Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, ja sam pažljivo pročitao ove predloge i prvo što mi je palo u vidno polje i što mi je palo na pamet da kažem i da sa vama podelim je sledeće. Po meni, ovaj savet je preglomazan, ima previše članova. Mi biramo polovinu. Znači, od 43 mi treba da izaberemo 22 i o tome vodimo raspravu. Za mene je to malo puno i mislim da taj zakon treba menjati i mislim da je osnovni zakon izašao je negde 2006. godine, koji je predvideo ovakav način biranja i ovako veliki broj.
Znači, tu nisu male prinadležnosti kad imamo 43 osobe koje biramo, a od čega biramo svake tri godine zato što se neko pametan našao pa je rekao izabraćemo jedne na šest godina, druge na tri godine, tako da Narodna skupština svake tri godine mora da bira polovinu članova. Otuda verujem da je proisteklo i neko zakašnjenje, zamerke koje je uputio ovde jedan poslanik, akademski čestit, ne stoje. On je tražio prisustvo ministra prosvete. Ministar prosvete i pripadnici ministarstva dolaze kada su oni predlagači, a ovde je predlagač odbor i članovi odbora i koliko vidim ovde vode neku živu raspravu.
Razlika između znanja i mudrosti je daleko veća. Za mudrost, sem znanja, treba vam iskustvo i opažanje i otuda verujem da akademski čestiti poslanik jeste u sferi znanja, ali do mudrosti još treba malo da prođe vremena da dobije odgovarajuće iskustvo i da iz sfere znanja pređe u mudre osobe, odnosno da mudro zbori i govori.
Znanje je inače blago koje svog vlasnika svuda prati. To je izreka koja se odnosi na to i ja se sad pitam, s obzirom da ovaj savet po mnogim pitanjima, programima, recenzijama, udžbenika itd. ima neke svoje funkcije, koliko je naše znanje primenljivo?
Video sam ovde razna društva koja na određen način delegiraju kandidate, odnosno predlažu kandidate za izbor članova Saveta i ovde su i Matica srpska, i Akademija nauka, ima raznih društava, istoričara, geografa, fizičara, hemičara, filozofa, likovnih pedagoga, psihologa. Ima i psihologa. Dakle, narodni poslanici mogu, koji budu smatrali da je to neophodno, akademski čestito, da se radi nekih svojih ličnih upotreba upute i kod članova Saveta koji dolazi iz reda psihologa, ali ono čega nema, a znanje mora da bude primenjivo i akademski čestito…
Recimo, poznat je po akademskoj čestitosti Fakultet političkih nauka. Oni motkom uteraju tu političku čestitost i akademsku, i onda dođu ovde i nama pričaju kako treba da budemo akademski čestiti, a pri tome oni tamo hvataju pajsere, motke, itd. Sam njihov dekan je došao u nepriliku i najverovatnije ga nisu jurili motkama zato što je izdavao pecaroške dozvole. Najverovatnije da se nije akademski svidelo njegovo znanje i ponašanje na tom fakultetu i onda su Statut tog fakulteta uterali motkom ili nekim pajserom. Znam da je bila neka afera tamo.
Dakle, te akademski čestite primedbe ne stoje iz prostog razloga što znanje mora biti primenjivo. Neki predavači mene moraju naučiti da malo bolje proizvodim, da nešto više znam, ali da to znanje bude makar malo primenjivo i da ja postignem malo bolje rezultate u proizvodnji, da učenici, studenti, a ovde se radi o učenicima srednjih škola… Prethodni poslanik je govorio kao da se radi o univerzitetu i fakultetu. Koliko znam, ovaj savet će da odlučuje o srednjoj i osnovnoj školi.
Slažem se da ima profesora koji bi trebalo ponovo da se vrate u srednju školu. Slažem se da ima tamo nekih doktora nauka koji se obrću, koji po meni ne bi položili prijemni ispit za srednju školu, a imaju doktorske titule i zvanja. Zato je velika razlika između zvanja i znanja, a posebno znanja koje treba da se prenese na neke druge osobe da bi one bile, ne samo akademski čestitije, jer ta akademska čestitost dolazi pod sumnju od samog tvorca te reči, koji dođe i kaže – jedan predlog čuči negde u fioci. Kako jedan predlog zakona može da čuči ako smo akademski čestiti? Ako često gledamo u rečnik, izraz „čučati“ znači biti savijen u polusagnutom i sagnutom položaju, savijenih kolena, itd. Jedan zakon, jedan predlog svakako ne može da se sagne, savije kolena, itd. Kad već zovemo akademski čestito, kad već zovemo u pomoć neke rečnike, onda moramo da budemo dosledni i kada nešto sami iskažemo da to potražimo u rečniku koji nam je tu negde pri ruci i na klupi.
Uglavnom, ovaj savet je, po meni, glomazan i to treba smanjivati, treba ići – ušteda je najbolja zarada i treba ubaciti društvo strugara, društvo glodača, društvo nastavnika strugara, društvo nastavnika glodača, društvo nastavnika učenika u privredi. Toga ovde nema. Oni ne delegiraju nikoga. Ukoliko želimo da budemo produktivno društvo, da proizvodimo, da izvozimo, nama svakako treba neka proizvodnja. Ne možemo mi da živimo njihovom glavom. Ne možemo da živimo u periodu od 2000. do 2012. godine kada je bilo bitno samo uvesti, a ne proizvesti. Nama treba neka ofanzivna industrija, treba nam proizvodnja da naše plate i penzije budu utemeljene na proizvodnji, da imaju osnov zbog čega će da porastu, jer u suprotnom ćemo i mi živeti od zaduženog, a ne od zarađenog, što je bila filozofija nekog prethodnog sistema koji je vodila stranka bivšeg režima.
Zato se zalažem da ubuduće promenimo malo taj zakon, smanjimo broj članova i da ubacimo društva o kojima sam govorio, da znanje koje je prenosimo bude i primenljivo, da se ne bavimo samo filozofski temama, već da srednjoškolci koji izađu iz škole učenika u privredi, kada izađu strugari, glodači, brusači, bravari, kada izađu razna zanimanja… To što sam čuo tokari, to možete za obrtaj, a za mene su strugari strugari, bravari bravari. Nama je strugar ili bravar bio predsednik države, čak tvrdim da je bio malo bolji, nego što je to bio predsednik za vreme stranke bivšeg režima.
Dakle, verujem da ta produktivna znanja mogu i na političkom planu daleko bolje da se iskažu, odnosno da oni kada dođu u priliku da dođu u Skupštinu, a šteta što nema strugara, glodača, nije to greška do političkih stranaka, već i do glasača što nisu ofanzivniji, što se ne udružuju i što sebe ne guraju na neku drugu listu, pa da ovde imamo više proizvodnih radnika, da imamo više seljaka. Zašto ovde nema društvo poljoprivrednih nastavnika, pa da nas oni nauče da proizvodimo bolje i da ih bude u Skupštini, već ovde slušamo neke prazne diskusije koje sebe nazivaju akademski čestitim diskusijama.
Šta ćemo sa proizvodnjom, sa obrazovanjem? Za mene je svako obrazovan ko ima obraza. Znači, sve drugo se da naučiti, a šta ćemo sa znanjima koja su gotovo neprenosiva i ništa ne znače osim filozofije, nema na čega to da primenim, na čega da zalepim.
Dakle, kada diskutanti diskutuju, treba da se zamisle koliki je njihov doprinos u fizičkom smislu i u smislu ljudi da se pripreme da što bolje proizvode, da napravimo što bolji rezultat i da ovo društvo konačno krene napred, da se okupimo oko neke nevolje, a tu ovi obrazovani stručnjaci treba da nas nauče, da se svi ujedinimo oko neke nevolje, da jednom podignemo svoje glave, zastave, državu i da krenemo napred, da ne idemo stalno unazad. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Rističević.
Reč ima ovlašćeni predstavnik mr Aleksandra Jerkov. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine potpredsedniče.
Želela bih samo prethodnom govorniku da kažem da pročita da su svoje predstavnike u Nacionalnom prosvetno savetu i mi ćemo ih birati u danu za glasanje, predložile i Poslovno udruženje tekstilnih i kožarskih škola Srbije, Zajednica srednjih stručnih škola u području rada šumarstva i obrade drveta, Zajednica mašinskih škola, Zajednica saobraćanih škola Srbije, Zajednica ekonomskih, pravno-birotehničkih, trgovinskih, turističko-ugostiteljskih škola Srbije, Udruženje geodetskih i građevinskih škola, Udruženje srednjih stručnih škola u području rada hemije, nemetali, grafičarstvo i području rada geologije, rudarstvo i metalurgije za grupu metalurgija i Udruženje medicinskih škola Republike Srbije, elektrotehničkih škola Srbije, Udruženje srednjih stručnih škola u području rada hemije, nemetali, grafičarstvo.
Prosto, nije tačno ono što je on govorio da nema predstavnika tih obrazovnih profila ni među kandidatima, ni među članovima Nacionalnog prosvetnog saveta. Neke od njih biramo sada, neki su već u Nacionalnom prosvetno savetu, jer ne biramo sve članove Nacionalnog prosvetnog saveta sada.
Mislim da ste mu dozvolili da na jedan neprimeren način govori o jako velikom poslu koji smo uradili. On je sa podsmehom govorio o ovom procesu koji je iza nas i ono o čemu mislim, gde ste morali reagovati, on je govorio o Fakultetu političkih nauka, na jedan izuzetno neprimeren način, izvrgavajući podsmehu činjenicu da je dekan tog fakulteta fizički napadnut i da motivi i oni koji stoje iza napada na tog čoveka nisu nikada utvrđeni.
Umesto, da se pohvali činjenica da je Fakultet političkih nauka, fakultet koji je ustanovio termin „akademske čestitosti“ i princip akademske čestitosti, na koji su obavezni svi studenti tog fakulteta, vi ste dozvolili narednom poslaniku da ovde ismeva tu činjenicu. Mislim da je na jedan neozbiljan način pristupio izuzetno ozbiljnoj temi, a iz onoga što je govorio vidi se da čak nije ni pročitao materijal.
Ono što on preporučuje da se izmeni već postoji u ovom predlogu, predstavnici srednjih stručnih škola imaju članove Nacionalnog prosvetnog saveta i čak i danas biramo neke od njih.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, kaže - biraju se dva člana iz reda predstavnika Zajednice srednjih stručnih škola. Jedanaest kandidata, a samo dva člana. O tome sam govorio.
Dakle, od ovih 11 biće izabrano samo dva, ali zato imamo Društvo psihologa Srbije, imamo Sindikat delatnosti obrazovanja, redovnih profesora univerziteta, opet redovni profesori univerziteta, Univerzitet u Beogradu, Univerzitet u Nišu, Univerzitet u Kragujevcu, predškolske ustanove, evo sve nabrajam.
Dakle, ja sam to pažljivo pročitao, ali mi se nije dopalo zato što, gotovo da nema ovih, znači biraju se samo dva. Nema iz poljoprivrede nikog, bira se jedan član iz Saveza učitelja Srbije, Društva istoričara Srbije, Geografsko društvo i sve kada uzmeš doktor, mr, doktor, doktor, doktor, sve čudne titule, Srpsko hemijsko društvo, Srpsko filozofsko društvo itd.
Radi se o srednjim školama i osnovnom obrazovanju. Meni ne bi smetalo da se radi o visokom obrazovanju. Rekao sam da prvo ima puno članova, 40 i nešto, da se biraju svake tri godine, umesto da izaberemo sve odjednom i da bude manji broj i da bude što više iz stručnih škola, ovde ste se trudili da bude što manje.
Nismo mi donosili taj zakon 2006. godine, stranka bivšeg režima ga je donosila i zato vidim da neko ima potrebu da odbrani takvu vrstu predloga, koji je zasnovan na zakonu koji donet 2006. godine. Neko brani ono što se braniti ne može. Ja imam razumevanja i da trebam da doktoriram na Fakultetu političkih nauka i ja bih branio tamo neodbranjivo. Hvala.

Zahvaljujem.
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Treba da dobije opomenu.)
(Vladimir Pavićević, s mesta: Poslovnik.)
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Bečiću, ja sada reklamiram članove 106. i 107. Poslovnika naše Narodne skupštine.
Umesto da narodni poslanik koji je malopre govorio prizna da je pogrešio tokom svog govora u izvesnim ocenama oko izbora polovine članova Nacionalnog prosvetnog saveta, uvaženi narodni poslanik je ovde izneo neprimerene ocene za delanje jedne narodne poslanice, koje se tiče njenog rada izvan Narodne skupštine Republike Srbije.
Vaša je obaveza bila poštovani gospodine Bečiću, da ukažete dotičnom gospodinu, ne samo da to nije primereno, nego da ukoliko se desi da ponovi te reči, da će nužno po odredbama Poslovnika, članovi 108, 109, 110. do 113. dobiti opomenu za takvo delanje. Plus, gospodine Bečiću, gospođa Jerkov je vrlo precizno opisala da u Nacionalnom prosvetnom savetu sada imamo izbor polovine članova, da su neki ljudi već članovi u Nacionalnom prosvetnom savetu i da među onim ljudima koji su već članovi ima i predstavnika onih oblasti na koje je ovde iznesena primedba da ih nema. Dakle, apsolutno je ovo izlaganje bilo neprimereno, netačno i uvredljivo za jednu narodnu poslanicu.
Vaša je obaveza bila, makar u ovoj poslednjoj stavci da reagujete gospodine Bečiću, da upozorite gospodina da takvo delanje ovde nije primereno i da mu kažete, da ukoliko to ponovi da ćete mu izreći meru opomene. Onda naravno, kao što to radimo sa opozicionim poslanicima Administrativni odbor, razrezivanje kazne, plaćanje kazne za ono što nazivamo neprimerenim delanjem u našoj Narodnoj skupštini poštovana gospodo i poštovani gospodine Bečiću.

Zahvaljujem gospodine Pavićeviću.
Gospodin Rističević je dobio pravo na repliku u trajanju od dva minuta. Nažalost, vi ste uveli pravilo, lično vi, u ovoj skupštini da u zadnjoj rečenici i u zadnjoj reči kažete nešto da mi predsedavajući ne možemo da reagujemo.

Možete. Ako je poslednja rečenica, možete.