Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović. Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Suzana Spasojević. Izvolite.

Predsedavajući, saradnici ministra, pošto ministra nema, ono što je posle svih današnjih diskusija nesporno, to jeste da je Srbija zemlja kojoj su ulaganja potrebna, zemlja koja je otvorena za sve one koji žele da posluju ovde i koji Srbiju doživljavaju kao zemlju u kojoj mogu da ostvare profit.
Domaća zakonska regulativa uspešno kreira pogodnu investicionu klimu za ulaganja i Srbija i na ovaj i na svaki drugi način pokazuje da ima ozbiljan pristup ka privlačenju investicije.
Predlogom zakona o ulaganjima, ostvaruju se još povoljnije, bliže i jasnije definisani uslovi za privlačenje investitora i onih koji već posluju u Srbiji da dodatno ulažu, ali i onih koji razmišljaju da li je Srbija upravo ta zemlja gde treba da investiraju.
Osim toga, usvajanjem zakona o ulaganjima, otvoriće se i mnoge druge mogućnosti, prvenstveno za više investicija za oporavak privrede za nova radna mesta, za sve ono što u stvari u ovom momentu predstavlja prioritet Srbije.
Jedan od preduslova za nesmetan razvoj države jeste upravo sve ono na šta će ovi zakoni uticati, a to je sveobuhvatno funkcionisanje i razvoj privrede, pri čemu razvoj privrede je uslovljen i investicijama i domaćih i stranih investitora, ali i uključivanjem države u međunarodne robne i finansijske tokove.
U Srbiji postoji veliki potencijal za nova ulaganja, ali sama ta činjenica nije dovoljna da se neko odluči da ulaže baš u Srbiju. Potrebno je i da su poslovno okruženje i administracija spremni da brzo i efikasno odgovore na sve zahteve i interese zainteresovanih investitora. Upravo to i jeste cilj donošenja ovog zakona koji predviđa formiranje ekonomskog tima i razvojne agencije sa zadatkom da privuku investitore, da kontrolišu i prate investiciju, što do sada nije bio slučaj. Nije bilo informacije o tome ni ko su investitori, ni šta su, koje su investicije, ni koje se subvencije daju, niti je postojala analiza efekata u odnosu na date subvencije.
Međutim, osim usvajanja ovog zakona, na to kolika će visina investicija biti i koliko će investitora uopšte doći u Srbiju, zavisi i od načina i od brzine primene svih ovih zakona koje smo mi do sada usvojili u poslednjih par godina, od brzine sprovođenja strukturnih reformi, dinamike procesa privatizacije i rešavanje problema velikih sistema, kao što je npr. „Železara Smederevo“.
Što se subvencija tiče, i na toj ću se temi malo duže u svojoj diskusiji zadržati, jer sam uverena da mnogi od nas misle da subvencije same po sebi nisu dobro rešenje, ali su u državi u kojoj je privreda ovakva kakva jeste, kakva je u Srbiji, u kojoj su potrebne investicije, u kojoj su potrebna nova radna mesta, jednostavno su subvencije kao način privlačenja investitora i jedan od najprihvatljivijih načina i jednostavno neminovnost.
Zato i, s obzirom na to da su i do sada i u prethodnom periodu, kada su te subvencije davane investitorima, rezultati bili slabi, treba raditi i na unapređenju poslovnog ambijenta u Srbiji, na jačanju institucija vladavine prava, na reformi privrede, i postepeno kako država jača, tako i subvencije smanjivati i ograničavati kao sredstvo privlačenja investitora, a taj novac u stvari ulagati u našu poljoprivredu, u našu nauku, kulturu, tehnološki razvoj itd.
Mišljenja sam da, i pored svega što su nam investicije potrebne i pored toga što su upravo subvencije jedan od najprihvatljivijih načina za privlačenje investitora, da treba voditi računa i kome se te subvencije daju i za koje investicije, jer nama investitori jesu potrebni, ali da to ipak ne bude za mnogo visoku cenu.
S obzirom na iskustvo koje imamo iz prethodnog perioda kada je subvencionisanje investicija u pitanju, znamo da je Srbija bila široke ruke, a da to nije dalo očekivane ili skoro nikakve rezultate, odnosno nije privuklo neki veći broj ozbiljnih investitora i većih investicija. Neretko se dešavalo da upravo oni investitori koji su dobili subvencije u novcu, odu iz Srbije bez realizacije investicija, bez ikakvog objašnjenja i bez ispunjavanja ugovorenih obaveza.
Mislim da sada zaista treba primeniti drugu praksu i pre davanja subvencija utvrditi koji su efekti određenog ulaganja, ko su investitori kojima se subvencije daju, da li mogu da isprate investiciju do kraja i uopšte na šta se ta investicija odnosi, da ponovim, da opet ne bismo došli u situaciju kakvu smo imali u nekom prethodnom periodu.
Članom 13. Predloga zakona o ulaganjima data je mogućnost lokalnim samoupravama, tačnije kancelarijama za lokalni i ekonomski razvoj i podršku ulaganjima, da odlučuju o načinu, visini i obimu podsticaja za investitore, i to je u redu, i mi to podržavamo, da lokalne samouprave upravo budu te koje odlučuju o tome koju će vrstu podsticaja dati za ulaganja nivou lokala. Ali, opet se vraćam na ono iskustvo koje imamo iz prethodnog perioda i koje nije baš sjajno, i na to da je ipak ovim predlogom zakona dat jedan veći obim ovlašćenja lokalnim samoupravama, a i na eventualnu sumnju koja će se sigurno pojaviti u vezi toga kako te lokalne samouprave postupaju kada su podsticaji investitorima u pitanju.
Mislim da je trebalo predvideti da odgovorna lica i upravo ti organi koji su zaduženi za podršku ulaganjima imaju jednu vrstu obaveze da makar jednom godišnje nadležnom ministarstvu ili Agenciji za razvoj podnose izveštaje o tome kako su koristili subvencije, kome su ih davali, jer imamo ovde jedan član, mislim da je 12. gde je predviđeno da su lokalne samouprave u obavezi da vode evidenciju ko su ulagači i koje su investicije.
Zašto ne bismo predvideli da te lokalne samouprave i vode evidenciju o tome koje su subvencije date, kolike subvencije date, jer ministar je u svom izlaganju rekao sa kojim se problemom suočio kada je stupio na dužnost, da nije bilo nikakve evidencije, da nije mogao da dođe do informacije ko su investitori, koje su investicije i koji su podsticaji dati tim investitorima?
Zato je poslanička grupa SPS podnela jedan amandman koji se upravo odnosi na ovu temu, na obavezu lokalnih samouprava, odnosno organa koji su zaduženi za podršku ulaganjima, da imaju obavezu da podnose jednom godišnje izveštaj upravo o ovim činjenicama o kojima sam govorila. Mislim da je to potrebno i da je sasvim normalno da ministarstvo ima jednu vrstu kontrole nad radom tih organa.
Što se tiče kaznenih odredbi, mišljenja sam da su veoma skromne, skoro simbolične. Ne znam koji je razlog bio da sankcije, odnosno kazne budu ovako skromne. U kom smislu su skromne? U smislu kada uporedimo visinu kazne sa posledicom koju organ, ako ne postupa u skladu sa ovim zakonom, može da izazove. Samo u tom smislu mislim da su kazne trebale da budu strožije.
Takođe, opet se vraćam na ono naše iskustvo koje imamo. Mislim da je trebalo predvideti i neku vrstu kazni za investitore. Tačno je da se ugovor potpisuje, da su oni obavezani ugovorom, ali da je trebalo predvideti i neku vrstu sankcije za neispunjavanje obaveza, nedovođenja investicije do kraja, neispunjavanje ugovornih obaveza itd.
Na kraju, složila bih se i sa koleginicom koja je govorila u prepodnevnom delu rasprave, da je možda previše dug rok za donošenje podzakonskih akta, ako imamo u vidu ozbiljnost teme o kojoj govorimo, ali kažem, opet ste vi verovatno imali u vidu zašto je to tako. Imali ste verovatno neke određene razloge.
Na kraju, samo da kažem da cilj Srbije kao jedne ozbiljne i odgovorne zemlje, odgovorne najpre prema svojim građanima, mora da bude pravljenje jednog poslovnog okruženja, jednog uslova za brz privredni, da Srbija postane konkurentna u odnosu na zemlje u okruženju. Samim tim, doći će do novih investicija, do većeg priliva i dolaska investitora, većeg priliva novca u budžet, povećavaće se plate i penzije. Upravo je to sve ono čemu mi težimo. Sa razvijenom i jakom privredom Srbija postaje jaka država, upravo onakva kakva mi želimo da Srbija bude.
Kao što je ovlašćeni predstavnik SNS rekao, poslanička grupa SPS glasaće za predlog ovog zakona. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Nikola Jolović.

Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre, kolege narodni poslanici, ovaj predlog zakona treba usvojiti, jer se predloženim zakonom predviđa niz mera koje će poboljšati ambijent i privući strane, ali i domaće investitore da ulažu u našu zemlju.
Za razliku od prethodnih vlada koja je davala subvencije samo stranim ulagačima, SNS će ovim zakonom omogućiti da se subvencije daju i domaćim investitorima, što je mnogo puta sugerisano od strane naših privrednika, i na ovaj način im izlazim u susret i šaljemo jasnu poruku da ne moraju da odlaze na druga tržišta i da traže povoljniji ambijent za ulaganja. Naravno, sada će moći u svojoj zemlji da se osećaju poželjnima.
Ovim zakonom obezbeđuje se potpuna transparentnost u odnosu na finansiranje domaćih i stranih ulagača iz budžeta, čime se štiti državni interes, i u svakom trenutku će moći da se vidi ko je i koliko sredstava dobio iz državne kase.
Zakonom o ulaganjima omogućava se lokalnoj samoupravi da instrumentima lokalne politike podstiče privlačenje ulaganja, brine o postojećim ulaganjima i njihovom proširenju, broju i ukupnoj vrednosti ulaganja i kvalitetu ulagača, primenjuje standarde povoljno poslovnog okruženja i donosi odluke o merama za podsticanje konkurentnosti lokalne samouprave u privlačenju lokalnih ulaganja, kao što su uspostavljanje transparentnih mehanizama stalne komunikacije i saradnje sa privredom, pojednostavljavanje lokalnih procedura za realizaciju ulaganja, razvoj komunalne i lokalne ekonomske infrastrukture, kao i propisivanje lokalnih olakšica i podsticaja na osnovu lokalnih strateških dokumenata.
Takođe, ovim zakonom omogućava se lokalnim samoupravama, da kada su u pitanju ulaganja od lokalnog značaja, ukoliko to investitori zatraže od njih, obrazuju projektne timove koji će svojim znanjem i iskustvom pružiti ulagaču stručnu pomoć, a sve u cilju blagovremenog i efikasnog ostvarenja ulaganja i obezbeđivanja da u što kraćem roku dobijaju neophodna dokumenta, podatke i informacije koje su neophodne ulagaču da bi se ulaganje što pre realizovalo.
Usvajanjem ovog zakona omogućiće se formiranje Saveta za ekonomski razvoj i Razvojne agencije Srbije, dva jako bitna tela kada su u pitanju realizacija investicija i privlačenje stranog, ali svakako i domaćeg kapitala. Savet za ekonomski razvoj će u okviru svojih nadležnosti pratiti stanje u oblasti ulaganja i privrednog razvoja, javno promovisati ciljeve privrednog razvoja, pratiti realizaciju i donositi odluku o dodeli sredstava, a sve u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje kontrola i dodela državne pomoći.
Neke od nadležnosti Razvojne agencije, između ostalog, biće i te da sarađuje sa državnim organima i organizacijama i nosiocima javnih ovlašćenja, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, da prati primenu ovog zakona i predlaže odgovarajuće mere, da učestvuje u pripremi programa i projekata privrednog i regionalnog razvoja, da vrši analize i obezbeđuje podatke i informacije za potrebe unapređenja politike privrednog i regionalnog razvoja, da vrši akreditaciju regionalnih razvojnih agencija, da sprovodi programe i projekte sa ciljem unapređenja izvoznih aktivnosti i privrednih subjekata, kao i da sprovodi programe i projekte sa ciljem unapređenja položaja, aktivnosti i konkurentnosti malih i srednjih privrednih subjekata, kao i privrednih preduzetnika, da vodi evidenciju ulagača od posebnog značaja i ulagača od regionalnog značaja i da predlaže i koordinira i sprovodi aktivnosti strateškog marketinga, privrednih potencijala i ugleda Republike Srbije.
Analizom drugih mogućnosti za rešavanje problema koji su uočeni na polju realizacije ulaganja ustanovljeno je da postoji potreba za boljom koordinacijom imalaca javnih ovlašćenja na svim nivoima vlasti i u procesu pripreme ulaganja, kao i tokom i nakon njihove realizacije.
Rešenjima koja sadrži ovaj zakon, a koja se odnosi na razvrstavanje ulaganja prema značaju, uspostavljanje projektnih timova, zaključenja sporazuma i posebnih investicionih ugovora, obrazovanjem Saveta za ekonomski razvoj i definisane koordinacije uloga, Razvojne agencije Srbije, treba da budu stvoreni uslovi za efikasniju realizaciju ulaganja i podsticanje višestrukih ekonomskih i finansijskih efekata.
Sledstveno svemu navedenom, a kako bi se stanje u oblasti ulaganja popravilo i uspostavio stabilan i održiv sistem, koji priliči tržišnoj ekonomiji i doprinosi izvesnosti u privrednom poslovanju, potrebno je doneti sistemski savremen, efikasan i reformski zakon o ulaganjima i svakako da će SNS u danu za glasanje glasati za usvajanje ovoga predloga zakona. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Mujo Muković.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, sama činjenica da rasprava o ovom zakonu traje već 10 sati govori u prilog tome da je Zakon o ulaganjima jedan od verovatno najvažnijih zakona koje smo razmatrali u poslednje vreme u Narodnoj skupštini.
Da vam pravo kažem, da se ne radi o ovom zakonu, verovatno ne bih bio istrajan da čekam da govorim sada u ovim, rekao bih, večernjim satima, ali moram i kao poslanik Bošnjačke narodne stranke, ne regionalne stranke, i Stranke manjinske nacionalne zajednice da kažem nekoliko reči o ovom zakonu iz tog ugla i svakako da kažem nekoliko opštih napomena o ovom zakonu, mada ću taj deo namerno da skratim iz solidarnosti prema kolegama poslanicima koji su ceo dan ovde prisustvovali raspravi, raznim replikama, politikanskim diskusijama, neprimerenim za ovako važan zakon, ali šta ćete sve je to deo parlamentarne borbe.
Da kažem, ovaj predlog zakona ima za cilj da unapredi investiciono okruženje u zemlji, da podstakne direktno ulaganje radi jačanja ekonomskog i privrednog razvoja, rasta zaposlenosti i sveukupnog društvenog boljitka. Analizom problema, koji se javljaju tokom realizacije ulaganja, utvrđeno je da postoji potreba za boljom koordinacijom imalaca javnih ovlašćenja na svim nivoima vlasti u procesu pripreme ulaganja, kao i tokom i nakon njihove realizacije.
Ključna stvar, rekao bih, za ambijent u kojem donosimo ovaj zakon jeste dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU, jer je to povećalo pouzdanost i stabilnost poslovanja, i to je bio signal investitorima da se Srbija nalazi i kreće u dobrom pravcu jačanja konkurentnosti i predvidivosti.
Opredeljenje ove Vlade, koja je formirana pre skoro dve godine, nema dve godine, ali između godinu i po i dve, nebitno, na čelu sa gospodinom Vučićem, jeste privlačenje stranih investicija, i to pre svega direktnih stranih ulaganja i prema podacima Beogradskog ekonomskog instituta samo u ovoj godini je bilo stranih investicija u našoj zemlji više od milijardu evra. Tih milijardu evra se vide u raznim gradovima i opštinama širom Srbije. Iz izlaganja kolega ovde sam pribeležio, nemam baš sve podatke, da se radi o otvaranju brojnih radnih mesta, radi se o više hiljada radnih mesta u Inđiji, Odžacima, Nišu, Subotici, Obrenovcu, Kruševcu, Smederevu, Somboru, Rumi, Krupnju, Leskovcu, itd. Dakle, ne stoje diskusije da nisu otvarana nova radna mesta i da nije bilo stranih direktnih investicija.
Međutim, moram da konstatujem kao poslanik Bošnjačke narodne stranke, koja deluje u sandžačkim opštinama, da u tom kraju naše zemlje gotovo da i nije bilo nikakvih ulaganja. To nije od juče, to je praksa već dugi niz godina i to je, rekao bih, praksa svih dosadašnjih vlada, uz časne izuzetke.
Za vreme vlasti Borisa Tadića i da kažem tog režima rezultati su bili poražavajući. Ja lično mogu da kažem da sam, između ostalog, zbog toga i podneo ostavku tada na mesto državnog sekretara u Ministarstvu za infrastrukturu, jer sam bio nezadovoljan radom te vlade i odnosom te vlade prema sandžačkim opštinama i, da tako kažem, nestvaranjem ambijenta da bi bilo ulaganja u te opštine.
Ja znam da će se javiti neko, možda i ministar, pa reći – država ne ulaže, ovo su privatne investicije, strane investicije. Međutim, mi kao Narodna skupština i Vlada Republike Srbije smo dužni da svim opštinama i gradovima obezbedimo približno jednake mogućnosti i šanse. Tu i jeste uloga države i tu me niko ne može demantovati i ubediti da to nije tako. Međutim, ne možete očekivati da jedna opština pored koje prolazi auto-put i npr. opština Tutin, do koje nemamo ni regionalni put, kakav bi bilo normalno da u ovo vreme, u 21. veku imamo, da te opštine imaju jednake šanse. Naravno da nemaju.
Kada govorim o ulaganjima u sandžačke opštine, mogu da kažem da je nešto urađeno u Novom Pazaru i delimično u Prijepolju i to isključivo zahvaljujući tome što je ministar u svim ovim vladama bio gospodin Ljajić, pa je lično on to odradio. Bez obzira što nisam više u istoj stranci sa njim i bez obzira na sve drugo, moram reći da je to rezultat njegovog političkog angažovanja i njegovog rada u Vladi Srbije.
Međutim, Novi Pazar nije Sandžak. Šta je sa Tutinom, šta je sa Sjenicom, gde su svi pokazatelji makroekonomske politike, a uzmimo samo stopu nezaposlenosti, gotovo duplo gori od proseka u Srbiji? Moramo imati u vidu da su ekonomska prava, takođe, ja bih rekao najvažnija ljudska prava, jer bez ekonomskih prava nema ni drugih, nema ni ostvarivanja drugih ljudskih prava. Moram reći da se omladina iz sandžačkih opština nalazi po zapadnoj Evropi, po Nemačkoj, po trgovima i parkovima zapadne Evrope, čekajući bilo kakav posao da nađu, jer u svojim opštinama ne mogu da nađu nikakav posao i nema u dogledno vreme nade da će ga naći.
Očekujem od ove Vlade, a podržao sam i ovu Vladu i onu prethodnu koju je vodio Dačić i rekao sam sasvim jasno da sam bio nezadovoljan radom vlada na čijem je čelu bila DS. Međutim, ja nažalost ne mogu da kažem ni da je za vreme ove dve vlade učinjeno nešto novo. Jeste se promenio ambijent, ali još uvek se nadamo da će biti nekih investicija. Verujemo u to. Građani tih opština s pravom očekuju i imaju pravo na jednake šanse. Zato i koristim ovu priliku i čekao sam ceo dan da govorim. Mislim da uloga poslanika manjinskih partija nije, bez obzira na članstvo, u kojem smo poslaničkom klubu, u kakvim smo koalicijama, imamo svoj specifičan položaj i mislim da nije uloga samo da hvalimo niti koalicionog partnera, niti premijera, bez obzira o kome se radi, već treba da kažemo ono što je istina i treba da se borimo za one građane koji su nas izabrali, čije interese ovde zastupamo, ali samo ono što treba, ni na čiju štetu i samo govoriti istinu.
Znači, uveren sam, nadam se, apelujem, Sandžak je deo Srbije sa specifičnostima svojim, nacionalne zajednice, u ovom slučaju bošnjačka, imaju pravo da budu ravnopravne sa drugim građanima. U tim opštinama i Srbi kao većinski narod dele tu sudbinu zajedno sa nama i u ime svih građana tih opština tražim da se omogući, da se napravi ako treba neki poseban program, jer ovako čekajući jaz između razvijenih i nerazvijenih opština je sve veći i ja prosto ne znam gde će nas to odvesti i za koju godinu kakva će situacija biti u tim opštinama. Da nije zapadne Evrope i odlaska te omladine, verujte da bi bilo gladi u takvim delovima naše zemlje. Zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Boban Birmančević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege, poštovani građani, privodimo kraju današnju načelnu raspravu o tri veoma bitna zakona. Neću ponoviti ono što su već kolege rekle, ali moramo svakako imati u vidu da je ovo samo nastavak u setu zakona koji jednostavno stvaraju tu pozitivnu klimu. Stalno pričamo o pozitivnoj klimi, a pozitivnu klimu ne donosi jedan zakon, ne donosi jedna odluka, ne donosi jedan akt, to je upravo set zakona koji ova Vlada u svom radu donosi, naravno, uz pomoć Skupštine. Zakone predlaže Vlada, ali odluku o tome da li će zakoni biti usvojeni i u kom obliku će biti usvojeni direktno donosi Skupština, odnosno donosimo mi u Narodnoj skupštini. Imamo prostora i ovaj zakon da promenimo preko određenih amandmana. Naravno, u danu za raspravu nešto će se verovatno i promeniti.
Ovaj zakon, neću se tu složiti sa određenim kolegama, nije zakon SNS, ovo je zakon Vlade Republike Srbije, ovo je zakon Skupštine Republike Srbije, ovo je zakon građana Republike Srbije i u skladu sa tim ovaj zakon će biti donet i biće primenjivan. Odluke u skladu sa ovim zakonom donosiće Vlada koju je birala Narodna skupština, a tu istu Narodnu skupštinu birali su građani, te su samim tim građani ti koji odlučuju ko će i na koji način investirati, kome će biti investicije upućene. Ko će sedeti u Vladi direktno zavisi od toga šta građani kažu i to je najpoštenije i najmerodavnije. U skladu sa tim, sve ove odluke koje ovaj zakon daje Vladi daje u stvari građanima u ruke.
Ovaj zakon jasno definiše da je donosilac odluke Vlada i to je, naravno, najpoštenije i najpravednije. Neće se kriti iza nekih agencija, iza određenih grupacija, već direktno odlučuje Vlada, odlučuje Ekonomski savet koji će biti ponovo jasno formiran od ministara i od najstručnijih ljudi u Vladi. To nisu ministri SNS, to su ministri građani i Republike Srbije.
Ono što je još jako bitno reći, tu se slažem sa kolegom, treba insistirati na istini. Istina o radu ove Vlade, o radu prethodne Vlade i o radu svih vlada je samo jedna. Ja potpuno razumem opoziciju da njima nije dobro da se pominje šta su oni radili u prethodnom periodu, ali postavlja se pitanje da li su oni razmišljali kako je bilo građanima dok su oni radili to što su radili.
Dolazim iz grada Šapca, gde na žalost, u prethodnih 15 godina preduzeća koja su postojala, počev od hemijske „Zorke“, preko „Metaloplastike“, „Inga“, „7.jula“ i da ne nabrajam dalje, nažalost za ovih 15 godina, od toga su ostali samo tragovi. To je jednostavno istina i šta god ko pričao, on može to da priča, ali istinu o tome znaju i građani Šapca, a u slučaju privrede Srbije, znaju građani Srbije.
Ponoviću još jednom, govorio sam to već ranije. Reč „tajkun“ je uvedena u upotrebu u Srbiji pojavom DS, pre toga, prosečan Srbin nije znao šta znači reč „tajkun“. To je jednostavno istina, bilo ko da ustane može reći, ali šta god oni rekli, to je jednostavno tako.
Stvaranjem ovog zakona, konačno će se stati na put korupciji na koju se, takođe, pozivaju predstavnici opozicije i sve ono što je bitno, suštinski za ovaj zakon, oslanja se na dve ključne pozicije, a to je da su osnovni pokazatelji da li će i koja će investicija proći. Nije ni da li dolazi iz inostranstva ili je domaći investitor, nije ni da li je kum ili brat, ili prijatelj sa predsednikom Vlade, sa ministrom, sa poslanikom ili bilo kim. Osnovni pokazatelj će biti jasni programi i koliki broj zaposlenih ta investicija donosi.
Sve je vrlo jasno i vrlo transparentno i ono što se ovoj Vladi ne može prigovoriti, to je da će i kroz ovaj zakon, svaka odluka koja bude doneta biti svima dostupna. Razumem bojaznost koju pripadnici opozicije imaju jer u njihovo vreme sve se radilo iz senke i ništa se nije znalo. Odluke su donosili pojedinci, a ne Vlada i ne sistem i iz tog razloga kad je ova Vlada u pitanju, odluke koje bude ministarstvo donosilo, odnosno ministar, odnosno ekonomski savet za razvoj i Vlada zajedno sa ekonomskim savetom, biće sigurno u interesu građana.
Čudo koje pominje opozicija kada je ovaj zakon u pitanju, može se samo odnositi na čudo kako su oni uspeli da sve ove investicije u prethodnim godinama usmere na takav način da je rezultat zatvaranje postojećih preduzeća i ne otvaranje novih.
Iz ugla građanina Šapca, mogu samo da kažem da jedva čekamo da ovaj zakon počne i sa primenom i da u narednom periodu pokušamo da iskoristimo i pogodnosti koje ovaj zakon daje i koji insistira bukvalno na regionalizaciji, odnosno na stvaranju uslova da svaki region koji hoće i koji ima uslove za investitore to iskoristi na najbolji mogući način, a da upravo ministarstvo i Vlada budu servis tog regiona i da mu pomognu u realizaciji da investitoru koji se pojavi na svom, odnosno na njihovom području, pomognu na najbolji mogući način.
Svi oni koji misle dobro svojim građanima, a ja se nadam da su to u ovoj sali svi, treba da podrže ovaj zakon. Svi oni koji ne podrže ovaj zakon, podržavaju ono što se dešavalo godinama unazad, a to šta se dešavalo godinama unazad, znamo svi vrlo dobro i to neću ponavljati. U Danu za glasanje svi koji mislite dobro Srbiji glasajte za ovaj set zakona. Hvala.

Zahvaljujem.

Izvolite. Narodni poslanik Goran Ćirić.

Mislim da je ovo stvarno bilo neprikladno i nepotrebno večeras, kad se i ova rasprava svodi na jednu civilizovanu raspravu, da sada, na mestu gde to nije potrebno, pominjete DS.
Prvo, mogli ste da kažete šta znači reč „tajkun“. Šta znači reč „tajkun“? Ajde ja ću pročitati šta znači. Reč „tajkun“ je izvedena od japanske reči „tajkun“, i ova japanska reč je kineskog porekla, a bukvalno znači – veliki gospodar, princ ili vrhovni komandant. Primenjuje se, neformalno, u ovom našem rečniku i vrlo ga površno koristite povezujući DS sa tim.
Još jedna informacija. Američkog predsednika Abrahama Linkolna su njegovi saradnici u šali oslovljavali sa „tajkun“, odakle se ovaj izraz proširio u poslovnom svetu gde se koristi i danas.
Neki danas citiraju Abrahama Linkolna i njegovu mudrost, pozivaju se na tajkune. Tu ste ponekad ponosni. Ali, ako govorimo o tajkunima u Srbiji, pa znate kada su nastajali, sa realnom promenom društvenog sistema i prelaska iz socijalizma u kapitalizam i devedesetih godina i te prvobitne akumulacije, koje je pre svega izvedena na hiper inflaciji, na ratovima i ljudima koji su se bogatili na ratovima koji su vođeni na teritoriji bivše Jugoslavije.
Kakve je tada veze imala DS sa svim tim? Naravno da su i 2000. godine donele rađanje nekih tajkuna, kako se sada zovu, ali gospodine Birmančeviću, ja ne znam čemu vam je sve to uopšte koristilo u argumentaciji koju ste danas koristili. Mislim da ovo ne vodi poboljšanju zakona o kome ste govorili, a ne govori ni o istini, jer, pre svega, devedesete godine su otvorili taj proces, a kasnije i naredne godine, otvorile mogućnost za finansijski podizanje mnogih ljudi u Srbiji sa kojim vi danas radite. (Isključen mikrofon)