Zahvaljujem se, gospodine Živkoviću, isteklo je vreme.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nerazumnom je teško dokazati da je nerazuman. Da se to može, on ne bi ni bio nerazuman.
Što se tiče mog prethodnog kolege poljoprivrednika, ja ću da ga podržim oko rada na crno. Veoma ću da ga podržim. Ovog trenutka tražim od Ministarstva rada i od drugih ministarstava da mi se dostave podaci kako je zasađen vinograd na Fruškoj gori. Koja radna snaga je to zasadila? Da li su bili prijavljeni?
Da li su bili uplaćeni doprinosi? Da li im je bio uplaćen PIO? Da li se to desilo prilikom sadnje? Da li se to desilo prilikom održavanja ili da li se to desilo povodom berbe? Želim da mi ministarstvo dostavi i da li je ta firma koja je dobila 525.000 evra od države da zasadi vinograd na Fruškoj Gori, da ga zasadi u proleće 2007. godine na zemljištu koje je zakupila 7. novembra 2007. godine, dakle, tražim od ministarstva da mi dokaže kako su to radnici u proleće 2007. godine sadili vinovu lozu na zemljištu koje je nastalo u novembru 2007. godine? Tražim tačne podatke da li se neko eventualno povredio na radu, da li je bio zbrinut, na koji način, da li se možda zasekao vinogradarskim makazama itd?
Što se nacionalnog stadiona tiče, čuo sam izjavu mog poljoprivrednika da je Staljin imao nacionalni stadion. Nije tačno, nije ga imao, ali ga imaju recimo Rumunija i Poljska, ali nemaju takve vinove zasade od 52 ha bivšeg premijera. Za te pare su izgradili moderne nacionalne stadione koji imaju sadržaje, koji nisu samo sportski nego su i drugi sadržaji koji donose nove poslove. Uzgred budi rečeno Staljin nije imao konc logor na tom stadionu nekom nacionalnom, ali znam bivšeg premijera koji je uhapsio 12.000 ljudi 2003. godine, od tih 12.000 ljudi je procesuirano jedva 1.000 i od tih 1.000 devetsto i nešto je oslobođeno. Dakle, sa tih 12.000 ljudi mogao se napuniti poveći međunarodni stadion, pa ako već prigovara na tim nacionalnim stadionima, ako već prigovara na nekim dijagnozama, ako već nije smeo TV duel kod mene, pa je u Šapcu pobegao, ako već nije smeo sa mnom na poligraf, ako je već želeo da istakne svoju vojničku karijeru i pričao o dijagnozama, nudim da ukrstimo vojne knjižice. Dakle, da vidimo ko je bio slobodan da služi državi, a ko je bio slobodan samo da se državom služi.
Prošli put je poželeo, neko se seća, rekao je da smo bili miševi, da smo se zavukli za vreme agresije itd. dok je on nosio uniformu, da vidimo da ako neko ko već priča o dijagnozama, poslednji koji treba da priča jeste moj kolega poljoprivrednik. Zahvaljujući toj nekoj lažnoj dijagnozi oslobođen je služenja vojnog roka. S obzirom da je on meni prigovorio, gospodine predsedavajući prošli put da nisam imao priliku da govorim, možete da snimite sve pečate na vojnoj knjižici o svim vojnim rokovima koji su trajali 15 meseci i vojnim vežbama i ratnim rasporedima itd. Nudim mu da ukrstimo vojnu knjižicu.
Slažem se sa njihovim zalaganjem za radnička prava, u potpunosti se slažem. Podržaću ga u tom delu, samo da pronađem, poginuo radnik tu i tu, pao radnik sa zgrade, u „Tigru“ poginula tri radnika, to su samo naslovi, neki od naslova u štampi. Slažem se da radnička prava budu do maksimuma, ali nigde ne vidim da je poginuo neki njihov prijatelj tajkun. Možda se na Maldivima, na jahti sapleo o neku pevaljku, pa pao na klješta od jastoga, ja to ne mogu znati, ali to u štampi nije bilo. Dakle, ja se slažem kada se neko zalaže za radnička prava, jer ja se prvi za njih zalažem, bio sam radnik IMT i tada je Beograd imao 230.000 radnika u proizvodnji. Kada sam došao u ovu Skupštinu 2012. godine ponovo, Beograd je imao 20.000 radnika u proizvodnji, odnosno 10 puta manje iako je imao 50% više stanovništva nego što je to bilo 80-tih godina.
Ukoliko se neko zalaže za radnička prava treba i da kaže da je radnička prava oduzeo neko ko se obogatio u divljoj, predatorskoj privatizaciji. Slažem se sa svim radničkim pravima, ali to treba da rade ljudi koji nisu bili umešani u uspostavljanje jednog divljeg kapitalizma koji nigde do sada nije viđen. Dakle, ukoliko su uništavali radna mesta, uništavali su stotine hiljada radnih mesta oni ne bi trebali time da se bave.
Kad smo već bili kod vinograda molim ministra za rad da ovo zapiše, da se za sezonsku radnu snagu nekom uredbom propiše da ubuduće, da poslodavci, poljoprivredna gazdinstva kupuju nalepnice koje će biti po ceni da se makar socijalno i zdravstveno ti radnici zbrinu da u slučaju neke povrede na radu mogu zahvaljujući toj uredbi da se zbrinu jer su oni radna snaga koja ide u nadnicu, veoma su izloženi suncu, vetru, kiši, ponekad i mrazu i bilo bi red da ih na određeni način zaštitimo da pri tome mnogo ne opteretimo poljoprivrednike jer su oni na vrlo niskim granama što se tiče ekonomskog i socijalnog opstanka.
Nestala je cela prerađivačka industrija. Nestali su poljoprivredni kombinati. Nestao je ogroman broj radnih mesta i sada neko ko je najzaslužniji za propast radničke klase, za to što nezaposleni tumaraju u predgrađima, zato što plata i penzija više nema, nemaju podršku u proizvodnji da bi bile veće.
Sada neko ko je živeo od zaduženog i zaduživao državu i tako zaduživao preostali broj radnika, neko ko je sa prihodovne strane izbacio 400.000 radnika i prebacio ih na rashodovnu stranu i doveo ih u priliku da se njihove rane, psihičke rane zato što su ostali bez posla u pedesetim godinama ne mogu da se vide, a duboke su i lako ne zaceljuju. Takvi treba da znaju da su oni državu doveli na stanje koje je bilo na Marsu, bilo je uslova za život u Srbiji ali nije bilo života. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Rističeviću.
Reč ima ministar Aleksandar Vulin.

Zahvaljujem.
Mi ovde slušamo zapravo izlaganje nekih naših prethodnika, posebno ovih iz bivšeg režima, a mogli smo da slušamo auto projekciju. Ko je rekao iz Vlade da je ovde divno, da je sve sjajno. Ko je rekao da smo mi jako zadovoljni svime što se dešava. Ko je rekao? Niko. Mi govorimo istinu, ali istina je da je 25% nezaposlenosti mnogo više nego 17,9%. Da li je to dovoljno dobro? Nije, ali da li je bolje od 25%? Jeste. Da li je bolje kada imamo manji deficit ili kada imamo deficit kakav nam je ostavio bivši režim pre tri godine kada smo preuzeli odgovornost za ovu zemlju? Pa, bolje je. Da li je dovoljno dobro? Ne, nije.
Bićemo srećni kada ne budemo morali da zadužujemo ni jedan jedini dinar, kad ne budemo morali da vraćamo kredite prethodnih premijera koje su uzimali sa kamatama o 16%. Pa, drogu da prodajete ne možete da vraćate takve kamate. Oružje da prodajete ne možete da vraćate takve kamate, a uzimali su takve kamate da bi kupovali izbore, da bi podizali plate i penzije koje nisu mogli da servisiraju. Pa, ko je ovde u ovoj zemlji, ko je od strane ove vlasti, ove većine govorio da smo jako srećni i zadovoljni zato što ćemo sada isplatiti vojnim penzionerima sve ono što je bivši režim napravio kao dug. To su stotine miliona, ali mi ćemo ih vratiti, mi nismo neodgovorna većina koja je to gurala pod tepih, koja je to puštala da se godinama prave dugovi. Nismo mi srećni, ali smo ponosni zato što imamo novca da to vratimo, a ne da podignemo kredit da bi vratili dugove one koji su bili pre nas, pa da dugove prenesemo na našu decu.
Ovde smo slušali sve vreme auto projekciju, onako kako se nekad vladalo Srbijom, argumentima kojima se nekada vladalo. Da li treba da podsećam sve nas ovde u ovom parlamentu i sve one koji nas sada gledaju ko je govorio da je kriza naša razvojna šansa? Ko je govorio da ćemo se mi sjajno snaći u svetskoj ekonomskoj krizi i da ćemo otvoriti novih 200.000 radnih mesta samo jednim izborima. Posle smo doživeli 400.000 otkaza odmah nakon tih izbora, ali šta mari, važno je da smo pobedili i došli na vlast, pa i neka smo podigli kredit, neka smo se zadužili da bismo podigli plate i penzije, da bismo pobedili u jednom deliću vremena i ništa više.
Mi smo ovde slušali auto projekcije, a o zakonima nismo čuli ništa. Prosto, nemate na šta da se osvrnete. Mislio sam da je mržnja prema državama, nacijama, da je to prošlost, da to više nikada niko neće govoriti i uraditi. Što smeta Rusija? Što je ta Rusija tako strašna? Što je toliko loša? Znam da je bilo jednog jako anti ruskog stava upravo prema toj Rusiji u vreme vlasti bivšeg režima, a sada slušam ponovo. Zašto? Zašto ne možete da prihvatite istok i zapad, a onda kada su došli u stanje opozicije počeli su da mrze Arape.
Sećate se šta je sve izgovarano u ovom parlamentu o Arapima, o njihovom kapitalu, o tom groznom narodu. Sećate se šta je govoreno da će doći da nas opljačkaju, a evo danas smo imali priliku da čujemo kako u onoj seriji lažova se nalazi Američka privredna komora. Pitam se, ko je sledeći? Koji će sledeći narod biti sada na tom spisku, na toj listi, šta ćemo čuti za govornicom ovog parlamenta, koji će narod biti uvređen sa prostora najvažnijeg i najčasnijeg mesta u našoj državi, Narodne skupštine. Ne može niko da se obraduje kada čuje ovako nešto o Rusiji ili kada čuje nešto ovako o Arapima ili kada čuje nešto ovako o Americi. Ne može, mi nismo takva zemlja, mi poštujemo istok i zapad.
Žao mi je što govorimo o svemu ovome trebali smo da govorimo o zakonu, ali nemate povoda da govorite o zakonu, kada zakon niko nije ni pominjao. Eventualno se neko osvrnuo na zakon, eventualno se neko osvrne na Zakon o radu. Kada smo govorili, evo o kako neko može da radi, to je za mene apsolutno nešto sa čime moramo da se borimo, da neko radi na javnom poslu, kroz pretpostavljam nekakvu tendersku proceduru, a da nije prijavljen na odgovarajući način.
Ja da vam kažem da je moje ministarstvo i Vlada Republike Srbije donelo preporuku na inicijativu Ministarstva rada, Vlada Republike Srbije usvojila tu preporuku i prenela to svim javnim preduzećima, svim lokalnim samoupravama da svako ko bude zapošljavao javnim novcem, državnim novcem, bilo koje preduzeće koje ne poštuje odredbe Zakona o radu, preduzeće koje nije prijavilo radnike smatraće se odgovornim za to što je uradio, kao da je neposredno odgovoran.
Naravno da ćemo se boriti sa tim. Znate, u odnosu na neka prethodna vremena, evo ponoviću, nikada nije loše ponoviti pogotovo kad se ne sluša, ponovićemo da inspekcija rada u odnosu na prošlu godinu ove godine imala 16,5% veći broj pregleda, to je 39.609 pregleda.
U odnosu na 2013. godinu 29%, bilo bi zanimljivo, nisam se spremio ali doneću kada budemo razgovarali o amandmanima koliko ih je bilo 2000, 2001, 2003. godine, da vidimo koliko smo napredovali u međuvremenu, šta smo uradili u međuvremenu.
Mi smo u prvih devet meseci 2015. godine kroz tu inspekciju rada zatekli na radu kao neprijavljene 10.901 lice, 6.183 lica je odmah prijavljeno na osnovu rešenja u inspekciji rada, što je značajno povećanje čak i u odnosu na 2014. godinu.
Mi smo u avgustu i septembru, to mislim inspekcijom rada, otkrili 186 pravnih subjekta koji zapravo nisu pravni subjekti, koji nisu uopšte bili prijavljeni, a koji su radili, koji su zapošljavali nešto, koji su naravno uskraćivali PDV, porez i zaštitu na radu radniku, pa se i to svakako promenilo.
Kritikuje se Zakon o radu, ali da ponovimo, 5.790 obračunskih listića je primljeno, 4.495 je završeno, 158 miliona dinara je naplaćeno. To jeste napredak.
I podsetiću one koji sada kritikuju ovu meru, da su onda kada su usvajali zakon govorili sve najgore i u ovoj meri, ali vidite da ima efekta, vidite da ima svrhe.
Da vam kažem samo da su na osnovu prekršajnih postupaka koje je pokrenula inspekcija rada naplaćeno u budžet 200.103.000 dinara. Dvesta miliona dinara. Nije nikome uskraćeno njegovo pravo, nego je samo kažnjen onaj koji se nije pridržavao strogo zakona, ko nije vodio računa o onome što jeste njegova obaveza. Dakle, to su rezultati, a ovo su brojke.
Žao mi je, opet ponavljam, što ne pričamo o zakonima, dobri su zakoni, kvalitetni su zakoni, njima se zaista suštinski nešto menja i njima pokazujemo ono što smo rekli pre godinu dana i više da ćemo menjati sve radno zakonodavstvo, da ćemo zaokružiti celinu radnog zakonodavstva. Nažalost, ovde se više vodi računa o politici, nego o struci, a ovo su takvi zakoni.
Što se tiče sistematskih pregleda, obavezni sistematski pregledi, nažalost, izgleda da je predmet sprdnje ovde, ali sistematski pregledi su predviđeni za sva zanimanja koja se smatraju visoko rizičnim i oni su obavezni i oni se rade po zakonu, i žao mi je što se i to ne zna, pa se ovde podsmeva tome i od toga će se praviti vic ili tako nešto.
Žao mi je što nismo pričali više o zakonima, žao mi je što smo ovde čuli da se pojedine zemlje i čitavi narodi svrstavaju u nešto ružno i nešto neprijateljsko i žao mi je što ovako stručni zakoni postaju razlog da se govore ovako teške reči za govornicom našeg parlamenta, ali mi je zaista drago što donosimo zakone koji svojim kvalitetom, a jako ih je teško sa stručnog stanovišta kritikovati i sa stručnog stanovišta jako je teško osporiti kvalitet i vrednost zakona koje donosimo, jer kao što vidite, zakoni koji su bili mnogo osporavani i više nego ovi, sada se u primeni pokazuju kao efikasni i u primeni se pokazuju kao dobri.

Zahvaljujem gospodine Vulin.
Na čije izlaganje, gospodine Živkoviću tražite reč?
(Zoran Živković, s mesta: Na izlaganje ministra.)
Ministar se obraćao gospodinu Rističeviću i pominjao je bivši režim, i ja nisam, ako ste se vi prepoznali, ja ne mogu na osnovu izlaganja ministra da dam vama repliku, zato što vas nije pomenuo nijednom rečenicom, a ako ste se vi prepoznali, ja ne mogu ništa.
(Zoran Živković, s mesta: Ako nije, u redu.)
Reč ima narodna poslanica Nevenka Milošević.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući i poštovani ministre sa saradnicima, drage kolege poslanici, građani Republike Srbije koji pratite danas naš rad, svoje izlaganje usmeriću pre svega na Predlog zakona o bezbednosti i zdravlja na radu, ali ću svakako podržati i ostala dva predloga zakona, a to je Predlog zakona o uslovima odlaska naših zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti, ali danas govorimo i o Konvenciji, koja se pre svega odnosi na materiju roditeljske odgovornosti. Ovde bih htela da istaknem da se poštuje veoma važan princip, a to jeste princip najboljeg interesa deteta.
Same izmene zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, donose puno novina. Cilj ovih izmena i dopuna veoma važnog zakona jesu upravo da unapredimo ovu oblast, a sa druge strane da smanjimo broj povreda na radu i profesionalnih oboljenja.
Razlozi za donošenje ovih izmena i dopuna Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, leže u tome da je postojeći zakon iz novembra od 2005. godine imao određenih nedostataka, koje u svakom slučaju prouzrokuju, smetnje u funkcionisanju u ovoj oblasti.
Moram da kažem da samom strategijom za bezbednost i zdravlje naših zaposlenih, koja važi za period od 2013. do 2017. godine, imamo jedan zacrtan cilj da povrede na radu budu smanjene za 5%. Sigurna sam da će se taj cilj i ostvariti.
Inače, sam nacrt ovog zakona je uradila Radna grupa koju je imenovao rešenjem ministar, da smo imali javnu raspravu, gde su svi zainteresovani subjekti mogli da iskažu svoje sugestije, primedbe i verovatno bolja rešenja. Čuli smo dosta argumenata u dosadašnjoj raspravi, pre svega od ministra, ali i od uvaženih kolega narodnih poslanika, koji govore u prilog donošenja ovih izmena zakona.
Ja bih ukazala samo na neke od izmena i novina ovih zakona. Pre svega, ono od čega se polazi jeste usklađivanje i preciziranje odgovarajuće terminologije. To su pojmovi i termini kao što je – poslodavac, a neću da se ponavljam, dovoljno je rečeno u čemu je promena, zatim veoma važan termin, a to je prevencija. Moram da kažem da se uvodi jedan jezik koji je razumljiv svima koji su zaposleni. Da krenemo od prevencije, jer smatram da je ona najvažnija i sa ekonomskog aspekta, ali i sa onog ljudskog aspekta, jer ekonomski je opravdano uložiti mnogo više u prevenciju, kako ne bi došlo do povrede na radu i profesionalnih oboljenja, jer od uloženih sredstava u preventivne mere imaće dobrobit i poslodavac i zaposleni, a ja bih ovom prilikom rekla i celo društvo u celini.
Odredbe ovog zakona ne odnose se na neke delatnosti, to je vojna služba u Vojsci Srbije, to je policijska delatnost, ali to su veoma važni poslovi koji se odnose na spasavanje i na zaštitu.
Mnogo puta smo pomenuli jednu novinu koja je isto važna da u nekim delatnostima koje su manje rizične i gde imamo do 20 zaposlenih, u takvim delatnostima i sam poslodavac može vršiti ove poslove i ne mora imati stručni ispit.
Sa druge strane, kod onih drugih, visoko rizičnih delatnosti, traže se naravno mnogo veće kompetencije i traži se jedno stalno, kontinuirano usavršavanje, i to ne stihijsko, već koje se donosi odgovarajućim programom za stručno usavršavanje, a ono što je veoma važno, da će biti plan periodične provere tih znanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
Ono što kao žena, kao danas narodna poslanica, želim posebno da istaknem i što je meni veoma važno, jeste član 3. jeste novi stav u članu 3. koji se odnosi na posebne mere bezbednosti zdravlja na radu naših mladih žena koje su trudnice i žene koja doji dete.
U istom ovom članu, članu 3, imamo promenu terminologije, umesto termina „invalid“ upotrebljava se termin „osoba sa invaliditetom“, i to bih eto posebno pohvalila i mislim da neće imati toliko više zloupotreba, one se naravno ne mogu 100% iskoreniti, ali bar da će se dovesti na neku meru.
Kao dugogodišnji prosvetni radnik, raduje me činjenica što se u ovim izmenama zakona prepoznala i odredba koja će se dešavati pri primeni ovog zakona, a to jeste povećavanje javne svesti. Da bismo promenili bilo koju svest moramo početi od najranijeg uzrasta, upravo edukacijom i tu naravno ima veliku ulogu i Ministarstvo prosvete, jer se moraju uneti ovi sadržaji od najranijeg uzrasta u osnovno i srednje školsko obrazovanje i vaspitanje, to svakako nikako ne smemo zaboraviti.
Smatram zbog izuzetne važnosti ove oblasti da o njoj ne treba govoriti samo ove dane kada donosimo zakone, ili 28. aprila kada je svetski dan bezbednosti i zdravlja, već svaki dan upravo zato što ćemo se svi u tome složiti da zdravlje jeste najveći resurs koji imamo, da zdravlje jeste najveće bogatstvo koje imamo.
Sigurna sam da će izmene i dopune ovog zakona unaprediti oblast bezbednosti i zdravlja, a da će uticati na smanjenje povreda na radu i profesionalnih oboljenja.
Uvaženi ministre sa saradnicima, ja vam želim uspeh u daljem radu. Na kraju da kažem da ću u danu za glasanje zajedno sa svojim kolegama narodnim poslanicima iz SNS podržati, glasati za sva tri zakona o kojima danas raspravljamo. Hvala vam na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar, gospodin Aleksandar Vulin.
Izvolite, ministre.

Deo koji ste vi upravo istakli o zaštiti dojilja, vidite to je dokaz da se radi organizovano i da se radi tako što se misli malo unapred. Zakon o radu je taj koji je predvideo zaštitu dojilja, kao posebne kategorije, što do tada nije bio slučaj. Sada na osnovu tog krovnog zakona, u svim zakonima u kojima se bude obrađivala materija koja može da se odnosi na dojilje, ona će biti zastupljena i ona će biti zaštićena. Tako funkcioniše sistem.
Javio sam se zbog još jedne stvari, pošto dugujem gospodinu Rističeviću odgovor, Zakon o regulisanju prava i obaveza sezonskih radnika je počeo da se priprema, i ja očekujem da ću imati čast da u ovoj Skupštini početkom iduće godine budem ovde i da pred vama branim taj, zaista veoma važan zakon, i nešto što do sada nije bio deo našeg pravnog sistema, a što će zaista biti od ogromnog značaja, ne samo za sezonske radnike u poljoprivredi, već za sezonske radnike kao takve, da ih zaštitimo, da im se uplaćuje porez, da im se uplaćuje penzijsko, socijalno, da izjednačimo za to vreme dok radite da budete izjednačeni sa bilo kojim drugim radnikom, ali da poljoprivredni proizvođač ne bude u obavezi da mora da ima čitavu birokratiju, da ne mora da ima maltene advokatsku kancelariju iza sebe da mu nešto radi, već da na vrlo jednostavan način može i da bude dobar prema državi, i dobar prema radniku i dobar prema sebi. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Peranović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, kolege poslanici, građani Republike Srbije pred nama se nalaze tri važna predloga zakona, od kojih ću ja da se osvrnem na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu.
Moje kolege su u današnjoj raspravi govorile dosta o tome, ja ne bih da oduzimam puno vremena, ali hoću u par reči da ukažem na nešto za šta mislim da je jako važno, jako bitno.
Suština svakog zakona jeste da se on primenjuje onako kako treba i onako kako on glasi. Mišljenja sam da ovaj zakon o kom danas diskutujemo se naslanja na onaj krovni zakon, kako je ministar rekao, Zakon o radu, i to je nešto što je jako bitno za celu državu i pokazuje da Vlada Republike Srbije i svi mi želimo jedan boljitak, jedan napredak.
Ovlašćeni predstavnik SNS, dr Rakonjac je rekla da korišćenje zaštitnih sredstava jeste nešto što treba da se primenjuje, ali mi u Republici Srbiji moramo da promenimo svest, zakon da poštuju svi, nošenje i rukavica, medicinska sestra kad vadi krv, i radnici na gradilištu, a isto tako bez diskusije, hirurg u operacionoj sali mora da izvšri hiruško pranje ruku i da nosi hiruške rukavice. To su stvari koje su jako bitne. Ovaj zakon će uspeti onog trenutka kada ga budu svi primenjivali.
Inspekcija jeste nešto što treba da postoji, ali mi ne treba da se osećamo samo i da se bavimo time da inspekcija je tu da kontroliše, ona treba da kontroliše, ali ne da bude osnovni deo. Znači, svaki poslodavac jasno ovde kaže mora da prijavi sve. Poslodavac je taj koji mora da stvori uslove da primenjuje ovaj zakon, a radnik je taj da izvršava. Ako kažemo da je nošenje zaštitnog šlema na nekom gradilištu, ono mora.
Ministar je rekao da u poslednjih, ne znam koliko godina, 40% smrtnih ishoda radnika koji su radili na crno. To je problem. Ja sam ubeđen da će jednim redom, uvođenjem sistema u sve pore da ćemo imati radnike koji su prijavljeni, gde nećemo imati te crne radnike, gde se ovakve stvari neće dešavati, upravo to je ovaj zakon.
Ja neću da pričam o drugim stvarima, ali kao lekar hoću da kažem da preventiva je nešto što je najbolje. Posledice, mi hoćemo da posledice budu pozitivne korišćenjem i primenom ovog zakona, a ne negativne, kažemo tih 40% smrtnih ishoda. To je moja struka i moja neka Hipokratova zakletva, da preventivne mere ili prevencija je nešto što je najbolje.
Odlična stvar je, to su i kolege rekle, da je prevencija, odnosno primena nad trudnicama i majkama koje doje, jednom rečju, vidim da i ovaj zakon i svi prethodni i kompletno funkcionisanje mi ulazimo u jedan sistem, odnosno u red država koje su uređene. Na svima nama je i na radnicima i na poslodavcima i na Ministarstvu da se ovakvi kvalitetni, jasni i pravi zakoni primenjuju. Hvala.