Izvolite, gospodine Živkoviću.

Član 32. je, naravno, briše se, kao što treba obrisati sve što je loše u jednoj državi i učiniti sve da se ne ponovi nikada. Naravno, to je upravni odbor koji odlučuje o mnogim važnim stvarima, toliko važnim da nema ministra da čuje ovo što ću da kažem, ali neću da insistiram, to je i tako gubljenje… Evo ministra, da se ne sekiram za njegovo zdravlje.

Upravni odbor, kao još jedan deo ovog lošeg zakona usvaja godišnji program rada, finansijski plan, finansijski izveštaj, nadzire poslovanje agencije, usmerava rad direktora, donosi Poslovnik o radu, itd. Znači, još jedan tehnički član koji bi trebalo da unapredi investicionu klimu u našoj državi i da bude bolje.

Pitam kako je bilo moguće da, recimo, 2001, 2002, 2003, 2004. godine investicije budu nekoliko puta, pet-šest puta veće nego što je to u poslednje dve-tri godine, a da nije bilo ovakvog zakona i da nije bilo nikakvog podsticaja za radno mesto, niti za bilo šta, nego su dolazile ozbiljne svetske kompanije da ulažu u Srbiju. Verovatno je to taj opšti ambijent koji je bio tada povoljan za investiranje, i to ne samo u procesu privatizacije, nego su najveće grinfild investicije ugovorene i započete u to vreme. Prema tome, nećete ovakvim zakonom ništa promeniti, nego se potrudite da stvorite Srbiju koja će biti dostojna svojih predaka.

Reč ima mr Jovan Marković, povreda Poslovnika.

Poštovani predsedavajući, reklamiram član 103. stav 4. Poslovnika o radu Narodne skupštine, koji kaže da narodni poslanik mora da navede koji je član Poslovnika povređen kada reklamira Poslovnik. To se odnosi na diskusiju gospodina Babića, koja je bila pre ove pauze.

Zahvaljujem se, gospodine Markoviću.

Ja sam sada predsedavajući i ne znam šta se dešavalo pre pauze. Smatram da nisam prekršio Poslovnik u davanju reči gospodinu Živkoviću, tako da prelazimo na član 32.

Na član 32. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Marković i Dragan Šutanovac.

Da li neko želi reč? (Ne)

Zahvaljujem.

Na naziv člana i član 33. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Zoran Živković i narodni poslanik Vladimir Pavićević.

(Jovan Marković, s mesta: Zaista nema smisla. Javio sam se za reč.)

Gospodine Markoviću, molim vas da pratite sednicu, da se javljate, jer ja u 21.00 neću dozvoljavati da na ovakav način ružite dostojanstvo Narodne skupštine.

Gospodine Živkoviću, izvolite, imate reč.

Ja ću reći šta imam o članu 33. uz moje neslaganje sa načinom kako se odnosite prema kolegama, ali oni će imati priliku da se izbore sa vama, to je više nego sigurno.

Ovo je još jedan interesantan član. Stav 4. bavi se time kako se bira direktor, šta radi, itd. Javni konkurs, to je dobro, nešto liči da je to dobro, ali samo kada bi zakon generalno imao smisla. Nažalost, onda uvek ima ali koje sreću kvari – ministar može odrediti kriterijume i merila u pogledu stručne osposobljenosti i radnog iskustva koje moraju ispunjavati kandidati za direktora. Ministar „može“. To je inače jedna formulacija kojoj nije mesto u zakonu, u bilo kom zakonu. „Može“, ili to radi ili ne radi. To „može“ je potpuno arbitrarnost. Hajde recimo da kažemo da ministar odluči da neće, šta onda imamo, ko onda može da konkuriše za mesto direktora agencije? Svako.

Znači, to mogu da budu i državljani drugih država, mogu da budu ljudi koji su poslovno nesposobni, mogu da budu ljudi koji su u penziji, da ne pričam o stručnoj spremi i iskustvu. Ne mogu da verujem da je ovakva formulacija posledica neopreznosti u pisanju teksta i čitanju i analizi. Nego, bojim se da je tu namerno ostavljena ta mogućnost da sve može, pa i da se kroz stimulaciju razvija turizam u Bugarskoj preko 24 apartmana, ili da se…

Zahvaljujem, gospodine Živkoviću.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, šef Poslaničke grupe. Izvolite.

Da ne bude da ni oko čega ne možemo da se složimo, ali, mislim da se iza ovog stava 4. člana 33. u stvari predviđa da ministar određuje podzakonska akta, odnosno ministarstvo određuje podzakonska akta koja definišu sve uslove i kriterijume. Slažem se da bi eventualna ta formulacija mogla da bude da ministar određuje kriterijume i ostalo. Istina, to ne može da se izvuče iz ovog amandmana, jer ovo je amandman – briše se, ali nekom pravnom redakcijom ili kako već, kakva je mogućnost da se takva stvar odredi.

Da li je turizam u Bugarskoj, ne znam, ali čuo sam danas da postoje i neki stanovi, 35 stanova u Novom Sadu i ne znam šta se time razvija, osim što se razvija imovinska karta nekih funkcionera bivšeg režima.

Ali, što se tiče ovog stava 4, mislim da može da se dobije srećnija formulacija, a to je da ministar određuje kriterijume i merila i da ovo sve ostalo ostaje kako treba.

Zahvaljujem se gospodine Babiću.

Na član 33. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Marković i Dragan Šutanovac.

Izvolite, reč ima mr Jovan Marković.

Poštovani ministre, pošto nisam imao priliku da se obratim po prethodna dva člana, a bili su jako važni, pokušaću da sad budem koncizan i da se vratim ponovo na temu.

Moj koncept jeste bio za sve ove amandmane da agencija, ili formiranje neke nove institucije, u stvari rešava na nivou nacionalne agencije koja je ranije postojala za razvoj i smatram da su sve ove mere koje ste preduzeli dalje pogrešne i da neće biti u skladu sa ciljevima koje ste odredili.

Ono što je posebno važno u ovom mom obraćanju jeste to što ste rekli da ne govorim istinu u prethodnom nekom obraćanju, kada sam pričao o agencijama. Ne znam zašto ste to rekli i šta nije istina ako sam rekao da osnivate novu agenciju? Zar nije tačno da ovom odlukom i ovim zakonom osnivate još jednu agenciju? Zar nije tačno da je odluka Vlade bila i da je predizborno obećanje SNS bilo da će se ukidati agencije? I zar nije tačno da ćete upravo sa ovom agencijom vi primiti oko 150 novih ljudi? I zar nije tačno da ćete otpustiti neke ljude koji su godinama radili u ove druge dve agencije?

(Željko Sertić, s mesta: Nije istina.)