Zahvaljujem se, uvažena predsednice.
Poštovana gospođo ministarko, vratio bih se na amandman na član 15. Upravo se ovde radi o tome da ne postoje dovoljne sankcije. Pretpostavljam da kolega prethodni govornik nije mislio na sve nas iz opozicije jer, recimo, ministarka je bila u toj vlasti o kojoj vi govorite, je li tako, zajedno sa njima. Pretpostavljam da mislite da nastavlja kontinuitet loših zakona ministarka i danas i zbog toga ovaj zakon ne treba prihvatiti, a ovde se radi o objektu koji je iznikao ili može iznići kao pečurka posle kiše, verovatno slučajno se pojavio, čim je pala kiša objekat je iznikao, a mi govorimo o kaznenim odredbama koje važe u zaštiti prirode.
Kada govorimo o nacionalnom parku, vrhunskom dobru, vrhunskom bogatstvu koje jedna država ima, kazna za hotel koji se pojavio iznenada ne može da bude tri miliona dinara, ako taj hotel vredi 300 miliona evra. Svako će da plati tri miliona dinara. Zbog toga kaznene odredbe moraju da budu jako stroge i moraju da budu definisane u ovom posebnom zakonu, kako Zakon o zaštiti prirode i predviđa.
Vi ovde nemate ni jednu kaznenu odredbu. Može da bude ali ne mora da znači je zakon koji ovde donosite. Povucite zakon, još uvek imamo dovoljno vremena. Ovo je loš zakon, ovo je zakon koji unosi pravnu nesigurnost. Ovo je zakon koji šalje pogrešnu poruku investitorima i ovo je zakon koji legalizuje sve ono pogrešno što se radilo u poslednjih 25 godina. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

Zahvaljujem se, predsednice.
Uvažena ministarko, čuli smo brojna mišljenja ovde i očigledno je da postoji toliko lutanje i nerazumevanje, a možda i nešto drugo o čemu ne želim da komentarišem kada je u pitanju tumačenje i zakona i amandmana.
Čvrsto verujem da poslanik Petrić ima i te kako dobru i želju i volju da poboljša kvalitet ovog zakona, što je uvek i do sada činio, ali što se tiče ovog amandmana, zaista ne mogu da prihvatim takvo podozrenje prema nekim delovima objašnjenja, namerno govorim – prema nekim delovima objašnjenja, koja su data od predlagača zbog toga što kazna ili sankcija ne može uopšte da se normira i pravno je nedopustivo da se normira na ovaj način.
Uklanjanje objekata, kao neka vrsta sankcije ne sme da bude regulisana ovim zakonom jer je regulisana odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i odredbama Zakona o legalizaciji, tako da su to isključivo zakoni koji kao leks specijalis zakoni mogu da regulišu ovu materiju. Uklanjanje objekata na ovaj način prekoračuje okvire ovlašćenja koja se ovim zakonom inače mogu propisati. Ne želim da se upuštam uopšte u to da li je to jedinstvenom metodologijom usaglaašeno ili ne, ali mogu sa pravom da kažem da je pravno nedopustivo, osim toga i neodređeno, formalno neodređeno. Kada bi se tumačilo, onda dolazi da ukoliko se objekat ne dovede u stanje koje će narušavati svojstva nacionalnog parka. Koje? Nedovoljna preciznost. Znači, postoji jedna vrsta apstrakcije koja se unosi ovim članom. To se pravnički ne može, a ne politički dozvoliti.
Na kraju, želim samo da istaknem da zaista cenim dobru volju da se, naravno, ovim članom poboljša kvalitet zakona, ali moram da podvučem da sankcija ovim članom koja se propisuje ne može biti sastavni deo ovog zakona. Zahvaljujem se.

Hvala.
Gordana Čomić, po amandmanu, izvolite.

Zahvaljujem.
Vrlo važan član. Neće pomoći nikakva zamotana obrazloženja. Predlagač, Vlada Republike Srbije, članom 15. definiše objekte za koje se ne plaća naknada za korišćenje nacionalnog parka po osnovu zakona, a svojim izgledom narušavaju svojstva nacionalnog parka i u vlasništvu su ili privatnog lica ili pravnog lica, odnosno fizičko-pravnog ili preduzetnika. Onda zakon kaže – naplatite im naknadu za zauzeće prostora u nacionalnom parku.
Koji hoćete nacionalni park? Hoćete li Đerdap, hoćete Zlatibor, hoćete Kopaonik, hoćete Frušku Goru? Koji hoćete nacionalni park? Tamo ima objekata koji, po vama, narušavaju svojstva nacionalnog parka. Onda, kako se ovo primenjuje? Plati naknadu za zauzeće prostora. Ako je objekat nelegalan, kako ćete mu naplatiti zauzeće, kog prostora, kada objekat ne postoji? Ako je objekat legalan, kako možete da mu naplaćujete zauzeće prostora? Zna se šta radi legalan objekat, koja god da mu je parcela.
Namera u raspravi je samo da amandmanom koji je podneo kolega, koji imate prava legitimno da vičete da ne valja, da ga odbacite, sve po redu, ali šta ćete vi sa onim što ostaje na snazi, što je vaš predlog? Postoje objekti koji narušavaju svojstva nacionalnog parka. Oni su u vlasništvu pravnog, fizičkog lica ili preduzetnika. Vi zakonom kažete – plati nadoknadu za zauzeće prostora. Da li su objekti pokretni ili nepokretni? Da li su kuće ili su prikolice sa pčelama? Da li su štandovi ili su restorani? To ovde ne piše, piše – objekat. To vam je jedan od ključnih dokaza da je tačna rečenica – vi ovim zakonom pričate kako biste želeli da nešto izgleda. Ja se tu sa vašim željama slažem, ali ovaj zakon naše želje neće ispuniti, a može da bude vrlo neprijatan u spisku onih koje će nacionalni parkovi vama staviti uz vaše ime da im je naplaćena naknada za zauzeće prostora u nacionalnom parku. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

Hvala, predsednice.
Ako sam pažljivo pratio terminologiju gospođe Čomić, onda ću morati da odgovorim na sledeći način. Na objašnjenja za koja se tvrdi da su zamotana, ne mogu se odmotati dodatnim zamotavanjem. Radi se o sledećem. Ovde je suština što ne postoji sankcija koja je predviđena amandmanom. Mi ne govorimo o članu postojećeg zakona, govorimo o amandmanu. Govorimo o prihvatljivosti tog amandmana, i to pravnoj prihvatljivosti.
Bilo kakvi podsmesi ili bilo šta neće dovesti u sumnju sve ovo što sam rekao iz jednostavnog razloga što se uklanjanje objekata može izvršiti samo na jedan jedini mogući način – ukoliko se donese rešenje o uklanjanju objekata. To rešenje mora doneti nadležni organ. Taj nadležni organ dobija nadležnost ili ovlašćenje na osnovu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji ili Zakona o legalizaciji, a to rešenje opet mora da bude utemeljeno na onim kriterijumima koji su zakonom propisani – da je izgrađen bez građevinske dozvole, da mu je naloženo rušenje pa se oglušio o to ili bilo šta drugo. To ovim amandmanom, hteli-ne hteli, ne može da se propiše, zamotavali i odmotavali.
Neka predlagač da kvalitetniji amandman kojim će se, navodno, poboljšati kvalitet člana 15. i ja ću ga zdušno podržati, nemam ni jedan jedini problem, ali dok je ovakav amandman kakav jeste, to je nemoguće, bez obzira kolika bila kritika prema postojećem članu 15. Hvala.

Hvala.
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Milan Petrić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milan Petrić.

U članu 16. u stavu 1. tačka 10. smo pored svih nabrojanih organizacija sa kojima treba sarađivati lokalna zajednica, mesnim organizacijama, udruženjima građana smatramo da ipak treba stajati „državna uprava“ jer smatramo, ako su već sve nabrojane onda i ta državna uprava treba stajati u tom delu.

U stavu 1, vi sigurno znate da postoje u svim tim nacionalnim parkovima pored državnog vlasništva, državnih šuma, da postoje privatne šume. Tu se taksativno nabraja koje su to mere i aktivnosti koje se sprovode u poslovima zaštite i razvoja nacionalnog parka. Navodi se takođe je upravljač gazduje šumama u državnoj svojini upravlja šumama u nacionalnom parku, znači svim zajedničkim šumama. I tačno upravljač gazduje u državnim šumama u granicama parka, ali takođe gazduje i u samim privatnim šumama koje se nalaze u svim tim granicama na svoj toj teritoriji. Takve šume su obično u vidu enklava, što znači manje privatna površina pod šumom, unutar veće površine u državnom vlasništvu. Njime se takođe vrše stručno-tehničke mere koje se inače koriste u šumarstvu.

Odličan primer za to može biti Nacionalni park Tara, gde pored gazdovanja nad šumama u državnom i privatnom vlasništvu unutar nacionalnog parka stručne-tehničke mere gazdovanja sprovode se i na šumama u državnom i privatnom vlasništvu zajednički. Znači, treba i obratiti posebnu pažnju na taj deo, jer i privatne šume podilaze pod nacionalni parkovi i trebate posebno obratiti pažnju na to. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Momo Čolaković.
Vlada i Odbor za zaštitu životne sredine prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa ustavno-pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milomir Mijatović, Branko Đurić, Milena Bićanin, Ivan Bauer, Vladimir Marinković, Vesna Besarević, Muamer Bačevac, Meho Omerović, Branka Bošnjak i Ljiljana Nestorović.
Vlada i Odbor za zaštitu životne sredine prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Olena Papuga, Nada Lazić, Đorđe Stojšić, i magistar Dejan Čapo.
Reč ima narodna poslanica Nada Lazić.