Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 132 od ukupno prisutnih 144 narodna poslanika.
Narodni poslanik Aleksandar Senić na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica.
Da li želite reč? (Ne.)
Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – šest, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 138 od ukupno prisutnih 144 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Aleksandar Senić na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o dopunama Zakona o porezima na imovinu.
Da li želite reč? (Ne.)
Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – četiri, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 141 od ukupno prisutnih 145 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o privremenom uređenju i načinu isplate penzija.
Da li želite reč?
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.
Izvolite.

Hvala predsedavajući.
Pre godinu dana ova Skupština donela je Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija. Praktično taj zakon smanjio je stečene i Ustavom zagarantovane penzije jednom broju građana Srbije od 10, 15, 20 u nekim slučajevima i više od 25%.
Nekoliko meseci unazad naša poslanička grupa pokušava u skladu sa Poslovnikom na dnevni red sednice da stavi Zakon o prestanku važenja ovog zakona. Osnovni motiv nam je bio da smatramo da slušajući izjave premijera, ministra finansija i drugih funkcionera države su se stekli uslovi i za prestanak važenja ovog zakona.
Od početka godine slušamo da je budžet u fantastičnom stanju, da nikada nije bilo bolje i smatramo da su razlozi za postojanje jednog ovakvog zakona prestali. Nažalost, Vlada je odgovorila na našu inicijativu i dala mišljenje da se ovaj zakon ne usvoji i između ostalog rekla je – u vezi sa navedenim ukazujemo da je osnovni razlog koji je opredelio donošenje zakona i dalje opravdan, a to je potreba da se obezbedi finansijska održivost penzionog sistema, a time i održivost budžeta Republike Srbije i makroekonomska stabilnost zemlje.
Naše pitanje je – šta je ovde istina? Da li je istina ovo što je Vlada 8. oktobra ove godine napisala da i dalje postoje problemi u budžetu i u finansijama zemlje ili je istina ono što nam gotovo svaki dan stiže od strane premijera i provladinih medija, a to je da je stanje nikad bolje, da je toliko dobro da je čak i MMF odobrio veliko povećanje penzija. Ne vidim kako može da se govori o povećanju. Može samo da se govori o tome da se onima kojima je nepravedno oduzeta i umanjena penzija pre godinu dana da im se sada vrati na onaj nivo na kome je bila pre godinu dana i da se onda kako je predviđeno Zakonom o penzionom sistemu ona uvećava svake godine za određeni procenat.
Kome verovati? Da li ćemo mi u ovoj zemlji voditi raspravu ovde ili će premijer odlučivati kako je njemu volja, pa može da izjavi da mogu da se penzije povećaju, ponavljam opet, ne znam o kakvom povećanju se radi više, ali da on to ne da? Zato vas pozivam da glasamo da se stavi ovaj predlog zakona na dnevni red, da povedemo raspravu ovde u parlamentu i da vidimo u kakvom stanju su stvarno srpske finansije i koje su najbolje mere za njihovo izlečenje.

Vreme.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Aleksandar Senić na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom predlog zakona o dopunama Zakona o porezima na imovinu.
Da li želite reč? (Ne.)
Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – četiri, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 141 od ukupno prisutnih 145 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani, posebno oni građani koji već godinama nemaju sna jer imaju strah da će njihova deca ostati bez krova nad glavom. Dakle, 50 hiljada dece je u svakodnevnoj opasnosti, ne za nekoliko godina nego za nekoliko dana i meseci da ostanu bez krova nad glavom zbog bankarskih monopola, zbog činjenice da država štiti banke jedino u Srbiji.
Podsetiću vas da je zakone kojima bi se zaštitili građani od bankarskih monopola donela i Poljska i Mađarska i Crna Gora i Hrvatska, a sada je u proceduri u Bosni. Zajedno sa Udruženjem „Efektiva“ Pokret za preokret je predložio zakon veoma sličan zakonima u tim zemljama po kome ovi građani ne traže ništa više nego da plate kamatu i da vrate kredit, ali ne da plate četiri puta više nego što su uzeli sredstava.
Jedino Vlada Srbije, jedino premijer Vučić ne želi na to da pristane. Pozdravljam prošli put dva glasa za ovaj zakon koji su došli iz klupa pozicije. Nadam se da ćete danas svi vi glasati da se ovaj zakon uvrsti u dnevni red.
Danas u 24 časa ističe rok koji je premijer Vučić sam sebi dao da će ovaj problem rešiti. Premijer je dao zadatak gospodinu Vujoviću da nađe rešenje koji ga do današnjeg dana nije našao, ne zato što on ne bi mogao da nađe to rešenje, nego zato što i premijer Vučić i gospodin Vujović štite bankarske monopole, štite banke i ne pada im na pamet da zaštite 100 hiljada građana, među njima 50 hiljada dece koji će ostati bez krova nad glavom.
Zato vas pozivam, drage kolege, da podržite predlog Pokreta za preokret i Udruženja „Efektiva“, koje je usput skupilo 20 hiljada potpisa za peticiju za usvajanje ovog zakona i koje će biti prinuđeno da svoja prava traže na drugi zakonit način ukoliko ne podržite donošenje ovog zakona. Jedina zemlja u svetu smo koja nismo zaštitili klijente banaka koje postupaju na način da uzimaju ono što im ne pripada.
Podržite zakon koji je podneo Pokret za preokret.

Zahvaljujem, gospodine Veselinoviću.        .
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – devet, protiv – jedan, uzdržanih – nema, nije glasalo 139 od ukupno prisutnih 149 narodnih poslanika.
Narodni poslanik Branka Karavidić na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmeni Zakona o javnom informisanju i medijima, koji je podnela Narodnoj skupštini 11. septembra 2015. godine.
Da li želite reč? (Da.)
Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Kolege poslanici, već treći put predlažem da se u dnevni red uvrste izmene i dopune Zakona o javnom informisanju i medijima.
Naime, Zakon o javnom informisanju i medijima je na snazi od 13. avgusta 2014. godine i njegovo donošenje u okviru seta medijskih zakona je najavljivano kao veliki reformski pomak. Savet za borbu protiv korupcije je u februaru 2015. godine objavio izveštaj o vlasničkoj strukturi i kontroli medija u Srbiji. Iako ovaj izveštaj obrađuje stanje u medijima u pogledu vlasničke strukture i kontrole u periodu koji je prethodio usvajanju medijskih zakona, Savet se ipak osvrnuo u svom izveštaju i na rešenje u novom zakonu, čiju izmenu mi predlažemo.
O mišljenju Saveta, u praksi postoje i akcionari koji poseduju manje od 5% udela u vlasničkoj strukturi izdavača, a vrše efektivnu kontrolu nad uređivačkom politikom, kao i izvorima finansiranja više medija istovremeno.
Članom 1. predloga ovih izmena zakona predlaže se izmena u članu 39. stav 1. tačka 8. tako što se predviđa da se u registar medija upišu svi vlasnici, direktni i indirektni, bez obzira na visinu udela u osnivačkom kapitalu izdavača, za razliku od dosadašnjih rešenja koja predviđaju da se upisuju samo podaci o vlasnicima čiji udeo prelazi 5%.
Predložena izmena Zakona o javnom informisanju i medijima obezbediće transparentnost vlasničke strukture izdavača, odnosno medija, što će doprineti vraćanju poverenja građana u medije, a istovremeno će smanjiti mogućnost eventualnih zloupotreba ili nedozvoljenih uticaja na medije ili preko medija. Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. Ustava Republike Srbije, prema kome Republika Srbija, pored ostalog, uređuje i obezbeđuje ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava građana, što pravo na informisanje svakako jeste, ali i svojinske odnose, kao i kontrolu zakonitosti i raspolaganja sredstvima pravnih lica.
Vlada je odbila, odnosno predložila Skupštini da odbije naš predlog rečima da se članom 99. postojećeg zakona obezbeđuje dovoljno podataka o tome da li postoji predložen uticaj na uređivačku politiku u nekom mediju. Zatim, Vlada kaže da su podaci o vlasništvu u medijima javni i da se mora znati vlasnik pravnog lica koji je izdavač medija, što, naravno, nije tačno.

Zahvaljujem gospođo Karavidić.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 144 od ukupno prisutnih 156 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – PREDLOG ZAKONA O DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA DODATU VREDNOST, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. septembra 2015. godine.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala predsedavajući, molim vas za još malo strpljenja.
Predlog zakona o dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost predložili smo pre nešto malo manje od dva meseca. U međuvremenu, vodili smo ovde raspravu o predlozima o izmenama i dopunama o porezu na dodatu vrednost koje je predložila Vlada. Tada ste govorili, u okviru te rasprave, i o ovom našem predlogu. Suština predloga je vrlo jednostavna, a to je da se hrana za bebe oporezuje posebnom stopom poreza na dodatu vrednost od 10% umesto sadašnjih 20%.
Tada je ministar rekao da lično nema ništa protiv toga, da bi takva odluka po njegovom uverenju samo otežala administriranje, otvorila prostor za određene zloupotrebe i da nije siguran da bi to dovelo do poboljšanja materijalnog položaja porodica sa malom decom, u Srbiji kao i da ne bi doprinelo smanjenju negativnog priraštaja, koji već, čini mi se, 20 godina postoji u Srbiji.
Mi našim predlogom zakona kada smo ga stavili na dnevni red, naravno, nismo smatrali da jedna ovakva mera sama po sebi može da reši ovaj veliki problem, možda i najveći, jer ne možemo da govorimo o Srbiji u budućnosti ako ne bude građana Srbije i nešto je potrebo uraditi danas, kako za 20, 30 ili 50 godina ne bi bili u situaciji da više ne može da se uradi ništa. Smatrali smo da je ovo jedan od načina da otvorimo diskusiju u parlamentu o tome šta može da se uradi.
Načelno, u raspravi od pre nešto više od mesec dana, kada se govorilo o tome, sve kolege poslanici su se složili da nešto treba da se uradi, da ovo nije dovoljno, da ovo može da bude samo jedna od mera.
Postavljam pitanje – kada će doći taj dan kada ćemo govoriti o tome da konačno ova država nešto na sistematski, ozbiljan način uradi, da se suočimo sa problemom smanjenja stanovništva Srbije iz godine u godinu?
Ovaj zakon je i ova mera je samo jedna mera. Naravno, ne može, ponavljam, da reši, ali mislim da pokazuje dobru volju države, da pokazuje da država razume probleme mladih bračnih parova koji se pre svega iz ekonomskih razloga danas ne odlučuju na to da imaju potomstvo i da kao jedna kontra mera svim ovim lošim ekonomskim merama Vlade, koje vode direktno smanjenju životnog standarda građana i povećanju siromaštva, jedna ovakva mera bi mogla da znači ohrabrenje i zato vas pozivam da stavite na dnevni red predlog ovog zakona, da raspravljamo o njemu kao početku mere za bolji život i bolju budućnost građana Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 143 od ukupno prisutnih 155 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – PREDLOG ZAKONA O DOPUNAMA KRIVIČNOG ZAKONIKA, koji je podneo Narodnoj skupštini 13. oktobra 2015. godine.
Reč ima narodni poslanik dr Janko Veselinović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon bi se još moga nazvati zakon za poštene izbore.

U Srbiji trenutno nema uslova za poštene izbore. Zašto? Zato što se glasovi kupuju za novac, suhomesnate proizvode, koncentrat, kupuju se radnim mestima, strahom za radna mestom, itd. Nema mesta za poštene izbore, bez poštenih izbora nema uređene države. Možete pogledati današnje naslovne stranice u novinama – taj i taj ne mora u zatvor tri meseca zato što je u „Farmi“. Srbiju napustilo u poslednjih nekoliko godina milion stanovnika, ljudi ne mogu da nađu u Srbiji posao, mladi napuštaju zemlju zato što državu vode nesposobni ljudi, ljudi koji su na ta mesta, između ostalog, došli kupovinom glasova.

Predlog koji je dao Pokret za preokret svim poslanicima jeste da se izmeni krivični zakon i da se uvedu nova krivična dela. Jedno od njih glasi – ko silom ili pretnjom zahteva ili prinudi drugog da dostavi dokaz o tome kako je glasao, kazniće se zakonskom kaznom recimo od tri meseca do tri godine. Da li je to problem da prihvatite ovakvu jednu izmenu krivičnog zakona, da li je problem da se sankcioniše ko vrši radnje ili postupke fotografisanja, pravljenja video snimka, obeležavanje listića, glasanje drugom hemijskom olovkom mimo one koju je obezbedio birački odbor, da se kazni da se ne bi ugrožavala volja građana.

Pokret za preokret je predložio ovim izmenama Krivičnog zakona da se sankcionišu ne samo izvršioci ugrožavanja volje građana, nego i oni koji organizuju narušavanje volje građana. To su obično lokalni funkcioneri stranaka na vlasti, koji i organizuju uz pomoć određenih kriminalnih grupa prebijanje, batinanje, zastrašivanje glasača pred izbore. U ovom zakonu predlažemo i ko na području lokalne samouprave na kojoj se organizuju izbori i sprovodi referendum preti, nasilnički se ponaša, utiče na slobodu kandidovanja, na slobodu izražavanja volje da se kazni.

Dakle, propisana su nova krivična dela kako bi naredni izbori u Srbiji bili pošteni. Pokret za Preokret neće priznati izbore na kojima se bude kralo. Učestvovaće na njima, ali neće priznati izbore na kojima se glasovi budu…(Isključen mikrofon.)