Druga sednica Drugog redovnog zasedanja, 13.10.2015.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj: 06-2/393-15

2. dan rada

13.10.2015

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:10 do 17:45

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici nastavljamo rad Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 87 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da su u sali prisutna 103 narodna poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine, u skladu sa našim Poslovnikom.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Pošto ovde imam prijavljenih četvoro, ja ću čitati, pošto vas mrzi da se prijavite, ja ću čitati od najmanjeg ka najvećem.
Aleksandar Čotrić. Izvolite.
...
Srpski pokret obnove

Aleksandar Čotrić

Srpski pokret obnove - Demohrišćanska stranka Srbije
Poštovana gospođo predsednice, narodne poslanice i narodni poslanici, moje pitanje je upućeno Ministarstvu pravde Republike Srbije, a odnosi se na obeležavanje masovnih grobnica koje su nastale na kraju Drugog svetskog rata  i po njegovom okončanju.
Naime, Državna komisija za tajne grobnice nastale posle 12. septembra 1944. godine, tokom svog rada od 2009. do 2012. godine, popisala je 66.000 žrtava komunističkog totalitarnog režima. Najčešće se radilo o ubistvima bez suđenja iz ideoloških i političkih razloga. Komisija je locirala oko 215 masovnih grobnica u kojima su sahranjene žrtve novouspostavljenog totalitarnog režima, i do sada su ekshumacije izvršne samo u dve grobnice. Jedna se nalazi kod Boljevca, a druga u Kragujevcu.
Nažalost, nije izvršena DNK analiza žrtava kako bi se utvrdio njihov identitet, upoređivanjem sa njihovim srodnicima, ali smatram da je potrebno da se ove grobnice na dostojanstven i odgovarajući način obeleže. To znači da se pored njih postave spomen table, informacije o tome ko je sahranjen u tim grobnicama, ko su bili egzekutori, da to bude opomena kako se takvi zločini više ne bi ponavljali.
Nažalost, Komisija je praktično obustavila svoj rad i pretpostavlja se da je broj tih žrtava i neuporedivo veći, da iznosi nekoliko desetina hiljada ljudi i da prelazi možda i broj od preko 100.000.
Naime, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, nekoliko puta se proteklih godina obraćalo Ministarstvu pravde s predlogom da ove grobnice budu obeležene, ali do sada nije bilo pozitivnog odgovora. Ja ovo pitanje upućujem Ministarstvu pravde s obzirom na to da je Komisija za masovne i tajne grobnice radila pod okriljem Ministarstva pravde, da ono u saradnji sa Ministarstvom za rad, socijalnu politiku i zapošljavanje, koje u svom sastavu ima sektor koji brine o memorijalima, odnosno o grobnicama, učini sve kako bi ova svratišta bila na dostojanstven način obeležena.
Drugo moje pitanje upućeno je Ministarstvu poljoprivrede, jer je danas situacija na selu i oblasti poljoprivrede veoma teška, s obzirom na to da se naša sela praktično prazne i da se sve manji broj ljudi bavi poljoprivrednom proizvodnjom, iako još uvek ima oko 630.000 seoskih domaćinstava, a trenutno na selu živi oko 45 ukupnog stanovništva Republike Srbije.
Veliki je broj hektara neobrađenog zemljišta. Procenjuje se da je preko 500.000 neobrađenih hektara bilo samo u protekloj godini, da u gotovo 200 sela praktično više i nema stanovnika, u toliko još sela nema nikoga ko je mlađi od 25 godina, u svakom četvrtom selu u Srbiji, najmlađi stanovnik ima više od 60 godina i ono što je poseban problem je i to da naša sela nisu u sistemu lokalne samouprave, odnosno nemaju status opština, nemaju svoj budžet, nemaju izvorne prihode i nadležnosti. Pokazalo se da saveti mesnih zajednica kao oblik organizovanja uprave u selima, kakav postoji od 1963. godine, nije garant za razvoj, već nažalost za propadanje sela.
Dakle, moje pitanje Ministarstvu poljoprivrede jeste - da li će učiniti neophodne poteze i doneti mere kako bi bile formirane razvojno poljoprivredne banke u svakom regionu. Dakle, uspostavljanjem ovih finansijskih institucija plasirali bi se dugoročni krediti pod povoljnim uslovima za najsiromašnije poljoprivrednike, za one koji žele da se na jedan savremeni način bave poljoprivrednom proizvodnjom. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima dr Blagoje Bradić.
...
Zajedno za Srbiju

Blagoje Bradić

Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije
Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, svedoci smo zadnjih godina velikih napora koji se ulažu u Republici Srbiji da se osavremene železnice, da se naše pruge učine prugama dostojnim 21. veka, da naši vozovi idu brže od 40 kilometara na sat, od proseka koji je trenutno u Republici Srbiji. Mislim na brzinu kojom se kreću naši vozovi.
Dobro je to što se modernizuju pruge i dobro je to da Srbija nema brze pruge i da nešto što je od nacionalnog interesa, strateškog interesa za Srbiju, dobije svoju punu važnost i da može da se koristi u punom kapacitetu.
Grad Niš se nalazi na čuvenom putu E-10. To je put prema Bliskom istoku, prema jugu, prema Grčkoj i ono što je interesantno, pruga prolazi kroz centar Grada Niša i tu sav saobraćaj, kako teretni, tako i putnički se odvija sećući grad na dve polovine. U gradu ima preko 30 pružnih prelaza i Grad Niš već decenijama unazad, nešto slično, kao što je Beograd želeo da se izgradi „Beograd na vodi“, tako i mi želimo da se izmesti pruga iz centra grada, je pokušavao i nastojao da se ta pruga izmesti iz centra grada, kako bi grad mogao normalno da se razvija.
Ono što je urađeno 2010. godine za vreme prošle vlasti, to je da se uz garancije republike podigne međunarodni kredit kod Međunarodne banke, da je urađen idejni projekat u vrednosti od milion i po evra i da se ušlo u eksproprijaciju buduće prakse te železničke pruge oko Grada Niša.
Ono što je urađeno do 2012. godine, do promene vlasti je bilo iza idejnog projekta i početak eksproprijacije. Veći deo eksproprijacije je urađen na toj budućoj trasi. Od 2012. godine je sve zamrlo, čak koliko imam informaciju i kredit je propao, kredit je prestao da se povlači, sredstva su prestala da se povlače, a ceo projekat je trebao da bude 25 miliona evra.
Moje pitanje direktoru „Železnice“, gospođi Mihajlović i predsedniku Vlade – kad će pruga biti izmeštena iz Grada Niša ili ako neće – da li je tačno da će te eliktrifikovati postojeću prugu i podeliti grad na dva dela?
Građani Niša su više puta skupštinskim odlukama jasno stavili do znanja da žele da se pruga izmesti, te ponavljam pitanje direktoru „Železnice“, gospođi Mihajlović, resornom ministru i predsedniku Vlade – kada nameravate da izmestite prugu iz centra grada, kako bi mogao ceo Koridor 10 da bude elektrifikovan i priveden nameni? Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Neđo Jovanović

Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem se predsednice.
Moje poslaničko pitanje se postavlja Ministarstvu za državnu upravu u lokalnu samoupravu, a vezuje se za jednu od opština na teritoriji zlatiborskog okruga, to je opština Požega. Imajući u vidu činjenicu da se upravo na toj teritoriji pojavljuju problemi koji se vezuju za donošenje jedne praktično neprimenjive odluke Skupštine opštine Požega, a sa tom odlukom se direktno derogiraju biračka prava građana i to biračka prava građana koji se vezuju za teritorije mesnih zajednica koja se upravo tom odlukom skupštine opštine, nažalost, dovodi do jednog apsurdnog rešenja iz dva razloga.
Prvi razlog što se teritorija mesne zajednice poklapa sa teritorijom katastarske opštine, a drugi razlog je što upravo odluka koju je donela Skupština opština Požega glasi na način koji teško se može razumeti i u praksi izaziva ozbiljne probleme, pa se kaže – da građanin mesne zajednice je lice koje živi na teritoriji te mesne zajednice, odnosno na teritoriji mesne zajednice na kojoj se nalazi njegov stambeni objekat. Na ovaj način u praksi su stvoreni ozbiljni problemi. Ugrožena su ustavna prava i povređeno je jedno od osnovnih ustavnih načela, a to je načelo zabrane diskriminacije.
Konkretan primer za to jesu izbori za savet, odnosno odbor mesne zajednice upravo na teritoriji opštine Požega. Radi se o dve mesne zajednice - mesna zajednica Tometino Polje i mesna zajednica Ljutice.
Za vreme održavanja izbora upravo iz mesne zajednice nastanjeni građani, oni koji imaju uredno izdate lične karte na teritoriji mesne zajednice Tometino Polje to biračko pravo nisu mogli da ostvare. Zašto? Zbog toga što se njihovi stambeni objekti nalaze van teritorije mesne zajednice, već se u drugoj mesnoj zajednici i to u mesnoj zajednici Ljutice.
Ovakav način ignorisanja prava birača i građana nesumnjivo je suprotan i Ustavu, nesumnjivo je suprotan i onome što podrazumeva i ustavno pravo na slobodno opredeljenje mesta življenja.
Čak se došlo u situaciju da ovi građani koji su dovedeni u situaciju da ne mogu da ostvare svoja biračka prava tamo gde žive i tamo gde su uredno prijavljeni i tamo gde je uredno izdat lični dokument, lična isprava, to je lična karta, to pravo ne mogu da ostvare.
Apsurd cele situacije se svodi na još jedan praktičan primer, a to je da 30 domaćinstava koji žive na teritoriji katastarske opštine Ljutice više od, recimo, sto godina, računajući i pretke ovih građana, biračko pravo ostvaruju u drugoj mesnoj zajednici, a to je mesna zajednica Tometino Polje.
Zbog čega se ovo pitanje postavlja Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave? Isključivo iz razloga što su građani koji su se meni kao poslaniku obratili, tražeći zaštitu svojih prav,a iscrpeli bukvalno sva sredstva i pravne mehanizme, između ostalog i iniciranje sudskih sporova.
Nažalost, lokalna vlast bez obzira koja je to politička orijentacija nije imala dovoljno sluha da ove zahteve građana prepozna na pravi način i njihove interese zaštiti. Zbog toga postoji mogućnost da se eventualno ili kroz upravni nadzor ili drugim pravnim mehanizmima ova paradoksalna situacija reši u interesu svih građana, ponavljam, svih građana teritorije opštine Požega, a prevashodno onih građana koji su na ovaj način ugroženi, odnosno čija su prava ograničena što je nesumnjivo suprotno, kako sam rekao, i Ustavu i pozitivnim propisima Republike Srbije. Ja se zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Olena Papuga.
...
Liga socijaldemokrata Vojvodine

Olena Papuga

Liga socijaldemokrata Vojvodine
Hvala predsednice.
Moje pitanje postavljam Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, odnosno ministru Aleksandru Vulinu, a pitanje se odnosi na Akcionarsko društvo „Kulski štofovi“ u Kuli koji je do dana današnjeg pod stečajem.
U nekom svom uvodu ću reći da je 1988. godine u Kuli, koja je tada imala oko 50 hiljada stanovnika, 15 hiljada zaposlenih je bilo u privredi, odnosno 13 hiljada u proizvodnji, a samo dve hiljade van privrede. Danas, 2014. godine, u stvari prošle godine, opština Kula ima 47 hiljada stanovnika, od toga samo 800 zaposlenih.
Fabrika o kojoj hoću da govorim a.d. „Kulski štofovi“ iz Kule je fabrika koja je nedavno slavila sto godina od kako je osnovana. U najboljim vremenima je imala 1.700 zaposlenih. Tada je bila poznata na daleko po izradi kvalitetnih štofova, dobijala je više puta „Zlatne košute“ za kvalitet. Godišnje su u onim vremenima najboljim tkali i po dva miliona metara štofova. Radnici te fabrike su svojim nekim prekovremenim radom, radom subotom izgradili obdanište, rekreacioni centar sa bazenom itd. Učestvovali su u izgradnji cele opštine, a i dalje.
Firma nikada nije privatizovana, odnosno 97% firme je do kraja, u stvari do 2010. godine bilo u državnom vlasništvu, ali i pre toga su postojali razno razni problemi jer se dobro zna da radnici pre toga, u tim 2000-tim godinama nisu dobijali plate, i po 87 plata nisu dobili.
Dakle, 5. jula 2010. godine „Štofara“ je otišla u stečaj, a u tom momentu je u fabrici radilo 212 radnika. Agencija za privatizaciju je imenovala Milorada Veljovića za stečajnog upravnika. Kolektivni ugovor su radnici još davno pre toga potpisali i imali su rešenja o radu, o specifikaciji radnih mesta po bodovima. To naglašavam zbog daljeg toka stečaja.
Stečajni upravnik posle imenovanja iako po Zakonu o stečaju je morao da uradi socijalni program, jer je fabrika do kraja bila državna, to nije uradio.
Pitam ministra Vulina – zašto a.d. „Kulski štofovi“, zašto u Akcionarskom društvu „Kulski štofovi“ u Kuli nije urađen socijalni program? Zašto je samo 82 radnika dobilo iz Fonda solidarnosti po 184 i nešto hiljada dinara, a ostali radnici nisu to dobili iako imaju presudu na osnovu priznanja iz Privremenog suda u Somboru iz maja 2011. godine? Znači, šest godina čekaju da im se isplate zaostale plate i deo koji im sleduje, kao i tim radnicima kojima je stečajni upravnik Veljović to isplatio.
Znači, tim radnicima od 5. jula 2009. godine do 5. jula 2010. godine nisu isplaćene minimalne zarade i to je tih 184 hiljade dinara, a postoji presuda. Zašto stečajni upravnik nije obavestio sve radnike po istom postupku i po kom principu je isplatio 80 radnika, a one druge nije isplatio i nije urađen još uvek socijalni program? Zašto je zaobiđen taj socijalni program iako je fabrika državna?
Dalje pitam – šta se desilo sa imovinom tog Akcionarskog društva „Kulski štofovi“ Kula? Radnici pričaju da su se neke mašine izvezle, odvezle, prevezle u Italiju jer su neki radnici koji su imali sa tim iskustva otišli tamo da ih montiraju. Šta je sa predstavništvo u Novom Bečeju? Zna se da je tamo danas zgrada Telekoma. Kome se plaća zakupnina i da li je taj prostor prodat? Ko koristi magacinski prostor u Kuli? Ko uzima novac za tu zakupninu?
Pošto postoji hipoteka u „Štofari“, taj prostor ne može da se proda, ali naravno može da se izda na 99 godina i pitam da li će se on izdati i kome? Možda već postoji osoba kojoj će se izdati.
Radnici a.d. „Kulski štofovi“ su izgradili rekreacioni centar, već sam naglasila da su radili subotom itd. prekovremeno. Taj prostor se ne koristi i najverovatnije da će se i on prodavati. Ko njime sada upravlja?
Na osnovu člana 180. Zakona o stečaju, stečajni upravnik Milorad Veljović je bio dužan da sastavi listu svih poverilaca za koje se znalo iz poslovnih knjiga i ostale dokumentacije stečajnog dužnika. U toj listi se posebno evidentiraju zaposleni kod stečajnog upravnika za iznose neisplaćenih zarada. To nije urađeno, tako da…
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Vreme. Samo vi završite.
...
Liga socijaldemokrata Vojvodine

Olena Papuga

Liga socijaldemokrata Vojvodine
Pitam – kada će se na neki način videti šta će se desiti sa tim radnicima koji su ostali neisplaćeni?