Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege, povod za moja današnja pitanja Tužilaštvu za ratne zločine Republike Srbije jeste višednevna poseta glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca zvanično u Sarajevu, u sklopu njegovih priprema za šestomesečne izveštaje Savetu bezbednosti.
U toku svog boravka, zvanično u Sarajevu, gospodin Bramerc se sastao sa porodicama nestalih lica, sa delegacijom Saveza logoraša, koji su izrazili svoje nezadovoljstvo zbog činjenice da Tužilaštvo BiH ne radi svoj posao kako treba, odnosno ne podiže optužnice protiv počinilaca ratnih zločinaca, protiv Srba.
Ja ću samo navesti nekoliko primera koji najbolje pokazuju kakav je bio obim zločina protiv srpskog naroda za vreme odbrambeno otadžbinskog rata u BiH, a da se ništa na tom planu nije učinilo.
Prvi primer jeste selo Sjekovac u opštini Brod, u Bosanskoj Posavini i to je prvi masovni zločin na početku rata u BiH, kada je ubijeno devet srpskih civila. Zatim, imamo zločine u drugim mestima opštine Brod, zatim u opštinama Orašje, Odžak, Brčko, Derventa, ništa se nije učinilo na procesuiranju ratnih zločina Bosanskoj Posavini.
Zatim, imamo brojne zločine na području Sarajeva, od Dobrovoljačke ulice. Prema podacima Saveza logoraša, na području Sarajeva, za vreme rata bilo je 126 logora za Srbe, pomenuću samo neke od najzloglasnijih, kao što je Silos, Kasarna Viktor Bubanj, zatim Jama kazani, gde su ubijani na zverski način sarajevski Srbi i bacani tamo. Ništa nije učinjeno od strane tužilaštva BiH da se pokrene procesuiranje zločina protiv Srba u Sarajevu.
Zatim, imamo brojne zločine u Podrinju, od strane snaga Nasera Orića, u opštinama Srebrenica, Zvornik, Bratunac, Vlasinica, Skelani. I tu takođe ništa nije učinjeno na kažnjavanju počinilaca zločina protiv Srba u tom području.
Imamo mnogobrojne zločine od strane Armije Petog korpusa, Armije BiH, na čelu sa Atifom Dudakovićem u 13 zapadnokrajišnih opština. Tu su takođe dejstvovale 1994/95. godine i snage Hrvatske vojske, izvršile agresiju na taj deo područja gde je živeo srpski narod. Tu imamo takođe brojne zločine od sela Kamen u Glamoču, zatim zločine u Drvaru, selo Čaprazlije, Grahovo, zatim u Livnu, Krupi i najveći zločin je bio u Mrkonjić gradu, gde su hrvatske snage na zverski način ubile 181 srbina i zatrpale u zajedničku masovnu grobnicu.
Nažalost, prošlo je 20 godina od završetka rata na području BiH, a faktički i dalje stojimo na početku vezano za kažnjavanje zločinaca iz reda bošnjačko-hrvatskog naroda u odnosu na srpske ratne zarobljenike i civile.
Ja bih želeo da postavim, odnosno da prvo kažem jednu informaciju. Na sajtu Tužilaštva za ratne zločine, objavljeno je da je u 329 predmeta ratnih zločina, naše tužilaštvo razmenilo informacije, dokaze sa tužilaštvima za ratne zločine u Hrvatskoj, BiH, Crnoj Gori i sa UNMIK-om, odnosno EULEKS-om. Od toga broja, sa hrvatskom stranom 166, sa Sarajevom 53, sa Podgoricom 13 i sa UNMIK i EULEKS 97.
Ja postavlja tri pitanja našem Tužilaštvu za ratne zločine. Prvo, koliko predmeta ratnih zločina se odnosi na zločine protiv Srba u Hravatskoj, BiH, Crnoj Gori, KiM?
Drugo pitanje, u koliko predmeta ratnih zločina protiv Srba su tužilaštva Hrvatske, BiH, Crne Gore, odnosno UNMIK, EULEKS podiglo optužnice vezano za zločine protiv Srba?
I treće pitanje, kada će naše tužilaštvo za ratne zločine da pokrene istrage u svim onim predmetima za koje poseduje konkretne dokaze i informacije da su učinjeni zločini protiv Srba, a to nisu pokrenula nadležna tužilaštva u Hrvatskoj, BiH, Crnoj Gori, odnosno UNMIK, EULEKS. Hvala.