Zahvaljujem što ste me opomenuli.
Današnji dnevni red obiluje veoma važnim tačkama, prvenstveno mislim na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o železnici, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i interoperabilnosti železnica. Dakle, to je ono što je vrlo važno, bez obzira na to šta je prethodni govornik malopre govorio o stanju u železnicama, o stanju u srpskim vozovima itd, kako mu je i ministarka lepo odgovorila i ukazala na sve to.
Meni nije jasno kako je propustio da spomene, dok je pričao o stanju u srpskim vozovima i železnicama, jednu činjenicu, jednu situaciju da su železnice Srbije morale da plaćaju penale, i to vrlo veliki novac da izdvajaju u te svrhe. Dakle, u pitanju je oko pet miliona evra penala koje smo morali da plaćamo zbog nepovučenih kredita koji su potpisani u njihovo vreme, dakle, u vreme kada su na rukovodstvu u železnicama bili ljudi koje je imenovala stranka kojoj je pripadao prethodni govornik, dakle, DS.
Kada neko izađe iz stranke, ne staje vreme. Nije se završilo vreme time što je neko izašao iz stranke. Dakle, tu ne prestaje odgovornost. Dakle, pet miliona evra je plaćeno po raznim osnovama zbog neplaćanja već odobrenih i potpisanih kredita. Čija je to odgovornost? Ja ću vam reći – odgovornost prethodnog režima, odgovornost rukovodstva koje je vršilo funkciju od 2008. do 2012. godine, a to je propustio da spomene ovde. To ga nije interesovalo.
Na početku svog izlaganja u načelnoj raspravi, želeo bih da istaknem da podržavam ovaj predlog zakona, kao i ostale današnje predloge, zbog svih onih problema koji su uočeni tokom primene važećih, odnosno dosadašnjeg zakona koji reguliše ovu oblast.
Smatram da se ovim predloženim rešenjima preciziraju i popravljaju sve navedene, već kako smo rekli, problematične odredbe ovog zakona, a čime se postiže olakšana i efikasnija praktična primena ovog zakona kao i otklanjanje svih onih negativnih efekta, kako smo i čuli, a koji su nastali nemogućnošću dosadašnjom primenom.
Jasno je da je cilj ovog zakona povećanje kvaliteta i konkurentnosti železničkog saobraćaja u odnosu na neke druge vidove saobraćaja, dakle, avio saobraćaj, drumski saobraćaj itd. a samim tim i unapređenja samog železničkog saobraćaja.
Svi ti nedostaci o kojima smo imali prilike i da čujemo danas u raspravi, rezultirali su potrebom donošenja novog zakona, pogotovu ako uzmemo u obzir potrebu za potpunim usaglašavanjem, odnosno usklađivanjem propisa koji regulišu ovu oblast, sa propisima EU, odnosno direktivama o kojima smo isto takođe danas mogli da čujemo.
Ako imamo u vidu situaciju na železničkom tržištu odnosno tržištu železničkih usluga, koja nije na najzavidnijem mogućem nivou, dakle, praktično nepostojanje konkurencije u ovoj oblasti, zatvorenost tržišta, prilično neefikasan sistem, zatim broj prevezenih putnika i robe koji takođe nije na najzavidnijem nivou, i konačno, visoka zavisnost od budžetskih subvencija, što predstavlja značajno opterećenje, onda je jasno da je donošenje novog zakona prosto jedan prirodan i logičan korak ka prevazilaženju svih tih problema.
Značajan doprinos razvoju konkurencije na tržištu usluga u ovoj oblasti predstavljaće olakšan pristup infrastrukturi i njenoj daljoj eksploataciji, koji su predviđeni upravo ovim zakonskim rešenjima.
Ništa manje važno je i olakšanje procedura koje takođe uvodimo ovim rešenjem. Pre svega, u smislu izdavanja odgovarajućih licenci i dozvola, odnosno sertifikata. Unapređenje efikasnosti po ovim pitanjima nedvosmisleno doprinosi postizanju, da kažem, proklamovanog odnosno zajedničkog cilja a to je tržište usluga, dakle, standarizovano i konsolidovano tržište na kom je osnovno merilo uspeha kvalitet ponude, a čija je osnovna odlika zasnovanost na fer tržišnim principima.
Kada je reč o „Železnicama Srbije“, koje smo pominjali kao privredno društvo, i tu ću završiti da ne bih ponavljao sve ono što su kolege malo pre iznele, treba istaći reformu i reorganizaciju samog preduzeća koje je letos sprovedena, odnosno primenjena, izdvajanjem tri nezavisna privredna subjekta, a što će doprineti unapređenju efikasnosti poslovanja, povećati kvalitet usluga na tržištu i smanjiti finansijske izdatke iz državnog budžeta i to u dugoročnom smislu, odnosno na dugoročnom planu.
Iz svih ovih razloga predlažem da usvojimo današnja rešenja. Hvala vam.