Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vesna Rakonjac. Izvolite.

Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege, zarad naših građana i zarad javnosti ja ću se isključivo držati predloga izmena i dopuna današnjih zakona. Ako ih malo bolje pogledamo, onda ćemo da vidimo i zašto su predložene izmene i dopune.
Ovo svakako nije za kritiku, već za pohvalu. Kada smo i usvajali ovaj zakon 2013. godine, ja sam govorila da zakon u svojoj osnovi ima ISO standard 9001, koji je pretrpeo izmene od 1994, pa 2000, pa 2008, pa 2015, godine, što, ako uzmemo u obzir, možemo da očekujemo i neki dodatak i neku izmenu i u narednoj godini kada je ovaj Zakon o bezbednosti i interoperabilnosti železnice u pitanju.
Prema tome, mi možemo samo da se ponosimo osnivačem, odnosno Vladom, odnosno našim Ministarstvom koje je pažljivo za ovih godinu i po dana analiziralo predloženi zakon, uočilo sve manjkavosti, pravilno postupilo kao dobar menadžer i otklonilo ono što smatra da može biti smetnja u daljem razvoju naše železnice i u usaglašavanju sa zakonima EU.
Kako je i ministarka rekla, ako EU menja svoje zakone u ovoj oblasti, svakako i mi ćemo se prilagođavati i pratićemo taj tempo. To nikako nije za osudu i za pokudu, već za pohvalu, jer time pokazujemo da imamo jasnu politiku kada je železnica u pitanju, jasne ciljeve, planiranje, realizaciju, a i ono što je veoma bitno, a to je sistemsko preispitivanje. To što je železnica podeljena na određene celine, to kazuje samo na jednu ozbiljnost Ministarstva da proprati sve aktivnosti koje se dešavaju u ovim preduzećima, da ih lakše kontroliše i lakše ispravlja.
Da ne bih svojim kolegama oduzela vreme za diskusiju, ja neću ponaosob da se osvrćem na svaku izmenu i dopunu koju ste dali u ovom zakonu, ali jasno se može videti da su na osnovu nekih prethodnih događaja koji su se dešavali u našoj železnici, naročito akcidentnih situacija, uvedene mere bezbednosti koje će veoma olakšati i učiniti naš železnički saobraćaj bezbednijim.
Takođe, ono što je veoma bitno, jeste to da je ostavljen i prostor za mogućnost da i ovaj sistem može da funkcioniše i onda kada sve baš nije potpuno usaglašeno sa predloženim tehničkim specifikacijama, a može da se odnosi na deo saobraćaja koji će se obavljati na lokalnom nivou, znači samo u zemlji Srbiji, pod uslovom da budu ispoštovane sve norme bezbednosti.
Takođe, kada imamo unapređenje procesa možemo imati takozvana odstupanja u cilju unapređenja, i kada imamo takozvane nezgode ili akcidentne situacije. Tako da, mislilo se uglavnom na sve kada se govori o ovim izmenama i dopunama, a u cilju samopoboljšanja uslova za prevoz putnika i robe, a naravno i povećanja profita.
Malo mi je čudno da smo imali u toku rasprave takozvano plašenje građana. Iz svega ovog mi možemo da zaključimo da će na osnovu ovoga biti više posla, a samim tim i veće zapošljavanje, a ne otpuštanje. Kao što dobro znamo, kolege iz opozicije su veoma manipulativno sposobne, pa onda krenemo od otpuštanja do potencijalnog otpuštanja, do javljanja iz neimenovanih izvora itd, ali ne dozvoljavam da neko ko nije ni mogao da pregovara sa MMF-om danas nama spočitava da u saradnji sa MMF-om parčamo našu železnicu i to u cilju rasprodaje. Kao što je rekla ministarka, svako ceni prema sebi, a mi ćemo da se trudimo da naša železnica bude na svetskom nivou i da naši putnici budu zadovoljni, a da profit u budžetu bude dobar. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovana ministarko sa saradnicima, koleginice i kolege, stvarno neću oduzimati mnogo vremena, s obzirom da sam i 2013. godine govorio upravo o ova dva krovna zakona, o Zakonu o železnici i o Zakonu o bezbednosti i interoperabilnosti železnice. Tada sam mnogo vremena oduzeo, s obzirom da sam bio i član Skupštine „Železnice“ upravo ispred Republike Srbije.
S obzirom da znam da je ovo ministarstvo učinilo sve napore, a pominjali smo ovde danas upravo taj famozni ruski kredit, da nije bilo ovog ministarstva i napora ovog ministarstva teško da bismo došli do realizacije ovog kredita. Upravo angažovanjem ministarke i njenih saradnika mi smo tu priču i pokrenuli krajem prošle godine i rezultati su vidljivi. Vidi se to i gore na Severnom koridoru, a vidi se to i na Koridoru 10, tako da se ne brinem za budućnost naše železnice.
Sve govori da će naša železnica biti ono što i treba da bude – jedna evropska železnica, a i ovi predlozi zakona vode u tom pravcu. Ovi predlozi zakona su dopune nekih dobrih zakona koje smo doneli u prethodnom periodu i upravo usklađivanje sa nekim tekovinama svih zemalja u okruženju i onih koji su mnogo odmakli od nas, što se tiče tog železničkog saobraćaja, i da ukupno učešće železničkog transporta ne bude samo 30%, kako je to ministarka danas rekla, nego da bude na mnogo višem nivou.
Ovde se pominje reorganizacija, restrukturiranje „Železnice Srbije“. To je nešto dobro i drago mi je da sam i ja u jednom deliću učestvovao u tome, makar u donošenju nekakvih odluka u Skupštini „Železnice“.
Sigurno je da ima problema i da će biti problema, jer železnica je nešto živo, nešto što funkcioniše, a što morate da menjate i da prilagođavate i ovom vremenu i nekoj budućnosti koja nas čeka. Na kraju krajeva, svi smo mi ljudi, smrtni smo i sigurno je da se nećemo slagati u mnogo čemu, a, na kraju krajeva, tako i oni ljudi koji treba da sarađuju u tim velikim preduzećima i velikim kompanijama. Ali, s obzirom da znam da iza svih odluka, i Skupštine železnica i sva tri ova preduzeća, stoji Vlada Republike Srbije i ovo ministarstvo sa svojim savetima, ako ništa drugo, znam da ćemo to rešiti na pravi način.
Ovde bih se još samo malo osvrnuo, a da vam ne oduzimam mnogo vremena, jer vidim da se velika većina kolega, sem nekog malog broja poslanika, pohvalno izrazila o ovom zakonu, što se tiče i pozicije i opozicije i da ćemo u Danu za glasanje imati veliku većinu koja će glasati za ove zakone, reći ću samo šta nam treba. Znači, infrastruktura. Infrastruktura treba da bude osnov svega ovoga. I upravo kad govorimo o železnici i infrastrukturi, meni dođe neka slika koju ja danima gledam, jedna lepa slika, a to je onaj veliki voz koji kreće iz Kragujevca preko Kraljeva, Čačka i dolazi do Bara. Mogu vam reći da je to nešto lepo i mene vrati u neku moju mladost, kad je železnica bila nešto lepo, a bili su i mnogi filmovi iz tog vremena koji su pominjali železnicu, nešto što je funkcionisalo i što je zapošljavalo veliki broj ljudi. I stvarno impozantno deluje kad vi vidite par stotina automobila na onakvoj kompoziciji.
Nešto što nam nedostaje, to je i ministarka napomenula da i lokalne samouprave treba da se uključe, a to je neka deonica od Stalaća do Lapova. Mi od Kraljeva pa sve tamo do Bara imamo elektrificirane pruge. Prema Kragujevcu, s obzirom da znam da smo energetski onaj čvor postavili u Kraljevu, prema Kragujevcu je u planu i radi se elektrifikacija, imamo veliki problem one deonice od Guberevca pa do Vitanovca ispred Kraljeva, gde se vozi ta lagana vožnja od 20 km, ne moramo da vozimo 100, ne moramo da vozimo 120, dovoljno je da tu donji postroj oporavimo i da tu napravimo nekih 60-ak kilometara. Zato bi trebalo uključiti sve one lokalne samouprave, od Stalaća preko Kruševca, Vrnjačke banje, Kraljeva, Kragujevca, pa do Lapova, da zajedničkim snagama, i to nek bude neka preporuka Ministarstvu, da pokrenemo priču da se osposobi ta deonica pruge i da na taj način vežemo i Niš i onaj krak 10 koji vodi prema Solunu, sa ovim krakom koji vodi prema luci Bar i prema Crnoj Gori.
Ne bih vam više oduzimao vremena. U svakom slučaju, u Danu za glasanje, kao i cela poslanička grupa, i ja ću glasati za ovaj dobar zakon. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vučeta Tošković. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa svojim osobljem, dame i gospodo narodni poslanici, cilj donošenja ovog zakona, i svakog drugog, jeste da se usklade naši zakoni sa evropskim zakonima, jer tamo stremimo, ali i sa našim zakonodavstvom i pozitivnim propisima i vremenom u kojem živimo, a to je 21. vek. Imam utisak da bi opozicija htela da nas vrati negde u 19. vek.
Čudan smo mi narod. Što god se počne kapitalno da se radi, opozicija će drvlje i kamenje na onoga što je započeo gradnju, ili na onoga što je dao ideju. Da nije bilo takvih ljudi, ne bismo danas imali Beograđanku, Palatu Albanije, visoke zgrade u Beogradu, Kalemegdan, Novosadsku tvrđavu, Smederevsku tvrđavu, Nišku tvrđavu.
Gora vremena nisu mogla biti od onih posle 1945. godine prošlog veka, pa su ašovima i lopatama izgradili prugu Šamac-Sarajevo, Brčko-Banović i te pruge i do dan-danas rade. To je prošlost za one ljude koji uživaju da žive pored dve reke, a njene obale da budu onakve kao što su bile pre 100 godina ili 70 godina, da takve obale odbijaju posetioce i da oni nemaju šta da vide sem rugla. Predsednik Vlade se pobrinuo da to tako ne bude, već će taj deo grada da promeni sliku Srbije i Beograda.
Mora se nešto preduzeti. Kao što i Vlada Srbije i njen predsednik preduzimaju, sve mora iz korena da se menja, kao što je „Beograd na vodi“ ili započete reforme koje daju odlične rezultate. Na kraju, i ovaj Zakon o železnicama moramo poboljšati predloženim izmenama i dopunama zakona. Železnica je u katastrofalnom stanju. To možemo zahvaliti prethodnom režimu, kao i njena infrastruktura, tehnika, objekti, dozvoljena brzina kretanja naših vozova, sve ostalo što tehnički, tehnološki pripada „Železnici Srbije“.
Donošenjem ovog zakona i njegovom primenom u praksi, „Železnica Srbije“ ima perspektivu, pogotovo što će se ovo pomno pratiti od Ministarstva za saobraćaj i infrastrukturu. Zaostajanje u primeni i usklađivanje propisa Republike Srbije koje se odnosi na železnički saobraćaj, u odnosu na propise EU, kao i restrukturiranju „Železnice Srbije“ i celokupnog železničkog saobraćaja u Srbiji, jeste postojeće stanje u preduzeću „Železnice“. Došlo je do njihovih neusklađenosti sa železnicom u okruženju zemalja EU. To je dovelo do neusklađenosti i ulaganja u našu železnicu, u poređenju sa drugim investiranjima u Srbiji. Najveći razlog neulaganja u našu zemlju je što „Železnica“ nije izvršila restrukturiranje, tj. reorganizaciju. Niko neće da ulaže u ovako organizovanu „Železnicu Srbije“.
Ovim zakonom se nadam da će se sve nedoumice investitora otkloniti i da ćemo u narednom periodu privući investitore. Neke posledice već se osećaju. Primera radi, a to je zaobilaženje Koridora 10, koji je najkraći put iz zapadne Evrope za Tursku i Bliski Istok, sada se te ture voze kroz Rumuniju i Bugarsku. To moramo što pre i u kraćem roku rešiti.
Ovim zakonom Srbija daje prednost sistemu interoperabilnim železničkim koridorima kod kojih su na celoj dužini zadovoljeni određeni standardi i u infrastrukturi i u kvalitetu. Takav sistem ulaganja doprinosi povećanju redovnosti i bezbednosti saobraćaja. Ishod takvog sistema jeste ekonomski razvoj Srbije. Ovim se olakšava i razvija međunarodni železnički transport, u skladu plana rekonstrukcije, izgradnje i opremanja železničkih pruga, u skladu sa budućim potrebama međunarodnog transporta prema AGC-u. Republika Srbija će orijentisati kapacitete prema tražnji železničkih usluga.
Republika Srbija u narednom periodu, u Strategiji primene ovog zakona, imaće stratešku poziciju na železničkom tržištu Jugoistočne Evrope. Ovaj vid prevoza predstavljaće efikasan i ekološki prihvatljiv transportni sistem.
Sve mere koje će se usvojiti i primene ovog zakona, primenjivaće se i sprovoditi ovim načinom reda „Železnice Srbije“, orijentisaće se kapaciteti prema tražnji, zadovoljavajući sve zahteve unutrašnjeg i međunarodnog transporta. Trebalo bi da Strategija razvoja železničkog, drumskog, vodenog, vazdušnog i intermodelarnog transporta u Republici Srbiji u narednom periodu da utvrdi stanje u tim oblastima transporta, uspostavi se koncept razvoja infrastrukture i transporta, definišu se dugoročni ciljevi razvoja transportnog sistema, kao i akcioni plan za njegovu realizaciju, imajući u vidu potrebe za održivim razvojem transporta u Republici Srbiji.
Na kraju, što je najvažnije u ovom zakonu jeste restrukturiranje ili reorganizacija železnice, što bez njega sve bi palo u vodu, a podrazumeva reformu železničkog preduzeća institucija države u transportnom sektoru, a posebno železničkog restrukturiranja odnosa između države i železnice sa osnovnim ciljem stvaranje finansijski sposobnog i tržišno orijentisanog preduzeća koji može pružiti kvalitetan i bezbedan prevoz putnika i robe tj. u kome država ima značajnu ulogu.
Ja ću, kao i svi članovi SNS podržati ovaj Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Boban Birmančević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovana potpredsednice Vlade, poštovani gosti iz ministarstva, poštovani građani, već nekoliko sati razmatramo u ovom trenutku dva vrlo bitna i za Železnicu Srbije najbitnija zakona, a boga mi i za infrastrukturne radove koji su vezani za samu železnicu i za saobraćaj u Srbiji.
Kada je Zakon o železnicama u Srbiji u pitanju i Zakon o bezbednosti interparabilnosti saobraćaja, odnosno železnice, jasno je da zakoni koji su usvojeni 2013. godine nisu davali dovoljno odgovora na pitanja. U 2013. godini, u tom trenutku da, ali na današnji dan ne i u skladu sa tim mi menjamo taj zakon. Menjamo zakon o našoj železnici, menjamo zakon u skladu sa potrebama naše železnice, naših građana i to jednostavno treba da bude praksa. Skupština jednostavno treba da razmatra sva ona pitanja na koja nemamo odgovore, a u ovom trenutku ima dosta promena i u jednom i u drugom zakonu što znači da ćemo uraditi sve što je potrebno da zakon prilagodimo upravo železnici i upravo našim građanima.
Ono što je bitno, a verovatno i najbitnije i ne samo za ovaj zakon nego za sve one zakone koje donosi SNS i ova Vlada koju predvodi Aleksandar Vučić, to je da posle ovih zakon nema direktnih dogovora, nema štetnih ugovora i nema dogovora koji će biti na štetu građana, a na korist malog broja ljudi. To građani vrlo dobro znaju i prepoznaju i znaju da sve ove zakone koje donosimo, donosimo upravo sa ciljem i samo jednim ciljem da život građana Srbije bude što bolji.
Napravićemo jednu paralelu, podsetiću one koji ne znaju, pričam o pruzi Šabac-Banja Koviljača. To je pruga koja je napravljena odnosno počela da se gradi daleke 1906. godine i to 28. avgusta na stogodišnjicu Mišarskog boja. Za nepune četiri godine napravljena je pruga u dužini od 54 km uskog kolovoza za samo četiri godine, za tadašnjih 2,5 miliona dinara. U to vreme dinar je bio malo jači od nemačke marke. Ono što je u narednim godinama bilo jeste da je 1950. godine posle Drugog svetskog rata rekonstruisana i otvorena pruga normalne širine da bi godinama unazad lošim ulaganjima i održavanjem te pruge ta pruga jednostavno 2005. godine prestala da obavlja putnički saobraćaj i obavljala samo teretni saobraćaj, imajući u vidu da se u nju uopšte nije ulagalo. Od 2005. godine pa do dana današnjeg na tom putu, železničkoj pruzi u dužini od 54 km obavlja se samo teretni saobraćaj. Godine 2012. urađena je rekonstrukcija pruge u dužini od 14 km i u tom delu sa brzine od 20 km na čas prešlo se na brzinu do 80 km na čas.
Ono što želim da kažem građanima koji ne znaju da smo 2014. godine u poplavama imali jedan veliki problem na delu pruge u Lešnici u dužini do 2,4 km, verovali ili ne za samo 16 dana, dobro ste čuli za samo 16 dana urađena je rekonstrukcija te pruge i pruga je puštena u rad.
Ono što je bitno to je da ova priča koju pričam pre više od 100 godina urađena je prva pruga na toj relaciji, pre više od 50 godina urađena je rekonstrukcija pruge i upravo ova Vlada i ovo ministarstvo će naći snage u narednim godinama da upravo tu prugu koja povezuje Srbiju sa Bosnom, odnosno Novi Sad i Rumu, Beograd i Rumu, Šabac sa Zvornikom i sa Federacijom BiH, naći ćemo sigurno načina da to bude brza pruga i pruga koja će ponovo vratiti putnički saobraćaj kao meru vrednosti za normalne i savremene evropske zemlje.
Nastavljaju se sistemski zakoni i upravo reformisanje železnice će kroz ove zakone moći da bude dovršeno i sve što je urađeno i što će biti urađeno daje nam nadu i nama i našim građanima da Železnica Srbije ima budućnost.
Ono čime ću završiti, a već su kolege nabrojale, a ja neću nabrajati koji su investicioni radovi u toku, odnosno koji su projekti u toku na železnici a ima ih dosta, a da se ne bi smo ponavljali, u ovoj godini koliko znam nekih 130 km pruge je rekonstruisano, odnosno podignuto na nivo brzine do 80 km, a u narednim godinama očekujemo čak 500 km. Ako budemo išli ovim tempom vrlo brzo će, pričam o pruzi Šabac-Mali Zvornik, odnosno Šabac-Banja Koviljača ili Šabac-Zvornik dobiti neko novo ruho i građani ne samo Šapca i Beograda i Srbije moći će da imaju uslugu koju zaslužuju.
Još jedno i završavam, u danu za glasanje, mi naravno moramo podržati, ne moramo nego hoćemo i to hoće i naši građani, podržati zakone koji im garantuju pravu železnicu i koji im garantuju da u nekom periodu od nekoliko godina mogu računati na železnice evropskog nivoa. Ono što je bitno to je da u narednim mesecima očekujemo i druge zakone koji će kako za železnicu tako i za druge infrastrukturne objekte dati vetar u leđa i našem ministarstvu i našim preduzećima i firmama koje će zaposliti nove ljude i koji će jednostavno podići nivo saobraćaja kako putničkog tako i železničkog na nivo koji je već dostigao naš avio saobraćaj. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, na samom početku moram da kažem da ću se držati pre svega dva predloga izmena i dopuna Zakona i to Zakona o železnici i Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i interoperabilnosti železnice upravo iz razloga što su to tokom današnje rasprave neki poslanici iz opozicije stalno potencirali temu koja u ovim zakonima nije na dnevnom redu, odnosno ne bi trebalo da bude razlog za današnju debatu.
Takođe bih želela da uputim, da obavestim radnike koji su zaposleni na železnici da nijednim članom ova dva zakona ne tiče radnih mesta zaposlenih u železnici. Vizija i misija SNS i ove Vlade na čelu sa njenim premijerom Aleksandrom Vučićem jeste da se obezbede uslovi kako bi se građani Srbije zapošljavali, a ne da se stvaraju uslovi kako bi se radnici Srbije otpuštali. Naravno neophodno su strukturne reforme i neophodno je da u svakom preduzeću rade zaposleni koji imaju šta da rade.
Prema tome, to je takođe jedan od prioriteta strukturne reforme. Ali, ponovo ću se vratiti na ova dva zakona.
Najpre, želim da izrazim veliku zahvalnost Vladi, ali vašem Ministarstvu gospođo ministarka zato što ste prošle godine u vreme velike elementarne nepogode koja je zadesila našu zemlju, a to je vreme poplava uspeli da u propisanom i u periodu koje je pratilo dinamiku radova sanirate, rekonstruišete i obnovite kompletnu infrastrukturu na Koridoru 11, u pitanju je tunel „Savinac“ na međunarodnoj pruzi Beograd – Bar.
Ta pruga je značajna i za građane jugozapadnog dela Srbije, pre svega opština Priboj, iz kojeg ja dolazim i Prijepolje zato što je to najbrža veza sa unutrašnjošću sa ostalim delovima Srbije, pre svega najbrža veza sa Beogradom. Ovde su moje kolege poslanici govorili da je pruga prvi put otvorena pre 131 godinu, i to pruga Beograd – Niš 1884. godine.
Ta pruga kretala se brzinom 40 kilometara na sat. Za vreme prethodnog režima nažalost brzina pruga je smanjena i to smo već čuli da je na nekim deonicama pruga brzina vozova iznosila i 30 kilometara. Ali, poštovana gospođo ministar, nije to ono najgore što nam se desilo u vreme prethodne vlasti, a tiče se železničkog saobraćaja.
S obzirom da sam i ja vrlo često konzument železničkih usluga, odnosno prevoza železnicom, odgovorno tvrdim da sem brzina od 15 kilometara vrlo često pune železničke stanice ostajale su pune putnika upravo iz razloga što su vozovi otkazivani i to otkazivani u onom momentu kada je trebalo da dođu u određeno službeno mesto.
Takođe, želim da istaknem da je ovim zakonom o izmenama i dopunama Zakona o Železnici pre svega značajan aspekt unapređenja efikasnosti i unapređenja ekonomičnosti, unapređenja, stvaranje tržišnih uslova radi jedne zdrave konkurencije jer samo stvaranjem tržišnih uslova možemo da povećamo kakva bezbednost na železnici, kako naravno možemo da ostvarimo i adekvatnu cenu usluga koju plaćaju i prevoznici roba, ali i koju plaćaju putnici.
Ono što takođe želim posebno da naglasim, a vezano je za ovaj zakon, za ovaj predlog, to je član 64. koji se odnosi na javno privatno partnerstvo i koncesije.
Smatram, veoma značajnim, a u cilju stvari približavanja i konkurentnosti naše železnice, jedinstvenom evropskom tržištu.
Naravno, strategije EU nije da stvori jedinstvenu železnicu, nego da stvori takve uslove koji će biti efikasniji, koji će biti jednaki za sve i neće biti diskriminatornog ponašanja ni prema jednom korisniku železničkih usluga.
Ono što posebno želim da naglasim, a vezano je za drugi zakon koji se tiče bezbednosti, to je usaglašavanje ovog zakona takođe sa evropskim zakonodavstvom, ali i sa sporazumom zajednice evropskih železnica i evropske federacije, transportnih radnika, a vezano je upravo za radno vreme onih koji su najodgovorniji onda kada se prevoze putnici, ali i onda kada se prevozi roba, a to su mašinovođe.
U ovom zakonu, njihov položaj izjednačen je sa položajem njihovih kolega koji rade na tržištu EU. Takođe, želim da naglasim da su ovde pridodate i nadležnosti direkcije za železnice i to posebno u delu koji se odnosi na kontrolu sertifikata, data je nadležnost železnicama, da periodično vrše kontrole tih sertifikata, upravo da bi utvrdili dali i dalje postoje uslovi za njihovo korišćenje, a sve u cilju bezbednosti i sigurnosti svih učesnika na železničkom saobraćaju.
Takođe, želim da navedem da je Direkciji za železnicu data i nadležnost nezavisne ocene, zajedničke metode ocene rizika i to je nešto novo što se pojavljuje u ovom predlogu zakona, ali takođe želim da naglasim da je ovim predlogom zakona, pooštrene su kazne za nesavesna fizička lica koja na posredan ili neposredan način utiču i ugrožavaju bezbednost saobraćaja, pa i u tom smislu kazna sa 100 hiljada dinara, koja je inače bila gornja, povećana je na 150 hiljada dinara.
Takođe, želim da naglasim da u delu stručne osposobljenosti zaposlenih na železnici, izvršene su neke izmene, pa se stručna osposobljenost radnika vrši, umesto na četiri, sada na dve godine a ono što je takođe značajno sa aspekta bezbednosti i sigurnosti putnika, jeste i činjenica da lice koje položi stručni ispit mora godinu dana da vozi, da upravlja vozom u prisustvu mašinovođe sa većim radnim iskustvom.
U svakom slučaju, železnica jeste vitalni deo privrednog razvoja jedne zemlje. Ova Vlada i ovo Ministarstvo kao odgovorno, prepoznali su da je železnički sistem da je poboljšanje stanja u železničkom sistemu u stvari poboljšanje ekonomskog i privrednog stanja.
Kao što je juče objavljen podatak, da je industrijski rast u Republici Srbiji 13% porastao, u odnosu na prethodni period, nadam se da će rast železničkog prevoza beležiti svake godine još veći napredak. Zahvaljujem se.