Druga sednica Drugog redovnog zasedanja, 13.10.2015.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj: 06-2/393-15

2. dan rada

13.10.2015

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:10 do 17:45

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Pošto se više niko od predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su danas sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Biljana Ilić Stošić, Branko Ružić, dr Dijana Vukomanović i Nada Lazić.
Primili ste ostavku narodnog poslanika Snežane Malović, na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine povodom razmatranja ove ostavke koji je utvrdio da je podnošenjem ostavke nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2) Zakona o izboru narodnih poslanika i predlaže da Narodna skupština u smislu člana 88. stav 3. i 4. istog zakona konstatuje prestanak mandata ovom narodnom poslaniku.
U skladu s tim, saglasno članu 88. stav 1. tačka 2) i stav 3. i 4. Zakona o izboru narodnih poslanika Narodna skupština na predlog Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine konstatuje da je prestao mandat, pre isteka vremena na koji je izabran, narodnom poslaniku Snežani Malović danom podnošenja ostavke.
Saglasno Zakon o izboru narodnih poslanika izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini. Hvala.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički načelni i jedinstveni pretres o tačkama 6), 7) i 8) dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika obaveštavam vas da su današnjoj sednici pozvani da prisustvuju ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin, Zoran Lazić, Branka Gajić, pomoćnici ministra, Vera Božić Trefalt, direktor Uprave za bezbednost i zdravlje na radu i Dragan Vulović, načelnik Odeljenja u Sektoru za brigu o porodici i socijalnoj zaštiti Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasnu članu 157. stav 2. i članu 170. stav 1. Poslovnika otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, Predlogu o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti i Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije o nadležnosti, merodavnom pravu, priznanju i izvršenju odluka i saradnji o materiji roditeljske odgovornosti mera za zaštitu dece.
Da li predstavnik predlagača ministar Aleksandar Vulin, želi reč? Izvolite.
...
Pokret socijalista

Aleksandar Vulin

Poštovana predsednice, gospodo potpredsednici, uvaženi narodni poslanici, vašoj pažnji danas preporučujemo tri zakonska predloga, odnosno suštinski dva zakona i jednu međunarodnu konvenciju.
Zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti zdravlja na radu je zakon koji je dugo vremena čekao da se donese, odnosno dopune, da se donesu dosadašnjeg zakona. Poslednji put ovom materijom ovaj visoko dom se bavio 2005. godine. Od tada svet se promenio, od tada se privreda promenila, od tada se ambijent u kome se svakodnevno radi i te kako promenio. Na nama je da danas i raspravi koja nas očekuje razgovaramo o konkretnim rešenjima koja u ovom zakonu, odnosno izmenama i dopunama ovog zakona na prvom mestu imaju zadatak da poboljšaju bezbednost i zaštitu radnika.
Povećan broj onih koji stradaju na radnim mestima, nedovoljna obrazovanost osoba koje su zaposlene, a dužne da se brinu o bezbednosti i zaštiti na radu. Licencirana preduzeća, odnosno licencirane firme koje su dužne da svoje znanje prenose na druge, a sami nisu dovoljno stručni da to zaista i urade. Nedostatak kaznenih mera, nedostatak preventive u svakom smislu jeste razlog da se ovaj zakon donese.
Ovaj zakon sam po sebi ne može da reši sve probleme. Ovaj zakon je samo deo šire borbe čitave zajednice kojom se vodi računa i pokazuje koliko vam je stalo do bezbednosti i zaštiti radnika u svakodnevnom obavljanju svojih poslova.
Najveći procenat povreda, pa čak 40% zapravo dolazi tamo gde se radi na crno, zapravo dolazi kod radnika koji su neprijavljeni, samim tim nisu ni obučeni, samim tim nisu ni zaštićeni. Ovaj zakon će pomoći kroz konkretne predloge o kojima ćemo nadam se raspravljati i da se omogući efikasnija borba i protiv sive ekonomije čak i kroz ovaj zakon iako to nije njegova prva i osnovna namena, ali može da pomogne u tome, naravno i kroz učešće odgovarajućih inspekcija.
Svakako da i ovaj zakon, jedan od razloga, naravno, za njegovo donošenje jeste usklađivanje sa odgovarajućim konvencijama. Mi moramo da se prilagođavamo zakonodavstvu EU i shodno tome moramo da prihvatimo i predloge i savete koji su nam na Predlog ovog zakona stigli. Takođe, što je posebno važno.
Značajna je promena da su za lica koja su do sada obavljala poslove vezane za bezbednost zaštite na radu sada značajno povećava potrebni nivo njihovog obrazovanja, veština, znanja, da bi mogli da rade svoj posao. Do sada ta materija nije bila na odgovarajući način uređena, do sada se dopuštalo da oni koji treba da uče druge kako da se odnose prema bezbednosti i zaštiti na radu ne budu odgovarajućeg obrazovnog profila, a onda ne možete ni očekivati da rezultat njihovog rada bude posebno bolji.
Trenutno u našoj zemlji radi 630 preduzeća koja imaju odgovarajuću licencu za poslove iz bezbednosti zaštite na radu. Sada po prvi put ne samo što povećavamo nivo njihovog obrazovnog statusa mi i ograničavamo trajanje licence na pet godina i pooštravamo uslove za izdavanje licence. Ovo je veoma važna materija, jer je shodno tome ova materija ne može biti ostavljena baš svakome da radi.
Sledeći zakon, odnosno izmene i dopune zakona koji preporučujemo vašoj pažnji jeste Zakon o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti. Na ovaj zakon smo čekali od 1998. godine, a priznaćete od 1998. godine do danas nije mali broj naših radnika radi u inostranstvu, naprotiv broj je povećan, ali ako me sad pitate kao ministra zaduženog za rad ili pitate bilo koje vladino telo koje se bavi ovom problematikom koliki broj naših radnika se sada nalazi u inostranstvu, gde rade, pod kojim uslovima rade, ko ih je tamo poslao, ko ih je tamo dočekao, moraću da vam kažem – ne znam i to ne zna niko.
Zakonska rešenja doneta još 1998. godine, što zbog svoje komplikovane procedure, što zbog nedostatka kaznenih mera, što zbog jednostavno nemogućnosti nametanja odgovaraju obaveza poslodavcu ni radniku, jednostavno se nisu primenjivala. Zakon iz 1998. godine se jednostavno ne primenjuje. Mi ne znamo ko gde radi, mi ne znamo ko gde odlazi, mi ne znamo pod kojim uslovima odlazi, mi ne znamo kakav je njegov ugovor o radu, mi ne znamo koja su njegova prava, koje su njegove obaveze, mi jednostavno ne znamo šta se dešava sa našim državljanima kada pređu našu granicu.
Ovim izmenama i dopunama ovog zakona mi uspostavljamo odgovarajuće obaveze poslodavca. Olakšavamo značajno svu papirologiju koja mu je potrebna, skraćujemo mu vreme koje je za to potrebno. Videćete na osnovu dva vrlo jednostavan dokumenta, dva jednostavna papira koja se dobijaju na osnovu uvida u Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, mi ćemo znati sve o onome ko upućuje, ali ćemo znati i onome ko je upućen.
Ne možemo mi, i nemojte da naša javnost ima zabludu da mislimo da mi sada možemo da kontrolišemo kakvo je stanje na gradilištu na primer u Nemačkoj ili u Rusiji gde ode naš radnik. Mi to možemo da uradimo kroz jedan drugi institut koji se zove, a to su ugovori bilateralni, sporazumi, bilo između naših vlada, bilo između inspekcija nadležnih za postupanje u ovim slučajevima i to je nešto na čemu intenzivno radimo, ali kroz ovaj zakon ne možemo.
Šta možemo? Možemo da kontrolišemo poslodavca sve vreme ono ko je poslao našeg radnika moći ćemo da kontrolišemo kako se odnosi prema njemu, moći ćemo da imamo između ostalog predviđene su i osobe za kontakt koje će biti dužne da nam daju svaki podatak kada mi to zatražimo. Moći ćemo da znamo da li se ugovorne obaveze koje su zaključene ovde i koje su nam dostavljene i za koje znamo kakve su, da li se zaista poštuju i na koji način se poštuju.
Dakle, mi kontrolišemo poslodavca na teritoriji Republike Srbije onog ko je poslao radnika, a kroz bilateralne institute možemo bar jednim delom u zavisnosti i od odnosa naše zemlje sa nekom drugom zemljom, ili naše inspekcije sa nekom drugom inspekcijom, možemo da saznajemo i šta se tamo dešava. Ovaj zakon je predvideo i odgovarajuće kaznene odredbe. Ovaj zakon želi da maksimalno poboljša položaj radnika koji odlazi da radi u inostranstvo. Povod za donošenje ovog zakona jeste bila tragedija koja se desila našim radnicima u Rusiji, ali to je nešto što je trebalo raditi odavno, mnogo pre ove tragedije i mnogo pre nego što se bilo šta slično desilo.
Očekujem da ćemo imati plodnu raspravu i o ovom pitanju i da ćemo svi zajedno doprineti da tekst bude bolji. Naravno, kao i Zakon o izmenama i dopunama o bezbednosti zdravlja na radu, tako i Zakon o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremen rad u inostranstvu i njihovoj zaštiti je prošao javnu raspravu.
Svi socijalni partneri su učestvovali u javnoj raspravi, svi su se složili oko konkretnih zakonskih rešenja, brojne njihove primedbe i sugestije su, takođe prihvaćene, konsultovane su i odgovarajuća strukovna udruženja koja se bave ovim materijama i slobodno mogu da kažem da su oba zakona, odnosno izmene i dopune ovih zakona naišle na podršku svih stručnih krugova i posebno socijalnih partnera.
Treći zakon, Zakon o potvrđivanju Konvencije o nadležnostima merodavnom pravu, priznanju izvršenju odluka i saradnji u materiji roditeljske odgovornosti i mera za zaštitu dece, je zaključen pod okriljem haške Konferencije za međunarodno privatno pravo u Hagu, 19. oktobra 1996. godine, a na snagu je stupila 2002. godine. Do sada konvencija, čije sam ime pročitao, je okupila 41 državu ugovornicu, uključujući sve države EU sa izuzetkom Italije, za koju se takođe očekuje da će uskoro pristupiti ovoj konvenciji.
Ratifikacija ove konvencije, je takođe naša obaveza po poglavlju 24, a o njenom pristupanju izjasnio se i o tome razmatrao i pozitivno odlučio, Savet Vlade za međunarodno privatno pravo.
Suštinski, da budem vrlo jednostavan, suštinski smisao ove konvencije je da odredi koji će se zakoni primenjivati na određena roditeljska prava u zavisnosti od toga gde se nalazi, na prvom mestu, dete. Dakle, to je suština ove konvencije, da budemo krajnje jednostavni.
Ovom konvencijom se odlučuje na osnovu jednog instituta koji se zove uobičajeno boravište deteta, dakle mesto gde dete boravi i da vam kažem samu definiciju, pod uobičajenim boravištem podrazumeva se mesto u kome lice uobičajeno boravi duže vremena, bez obzira na nameru nastanjenja i nezavisno od upisa u evidenciju nadležnog organa ili dozvole boravka ili nastanjenja.
Suštinski, na ovaj način se reguliše koje zakonodavstvo se odnosi na konkretan slučaj. Osnov za to je uobičajeno boravište, a naravno postoji mogućnost da se nadležni organi dogovore u skladu sa onim što je najbolje, konkretno u tom slučaju govorimo o deci.
Dakle, da se dogovore koje će se zakonodavstvo primenjivati. Ovo je nešto što pomaže našem zakonodavstvu, ovo je nešto što štiti prava deteta, ovo je nešto što pomaže našem državljaninu i kada se nalazi u nekoj drugoj zemlji.
Videćete i u toku rasprave, mi smo iskoristili svoje pravo da se ne složimo sa jednim članom 55, ako se ne varam, sa jednim članom konvencije, kome se kaže da će se o imovini deteta uvek, uvek odlučivati na osnovu našeg zakonodavstva.
Dakle, imovina deteta koja se nalazi na teritoriji Republike Srbije, govorim o našem detetu, našem državljaninu, uvek će se o njoj raspravljati o njenom raspolaganju i određivanju onoga ko će njome upravljati na teritoriji i u skladu sa našim zakonodavstvom. To je naše pravo iz ove konvencije, mi smo to pravo iskoristili, sve ostale članove smo naravno podržali.
Nadam se da nisam bio previše opširan, pa tu smo. Hvala lepo.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić, izvestilac ispred Odbora za prava deteta. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Milanka Jevtović Vukojičić

Srpska napredna stranka
Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, Odbor za prava deteta je na svojoj sednici, održana dana 9. oktobra, razmatrao Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o nadležnosti meradovnom pravu priznanju i izvršenju saradnji u materiji roditeljske odgovornosti i merama zaštite dece i jednoglasno doneo odluku da Narodnoj skupštini predloži usvajanje ove konvencije.
Zašto? Zato što je ova Konvencija o nadležnosti meradovnom pravu priznanju i izvršenju, saradnji u materiji roditeljske odgovornosti i merama zaštite, u stvari krovna konvencija i Konvencija koja na efikasan i funkcionalan način podrazumeva realizaciju ranije ratifikovanih konvencija od strane ove Narodne skupštine.
Odbor predlaže da Narodna skupština usvoji ovu Konvenciju iz razloga što ona sa jednog posebnog aspekta, odnosno sa aspekta koji je najznačajniji za dete razmatra roditeljsko dečiji odnos, uređuje pitanje roditeljske odgovornosti, ali ne samo pitanje roditeljske odgovornosti, već i pitanje zastupanja deteta u prekograničnim situacijama.
Nažalost, sva deca iz raznih razloga nemaju mogućnosti da žive u svojim roditeljskim porodicama, pa ova Konvencija na adekvatan način uređuje i druge institute koje su države u obavezi da omoguće deci, a to su instituti starateljstva, hraniteljstva i zastupanja deteta u prekograničnim situacijama.
Ovu Konvenciju, inače potpisala je 41 država, od članica EU, jedino još uvek nije ratifikovala Italija, ali naravno ova Konvencija za naš pravni sistem koji se odnosi na zaštitu dece značajna je iz razloga otvaranja poglavlja 24. koji se takođe odnosi na zaštitu dece i na usaglašavanje našeg zakonodavstva u ovoj oblasti sa zakonodavstvom EU.
Ono što moram da istaknem, to je da ova Konvencija u skladu sa, inače najvažnijom konvencijom, a to je Konvencija UN o pravima deteta, na najbolji način štiti interes dece i kao prioritet i u fokus svog interesovanja, upravo u skladu sa ovom Konvencijom, stavlja zaštitu najboljeg interesa deteta i u odnosu na to preduzimanje svih drugih mera.
Ono što takođe moram da istaknem, to je i da ova Konvencija omogućuje saradnju centralnih organa, ali ne samo saradnju centralnih organa, po pitanju razmena informacija, koja se odnose na zakonodavni okvir i na važeće zakone, već i na razmenu informacija, koje se odnose na dostupnost usluga pružanja zaštite deci u konkretnoj državi.
Takođe, ova Konvencija je značajna i sa aspekta priznanja i izvršenja, posebno iz razloga što nije neophodno pokretati naknadne postupke, a to je sa aspekta zaštite deteta itekako važno, posebno u tzv. hitnim slučajevima, kada je neodložno primeniti hitne mere zaštite, a to su mere zaštite koje se odnose na decu, koja su zlostavljana ili zanemarena u svojoj porodici.
Da bi sve ostale ratifikovane Konvencije, u punom obimu štitile najbolji interes dece, neophodno je da Narodna skupština u Danu za glasanje, usvoji i ratifikuje i ovu konvenciju. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Da li još neko od izvestioca Odbora, želi reč? (Ne)
Reč ima narodni poslanik Anamarija Viček, od ovlašćenih.
Izvolite.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Anamarija Viček

Savez vojvođanskih Mađara
Poštovana predsednice, ministre sa saradnicima, poštovani poslanici, pred nama su danas tri veoma važna zakona. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, Predlog zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti, kao i Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o nadležnosti merodavnom pravu, i priznanju izvršenja odluka i saradnji u materiji roditeljske odgovornosti i mera za zaštitu dece.
Želim da izrazim podršku ovih zakona u ime poslaničke grupe SVM, i da potvrdim da ćemo u Danu za glasanje, podržati sva tri zakona glasanjem za.
Krenuću od ovog poslednjeg zakona pomenutog, naime, razlog potrebe za potvrđivanjem ovog zakona je toliko očigledan. Ova Konvencija je nastala kao izmena Konvencije iz 1961. godine, uzimajući u obzir i Konvenciju UN o pravima deteta, iz 1989. godine, pok okriljem Haške Konferencije za međunarodno privatno pravo, zaključeno je još 19. oktobra 1996. godine, a stupilo je na snagu 2002. godine.
Iako nismo u izrazitom kašnjenju, kao što je npr. Belgija tek 28. maja 2014. godine ratifikovala potpisom konvenciju, a Italija je još nije ni potpisala, za Srbiju je ipak značajno da se upravo sada usvoji konvencija, jer je za države članice EU i ova konvencija deo komunitarnog prava i samim tim države koje pristupaju EU dužne su da prilagode svoje zakonodavstvo i pristupanje ovim ugovorima.
Bitno je istaći da poglavlje 24 izveštaja Evropske komisije o napretku Republike Srbije za 2014. godinu navodi da Republika Srbija još uvek nije pristupila konvenciji, te je potpisivanje konvencije jedan od neophodnih koraka koje Republika Srbija mora preduzeti u procesu evrointegracija.
Značajno je da se napomene da konvencija uspostavlja princip jednakog tretmana dece koja žive u istoj državi. Međunarodna nadležnost se određuje na osnovu uobičajenog boravišta deteta, tako da deca dobijaju jednak tretman, jednaka prava bez obzira na državljanstvo.
Međutim, u slučaju dece koja spadaju u posebno ugroženu kategoriju, deca izbeglice, deca bez uobičajenog boravišta i međunarodno raseljena deca, konvencija određuje redovnu nadležnost organa države, na čijoj se teritoriji dete nalazi, što je svakako praćenje principa najboljeg interesa deteta.
Poslanička grupa SVM će naravno podržati ratifikaciju ove konvencije.
Što se tiče Zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti, značajno je istaći nekoliko činjenica.
Potreba za donošenjem ovog zakona postoji zbog toga jer su stupanjem na snagu člana 110. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, 23. maja 2009. godine prestale da važe odredbe Zakona o zaštiti građana Savezne Republike Jugoslavije na radu u inostranstvu.
To je bitan bio zakon koji je uredio oblast zaštite zaposlenih na privremenom radu u inostranstvu, postupku zapošljavanja kod inostranih poslodavaca i prilikom povratka u Saveznu Republiku Jugoslaviju, obaveze preduzeća, drugog pravnog lica i preduzetnika u vezi sa upućivanjem radnika na privremeni rad u inostranstvo, obaveze poslodavaca i zaposlenih za vreme rada u inostranstvu i drugo, među kojima naročito ističemo određivanje postupaka i uslova upućivanja zaposlenih po osnovu međunarodne naučne, tehničke i prosvetno-kulturne saradnje.
Svakako je bilo potrebno uraditi celokupnu reviziju svih odredbi, kako bi sa jedne strane poslodavci sa teritorije Republike Srbije mogli efikasno i konkurentno da posluju na inostranim tržištima u skladu sa međunarodnim standardima, a sa druge strane, potrebno je da se odredi i zaštita zaposlenih koji su upućeni na privremeni rad u inostranstvo, naročito kada se gleda iz ugla savremenih radnih migracija, odnosno sprečavanja nelegalnih migracija.
Treba da se istakne da se zaposleni može uputiti na privremeni rad u inostranstvo iz dva cilja. Jedno je upućivanje na rad u inostranstvo, a drugo upućivanje na stručno osposobljavanje i usavršavanje za potrebe poslodavca, za šta se može očekivati i povećana potreba pri svakom novom stvaranju novih radnih mesta od strane inostranih investitora i multinacionalnih kompanija na teritoriji Republike Srbije.
Postoje tri značajne novine u ovom zakonu. Prva novina je postupak primene zaposlenog, pripreme zaposlenog za upućivanje na privremeni rad u inostranstvo. Druga novina je postupak obaveštavanja, čime se nadležno ministarstvo obaveštava o upućivanju zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i tu je novina sa jedne strane u tome da se smanjuje obim procedure i administracije za poslodavce, a sa druge strane omogućava bolju kontrolu i vođenje evidencije nadležnog organa, posebno kroz povezivanje sa postojećom bazom centralnog registra.
Treća novina je zapravo povećavanje efikasnosti zaštite zaposlenih, pošto preciznim odredbama se propisuje dužnost saradnje i razmene informacije organa i organizacija koje obavljaju poslove državne uprave u vezi sa zaštitom zaposlenih, koji su upućeni na rad u inostranstvo, a to su Ministarstvo za rad i zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, RFZO, Ministarstvo spoljnih poslova, kao i Diplomatsko konzularno predstavništvo Republike Srbije u inostranstvu.
Bitno je da se napomene da su statistički podaci navedenih organa bili mnogo različiti, tako u evidenciji ministarstvo ima podatke o oko hiljadu zaposlenih koji su upućeni na privremeni rad u inostranstvo, dok na osnovu podataka Republičkog fonda, a tu su i te kako relevantni podaci, naime u Fondu se vodi evidencija o osiguranicima koji su upućeni u zemlje sa kojima Srbija ima zaključene sporazume o socijalnom osiguranju, a njih je poslednjih godina bilo više od 7.000.
Pošto podzakonskim aktom treba da se propiše izgled obrasca koji se zove „obaveštenje o upućivanju zaposlenog na privremeni rad u inostranstvo“, za koje se određuje rok od 45 dana od stupanja na snagu ovog zakona, što je osam dana nakon objavljivanja u „Službenom glasniku RS“, tako da je predviđen početak primene zakona u roku od dva meseca od stupanja na snagu.
Prelaznim i završnim odredbama takođe je određeno da će se svi postupci upućivanja zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo, koji su započeti pre dana stupanja na snagu ovog zakona, biti okončani prema onim propisima po kojima su i započeti.
Ovo je jedan značajan i dobar zakon iz perspektive konkurentnosti tržišta rada, ali i gledano iz ugla zaštite zaposlenih koji su upućeni na privremeni rad u inostranstvo, tako da će poslanička grupa SVM svakako podržati svojim glasovima i ovaj zakon u danu za glasanje.
Treći zakon koji je danas pred nama, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu je takođe jedan značajan i dobar zakon koji ćemo podržati.
Važeći Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu donet je 2005. godine, a tokom primene tog zakona su uočene neke manjkavosti koje bi ove izmene i dopune trebalo da poboljšaju.
Kao prvo, trebalo je precizirati na koga se odnosi ovaj zakon. Naime, primenom zakona se uvidelo da se odredbe zakona ne mogu odnositi na specifične aktivnosti Vojske i policije, a trebalo je precizirati značenje pojedinih izraza, periodične provere osposobljenosti, kao i kontinuirano usavršavanje znanja lica za bezbednost i zdravlje na radu i druge detalje koje se odnose na odredbe ovog zakona.
Postoje tri značajne novine. Prva novina je preciziranje, definisanje poslodavca. Naime, članom 2. se tačno opisuje ko je poslodavac. Poslodavcem se smatra i fizičko lice koje po bilo kom pravnom osnovu zapošljava zaposlenog, ali iz ovog se smatra izuzetkom lice koje posao obezbeđuje u domaćinstvu i nosioci poljoprivrednog gazdinstva, koji obavljaju posao sa članovima porodičnog, poljoprivrednog domaćinstva u skladu sa propisima o poljoprivredi, dok pod odredbe ovog zakona i dalje padaju fizička lica koja sa članovima svog porodičnog domaćinstva obavljaju privredu ili drugu delatnost.
Druga novina jeste uvođenje izraza „prevencija“ i pored tačnog definisanja „prevencija“ u članu 2. Predloga zakona koji se odnosi na član 4. zakona, gde se tačno precizira termin „prevencija“ kao skup mera sa ciljem sprečavanja ili smanjenja rizika na radu, ali tako se i na primeru u članu 3. Predloga zakona koji se odnosi na izmenu i dopunu člana 6. zakona, ne samo što se terminološki reč „invalid“ zamenjuje rečima „osoba sa invaliditetom“, nego isti član se dopunjuje i odredbom koja se odnosi na preventivne mere u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu mladih, zaposlenih žena za vreme trudnoće, kao i dojilje, što je izuzetno značajan korak koji svakako pozdravljamo.
Treća novina je zapravo ujedno i najznačajnija za nacionalne manjine, odnosno za SVM. Naime, odmah u članu 2. dodaje se tačka 24. koja objašnjava da je jezik koji zaposleni razume, jeste maternji jezik, jezik koji je u službenoj upotrebi na teritoriji na kojoj poslodavac ima sedište, odnosno zaposleni obavlja poslove i koji zaposleni govori, čita i piše, ali tu spada i jezik koji je utvrđen kao uslov za obavljanje poslova radnog mesta.
Što je značajno, zakonom je uređeno u članu 24. da ukoliko poslodavac zaposlenom da na korišćenje opremu za rad ili sredstva za opremu za ličnu zaštitu na radu ili ako im da na korišćenje opasne hemijske materije za koje čak postoji i obrazac, bezbednosni list, poslodavac mora da obezbedi prevod dokumentacije, odnosno bezbednosnog lista na jezik koji zaposleni razumeju, što je izuzetno značajan korak.
Ističemo još da je svakako za pohvalu da zakon posebno uređuje zaštitu bezbednosti i zdravlja na radu kada su zaposleni iz tzv. posebnih osetljivih grupa u pitanju, kao što su osobe sa invaliditetom, trudnice ili majke dojilje.
Konačno, da naglasimo još jednom da će poslanička grupa SVM u danu za glasanje podržati sva tri zakona. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Vujić. Izvolite.
...
Jedinstvena Srbija

Vojislav Vujić

Jedinstvena Srbija
Uvaženi predsedavajući i gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, sva tri zakona koja su danas na dnevnom redu imaju veze sa programom Jedinstvene Srbije i naravno mi iz Jedinstvene Srbije ćemo podržati sva tri zakona.
Gospodine ministre, jednom prilikom ste rekli da je za radnike u Srbiji najveći stres kada ostanu bez posla ili kada ne primaju platu. Ja samo dodajem na tu vašu konstataciju i slažem se sa njom da možda je još veći stres onima koji nemaju nikakav posao. Ministarstvo za rad poklanja veliku pažnju bezbednosti na radu i ovaj danas zakon je dokaz za to, ali u praksi i na terenu ono što se razlikuje od ovog zakona i sami ste svesni, su u stvari sa kojima se svi ovde ne slažemo.
Namera ovog zakona je da radnik na svom radnom mestu bude apsolutno siguran, obezbeđen, da se zna šta je šteta na radu, ko plaća nastalu štetu i kako se sprečava. Zbog ovog dobrog zakona, ponavljam, mi iz JS daćemo podršku.
U segmentu bezbednosti na radu veliku ulogu imaju inspekcijske službe i pre svega, neophodna je jedna preventiva, zato što u budućnosti može da smanji veliki broj nastalih troškova. Potrebno je da se unapred uloži kako bi se sačuvalo ono najvažnije, a to su život i zdravlje tih radnika i ljudi.
Pročitao sam da je i direktorka Uprave za bezbednost, danas ovde prisutna sa nama, jednom prilikom navela da u otklanjanju stresa veliku ulogu ima razgovor poslodavca i zaposlenog i 100% ste u pravu. Ja samo hoću da dodam da, nažalost, toga u Srbiji ima vrlo malo, retke su te kompanije. To možemo da vidimo u nekim američkim filmovima. Obzirom da ja dolazim iz jednog turističkog mesta gde je taj tim bilding prisutan, iz Vrnjačke banje, gde te firme koje su ozbiljne dolaze sa svojim radnicima, imao sam priliku da vidim kako to izgleda i to je odlična stvar. Ali, ponavljam, takvih situacija u Srbiji, nažalost, ima vrlo malo.
Jedan moj predlog bi bio da bi mogli da uradimo jednu dobru analizu i da proverimo šta to inspekcije koje se ovom tematikom bave rade na terenu. Predlažem da uradimo jednu analizu da znamo koliko radnika radi u javnom sektoru, koliko ih radi u realnom sektoru, koliko ih radi u tim kompanijama iz filmova o kojima smo pričali, koliko ih radi a da uopšte nisu prijavljeni, znači, taj rad na crno, a koliko ih ima da nigde ne rade. Takve analize sigurno mogu da nas uplaše, ali ja vam predlažem da ih uradite, jer bi one trebalo da se poklapaju sa izveštajima inspektora koji se nalaze na terenu. Ja bih voleo da i mi jednom prilikom dobijemo neki sličan izveštaj, da možemo da uporedimo šta je to što vi sa ovim dobrim zahtevom od njih zahtevate, šta je to što treba da bude njihova sfera interesovanja i na terenu, a šta je to što oni vama dostavljaju u papiru.
Ne bih da citiram predstavnike sindikata, jer ih ima 22 hiljade i svi kažu da se zalažu za prava radnika. Samo bih da kažem da iz sredine iz koje ja dolazim, bez obzira na sve te urgencije silnih sindikalnih vođa, ljudi uglavnom rade za minimalni lični dohodak, sretni su ako ga imaju, a ima onih koji, nažalost, nigde ne rade.
Jedan od primera koji je možda specifičan, a tiče se bezbednosti na radu i ove materije, jedno JKP iz Vrnjačke Banje, zove „Borjak“ i bavi se uređenjem gradskog zelenila. Postavlja se pitanje kako možemo da kontrolišemo njihovu bezbednost na radu ako su jedini koji moraju da održavaju najlepše parkove u Srbiji, u Vrnjačkoj Banji, a nisu prijavljeni na penziono i zdravstveno osiguranje? Tu se ne dovodi samo u pitanje bezbednost na radu tih radnika, nego po pravu koje im sleduje i bezbednost njihovih porodica, obzirom da nisu osigurani.
Zamolio bih ministra da obrati pažnju na to i ukoliko bude u mogućnosti, da nam sa svojim stručnim službama da neki predlog i rešenje kako da izađemo iz tog nastalog problema, koji se pre svega desio nemarom nekih rukovodioca koji su godinama unazad vodili ta javna preduzeća. Kao po pravilu u Srbiji, niko od njih nikada nije odgovarao, a i danas je ostalo 250 radnika koji bez osiguranja rade.
Nije ni poslodavcima lako da svaki put ispoštuju sve uslove o bezbednosti na radu, zato što i oni rade u nekim turbulentnim vremenima. Svesni smo činjenice šta je svetska ekonomska kriza uradila velikim sistemima, a ne samo tim malim poslodavcima. Ali, moramo da se borimo da napravimo razliku između onih poslodavaca koji se na uštrb neprijavljenih radnika i umanjene njihove bezbednosti na radu drastično bogate i onih koji se bore da bi sačuvali ta preduzeća i koliko-toliko ta radna mesta za te radnike koji u njima rade.
Još jednom vam čestitam na tom dobrom zakonu. Želim da skrenem pažnju svima da je zadatak svih nas koji se bavim politikom, da bi vama koji donosite ovakve zakone, a pre svega radnicima, bilo lakše da se borimo da u ovom ambijentu otvaramo nova radna mesta tako što ćemo da dovodimo investitore. Dobar primer je ono što se desilo pre dva dana u Jagodini, gde su premijer Aleksandar Vučić, ministar spoljnih poslova gospodin Ivica Dačić, ambasador Italije i predsednik Skupštine grada Jagodine gospodin Dragan Marković Palma, otvorili još jednu u nizu fabrika u industrijskoj zoni u Jagodini. Zašto je to bitno? Zato što otvaranjem novih radnih mesta i one radnike koji nemaju hrabrosti da prijave svoje poslodavce ili da se sklone sa tog mesta na kojem im je ugrožena bezbednost na radu, a nemaju drugu alternativu, ovako svima njima indirektno i direktno pomažemo.
Mi iz JS, ponavljam još jednom, zalažemo se za prava radnika i to će biti taj još jedan dodatni momenat da glasamo za ove zakone koje ste danas izneli ovde ispred nas.
Drugi zakon je Predlog zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvu i njihovoj zaštiti. Rekli ste nam danas, ministre, na početku, da tačnu evidenciju koliko ih ima i gde se nalaze nemamo. Jedan od podataka koji smo dobili u materijalu da ih samo u Ruskoj Federaciji ima negde oko 15 hiljada koji rade na crno, ali to ne možemo da potvrdimo jer se veliki broj uglavnom tamo nalazi na nekim turističkim vizama i to su ograničeni vremenski rokovi koliko tamo mogu da ostanu. Ali, činjenica je da oni svi tamo rade.
Bili smo svedoci raznih prevara koje su doživeli naši radnici koji su na rad u te zemlje odlazili putem nekih poslodavaca koji su to zloupotrebili. Znamo, malopre ste naveli neke primere koliko je bilo onih koji su stradali, a da nikakva prava nisu mogli da ostvare. Zato je dobro što ovaj zakon iz 1998. godine konačno upodobljujemo sa stanjem na terenu, sa jednom realnom slikom. Siguran sam da će se bar nešto na bolje promeniti u narednom periodu.
O ovom zakonu ste sasvim dovoljno podataka izneli, tako da ne bih da ponavljam ono što ste već rekli.
Želim da napomenem da je pred nama i zakon o potvrđivanju Konvencije o nadležnosti, neredovnom pravu, priznanju izvršenja odluka i saradnji u materiji roditeljske odgovornosti i mera za zaštitu dece. Svakako, rekao sam, mi se zalažemo za ovakve konvencije i nju ćemo isto podržati.
Ako mi dozvolite, predsedavajući, samo malo ću skrenuti sa teme, a opet ima veze sa ovom konvencijom i ima veze sa decom. To je situacija u kojoj želim da pohvalim i ovde prisutnog ministra, situacija u kojoj želim da pohvalim Vladu Srbije i sve građane Srbije, koji su u ovoj situaciji gde imamo veliki talas emigranata koji dolazi u Evropu, možda bez nekih zakona i nekih velikih zakonskih obaveza, pre svega iz nekog morala i lične etike, dali sve od sebe da pokažemo svetu jednu pravu sliku, sliku Srbije i kako se to na terenu zalažemo i borimo upravo za ono što danas predstavlja ministar i ministarstvo koje je predložilo ove zakone.
Još jednom ponavljam, mi iz JS ćemo podržati sva tri zakona. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima ministar Vulin. Izvolite.
...
Pokret socijalista

Aleksandar Vulin

Zahvaljujem se svim prethodnim govornicima na pažljivo pročitanim predlozima i na velikom trudu koji su uložili.
Evo samo nekoliko odgovora na konkretna pitanja.
Što se tiče preduzeća koja ste pomenuli, to ćemo odmah proveriti, to je apsolutno nedopustivo. Bez obzira da li je u pitanju javni sektor ili privatni sektor, nama je to potpuno isto, ne može da se radi ne prijavljeno. Odmah, i vrlo brzo ćete dobiti konkretne rezultate.
Inspekcija rada je u proteklih osam meseci izvršila 39.609 raznih inspekcijskih nalaza. To je u odnosu na 2013. godinu povećanje za 29%, a u odnosu na 2014. godinu povećanje za 16,5%. I te kako vodimo računa upravo o toj ulozi, i da to daje rezultate, takav pristup i takav rad.
Naime, u prvih devet meseci 2015. godine, na radu na crno je zatečeno 10.401. lice. Od toga 6.183. lica su odmah prijavljena na osnovu rešenja inspekcije rada. Dakle, to je naš način, osim, naravno, borbe za bolji privredni ambijent, naravno, bolja zakonska rešenja, niža poreska stopa, sve ono što je jednoj državi na raspolaganju, ali evo govorim konkretno iz domena Ministarstva rada, za šta smo mi zaduženi. Dakle, možete da merite koliko ljudi je zaposleni, koliko ljudi je zatečeno da radi na crno i koliko je bilo inspekcijskih nadzora. Dakle, to je naš način i nema diskriminacije. Mi ulazimo u javna preduzeća i privatna preduzeća, pogotovo što je nama bezbednost i zaštita na radu beskrajno važna. Mi smo u prvih osam meseci izvršili 13.291 inspekcijski nalaz iz oblasti bezbednosti i zaštite na radu. To je suštinski važno.
Kao što sam već rekao, to je nešto nad čime svi treba da se zamislimo, 40% svih smrtnih povreda na radu nastupa iz rada na crno. Neobučen radnik, neopremljen radnik, to je nesreća koja samo čeka da se desi. Mi se naravno borimo protiv toga i inspekcijskim nalazom i preventivom na svaki način, ali to je nešto u čemu mora da nam pomogne čitavo društvo i tu je uloga i sindikata i poslodavačkih organizacija.
Naravno, suštinski ste potpuno u pravu. Dok se situacija na tržištu rada ne izmeni tako da je manja ponuda radne snage, nego što je potreba, nažalost sada zaista nije slučaj, vi ćete uvek imati taj nivo straha.
Ovaj zakon i ova rasprava, sve ovo je način da kažemo našim građanima - obratite nam se, kada imate problem, obratite nam se i zbog toga nećete stradati. Imajte poverenja u svoju državu. Hvala.