Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladan Milošević. Izvolite.

Ja ću samo ovde da raščistimo jednu stvar. Očigledno je da svi imamo mišljenje da treba podsticati gajenje šuma. Pa Vlada to i sada radi preko Ministarstva poljoprivrede i Uprave za šume. I sada se dele sadnice drveta za ljude koji hoće da sade, da li to polu, zavisno od predela u kojem se šuma gaji, i sada to može da se ostvari preko Ministarstva poljoprivrede i Uprave za šume. Prema tome, tu nema spora. Očigledno je da je ovo sve u zakonu navedeno. Prema tome, ne vidim čemu sada ovolika rasprava oko nečega što postoji već u zakonu i zbog čega svo ovo nadgovaranje.
Ja mislim da je o ovome trebalo razmišljati, tj. o šumama u prethodnom periodu, kada su uništavane stotine hektara šuma. Niko se onda nije javljao da kaže – ljudi, hajde da zaštitimo to. Sada smo svi postali odjednom dušebrižnici, molim te, da li ćemo saditi ili ne. Pa evo, postoji u zakonu, već se to radi, ljudi. Izađite malo na teren, sade se topolove šume. U mojoj opštini se sade topolove šume. Na Tari se sade četinari. Znači, zavisno od predela gde se sadi uzimaju se sadnice koje odgovaraju tom podneblju. Prema tome, ljudi, ne vidim potrebu oko čega mi više raspravljamo. Hvala vam.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem se.
Dame i gospodo narodni poslanici, naprosto sam dirnu brigom iz stranke bivšeg režima za šume i za obnovljive izvore energije. Kako je jedan od njih rekao – samoobnovljivih izvora. Ja sam mislio da su obnovljivi, ali će me on svojom diskusijom čak možda i ubediti da to budu samoobnovljivi. Kako će to da budu samoobnovljivi, ne znam, ali znam za obnovljive izvore zato što se oni daju obnoviti, ali da li sami sebe mogu da obnove, to je malo teže.
Srbija ima pet miliona hektara poljoprivrednog zemljišta. Za vreme vladavine stranke bivšeg režima, od obradivog četiri miliona i 150 hiljada hektara spali smo na tri miliona i 300 hiljada, koliko se maksimalno obrađuje. Dakle, 800 hiljada hektara je ostalo neobrađeno, a to zemljište je idealno za obnovljive izvore energije, za biomasu, čak povoljnije nego šume. Zato što se radi o zemljištu koje je nekada obrađivano, koje ima pristupne puteve, tu atarsku infrastrukturu i na kome je lakše upotrebiti mašine i za setvu i za eksploataciju biomase, a ja ću govoriti, recimo, o čičoki, kineskoj trski, miskantusu koji na jednom hektaru sadnje godišnje može da da energije koja zamenjuje devet hiljada litara dizela. Sada zamislite kolika je ekonomska šteta na 800 hiljada hektara, ukoliko se na svakom od tih hektara može proizvesti energetski potencijal, odnosno biomasa koja menja devet hiljada litara dizela po hektaru.
Ako uzmemo samo polovinu toga, možemo lako da izračunamo da je na 400 hiljada hektara promašaj zbog toga što neko na vreme nije isplanirao proizvodnju biomase na tim površinama, neko ko je dopustio da se te površine zapuste, da se više ne obrađuju, da sela izumru, da nema ni vrednih ruku koje to mogu da obrade, samo na tih 400 hiljada hektara na polovinu od zapuštenog poljoprivrednog zemljišta je energetski potencijal koji menja 360 miliona litara dizela. Sada pogledajte koliko bi nam manje trebalo novca za uvoz raznih energenata da u prethodnom periodu stranke bivšeg režima nisu dopustile da svojom poljoprivredom i drugim zemljišnim politikama i drugim politikama to zemljište koje je trebalo da donese prihod stave na određen način u rashod, odnosno da nam sada treba brdo novca da se to zemljište zanovi i da ponovo bude obradivo.
Kako su oni delili bol za umrlim predsednicima, kako su delili nekad vlast sa nekim, to u ovom trenutku nije bitno. Kako oni sada cene brzorastuće drveće, recimo pored drumova itd, koga nema jer je isečeno, koje ne može da nas štiti od vetra, pa kad nas ne štiti od vetra, onda zimi imamo takve nanose snega, a kad neko pokuša da pomogne u tom snegu, oni ga ismeju. Uglavnom, za sve ono što su pogrešili, što su zgrešili, za sve one vetroparkove za koje su olako dali dozvole, a pri tome nisu mislili na biomasu, već vetar je najbolji, on ne diže poljoprivredu, uzmete vetrenjaču, date bivšim ministrima energetike i njihovim rođacima dozvole, papire, onda date finansijskom direktoru stranke bivšeg režima, date mu dozvolu i, gle čuda, Miodrag Kostić dobio vetropark. Te dozvole nisu izdale ovdašnje vlasti, te papire, te lokacijske itd, to je zatečeno stanje.
Ja sam o tome govorio 31. oktobra 2012. godine. Pitao sam ministarku energetike šta ćemo preduzeti po tom pitanju? Naša krivica i krivica Vlade je što tada nisu ozbiljno shvatili moju diskusiju i shvatili da energiju od vetra treba da platimo tri puta više nego što je prodamo građanima. Znači, ukoliko je prodamo za četiri ili pet evro centi proizvođačima energije od vetra, ovima što hoće da osvetle Srbiju, pa su zato podizali vetroparkove, njima moramo da platimo 15-16 evro centi. Umesto, kad su se već zalagali za biomasu, da su te papire izdavali za proizvodnju energije od biogasa, od biomase, pa na takav način povukli poljoprivrednu proizvodnju, a onda iz te poljoprivredne proizvodnje, recimo čičoka, ona može da služi i za proizvodnju energije i za ishranu stoke, onda bi pomoću toga podigli stočarstvo, kad bi proizvodili energiju od biomase, prerađivačku industriju i neke druge delatnosti, pa bi iz poreza na plate, PDV itd. bilo novca da tu vrstu obnovljive energije platimo, jer je ujedno proizvela porez odakle možemo da dotiramo privilegovanu cenu električne energije.
Ne, oni nisu hteli da povuku poljoprivredu, oni su hteli da osvetle Srbiju, da povuku vetroparkove, da mašu ovde rukama, prave promaju. Pobiće penzionere pozadi tako, mlataraju rukama da to proizvodi u sali promaju. I oni sada pričaju o obnovljivoj energiji. Kad su već toliko voleli biomasu i poljoprivredu, što su onda dozvole davali isključivo za solarnu energiju, a najrađe za vetroparkove?
Da vam to prikažem, to znači ovako, da samo onaj problematični papir, koji oni zovu prisluškivanje, da bi sada mi to dozvolili da se uradi do kraja, mi bi morali svake godine da dotiramo sa 100 miliona evra proizvođača te energije od vetra, ukoliko bi dozvolili da se na prečac to uradi. Stoga, njihova namera nije bila da dokažu neku aferu o prisluškivanju, već im je namera da izvrše pritisak da se izdaju dozvole za njihove unapred preuzete obaveze prema nekome ko je njihovo vreme hteo od vetra da proizvede novac, bez proizvodnje biomase i da tako na prečaca na brzinu zaradi. To je bio razlog zašto su oni podigli ovakvu buku, jer su suprotnom će morati da vraćaju pare.
Zato se čudim da neko ko nije hteo energiju od biomase, već je hteo samo od vetra, da se ovoliko zalaže da se tu spominju umrli predsednici i neke ranije koalicije. Ja ću da ih podržim u svim težnjama za brzo rastuće drveće, za obnovu pojaseva oko drumova, za obnovu šuma, za proizvodnju biomase, za brzo rasteće drveće ću da ih podržavam uvek, ali se bojim da su oni brzo padajuća stranka. Hvala.

Zahvaljujem.
(Blagoje Bradić, s mesta: Replika.)
Gospodine Bradiću, nemate pravo na repliku. Niste pomenuti.
(Blagoje Bradić, s mesta: Kako nemam. Kako me nije pomenuo uvaženi kolega.)
Recimo to, što je kolega rekao da se maše rukama, da se mogu penzioneri povrediti, ja ne vidim penzionere iza vas da mogu da pomislim da to misle na vas.
(Blagoje Bradić, s mesta: Ne, nije to razlog. Molim vas, dajete mi repliku da objasnim.)
Ja ne mogu tako da tumačim. Ja moram da poštujem Poslovnik, gospodine Bradiću. Ja znam da je vama sada žao što ne pripadate nekoj drugoj poslaničkoj grupi koja ima više vremena na raspolaganju, ali ja tu ne mogu ništa.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz. Izvolite.

Samo kratko.
Pošto je ovaj amandman koji je napisan potpuno nepotreban, a u obrazlaganju je govoreno, između ostalog, i to kako se na taj način zalaže za veće ulaganje, za investicije, za subvencije itd.
Ja moram, samo sve kolege koje se pozivaju na neko iskustvo i na rad u parlamentu da obavestim da se ovaj zakon time uopšte i ne bavi. Kada dođe Zakon o budžetu, onda se time bavite i onda o tome govorite, ali uvek budite spremni na to da kada se govori o tome u šta treba ulagati, i zašto iz budžeta treba neka sredstva nameniti, uvek treba da budete spremni da kažete gde će se smanjiti, u kojoj oblasti? Da li u prosveti, da li u zdravstvu, da li u socijalnim davanjima, morate da budete spremni da kažete…

Molim vas, gospodine Bradiću, nemojte da dobacujete. To vama ne priliči.

Ne smeta meni neka dobacuje bilo ko, ionako sam glasniji i narod mene uvek bolje čuje. Džabe im dobacivanje, tako da nemam taj problem.
Znači, na sve to mora da se bude spreman i to da se obrazloži. Nemojte više, kada donosimo Zakon o budžetu, a uskoro će nam doći novi budžet, da govorimo o tome, treba ovde, treba ovde, pa naravno, treba svugde. Zato budžet i postoji da se rasporedi. Kada kažete – treba tu, onda kažite odakle ćemo naći pare za to i sa koje stavke ćemo skinuti.
Ja vam sad kažem, vezano za nešto što je govorila, i reći ću namerno ime, uvažena koleginica Gordana Čomić, jer se sa mnogim stvarima slažem koje je ovde rekla, recimo u francuskom zakonu, mislim da sam jednom prilikom o tome razgovarao i sa direktorom Uprave za šume, o poljoprivrednom zemljištu, a to se ne tiče ovog zakona, i recimo to da razmisli Ministarstvo poljoprivrede, kao mogućnost, ali mora se opet naći subvencija o kojoj govorite kao mogućnost da to uradimo.
U francuskom zakonu zbog manje šuma, lošijeg staništa, životne sredine je predviđeno da 2% poljoprivrednog zemljišta na svakom hektaru, 2% bude pošumljeno ili urađena remiza ili urađeno. Zbog čega? I zbog životne sredine, a i zbog divljači koja nema gde da se sakrije. U Vojvodini je katastrofa po tom pitanju, jer imamo i uzurpatore koji oru šta stignu. Kada pričamo o vetrozaštitnim pojasevima, koleginica dok je bila predsednik opštine Kovin, nekoliko vetrozaštitnih pojaseva je zasadila, ma nije prošlo nekoliko dana, neki uzurpatori su to uzorali i nisu bili kažnjeni. To se radi u Vojvodini, ima lokalnih samouprava koje to urade, ali džabe, ne kontroliše se na pravi način, jer kontroliše po starom zakonu tržišna inspekcija. Onda prođe tamo neko, to uzore. Niko ne kontroliše da li je parcelu na pravi način ili nije i nemamo vetrozaštitne pojaseve. To je činjenica. Znači, moramo to na neki drugi način da regulišemo.
Moj predlog je da možda Ministarstvo razmisli da donesemo lex specialis zakon. Zakon o vetrozaštitnim pojasevima i njemu sve da predvide. Je li tako?
(Gordana Čomić, s mesta: Tako je.)
Evo vidite. Slaže se koleginica, lex specialis i da rešimo to pitanje, da više nemamo odnošenje humusa, da nemamo ove probleme sa mećavama zimskim sa čudima koja se dešavaju i da Vojvodina ostane plodna.
Oni kojima je stalo do profita mogu valjda da se odreknu od 100% profita, 2% da bismo imali bolju situaciju sa životnom sredinom i da spasimo tu zemlju da možemo mnogo duže da je obrađujemo, a ne da cela Vojvodina postane Deliblatska peščara, jednog dana, što je tendencija. Znači, evo da razmislimo. Da donesemo lex specialis. To su konkretne stvari, a nemojte tu demagogiju dajte mi ovde da subvencionišemo, dajete onde da subvencionišemo. Recite, konkretno šta, kad, kako, od čega treba da se skine ili nemojte da podnosite ovakve amandmane. Zahvaljujem.

Zahvaljuje.
Reč ima narodna poslanica dr Gordana Zorić.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, već dosta dugo raspravljamo o ovom amandmanu, a mislim da je zaista nepotrebno jer prosto bih želela radi poslanika koji možda ne znaju i radi javnosti da kažem šta u stvari podrazumevaju ove šume sa kratkom ophodnjom i šta bi onda u prenesenom smislu trebalo uneti u zakon.
Šume sa kratkim periodom ophodnje kod nas su bela topola i crna domaća topola i vrba. To bi značilo kada bismo usvojili ovaj amandman, preneseno da u zakon unesemo da su posebne šume topolove, domaće topole, bele i crne i vrbe. Konsultovala sam se sa strukom i rečeno mi je da gajenje domaće bele topole i vrbe i crne topole je ekonomski neisplativo, zato se gaje klonovi koji pored proizvodnje biomase imaju i neku industrijsku vrednost jer se iz toga izvlače trupci, a takođe ostaje biomasa koja može da se iskoristi za one potrebe, za energetske potrebe.
Tako da mislim da stvarno nema potrebe da više raspravljamo o ovome. Gajene šume spadaju u privrednu delatnost. Prema tome, ako se šuma koristi za energetske potrebe, koliko to nekome odgovaralo ili ne, ali to spada u privrednu
delatnost. Znači, eksploatacija šume za energetske potrebe spada u privrednu delatnost. Da li će se ona koristiti neobrađena ili kao pelet ili na neki drugi način, to je potpuno nebitno. Sve je ovo implementirano u zakon, tako da mislim da zaista nema potrebe da više raspravljamo o ovome da je onako kako je zakon dat u predlogu, odnosno u članu 2. zakona u predlogu, sasvim je prihvatljivo i mislim da treba tako usvojiti. Srpska napredna stranka će svakako glasati za takav predlog. Zahvaljujem.