Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Mihajlović, uvažene saradnice i saradnici gospođe Mihajlović, poštovani gospodine Arsiću, ja smatram da je malopre povređen član 103. Poslovnika Narodne skupštine i član 106. i član 107, a pre svega član 107. gospodine Arsiću.
Gospodin Krlić, je na moje, moram sada ovde to da kažem, ogromno iznenađenje, iskoristio gospodine Arsiću, dve kovanice, kojima je opisao moje delanje u ovoj Narodnoj skupštini. Gospodine Arsiću, gospodin Krlić je malo pre rekao da kada ministarka prihvati amandman koji ja podnesem, da je to deo ministarkinog humanitarnog rada, poštovana gospodo.
To je strašno, gospodine Arsiću kršenje dostojanstva Narodne skupštine. Podnošenje amandmana, prihvatanje amandmana, ne može da bude humanitarni rad, to je deo naših redovnih zakonodavnih aktivnosti, poštovana gospodo.
Gospodine Arsiću, ja ne zahtevam od vas da vi naknadno upozorite, ili opomenete gospodina Krlića, ali jedno izvinjenje gospodina Krlića mislim da bi sada bilo primereno, a naročito ako ovoj primedbi koju sam dao dodam još jednu gospodine Arsiću, gospodin Krlić je rekao i da je za moju mentalnu higijenu dobro što je prihvaćen jedan amandman.
Poštovana gospodo, zar je primereno za jednog razumnog čoveka ovde, da ovakve kovanice koristi za opis delanja jednog narodnog poslanika, koji je jedan od najaktivnijih ovde i jedan od najposvećenijih? Ali čak i da nije tako, zar bilo kome možemo, gospodine Krliću da saopštimo tako nešto? Za ovih godinu i po dana, ni jednu ružnu reč nisam rekao nikome ovde. Zar je moguće da sam ja, na primer, zalužio tako vaše obraćanje? Hvala vam.