Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi predstavnici ministarstva, uvažene kolege poslanici, poštovani građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, opštine Svrljig, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je Grad Niš.

Sada govorimo o Zakonu o turizmu i molim vas, nemojte da mi zamerite zato što ovako govorim, ja znam da su sve opštine u Srbiji lepe, najlepše, najlepše u Evropi i u svetu. Inače, u Skupštini predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku sa liste SNS.

Članom 6. i 7. zakona predviđa se da se radi razvoja turizma u budžetu Republike Srbije obezbede sredstva za učešće u finansiranju promocije turističkih destinacija i turističkih mesta, turističkih manifestacija u zemlji i inostranstvu. Predviđena je i mogućnost da se radi usmeravanja i podsticaja razvoja turizma u budžetu Republike Srbije obezbeđuju sredstva i za podsticanje unapređenja turističkog prometa domaćih turista i organizovanog turističkog prometa stranih turista na teritoriji Republike Srbije.

Pozdravljam ovakvo rešenje, jer bez ozbiljnijih sredstava za promociju, naročito u inostranstvu nema ni rezultata. Ta sredstva koja se budu izdvajala iz budžeta će se vratiti u budžet višestruko uvećana. Siguran sam, jer Srbija ima ozbiljne prirodne lepote, dobru i zdravu hranu, gostoljubive ljude i čini se jedan savršen turistički paket.

Upravo zbog toga, ja ću podržati ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o turizmu. Svi kažu da Srbija popravlja svoj imidž u svetu. Ja kažem – ne, mi ne popravljamo imidž, mi napokon pokazujemo sebe onakvi kakvi jesmo, onima koji hoće da nas vide. Kada budemo uspeli da na odgovarajući način prezentujemo našu zemlju u inostranstvu, rezultati u vidu većeg broja turista i većeg broja noćenja neće izostati. Strani turisti kada jednom budu probali pogaču, sir, kajmak naša tradicionalna jela, naš svrljiški belmuž, našu svrljišku jagnjetinu, a povrh svega biti u našem društvu barem jedan dan, siguran sam, sigurno će ponovo doći naredne godine i biće naši najbolji promoteri i najbolji prijatelji.

Ja volim da kažem da dolazim iz najlepše opštine u Srbiji bez namere da svoju veličam, a tuđe kudim, ali smatram da bi svi mi trebali i morali uvek i na svakom mestu širiti dobar glas o mestu odakle smo, o delu države odakle dolazimo i o našoj državi uopšte.

Postoji toliko lepih opština u Srbiji i to treba sve nas da raduje. Pitanje je samo koliko mi zapravo znamo o drugim gradovima, opštinama, selima u Srbiji. Čini mi se da smo spremni da prevalimo jedan ogroman put samo da bismo videli neku turističku atrakciju u svetu, a za to još i damo jako veliku svotu novca.

Sa druge strane, mi imamo situaciju u Srbiji da stanovnici jednog sela, jedne iste opštine, nikada ili jedanput, ili dvaput odu u drugo selo ili drugu opštinu. Pošto i sam ovde predstavljam kraj iz kojeg dolazim, reći ću da se u jugoistočnoj Srbiji, koja je znatno manje turistički eksploatisana od nekih drugih delova Srbije, kao što je npr. zapadna Srbija, nalazi čitav jedan niz sigurno isplativih turističkih atrakcija i manifestacija.

Što se tiče atrakcija, pomenuću Homoljske planine, Staru planinu, Rtanj, Svrljiške planine, jezera, kao što su Bovansko jezero kod Sokobanje, Aleksinca, Vlasinsko kod Surdulice, Zavojsko jezero pored Pirota, reke, njihove doline, kanjoni, kao što je reka Jarma, jedna od najlepših reka u Srbiji. Timok sa svim pripadajućim pritokama, klisure, kao što su Svrljiška, Sićevačka, Jelašnička, Grdelička i mnoge druge. Pećine, kao što su Rajkova, Zlocka, Lazareva, Cerjanska, Prekonoška, Samar pećina, to su pećine u Svrljigu. Inače Samar pećina je upisana u Ginisovu knjigu rekorda i ostale druge pećine.

Što se manifestacija tiče, poznate su brojne kulturno-umetničke, zabavne, privredne, sportske a i druge manifestacije ovog dela zemlje. Kao što su npr. „Božićni uspon na Rtanj“, „Sajam pirotske peglane kobasice“, „Proslava Svetog Trifuna na Rajačkim pivnicama“, „Lužnički megdan“ u Babušnici, „Festival dečijeg stvaralaštva“ u Prokuplju, „Međunarodni sajam turizma“ u Nišu, „Zaječarska gitarijada“, „Sabor gajdaša“ i „Belmužijada“ u Svrljigu.

Ja o Svrljigu mogu više pričati, ali samo želim da napomenem da je to veoma lepa manifestacija gde pozivam sve da dođu. „Roštiljijada“ u Leskovcu, „Nišvil“ i „Nismanija“ u Nišu, „Knjaževačko kulturno leto“, „Dani višnje“ u Merošini, „Dani šljive“ u Blacu, „Dani banice“ u Beloj Palanci.

Što se konkretno Svrljiga tiče, naš brend kao što su svrljiško jagnje, svrljiški sir, svrljiški belmuž, polako ali sigurno postaju poznati u čitavoj Srbiji, a i u Evropi. Siguran sam i nadam se da će biti prepoznatljiv i u svetu.

Na podizanju turističke infrastrukture se tek treba raditi, ali verujem da ni ti rezultati neće izostati tako da ko jednom bude došao kod nas u Svrljig, siguran sam da će dolaziti uvek, i uvek i uvek, a to važi i za ostale opštine u jugoistočnoj Srbiji a i celoj Srbiji.

Članom 30. uređuje se i seoski turizam, tako što se predviđa da ugostiteljske usluge smeštaja, pripremanja i usluživanja hrane i pića može da obavlja pravno ili fizičko lice. Propisuje se da je lice u obavezi da pribavi akt kojim se objekat domaće radinosti razvrstava u odgovarajuću kategoriju i određuje obim usluga koje može da pruža fizičko lice.

Upravo je taj akt prvi korak i veliki broj domaćina koji su zainteresovani za bavljenje seoskim turizmom nikada ne načine taj prvi korak i odustanu od kategorizacije objekta. To nam govore podaci o broju kategorizovanih objekata, manje 1000 krajem 2012. godine u celoj Srbiji. To nije malo, ali ako se uzme u obzir koliki su potencijali, koliki je broj registrovanih gazdinstava, vidi se da tu ima mesta za veliki napredak.

Ja sam kao predstavnik Ujedinjene seljačke stranke najviše zainteresovan na promociju ovog vida turizma, jer je seoski turizam, vidi se slabo razvijen, a mogao bi da bude dodatni izvor zarade velikom broju naših poljoprivrednih gazdinstava, naših poljoprivrednika. Zbog toga je neophodno da ih država, a i lokalne samouprave rade na razvoju seoskog turizma i da preduzimaju mere za promociju ovog vida turizma, kako kod domaćih gostiju tako i u inostranstvu.

Ponavljam, taj novac koji se daje na promociju, reklamu naših turističkih potencija se višestruko vraća i puni i državni i kućni budžet i budžet lokalnih samouprava. Država i lokalna samouprava moraju međutim da stimulišu naše domaćine da urade kategorizaciju i počnu da se bave seoskim turizmom. Za bavljenje ovom delatnošću je potrebno da budu zadovoljeni i određeni standardi za šta su potrebna znatna sredstva.

Opština Svrljig iz koje ja dolazim je iz budžeta uvek izdvajala sredstva za pomoć u kategorizaciji naših gazdinstava i naših ljudi u našim selima, jer želimo da damo svakome ko želi da se bavi seoskim turizmom mogućnost da radi.

Sa druge strane, kao predstavnik Ujedinjene seljačke stranke siguran sam da će Vlada na čelu sa našim premijerom, zajedno sa ministrom, gospodinom Ljajićem, u naredno periodu mnogo veći akcenat staviti na sve vidove turizma. Jeste da podržavam seljački turizam, ali svi ostali vidovi turizma su veoma bitni.

Primer iz opštine iz koje ja dolazim - ima veoma razvijen i lovni turizam, gde smo unazad nekoliko meseci zajedno sa lovačkim udruženjem, sa predsednikom lovačkog udruženja, uspeli da dovedemo Italijane, da dođu kod nas u lov, a posle tih zajedničkih druženja došlo je do ozbiljnijeg posla, gde smo mi sa tim Italijanima, to su bili biznismeni, napravili jedan veliki posao koji će biti veoma, veoma dobar za našu opštinu Svrljig. To što govorim o Svrljigu to će biti i u ostalim delovima naše Republike Srbije, zato što je turizam veoma bitna grana.

Što se tiče turizma, moramo mnogo više ulagati u infrastrukturu. Ja bih sada i pozvao našeg ministra, gospodina Ljajića, da u narednom periodu kada se prave pravilnici vezano za podelu sredstava za pomoć udruženjima, turističkim organizacijama, za pomoć lokalnim samoupravama, da se nađe mogućnost da opštine koje su nerazvijene, koje su marginalne, koje imaju prirodnih kapaciteta da mogu da se bave turizmom, da se tim opštinama daje određeni procenat više u odnosu na druge, baš zbog toga, da iskoristimo ono što nam je priroda dala.

Zbog toga, još jednom ću, kao poslanik, ispred Ujedinjene seljačke stranke, sa liste SNS, iz najlepše opštine Svrljiga, podržati set svih ovih zakona, jer sam siguran da će Vlada na čijem je čelu gospodin Vučić i nadležno ministarstvo uspeti da obezbedi našim ljudima, koji žive i u malim i većim opštinama, da obezbede bolji i lepši život.

Zahvaljujem kolega Miletiću.

Sledeći govornik je koleginica Biljana Ilić Stošić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, pomno čitajući Predlog izmena i dopuna ovog zakona i pored najbolje volje nisam uspela da razjasnim nekoliko nejasnoća.

Prvo, vezano za obaveze za polaganje stručnog, teorijskog i praktičnog ispita za turističke vodiče imam nekoliko dilema, pa, molim preciznije razjašnjenje. Kaže se po tačkama 6. i 7. u obrazloženju da će troškovi polaganja ovog obaveznog, zakonom propisanog ispita snositi sami kandidati, kako je to i ranije bilo, sem kraćeg perioda kada je ta obaveza bila ukinuta za teorijski deo ispita, koji je onda išao na teret budžeta, a praktična posledica svega toga je da je broj mogućih prijavljenih kandidata bio u velikoj ne srazmeri sa zainteresovanima. Sada se to ukida i to je, mislim, u redu.

Onda se odmah već u narednom pasusu govori o troškovima koji će se morati finansirati iz državnog budžeta, kao i iz budžeta lokalnih samouprava, kao nadoknada članovima ispitnih komisija upravo za taj isti stručni ispit.

Dalje se kaže - kroz aproksimativnu računicu, na osnovu dosadašnjeg cenovnika, pretpostavljam nezainteresovanosti, odnosno dosadašnjeg zabeleženog interesovanja, da će, citiram - ukupan iznos koji bi potencijalni kandidati uplatili na račun budžeta Republike Srbije, pri navedenim pretpostavkama biti sedam miliona i 200 hiljada dinara, što višestruko prevazilazi dosadašnje troškove nadoknade plaćanja profesorima ispitivačima.

Čekajte, pa, šta onda tu ima da se subvencioniše iz državnog ili lokalnog budžeta ili šta ja tu nisam razumela?

U vezi sa tim, za mene lično je više nego poražavajuća konstatacija, opet citiram - posebno se napominje da državni službenici zaposleni u Ministarstvu na poslovima iz oblasti turizma, nisu dovoljno kompetentni, niti poseduju potrebna znanja i takav nivo stručnosti da bi mogli biti ispitivači kod polaganja navedenih ispita. I pitam se kada će se nešto učiniti po tom pitanju, umesto da opet i opet to konstatujemo sa nepodnošljivom lakoćom ravnodušnosti?

Je li moguće da u resornom ministarstvu na poslovima uređenja upravo sektora turizma rade ljudi čije znanje ne doseže nivo znanja potrebnog za turističke vodiče i turističke pratioce, što jedino mogu da razumem kada je reč o delu ispita iz stranog jezika, mada kaže se da je reč o nekom od svetskih jezika u nivou obuhvaćenim nastavnim planom i programom Ministarstva prosvete? Znači, tu bi trebalo da ima dovoljno stručnih kadrova da budu članovi komisije umesto da se angažuju eminentni stručnjaci čiji je sat sa razlogom skup, ali ipak nepotrebno za ove potrebe iz čega proizlazi i dodatno pitanje – koji je to nivo i obim znanja potreban jednom turističkom vodiču, pratiocu pogotovo, kao i – da li o tome treba da brine država ili poslodavci koji ih angažuju i kojima je naravno van svake sumnje veoma stalo da imaju vrhunski osposobljen personal pogotovo na terenu pružanja najdirektnijih turističkih usluga ako već posluju u surovom konkurentskom tržištu pod neprivilegovanim uslovima?

To što se u dosadašnjoj praksi članovima komisije iz redova službenika ministarstva nije ni plaćala nadoknada po rešenju komisije sasvim je u redu. Pa to je deo njihovih poslova i radnih zadataka za koje su, jel te, već plaćeni kroz svoju redovnu platu.

Dalje, vidim da se tarife i profil komisije ostavlja za podzakonska rešenja. Nadam se da će njima biti eliminisane sve mogućnosti za nedozvoljene radnje, kao što su naprimer neosnovano privilegovanje omiljenih stručnjaka, nerazumne tarife za kandidate i slične stvari koje će otežati funkcionisanje postupka dobijanja licenci, što bi onda onemogućavalo davanje šireg zamaha ovoj grani i naravno davalo vetar u leđa sivoj ekonomiji u ovoj oblasti, iako se, opet citiram, navodi da je polaganje ovih ispita moguće realizovati samo angažovanjem eminentnih stručnjaka iz navedenih oblasti, koji su jedini garant kvaliteta itd.

Na šta mi je prva pomisao, oprostite, da se pomalo u ovom smislu preteruje uz ponavljanje prethodno navedenih bojazni i sumnji. Toliko o tome.

Drugi set mojih nedoumica i pitanja odnosi se na rad turističkih inspekcija. Tačnije, praktične posledice njihovog nedovoljnog delovanja na terenu, što jeste njihova osnovna uloga.

U samom predlogu se pod tačkom 6. dela obrazloženja konstatuje da su inspekcijski organi mogli da reaguju tek kada su propisi prekršeni, pogotovo se to odnosi za poslove posredovanja tj. turističke subagenture za čiji broj ne postoji tačna evidencija, već samo okvirna pretpostavka od 500 do 800.

Hoće li obaveze registracije u APR-u, jednokratna ili na neodređeno vreme rešiti ovaj problem? Mislim da je malo smešno pravdati te troškove mišljenjem da je reč tek o nekoliko hiljada dinara, ali nije nimalo smešno kada se desi da jedan isti takav subagent u dve različite sezone na istovetan način najbrutalnije obmane građane i pokupi im pare za izmišljene turističke aranžmane i nestane u vidu lastinog repa.

Ojađenim građanima je mnogo malo za utehu to što će za njim biti raspisana poternica pa će biti uhapšen i kažnjen. Koliko će im pomoći i to što će nakon podugačkog sudskog procesa uspeti da naplate svoja potraživanja, odnosno otete pare na prevaru, pogotovo što verovatno i neće jer se takvi likovi na vreme postaraju da počiste račune i da novac prebace u neko od egzotičnih nepristupačnih poreskih rajeva, realno postojećih za razliku od onih koje su nudili lakovernim građanima.

Samo mi nemojte reći da je kupac turističkog proizvoda sam kriv što ne proverava s kim ima posla. Pa on je ušao u agenciju, on nije uplatio letovanje na klupi u parku, a to što takve turističke kreature posluju usled prometnih glavnih ulica naših gradova, i tek je to posao za nadležne.

Da ne govorim o rasklimatanim autobusima i njihovim vozačima koji jedva mogu i imaju snage da otkotrljaju turiste do odredišta. Bili smo svedoci da se autobus pokvari pa dođe drugi autobus po turiste pa se pokvari on ili da putnici shvate da im vozač drema i da se mole bogu da stignu u jednom komadu ili da ne završe u nekakvom kanalu.

Za sve ovo nisu potrebi, još jedanput insistiram, preskupi eminentni stručnjaci. Potrebno je samo da se već propisano pridržavamo. Zato ću podržati ovaj zakon, koji je inače u suštini dobar, osim ovih nekoliko mojih nedoumica, optimistično verujući da će praksa u buduće pokazati da smo u pravu.

Zahvaljujem.

Reč ima potpredsednik Vlade, gospodin Rasim Ljajić. Izvolite.

Vrlo kratko.

Što se tiče naplate ispita, prihodi su tu veći od troškova koje dajemo za profesore. Profesore angažujemo za one ispite za koje, naravno, Ministarstvo nema stručni kadar, kao što je istorija umetnosti. Složićete se da ne moramo da imamo u Ministarstvu profesora za istoriju umetnosti. Profesore angažujemo za ispitivanje stranih jezika, a složićete se da ipak moramo da angažujemo kadar koji je dovoljno kompetentan da može da ispituje. Ali, ukupan prihod od naplate veći je od tih troškova. Službenici Ministarstva za svoju platu, koju inače dobijaju u Ministarstvu, nemaju nikakvu nadoknadu za ispitivanje za one ispite i predmete koji se tiču propisa, odnosno zakonodavnog okvira. Dakle, nema nikakvih posebnih nadoknada za tu vrstu ispita.

Što se tiče ovog dela oko zloupotreba, posebno kada govorimo o posrednicima ili subagentima, na način na koji ste vi obesmislili ove odredbe zakona možete obesmisliti svaku pravnu normu. Ne postoji pravna norma niti zakon koji može zaštiti od krivičnog dela ili zloupotrebe, ne postoji. Dakle, ni ovaj zakon, ni ove norme ne mogu da garantuju nikom da neko neće počiniti krivično delo. Mi propisujemo jasnu proceduru sankcionisanja tog dela i pokušavamo da minimiziramo to delo, koliko je god to moguće, ovim zakonskim rešenjima, kao i da zaštitimo putnika, da zaštitimo turistu u smislu da može da se obešteti ukoliko dođe do zloupotrebe, prevare ili izigravanja ugovora koji taj putnik ima sa odgovarajućom agencijom ili subagentom.

Ja ću se složiti sa vama da mi ne možemo nikome da garantujemo da se to u budućnosti neće dešavati, kao što ni u jednom sektoru ne možete da sprečite zloupotrebu ili pravljenje krivičnog dela, da li je to turizam, da li je to trgovina, da li je to bilo koja druga oblast na svetu. Prema tome, mi se nadamo da ćemo uspeti da ovim rešenjima to u značajnoj meri smanjimo, da ćemo uspeti da obezbedimo dovoljno garancije da ljudi mogu da se obeštete u slučaju kršenja obaveza iz ugovora, da će kazne biti primerene i da će biti destimulativne za one koji nameravaju to delo da učine.

Zahvaljujem, gospodine Ljajiću.

Sledeći govornik je narodni poslanik Mladen Lukić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, danas je na dnevnom redu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu, pa bih se na samom početku svog izlaganja osvrnuo na prirodne lepote koje karakterišu mestu odakle ja dolazim, a to je Bajina Bašta.

Direktor Evropske fondacije za zaštitu prirode i nacionalnih parkova, dr Etkin Klark, prilikom obilaska Nacionalnog parka Tara izjavio je sledeće: „Ja ovako zamišljam raj“. Nacionalni park Tara, Drinska regata, neponovljiva reka Drina, dva jezera Perućac i Zaovine, najkraća reka u Evropi Vrelo, čuvena kućica na steni, prelepi i nadaleko čuveni vidikovci, bogatstvo flore i faune, manastir Rača i mnogi drugi kulturni i istorijski spomenici su samo neke od atrakcija koje poseduje Bajina Bašta, a mogao bih da nabrajam još dugo.

Ovo nas, na kraju krajeva, i svrstava u jedno od najatraktivnijih destinacija u zemlji i daje nam za pravo da sebe nazivamo turističkom regijom. Nacionalni park Tara ustanovljen je 1981. godine i pokriva najveći deo planine Tare sa delom kanjona Drine i zauzima površinu od 19 hiljada i 200 hektara. U Nacionalnom parku Tara ima identifikovano preko hiljadu biljnih vrsta, među kojima počasno mesto zauzima kraljica svih endemita Evrope, a to je Pančićeva omorika. Šume pokrivaju 80% teritorije Nacionalnog parka Tara. U mnoštvu faune na Tari izdvajaju se mrki medved, divokoza, a naročito mesto zauzima endemit Pančićev skakavac. Tara predstavlja utočište za preko 130 vrsta ptica, dok u vodama Nacionalnog parka Tara živi 37 vrsta riba. Nacionalni park Tara ima bogatstvo, kulturno i istorijsko nasleđe i obiluje tragovima praistorije antičke, rimske i vizantijske kulture.

Drinska regata je najstarija manifestacija turističko rekreativnog karaktera na reci Drini, koja živi preko 20 godina, a organizuju se u spomen na drevnu tradiciju drinskih splavara. Drinska regata je centralna turističko rekreativna manifestacija, koja se trudi da ujedno i predstavi kompletnu turističku ponudu ovog kraja. Regata je najposećeniji događaj u zapadnoj Srbiji i centralna letnja manifestacija na vodi u zemlji, koja svake godine privlači sve veći i veći broj turista kako iz zemlje, tako i iz inostranstva.

Reka Drina nastaje spajanjem Pive i Tare kod Šćepan Polja i posle 346 kilometara svog krivudavog toka uliva se u Savu. Po vodnim snagama Drina je na prvom mestu na Balkanskom poluostrvu, a po mišljenju mnogih i najlepša. Čista, bistra, moćna i darežljiva, Drina predstavlja pravi raj za ribolovce i zaljubljenike u prirodu. U mnoštvu ribljih vrsta koje nastanjuju vode ove lepotice, svakako se izdvajaju mladica i liplja.

Pravu atrakciju na reci Drini predstavlja sada već svetski poznata kućica na steni, za koju kažemo da je simbol našeg grada. Veliki broj svetskih putnika zna za ovu atrakciju i veoma rado je posećuje, kao i brojne filmske i tv ekipe.

Jezero Perućac je jedno od dva jezera koje upotpunjava turističku ponudu našeg kraja. Ovo jezero se u dužini od 52 kilometra pruža sve do Višegrada, Andrićeve na Drini ćuprije i Andrićgrada. Na ovom mestu nalazi se i fascinantan kanjon koji je treći po dubini u svetu. Za Perućac volimo da kažemo da je sportsko more, jer u toku letnje sezone prepun je turista željnih uživanja na vodi i u prirodi. Ribolov, vožnja čamcima, brodićima, vožnja kroz kanjon do Višegrada, sportovi na vodi, uređena pontonska plaža, samo su neke od letnjih aktivnosti na ovom mestu.

Nadomak jezera nalazi se i reka Vrelo, koja izvire iz masiva planine Tare i posle ovog kratkog toka uliva se u reku Drinu, zapravo se stropoštava sa prilične visine i pravi izuzetno lep vodopad. Tok ove rečice je dug tačno 365 metara, onoliko koliko godina ima dana. Upravo zbog toga je ova reka poznata kao reka godina.

Jezero Zaovine je još jedan dragulj ovog područja. Leži na nadmorskoj visini od 840 metara i predstavlja akumulaciju reverzibilne hidroelektrane i sa jezerom Perućac je povezano tunelom. Ispod njega se nalazi pastrmski revir, jezerce Spajići, iznad koga je stanište omorike, gde ju je 1875. godine pronašao Josif Pančić.

Kada na sve pobrojano dodamo i urođeno gostoprimstvo lokalnih ljudi i našu tradicionalnu kuhinju, dolazimo do toga da ovo područje zaista jeste i zaslužuje da bude jedna od vodećih destinacija u zemlji. Međutim, u realnosti nikada nije sve kao u bajci, pa tako i kod nas postoji mnoštvo problema: dotrajala putna infrastruktura, manjak kvalitetnih smeštajnih objekata, veoma niska stopa naplate boravišne takse i odgovarajućih poreza, manjak kvalitetnih sadržaja, nedovoljno dobro funkcionisanje prekogranične saradnje u svrhu obavljanja turističke delatnosti, manjak lokalnih turističkih vodiča, nerešen status pojedinih velikih smeštajnih objekata.

U poslednje vreme postoje ipak značajni pomaci, jer je resorno ministarstvo prepoznalo Drinsku regatu i na tome, ministre sa saradnicima, želim da vam se zahvalim, jer ste ove godine zaista podržali tu našu manifestaciju. Uređen je i značajan deo puta na planini Tari, takođe ove godine. Neka od spornih pitanja će, nadamo se, biti rešena i ovim izmenama i dopunama zakona, ali će sigurno ostati i dosta nerešenih pitanja. Pitanje koje svakako treba ozbiljno razmotriti, jer je problem u svim turističkim mestima u Srbiji, jeste iznalaženje kvalitetnijeg modela za izdavanje privatnog smeštaja, kog dosta ima kod nas na planini Tari, odnosno za ubiranje poreza i taksi po tom osnovu.

Svakako, još jedna bitna stvar za nas je institucija lokalnog turističkog vodiča, koja i posle ovih izmena i dopuna zakona ostaje obesmišljena.

I pored velike potrebe za lokalnim vodičima, mi i dalje na teritoriji naše opštine imamo samo tri turistička vodiča sa nacionalnom licencom, a lokalnih turističkih vodiča nemamo. Zašto? Zato što postoji obaveza posedovanja nacionalne licence pre licence lokalnog vodiča do koje je prilično komplikovano i skupo doći, a koja je apsolutno nepotrebna za obavljanje funkcije lokalnog vodiča.

Nadamo se da ćemo kroz amandmane uspeti da postojeći Zakon poboljšamo i uočene nedostatke ispravimo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Sledeći govornik je narodna poslanica Velinka Tošić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, nema savršenog zakona pa stoga proizilazi da su zakoni podložni izmenama i dopunama. Takav slučaj je i sa Zakonom o turizmu.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu nastao je kao rezultat analize stanja na turističkom tržištu i sagledavanjima problema sa kojima se suočavaju akteri turističke privrede, kao i drugi subjekti koji obavljaju privredne delatnosti neposredno povezane sa turizmom.

Prioritetan zadatak je potreba smanjenja sive ekonomije u svim delatnostima koje zakon uređuje. U cilju efikasnijeg ostvarivanja ovog važnog zadatka izvršena je preraspodela prava, obaveza i ovlašćenja inspekcijskih službi. To znači da lokalnoj samoupravi, odnosno ovlašćenim inspekcijskim organima lokalne samouprave, poveren je znatan deo nadzora nad primenom zakona.

Napomenula bih samo da grad iz koga ja dolazim, Loznica, ima samo jednog turističkog inspektora, a smatram da je teren izuzetno veliki i da je tu neophodno pojačanje u tom smislu.

U svom izlaganju posebnu pažnju posvetiću izmenama i dopunama Zakona u članu 39. Novine su sledeće – turistička organizacija jedinice lokalne samouprave obavlja poslove, pa između ostalog, i: obezbeđivanja informativno-propagandnog materijala kojim se promovišu turističke vrednosti jedinice lokalne samouprave, štampane publikacije, audio i video promotivni materijal, internet prezentacije, suveniri itd, a u saradnji sa nadležnim organima obezbeđivanja turističke signalizacije. U stvari, turistička organizacija je deo saobraćajne signalizacije i do sada turističke organizacije nisu bile kompetentne da rade taj posao, a od sada će morati, u saradnji sa javnim preduzećima koja se bave infrastrukturom, da tu turističku signalizaciju i postavljaju.

Upravljača turističkog prostora, znači sve destinacije koje se nalaze na teritoriji grada, opštine, turistička organizacija može da stavi u svoju ponudu i svoju nadležnost, izrade, učešća u izradi, kao i realizacije domaćih i međunarodnih projekata iz oblasti turizma. Ovo je jedna pogodnost zato što same turističke organizacije predlažu svoj godišnji plan i program rada i same prave prioritete, a to sve u skladu sa Turističkom organizacijom Srbije.

Novina se odnosi na uslove koje treba da ispunjava direktor turističke organizacije lokalne samouprave i više puta smo to danas govorili, ali verovatno svima nam je to toliko i bitno. Naravno da jedan takav posao mora da obavlja jedna izuzetno obrazovana i odgovorna osoba, podrazumeva se da zna strani jezik, da ima visoku stručnu spremu, da ima za to radno mesto, znači, da ispunjava da ima četiri godine radnog iskustva, od čega dve godine najmanje na rukovodećem mestu, da ne bude prvo zaposlenje, pa – prvo pa direktor.

Htela bih da istaknem problem koji se vezuje za moj grad Loznicu, a i moju okolinu. Moj kraj nije obuhvaćen Nacionalnom strategijom razvoja turizma, a ima mnogo toga da ponudi. Imamo Tršić, Tronošu, imamo Vukov sabor, to je jedna od najvećih manifestacija u Srbiji, znamenite ličnosti kao što su Vuk Karadžić, Jovan Cvijić, Mića Popović, Anta Bogićević, imamo planinu Gučevo, imamo Cer, Bobiju, Zvornik, Ljuboviju, Krupanj, imamo prelepu reku Drinu.

Loznički kraj je poprište istorijskih bitaka, inače, grudobran Srbije u prethodnim ratovima. Tu je i naša lepotica Banja Koviljača. Inače, banja je po svojoj posećenosti među prvih pet u Srbiji. Do 2000. godine banja je bila nosilac razvoja turizma Mačvanskog okruga. Ona je bila mondensko mesto i taj imidž je imala sve do 2000. godine, kada je došlo do promene vlasničke strukture preduzeća koje se bavilo turističkom ponudom u Banji Koviljači, tačnije HTP „Banja Koviljača“. Bilo je društveno preduzeće koje je propalo, pa je podržavljeno 2009. godine, da bi danas bilo u stečaju.

Što se tiče banje, treba voditi računa da se sve ne podvede kao bolnica, nego da se uravnoteži kroz sadržaje kako bi se osmislio i produžio boravak gostiju, što bi se odrazilo na punjenje budžeta kroz boravišnu taksu i različite vidove vanpansionske potrošnje. Banja i okolina imaju uslove za razvoj zdravstvenog, velnes, sportsko-rekreativno, poslovno-kongresnog, ribolovnog, lovnog, izletničko-kulturnog i drugog turizma. Tu su razni vidovi ponude, kao na primer spust Drinom, vožnja biciklom, vožnja džipovima, pešačke i planinarske ture i drugo. Ne treba banju shvatiti kao lečilište, već kao multifunkcionalnu sredinu koja ima i te kako šta da ponudi, s obzirom da je teritorija Loznice bogata i prirodnim i antropogenim vrednostima.

Kako je loznički kraj unazad 15-20 godina industrijski devastiran, mi u turizmu vidimo svoju veliku razvojnu šansu. Pokretanje turističke industrije bi trebalo da bude naš zamajac koji nas može pokrenuti i ozdraviti. Molila bih sve relevantne institucije da objektivno procene turističko potencijal lozničkog kraja kako bi se i on uvrstio u jedan od prioritetnih regiona turističkog razvoja u Srbiji.

U danu za glasanje svakako pozivam sve kolege da podrže Predlog izmena i dopuna Zakona i ja ću ga, naravno, podržati. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, koleginice Tošić.

Sledeći govornik je narodni poslanik Zoran Bojanić. Izvolite, kolega.