Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je, gospođo ministre i saradnici iz Ministarstva poljoprivrede, što je ova rasprava o jednoj dobroj temi skliznula na pogrešan kolosek. Skliznula je na pogrešan kolosek i to baš na onaj kolosek na koji želi da sklizne predlagač amandmana, da pričamo o stvarima koje nisu poenta, da incidentima dobije pet minuta mesta u medijima, pet minuta za ličnu promociju i za promociju onoga što ne postoji, a to su razni pokreti, iako je Narodna skupština mesto za političke stranke i narodne poslanike, nezavisne ili samostalne, ali nikako one koji se predstavljaju lažno. Ali, to više govori o njima, nego o nama koji smo izloženi torturi svakodnevnog besomučnog reklamiranja.
Za predlagača amandmana je bitnije da napravi incident da bi se o njemu pisalo, nego što ćemo raspravljati o nečemu što sam mislio da ćemo raspravljati danas, a to je da nam se nikada više ne desi čuvena, po zlu čuvena „zozovača“, da nam se nikada više ne desi neki Živanović ili neki ljudi koji su koristeći se nelegalnim stvarima ugrozili živote ljudi u Srbiji.
Nažalost, pre nekoliko nedelja smo bili svedoci kada se u jednoj državi takođe slična stvar desila. Da li ćemo mi danas ovde slati poruku ljudima u Srbiji da se raspravljamo oko naziva nečega što je brend u Srbiji, nečega što je naše i ostaće naše, nečega što se proizvodilo, proizvodi se i proizvodiće se, ili ćemo raspravljati o tome kako ćemo da zaštitimo ljude u Srbiji? Kako ćemo da ih zaštitimo od nelegalne proizvodnje, nelegalne prodaje na pijacama i na raznim drugim mestima? Kako ćemo da zaštitimo da takvi ljudi, pa čak i da to alkoholno piće bude ispravno, ne uđu u saobraćaj, ne sednu za volan, ne rizikuju i svoj, ali i tuđe živote?
Mi ćemo sada, tj. danas, kroz 10 ili 11 amandmana kolege Veselinovića, pričati o njegovoj promociji i da se ukida rakija. Svi ćemo pričati da li se ukida rakija, a nećemo pričati da li će se ukinuti neki ljudski život kroz neku novu „zozovaču“, kroz neku novu „jankovaču“, kroz neke takve stvari.
Ispraviću vas u jednoj stvari, gospođo ministre. Postoji Zakon o viskiju. Postoji Zakon o viskiju koji definiše da naziv irskog viskija može da postoji samo za viski koji je odležao tri godine u hrastovom buretu, odnosno u buretu napravljenom od hrastovog drveta. Ali, nisam video zakon o votki, nisam video ni zakon o tekili. Nisam video takve neke zakone, a to su takođe nacionalna pića i nacionalni brendovi. Rakija je podgrupa alkoholnih ili jakih alkoholnih pića. Ja bih bio jako srećan ako bi se u istoj količini kao i rakija proizvodila i druga alkoholna pića.
Slažem se i sa vašom argumentacijom i sa argumentacijom kolege Rističevića da ne možemo sada da govorimo o zakonu o fudbalu i sportu, da ne možemo da govorimo sutra kao što postoji Zakon o pivu. Pa, šta mislite sada da se moj kolega i prijatelj Zoran Mirković iz Zaječara javi i da traži da se raspravlja o zakonu o zaječarskom pivu i drugim pivima, recimo.
Mislim da smo skrenuli na pogrešan kolosek i mislim da je vreme da se vratimo i dogovorimo o zakonu, da govorimo o budućnosti, da govorimo o ljudima u Srbiji, da govorimo o jednom legalnom toku i proizvodnji i distribucije i prodaje rakije, da govorimo o vremenu kada nam se više nikada neće desiti neka „zozovača“ i kada niko neće posle jedne čašice rakije rizikovati život u Srbiji. Zbog toga molim sve narodne poslanike, i narodne poslanike SNS i zahvalan sam im na aktivnosti koju pokazuju svakoga dana, ali i ostale narodne poslanike, da govorimo o temi, da govorimo o onome što je život u Srbiji, da govorimo o budućnosti, da ne koristimo neke laži i paralaže samo zbog pet minuta slave u medijima.
