da kažem, literalnog sastava, slušalac bi zaključio da prihodi opštine Sremski Karlovci od turizma predstavljaju značajnu stavku u lokalnom budžetu. Međutim, lokalnu samoupravu već 12 godina vode ljudi kojima je lični interes kao i politička orjentacija koju sprovode i slede primaran, a interes građana Sremskih Karlovaca nebitan. I pored svih prirodnih potencijala koje sam navela za razvoj turizma Sremski Karlovci se ne mogu pohvaliti rezultatima u svojoj turističkoj aktivnosti, prevashodno mislim na broj posetilaca, turista, broj ostvarenih noćenja, uređenja turističkih potencijala i rad turističke organizacije koju je lokalna samouprava osnovala u Sremskim Karlovcima.

Ostaci bivšeg režima, predstavnici tih ostataka, unazad 12 godina, i sada još uvek, nosioci su vlasti u lokalnoj samoupravi Sremskih Karlovaca i Turističkoj organizaciji Opštine Sremski Karlovci. A kako oni vode Turističku organizaciju u Sremskim Karlovcima, moram vam izneti neke podatke.

U izveštaju o radu Turističke organizacije opštine Sremski Karlovci za 2014. godinu, koji je razmatran na 21. sadnici SO Sremski Karlovci, dana 9.6.2015. godine, dat je podatak da je Turistička organizacija, primera radi, ostvarila prihod od prodaje robe, ma šta to bilo, u iznosu od 31.765 dinara, dok je, poređenja radi, taj isti prihod u prethodnom izveštajnom periodu, iznosio 69.490 dinara. Dakle, duplo manje.

Kao odgovor na odborničko pitanje za razloge ovakvog pada prihoda, navedeno je upravo sledeće: „Prihod od prodaje robe u 2014. godini, manji je u odnosu na prethodnu godinu, jer je promet posetilaca bio manji.“ Zastrašujuće.

Međutim, i pored ove konstatacije, sledi sledeća: „Što se tiče radnog angažovanja osoba koje nisu u stalnom radnom odnosu, u Turističkoj organizaciji opštine Sremski Karlovci, ukupno je zaključeno 24 ugovora o privremenim i poverenim poslovima, sa turističkim vodičima, kao i sa radnicima preko Studenske zadruge.“

Sve u svemu za 2014. godinu, Turistička organizacija je za te namene, dakle, za angažovanje radnika za povremene i privremene poslove, utrošila 1.053.952,21 dinar.

Nadalje, koliko je uspešno radila Turistička organizacija Opštine Sremski Karlovci u 2014. godini, govori i podatak da je u izveštaju o troškovima za zarade stalno zaposlenih izdvojeno 5.689.907,55 dinara, i da je na iste troškove u prethodnom izveštajnom periodu, odnosno prethodnoj godini 2013, izdvojeno 2,5 miliona, tačnije 2.543.104 dinara. Dakle, duplo više je utrošeno u 2014. godini, a da pri tome broj stalno zaposlenih radnika nije povećan.

Dakle, troškovi reklame, plakata, propagande, prema izveštaju TO iznose još 1.225.000 i sve to, a rezultati izostali. Prema samom izveštaju TO Opštine Sremski Karlovci, stoji dakle manji broj posetilaca, manji broj turista.

Još bih jedan podatak iznela, a to je da je u 2014. godini, iz budžeta Opštine Sremski Karlovci, za rad TO izvršena donacija od 4.488.610,40 dinara, dok je u prethodnom periodu, kao donacija, dato 1.387.452 dinara.

Dakle, podaci su zastrašujući. Potrošeno je dva i po puta više novca a rezultat je drastično slabiji.

Napomenuću i činjenicu da je tokom cele 2014. godine, izletište Stražilovo, bilo van funkcije posetiocima, jer je ostalo neuređeno, a jedini restoran na ovom izletištu nije radio, uz to je bio i pokraden, celokupan pripadajući inventar, a ključ od istog lokala imala je direktorka TO.

Sigurna sam da će predložene izmene i dopune Zakona o turizmu, ubuduće sprečiti ovakva postupanja u turističkim organizacijama uopšte, pa i u lokalnoj samoupravi iz koje dolazim.

Zaključak je sledeći, Turistička organizacija lokalne samouprave iz koje dolazim, ostvarila je u prethodnoj godini slabije rezultate, ali je utrošila dva i po puta više sredstava za organizaciju i propagiranje razvoja turizma u opštini.

Sve je ovo ostalo bez posledica, bez odgovornosti kazni, a na štetu građana Opštine Sremski Karlovci.

Neposredno pred ovo zasedanje dobila sam informaciju da je u vezi svega napred iznetog, Odbornička grupa Pokreta socijalista Aleksandar Vulin, u SO Sremski Karlovci, pokrenula inicijativu za reviziju opštinskog budžeta i budžeta turističke organizacije opštine Sremski Karlovci, kod nadležnog državnog revizora, podnela zahtev Inspektoratu za rad Ministarstva za rad i kontrolu svih ugovora o povremenim i privremenim poslovima i podnela zahtev za dostupnost svih informacija od javnog značaja od TO opštine Sremski Karlovci putem Poverenika za informacije od javnog značaja. Ishod, svi građani Sremskih Karlovaca čekaju, kao i predstojeće lokalne izbore. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se gospođo Janković.

Za reč se javio narodni poslanik Miodrag Nikolić. Izvolite gospodine Nikolić.

Poštovani predsedavajući, uvaženi potpredsedniče Vlade, uvažene kolege i koleginice.

Predloženi zakon, kao privrednik, mogu da ocenim da je dosta dobar i uvek je dobro, šta god se radi, biće rezultata, biće nešto bolje, to se svi trude, pa i danas moje kolege učestvujući u radu celodnevnog zasedanja ove sednice.

Ja ću pokušati da ne ponovim ono što je danas rečeno i pokušaću na neki način, kao privrednik, iz prakse, iz života i sa terena, da iznesem neke primere, a zatim, daću neke konkretne predloge, kao što sam i napisao dva amandmana sve sa ciljem i željom da se otkloni ono što je stvarno na terenu i oni najveći, gorući problemi koji se javljaju na terenu.

Po meni, dvadesetogodišnji raspad srpske privrede kroz privatizaciju, ili kako ja to češće puta znam da kažem, kroz globalizaciju srpske privrede, bivši režim je uništio sve, uništio je i školstvo, uništili su kadrove, nema više kadrova, nema više stručnosti.

Istini za volju, nešto je tu učinjeno i za vreme Josipa Broza, kada smo imali, u ono vreme, pre nego što se pojavio Stipe Šuvar, koji je uništio sistem obrazovanja.

Kada su svi kadrovi za privredu morali da imaju dva do tri dana prakse i obuke, to je i dan danas u Nemačkoj, Austriji, razvijenoj Evropi, pa uz školovanje, slušanju teorije i različitih predavanja, oni i te kako kroz praksu nadograde ono što znaju i takvi ljudi izađu sa diplomom odmah sposobni da preuzmu odgovornost da daju pun kapacitet, puno znanja i pune usluge ili ako je u pitanju proizvodna delatnost u proizvodnji.

Nažalost, naša privreda, ono što je valjalo godinama, poslednjih 20 godina, veliki deo je otišao van zemlje.

Svedoci smo svega toga da nažalost i danas odlaze daleko manje, ali odlaze i to jeste najveći gubitak jedne zemlje, pa i naše Republike Srbije.

Ja ću u kasnijem izlaganju izneti predlog kako to da eventualno prevaziđemo i da rešimo. Navešću primer jednog privrednika koji je uložio nekoliko stotina hiljada evra u jedan velelepni turističko-sportsko-rekreativni kongresni centar kod Kragujevca, sav je u cveću, napravljeni su bazeni, napravljene su sportske hale, teniski tereni, itd, ne znam koliko ćete da poverujete u to, ali je tako, znam čoveka odlično.

Tri godine unazad raspisuje konkurse, obraća se i službi zapošljavanja lično kod direktorke Nacionalne službe za zapošljavanje, razgovaraju sa njom, traži menadžera, nudi 100.000 startnu platu. Prijave se 10-15, dođu da pogledaju šta treba da rade, odustaju, vraćaju se, nisu odgovarajući da oni ni izbliza nisu sposobni da jedan takav objekat vode.

Što je nama još gore, još čudnije, još tužnije, a to je molim vas da danas u Srbiji je teško naći konobara i kuvara, malo boljeg, ne dobrog, malog boljeg kuvara ili konobara ne možete naći, nema ga. Sedam puta taj privrednik je raspisivao konkurse, na radiju, na televiziji obratio se Nacionalnoj agenciji i to malo što završe u Kragujevcu u školi, što malo završe u Čačku ili u Vrnjačkoj Banji, ta deca nisu kriva, ona su potpuno bez prakse, ona ne znaju kao kuvar maltene jednu pljeskavicu da ispeku. To je istina na terenu, verujte mi, pričam kao čovek iz života i iz prakse jer putujem, kružim, čujem, slušam, a i kao predsednik Udruženja za privredni preporod Srbije imamo nekoliko hiljada članova, tako da to su jedni od ostalih predloga ili primedbi ili problema.

Pogotovo u letnjoj sezoni od maja pa do septembra, svedoci ste znate da uglavnom veliki broj njih ode, napuste radno mesto, odlaze u Crnu Goru, odlaze u Hrvatsku, Grčku i drugim zemljama EU gde na žalost istini za volju nema neku veću zaradu, veliku platu, ali dobija tamo 400-500-600 evra na ruke, nema osiguranje, nema penzijsko, nema socijalno, ali eto šta je teška ekonomska situacija, 20 godina haosa u zemlji, doveli su ljude da se spašavaju, ne razmišljajući što neće imati sutra penziju, kako će sutra izdržavati sebe ili eventualno deo svoje porodice, kako će pomoći svom delu porodice.

Tako da, jeste lepo sve ono što se danas čulo …